ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Važna dopuna informacije o promovisanju "Peščane hronike" u Novom Sadu! 

Posle završetka programa u Kulturnom centru, selimo se u knjižaru Serendipiti u Zmaj Jovinoj 15, dakle iza ćoška, gde ćemo na divan poziv Gorana Segedinca nastaviti druženje sa ljubiteljima knjige, nadamo se potpisati koju i porazgovarati u opuštenoj atmosferi... 

Ne okačih ovde slike sa promocije (promocija) u Novom Sadu, ali ko želi može ih overiti na oficijelnoj facebook strani romana (suptilno navlačimo ljude da nam povećaju posetu tamo...  )

https://www.facebook.com/pages/Pe%C5%A1%C4%8Dana-hronika/531773186870606

No, već je vreme za novu najavu!

U Kolarcu, u četvrtak 21.11. od 19:30h, još jedna promocija u Beogradu! Znam šta ćete reći, ali ova mi je baš važna jer to nije baš jednostavno dobiti Kolarac, a i mislim da će biti zanimljivo da konačno čujemo Predraga J. Markovića, istoričara i recenzenta knjige koji će je sagledavati sa istorijskog aspekta, kao i Mladena Veskovića, koji dobro poznaje moje ranije radove jer je divno govorio na promociji moje zbirke priča "Poslednja velika avantura" u Matici srpskoj u Novom Sadu još onomad...

Još jednom, dobrodošli! 

Svaka čast! 

Stvarno svaka čast, Pavle.

Danas ima dosta najava po medijima za ovo:


Posle izuzetno posećenih promocija u Domu Omladine, Domu kulture Studentski grad, Studentskom kulturnom centru i Kulturnom centru Novog Sada, ,,Peščana hronika" Pavla Zelića će ponovo biti predstavljena beogradskoj publici, u maloj sali Kolarčeve zadužbine, u četvrtak 21. novembra sa početkom u 19,30 časova. Pored autora o knjizi ,,Peščana hronika" će govoriti njen recenzent, istoričar Predrag J. Marković i književni kritičar Mladen Vesković.[/size],,Peščana hronika" prvi put u srpskoj književnosti opisuje velike posleratne radne akcije, a konkretno se bavi izgradnjom Novog Beograda, koji predstavlja simbol obnove zemlje i njenih ambicioznih stremljenja ka budućnosti. Roman stavlja radne akcije u širi društveno-politički, istorijski pa i socijalni kontekst, ali su pre svega iskorišćene kao zamajac za jednu uzbudljivu i fantastičnu priču sa jakim i uverljivim likovima koji proživljavaju, kroz brojne upečatljive male i velike doživljaje, sve ono lepo i ružno što nas je zadesilo tokom mnogih intenzivnih godina koje su za nama.Marković je o romanu već rekao kako je u pitanju: ,,fantastična priča o najvećem zlu iz najstrašnijeg vremena koje progoni novi grad, koji je i sam snoviđenje niklo iz močvara i peska. A sve to ispričano pomoću pedantne istorijske rekonstrukcije tako retke u nas..."

Kad se već niko drugi ne hvali evo ja ću: oduševljen sam i počastvovan što je moj roman odabran u prvoj selekciji, takzvanom širem izboru za NIN-ovu nagradu... 

http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=83626

A kao što već rekoh na drugom topiku, mislim i da je važno što se ovoliko romana različitih žanrova fantastike takođe našlo tu... 

Čestitke...

Indeed, masivne čestitke.

Masivne, indeed!

Cestitke, cestitke!

Hvala vam mnogo, stvarno je lepa stvar... 

A čestitke i Đorđu Bajiću i Goranu Skrobonji koji brane "boje" krimića i alternativne istorije... 

Nažalost, Peščana hronika nije prošla u uži izbor za NIN-ovu nagradu, ali mi je drago da je predsednik žirija Vasa Pavković u svojoj rekapitulaciji književne 2013. godine istakao vrednost žanrovskih romana koji su se našli u širem izboru, tj. kako on kaže: "Књиге Скробоње, Зелића, Бајића боље су од већине конкурената из тзв. озбиљних ,,уметничких" жанрова." 

http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=83833

I velike, ogromne čestitke Goranu, Tesli i Anki za odbranu boja fantastike u užem krugu! 

A ko je u uzem izboru

Quote from: Pavle on 26-12-2013, 09:04:51
"Књиге Скробоње, Зелића, Бајића боље су од већине конкурената из тзв. озбиљних ,,уметничких" жанрова." 

A jel ovo znači da fantastika nije ni "tzv." ozbiljan "umetnički" žanr? Meni ova rečenica više liči na kritiku "oubiljnih umetničkih žanrova", nego na pohvalu fantastici. Vasu poštujem, vrlo.

Quote from: Mica Milovanovic on 26-12-2013, 10:37:57
A ko je u uzem izboru

Миомир Петровић, МИРИС МРАКА, Лагуна, Београд
Срђан Срдић, САТОРИ, Књижевна радионица Рашић, Београд
Милован Станковић, АКО У СЛЕДЕЋЕМ ЖИВОТУ БУДЕШ ЛЕПТИР, КОВ, Вршац
Горан Гоцић, ТАИ, Геопоетика, Београд
Слободан Владушић, МИ, ИЗБРИСАНИ, Лагуна, Београд
Бојан Бабић, ИЛЕГАЛНИ ПАРНАС, Лево крило, Београд
Силвана Хаџи-Ђокић, ЗЛАТНО ДОБА, Интерпрес и Тема, Београд
Соња Атанасијевић, ВАЗДУШНИ ЉУДИ, Просвета, Београд
Милета Продановић, АРКАДИЈА, Архипелаг, Београд
Владислава Војновић, КОЗЈЕ УШИ, Дерета, Београд
Иванчица Ђерић, СВА ЈЕ ПРИРОДА ДИВЉА И СУРОВА, Ренде, Београд
Берислав Благојевић, ТИШИ ОД ВОДЕ, Ренде, Београд
Гордана Ћирјанић, МРЕЖА, Вукотић медија, Београд
Горан Скробоња, СВА ТЕСЛИНА ДЕЦА, Лагуна, Београд
Драган Јовановић Данилов, ТАЛАСИ БЕОГРАДСКОГ МОРА, Вулкан издаваштво, Београд

Quote from: D. on 26-12-2013, 11:09:59

Quote from: Pavle on 26-12-2013, 09:04:51
"Књиге Скробоње, Зелића, Бајића боље су од већине конкурената из тзв. озбиљних ,,уметничких" жанрова." 

A jel ovo znači da fantastika nije ni "tzv." ozbiljan "umetnički" žanr? Meni ova rečenica više liči na kritiku "oubiljnih umetničkih žanrova", nego na pohvalu fantastici. Vasu poštujem, vrlo.

Vidiš da je "ozbiljnih" pod znakom navoda.



Uostalom, Pavle nije preneo prethodnu rečenicu koja postavlja stvar u perspektivu:

Од тенденција које су уочљиве – са читалачком радошћу запажам пораст вредности жанровских романа. Књиге Скробоње, Зелића, Бајића  боље су од већине конкурената из тзв. озбиљних ,,уметничких" жанрова.

Svejedno, ne bih ja više delila književnost na ozbiljne i neozbiljne žanrove, čak ni u ironiji, parodiji ili sarkazmu.

ma, dobro... ali, pazi... ja sam siguran, ali siguran da jedan žanrovski roman nema šanse da uzme NIN-a. nadam se da grešim.

Kakva je to nagrada koja odmah, u startu, vrši podelu na žanrove? Zar je žanr jedan od kriterijuma? Ne dopada mi se što se žanr uopšte pominje. To znači da u izboru, svesno ili, verovatnije, nesvesno - postoji diskriminacija.

Ovakve izjave, mada su, sigurno, date iz najbolje namere, su zamena teza. Mi sada treba da budemo zadovoljni činjenicom da su neki žanrovski romani bolji od "ozbiljne" umetnosti? Šta uopšte znači "porast vrednosti"? Ranije smo loše pisali, sada je to bolje? Ili je bolje jer je "ozbiljna" književnost podbacila (što se da naslutiti iz teksta). Fantastici je data mala zasluga i mi, sada, treba da budemo zadovoljni malim, jer ranije ni to nismo imali? To je gubitnička logika. Nije uspeh to što neko priznaje da smo bolji od nekoga ko je podbacio. Uspeh će biti kada žiri bude prestao da pominje fantastiku kao kategoriju koja pokušava da preskoči davno postavljene lestvice.

I sve me ovo podseća na priču o istoriji borbe za ženska prava. I dok su ih muškarci imali samim rođenjem ("ozbiljna" umetnost), žene (fantastika) su ih dobijale postepeno. I svaki put se od njih zahtevalo da budu zadovoljne dobijenim, jer je to više od onog što su ranije imale, iako i dalje nemaju ono što imaju muškarci.

A kada smo kod žena - čemu takvo negativno pominjanje TV voditeljki? Pa nije to toliko masovna pojava da bi bila obeležena u tekstu jednog stručnjaka. Kao da muškarci ne pišu sličan treš? Čemu uopšte razmišljanje o polovima u ovom kontekstu? Zašto je ta podela na kategorije (muško-žensko, umetnost-fantastika) toliko prisutna u izboru žirija?

I, na kraju (naravno, možda samo ja to tako intepretiram, priznajem) - romani Skrobonje, Zelića i Bajića, koliko god da su "bolji od većine", ne spadaju u romane koji će "biti lepa zaoštavština", kako je navedeno u zaključku teksta. Još jednom - to je gubitnička logika i na nju ne treba pristajati. Sada smo, kao, pohvaljeni, al' još uvek nismo dovoljno dobri. Možda i jeste tako, možda pišemo lošije, ali ja ne vidim da žanr igra bilo kakvu logičnu ulogu u lošijem pisanju, osim što se većina priklanja "nežanru" jer vlada opšte mišljenje da je žanr "neozbiljan", pa smo time, možda, i izgubili pokojeg dobrog, ali predrasudama sklonog, pisca/spisateljicu (i ovo nije podela na polove, samo respekt za rodove).

Quote from: D. on 26-12-2013, 23:28:36
Svejedno, ne bih ja više delila književnost na ozbiljne i neozbiljne žanrove, čak ni u ironiji, parodiji ili sarkazmu.

Ма ко тебе шта пита?

Dok bi ti, Harvi, na primer, trebalo da imaš veće staraca oko sebe koje će, svaki put kada poželiš da postuješ na forumu ili fejsbuku, da veća jel ti izjava pametna ili nije.

Voleo bih da D. bude u žiriju za NIN-a.

Bogami, izgleda da imamo pravu malu polemiku na gore pomenute stavove...

Iako nije pomenut Goran (možda zbog slipstrima?), Đorđe i ja smo se prepoznali u odrednicama krimić i horor u attach-ovanom godišnjem osvrtu kritičarke Blica. 

Da se razumemo, ja nemam neki problem sa Vesnom, lepo smo pričali posle Vladušićeve i moje zajedničke promocije u SKC-u, žena jednostavno ne voli i ne ceni žanr, naročito ovakav kakav ja pišem, ali koliko je (i da li uopšte???  ) to zabrinjavajuća pojava na književnoj sceni uopšte, e o tome već možemo diskutovati... 

PS: ne znam samo gde smo to Đorđe ili ja rekli da je ta, tkzv "umetnička" književnost dosadna...  te nas stoga nije ni sramota...

PPS: ako se ovo ne odnosi (samo) na nas dvojicu, molim da me upućeniji isprave 

Pavle, s obzirom na to da si romanom u Laguni neminovno ušao u fokus domaće kritike, moraćeš da naučiš da se nosiš sa tim bremenom i različitim ljudima na domaćoj književnoj sceni.

Nećeš valjda ko neki da ideš po forumima i etiketiraš kritičare svog romana... 


A da je žena u pravu kad kaže da je domaća književnost u dubokom problemu - jeste...


I od mene na neviđeno (nepročitano) ima plus kad daje minus...  
Mislim da će se jevtra sa mnom složiti, takođe na neviđeno... (ako je uopšte tu negde)

Ja sam još uvek dovoljno, ugh, mlad pisac, da smatram da imam štošta da naučim, i radujem se svakoj kritici, dobroj i lošoj (naročito lošoj!), a svakako i ovako plodnim i pametnim diskusijama kao ovde na ovom forumu... 

Ipak, činjenica da žanrovski romani ne postižu toliko (sem kada se ne označavaju kao žanrovski), ni kod kritike ni po pitanju nagrada kod nas je meni zanimljiva, ustručavam se da se potpuno zagnjurim u tu problematiku, ali budući da sam u centru tog zbivanja, pa čak i delimično generišem isto, moraću izgleda i da guknem nešto katkad... 

I ako je srpska književnost u problemu, a vala žanrovci tu stvarno nisu krivi  em nas ima malo, em nit pravimo frku, nit se guramo gde nas ne zovu, we just want to get along...

Uglavnom, neka se priča, čita, piše, bićemo bogatiji za još vrednih knjiga, tekstova, mišljenja, i dok god niko ne gubi živce, sve je to jedna ipak lepa stvar 

Ima u tom tekstu i jedna dobra rečenica. Bar kako sam je ja "pročitao". Domaća književna scena se deli na "lako čitanje" i "smaranje".

Gradimo na masovnim grobnicama

Prvi roman Pavla Zelića "Peščana hronika" (Izdavač: Laguna) našao se u širem izboru za ovogodišnju Ninovu nagradu. Reč je o veoma zanimljivom, provokativnom, ali i pitkom štivu. Sve počinje na radnoj akciji izgradnje Novog Beograda, nekoliko godina posle Drugog svetskog rata, pet pionira, ponesenih duhom udarništva, otkriva jedan potpuno nepoznati svet i stiču priliku da se u njemu dokažu. \

Pored žestokog rada, naučiće kako da vezuju pertle, da čitaju i pišu, da se zaljube, a otkriće i zlokobnu pretnju iz bliske prošlosti koja vreba ispod peska i mulja močvare – budućeg novog grada. O ovom romanu, ali i stripu koji je velika Pavlova strast, pričamo u prijatnom ambijentu restorana "Pomodoro".

Otkud to da se u prvom romanu bavite prošlošću, Novim Beogradom, precima, crvenom buržoazijom, isplivavaju neki leševi, dečica...

- Počelo je sa delom porodične istorije, pričama moje nedavno preminule bake i, ispostavilo da te čuvene omladinske radne akcije, o kojima mi je ona pričala, nikada nisu ni na kakav ozbiljniji način obrađene u našoj književnosti. Novi Beograd, koji je, kako kaže moj rezenzent istoričar Predrag Marković, ,,snoviđenje niklo iz močvara i peska", nosi specifičnu simboliku kao dokaz moći Partije i vlasti koji, zahvaljujući radu stotina hiljada omladinaca iz cele zemlje, uspevaju da podignu čitav jedan grad tamo gde to deluje nemoguće. Konačni zamajac romanu dao je podatak da su se za smeštaj i komandu prvih radnih akcija ove izgradnje, počev od 1948. godine, koristili paviljoni Starog sajmišta, koje je samo par godina ranije bio koncentracioni logor. Intrigiralo me je to nagomilavanje istorije, ta transformacija mesta genocida pre svega Jevreja, a zatim i Roma i Srba, u centralu poleta nove ideologije, i ideja da mi iznova, nekad čak i bukvalno, gradimo na masovnim grobnicama prošlosti, znajući to ili ne.

U romanu se pojavljuju i brojne istorijske ličnosti, Tito, nacistički komandanti... kako ste njima pristupili?

- I u mojoj prvoj knjizi, zbirci priča ,,Poslednja velika avantura" (Matica srpska, 2009), koristio sam se poznatim likovima iz prošlosti, poigravajući se sa percepcijom javnosti o njima. Ovoga puta sam bio obazriviji i uglavnom sam se bazirao na stvarnim situacijama, pa čak i konkretnim, izgovorenim replikama. Za Tita ili Batrića Jovanovića je to bilo relativno lako, ali je najveći izazov bila izgradnja likova Herberta Andorfera i Edgara Engea, koji su upravljali logorom na Sajmištu. I kao što je David Albahari uradio sa Gecom i Majerom, vozačima kamiona–dušegupke u istoimenom romanu, i ja sam druga dva zločinca, koje takođe nije stigla zaslužena kazna, iako je čak obojici suđeno, malo domislio, na način za koji sam, naknadno, od strane, recimo, jednog Ivana Ivanjija, uveren da je dostojan i da dodatno potcrtava zlo koje su činili.

Kod nas se, utisak je, nedovoljno o tim škakljivim temama piše. Zašto?

- U srpskoj književnosti imamo relativno mnogo istorijskih romana, a opet nam neke teme uporno izmiču. Mnogo je još kamenja koje nismo prevrnuli, neki ispod kriju blago, ali još češće trulež i grozotu. Sa druge strane, odgovornost pisca, koji će određene događaje, ličnosti, okolnosti približiti čitaocu kroz priču, ogromna je jer možda upravo ta knjiga bude onaj način na koji mi svi pamtimo i percipiramo nešto važno što se ovde odigralo. Znam da meni nikako nije bilo svejedno da se tako nečeg poduhvatim. Ipak, pišući prvi roman, zahvatio sam široko, od pomenutih ORA i stvarnog horora II svetskog rata, da bih to sve zaokružio pola veka kasnije, raspletom pred sumrak NATO bombardovanja. Naravno, to je tek pozadina glavnog zapleta, misterije koja u svom raspletu nosi i jaku društvenopolitičku poentu. Takođe, okolnosti u koje smeštam moje junake su i način da u ekstremnim situacijama, kada se oko nas sve lomi i menja, izvučem na videlo ono najgore ali i najbolje u ljudima.

Može li priča o toj bolnoj prošlosti da dopre do današnjih novih klinaca?

- Zašto da ne. Kombinacija fantastike i istorije jeste pitka i može biti zanimljiva i onima kojima se knjiga inače ne mili. Sad se setih da će im možda najfantastičnija stvar biti da su se svi ti nebrojeni omladinci i omladinke skupljali da toliko rade i grade, a sve za džabe. Nadam se i da većinom mlađa podela uloga u knjizi, od grupe pet najboljih prijatelja, pionira na radnim akcijama do mladog samohranog oca i njegovog sinčića koji se bore za opstanak u blokovima, mogu da budu zgodni za identifikaciju čitalaca. Takođe, za razliku od doba kada sam ja bio klinac, danas su sve dodatne informacije tu, na dva klika, i u tom smislu je ,,Peščana hronika" poziv na istraživanje. I u nekim mojim drugim projektima, kao što je strip album ,,Družina Dardaneli", u kojem kao glavne aktere avanturističke priče koristim junake iz lektire: Hajduk Stanka, Savu Savanovića, Koštanu, grofa Vronskog, pokušavao sam da budem i edukator pa svakako ne bežim i od te uloge.

Planirate li i dalje da kopate po prošlosti na ovaj način?

- Iako sam se zdravo umorio rondajući za podacima kako bi sve što stavim u roman bilo višestruko proverena činjenica i kako bih na toj čvrstoj osnovi zidao svoju fantastičnu nadogradnju, sada mi nedostaje ta višegodišnja zanimacija. Osećaj kada pronađete neki malo poznati podatak, iznesete ga kao zakopano blago na svetlo pred ljude je izvanredan i verovatno se u novom romanu vraćam žanru istorijskog trilera. Štaviše, upravo za antologiju Gorana Skrobonje pišem priču iz ,,sveta" ,,Peščane hronike", koja prati jednog od glavnih junaka, agenta službe bezbednosti koji istražuje slučajeve nalik onima u ,,Dosijeu X", ali u '60-im godinama! Konačno, priznanje koje sam dobio od istoričara i ljudi upućenih u tematiku kojom sam se bavio, ali i pisaca na koje sam se ugledao kao što su Ivanji i Albahari, pruža mi takvu satisfakciju da želim to da ponovim.

Pisali ste scenario za strip "Družina Dardaneli". Kakva je naša strip scena?

- Na izložbi ,,Nastavlja se... tri generacije savremenog srpskog stripa", koju sam organizovao prošle godine u Francuskom institutu, predstavio sam preko 200 naših autora, koji su u protekle tri i kusur decenije ostavili pečat u strip umetnosti, sa naglaskom na stranim tržištima, pre svega u Francuskoj. To je bez sumnje, najveća grupa domaćih stvaralaca u bilo kojoj umetnosti koji se predstavljaju i stvaraju van granica naše zemlje. Činjenica je ipak da su u pitanju mahom crtači, koji rade priče na teme zadate od stranih scenarista. Iskoristiti ih nekako ovde, možda upravo da olakšaju put ka ozbiljnijim stvarima pominjanim najmlađim konzumentima kulture morao bi da bude jedan od prioriteta kulturne strategije Srbije.

Lična karta

Pavle Zelić (1979) po zanimanju je diplomirani farmaceut. Objavljivao je priče u ,,Politici", ,,Gradini", ,,Ulaznici" i drugim književnim i popularnim časopisima, kao i u antologijama u zemlji i regionu. Piše filmsku i književnu kritiku i eseje za štampane i onlajn časopise. Urednik je zbirke priča erotske fantastike "Ugriz strasti" (2007). Kao jednom od pobednika na konkursu Matice srpske za ediciju Prva knjiga, 2009. godine objavljena mu je zbirka priča "Poslednja velika avantura". Piše i scenarija za stripove, a 2011. godine objavio je grafičku novelu "Družina Dardaneli", koju je ilustrovao Dragan Paunović.

Podržati domaće strip autore

Ima li šanse da se kroz zajedničke projekte domaćih autora probijete napolju?

- Individualni uspesi već postoje, i upravo sada je trenutak, da ne kažem poslednji čas, da se taj potencijal institucionalno podrži u nekom međunarodnom nastupu srpskih strip umetnika kao što se to radi za književnost, film... Pored toga, integrisani smo u mnogo čemu i sa scenama drugih ex-YU republika... Potrebna je samo dobra ideja, recimo, trenutno se radi na antologiji kratkih stripova o I svetskom ratu, koji će potpisati francuski i srpski scenaristi i crtači, radeći zajedno na kratkim pričama o ovom velikom sukobu. Ovaj projekat je već uvršten u zvaničan program obeležavanja stogodišnjice od početka rata u Francuskoj, a valjalo bi da isti status dobije i u Srbiji.

http://www.danas.rs/danasrs/kultura/gradimo_na_masovnim_grobnicama.11.html?news_id=275067

Srpsko književno društvo (SKD) izabralo je 22. februara u Beogradu novi Upravni odbor i primilo 14 novih članova, među kojima je i pisac fantastike Pavle Zelić.

Novi UO SKD-a čine: Kajoko Jamasaki, Sonja Atanasijević, Danica Vukićević, Mirjana Mitrović, Dragana Beleslijin, Vasa Pavković i Vule Žurić, saopšteno je posle 12. izborne Skupštine tog udruženja.

Među četrnaest novih članova SKD-a su i dobitnik NIN-ove nagrade za 2013. godinu Goran Gocić, Jasna Ani, Ivan Antić, Darko Daničić, Dragica Ivanović, Branislava Jevtović, Ivan Jović, Marko Krstić, Dejan Matić, Slađan Milošević, Branislava Rakočević Vasić, Nadija Rebronja i Vladimir Tabašević.

Nova promocija, ovoga puta u Kragujevcu!

Biće i priče o stripu, sa malom pratećom izložbom novih tabli iz Dardanela 2, a i jedno specijalno iznenađenje, koje će prisutne preneti u vreme i ambijent posleratnih omladinskih radnih akcija na način dosad neviđen na domaćim promocijama! 

25.04.2014.

Promocija ,,Peščane hronike" uz pasulj sa radnih akcija


U četvrtak, 24. aprila u galeriji Narodne biblioteke ,,Vuk Karadžić" u Kragujevcu održano je nesvakidašnje književno-stripsko veče u okviru kojeg je predstavljen rad Laguninog autora Pavla Zelića u oblasti književnosti i stripa.

Naime, pored obimne priče o aktuelnom romanu ,,Peščana hronika", inspiraciji i pozadini nastanka ovog dela, Zelić je sa spisateljicom Tatjanom Janković govorio i o svojim kratkim pričama i strip serijalu ,,Družina Dardaneli" koji stvara sa crtačem Draganom Paunovićem.

Posetioci su mogli premijerno da vide table iz drugog dela ovog stripa koji se trenutno crta, a na kraju je usledilo iznenađenje za sve prisutne: poslužen je pasulj sa mesom i slaninom iz manjerke, isti kakav se jeo na omladinskim radnim akcijama koje ,,Peščana hronika" opisuje.

,,Peščana hronika" opisuje radnu akciju izgradnje Novog Beograda, nekoliko godina posle Drugog svetskog rata, u kojoj će pet pionira, ponesenih duhom udarništva, otkriti jedan nepoznat svet i steći priliku da se u njemu dokažu. Pored žestokog rada, naučiće kako da vezuju pertle, da čitaju i pišu, da se zaljube, a otkriće i zlokobnu pretnju iz bliske prošlosti koja vreba ispod peska i mulja močvare – budućeg novog grada.

Pedeset godina kasnije, Ilija Orlović, novopečeni debeovac, a odnedavno i udovac i samohrani otac, u bekstvu pred odgovornošću koja ga može koštati života, sakriće se u lavirintu novobeogradskih blokova. Baš na mestu koje sve ove decenije prati ista kletva.


http://www.laguna.rs/v2767_vest_promocija_pescane_hronike_uz_pasulj_sa_radnih_akcija_laguna.html

                                                                     
 

Zaboravih da okačim i ovde filmić na temu romana, nije trejler jer je roman davno izašao, ali je lepa rekapitulacija svih divnih kritika iz zemlje i regiona a i daje dobru atmosferu...

Kratak film na temu romana "Peščana hronika" Pavla Zelića

Na mapi Beograda iz 1957. godine Novi Beograd još uvek ne postoji...

http://www.limundo.com/kupovina/Kolekcionarstvo/Istorijski-dokumenti/Mapa-Beograda-iz-1957-godine/30189479

Quote from: Pavle on 18-11-2014, 16:17:50
lepa rekapitulacija svih divnih kritika iz zemlje i regiona

izgleda da moja nije bila dovoljno divna.

realno, tvoji prikazi su dobri kao zajebancija na više nivoa, ali samo to i ništa više.

Quote from: Boban on 19-11-2014, 02:11:16
realno, tvoji prikazi su dobri kao zajebancija na više nivoa, ali samo to i ništa više.

aha.
tebi je moj prikaz bio dovoljno divan da iz njega izvučeš blurb.
drago mi je da me barem ti smatraš relevantnim kritičarem.

ne... tvoj pokušaj prikaza je smehotresan koliko nema utemeljenja u stvarnosti. Osoba kojoj promaknu 3-4 ključne stvari ispisane crno na belo, direktno, ne alegorijski, zaista ne može da me ubedi u svoju dobronamernost ili pamet.
A što se tiče blarba, to je samo pokazna vežba da se iz svega može izvući sve, ako se čovek potrudi.

Kartografski prikazi uvek su u zaostatku po nekoliko godina za stvarnim stanjem na terenu.
Na primer, ima mnogo karata Beograda iz 1920-tih na kojima nema ucrtanog hipodroma koji je izgrađen 1914...
Ne kažem da je ovde to u potpunosti slučaj, ali 1957 su već bili izgrađeni neki delovi Novog Beograda

Jesu, ali od blokova nije NIŠTA bilo. Nešto malo kod stare Retenzije, 1953. otprilike. I to je na nenasipanim delovima.
Mislim da nas komunistička vizija istorije laže i za tu izgradnju. 1948. su oni nešto malo brljavili oko podizanja nasipa tu i tamo.
Ne kažem da nije bilo okupljanja i akcijašenja, ali sam siguran da je to bilo samo u funkciji bratstva i jedinstva... šteta što se pisac nije poigrao malo sa tim stvarima, nego je jednostavno preuzeo komunističku propagandu.

Hoćeš da kažeš da na mestu blokova nije bilo radova 1948? Ne razumem primedbu...
Gde to Pavle preuzima komunističku propagandu?

Kojih blokova? Koji su blokovi prvi građeni?
Ja se sećam POTPUNO PRAZNOG prostora od 6 kaplara do mog solitera u Bežaniji... bio je Studentski grad, ono tamo oko Pohorske i moj soliter sa dvadesetak zgradica uz samu Bežanijsku kosu (2 kilometra od Save) - te su zgrade građene kada sam ja bio beba.
Dva velika kanala su postojala i sremačke kuće, polja, močvara na prostoru današnjeg Delta sitija... govorimo o vremenu kada sam ja išao u školu, to je skoro 20 godina posle tih prvih akcija. Jesu oni nešto drndali, ali ja prilično sumnjam u realnu svrsishodnost toga.
Pazi, ja pamtim na našoj obali Save, tamo gde si ti sada, pa skoro do Ostružnice desetine velikih ratnih brodova izvučenih iz Save, koji su tu rđali od rata, na nekima su se videle posledice eksplozija i takve stvari. Bili su samo izvučeni na obalu, obala nije bila uređena...

Uzgred, sećaš li se onih fotografija što si našao, velika poplava 1948. kada je dug period bilo potopljeno pristanište, Karađorđeva... to je verovatno bilo neko proleće, a onda su ovi sastavili akciju da se pojačaju i podignu nasipi. To jedino ima smisla, kakva crna izgradnja, posebno blokovi, pa ja sam se igrao posle škole na tim prostranstvima između kuća i poljoprivrednih gazdinstava, sve je to došlo mnogo kasnije - kamioni, mehanizacija, dizalice...

@Ghoul

kriterijum je bio da su kritike u "klasičnim" medijima, TV, štampa, radio... u retrospektivi, shvatam da sam pogrešio što nisam stavio nešto iz tvoje, i kritike sa Nightflier's Bookspace bloga,  vi ste se realno mnogo više udubili u temu i delo...  izvinite, biće bolje sledeći put! 

nema veze, ja sam ionako andergraund, pa me u blurbove meću pretežno alternativci i očajnici kao što je boban.

@Boban

Ja ni ne pominjem izgradnju u blokovima 1948, već samo SIV i Hotel Jugoslavija i nešto oko Paviljona, to što se pominje iskopavanje na strani prema Savi je moja izmišljotina i to je jasno naglašeno i očigledno u odnosu na sve čisto istorijske delove...

Hotel Jugoslavija je otvoren kada sam ja već išao u školu, dakle, 20 godina kasnije. To malo što su tamo brljali posleratni akcijaši, bilo je trla baba lan...
Akcijaši su u najvećem broju slučajeva radili nasipanje radi stabilizacije zemljišta za gradnju, ali uvek je tu posle dolazila mehanizacija i sređivala to, a u slučaju Novog Beograda, nasuto još 4-5 metara peska odozgo, dakle, akcijaški doprinos okrugla nula. Evo, konkretno, ova lokacija dole dobila je 5 metara peska odozgo... zar nije svejedno da li je negde bilo iskopano pola metra zemlje ili pomeren koji kamen?

Hajd, ne davi više. Staviću te na ignore.

Potpuno je nevažno koje je godine tačno šta podignuto. Mislim, reč je o fikciji a ne istoriografiji. Za autorove potrebe sve funkcioniše sasvim fino. Jedino je možda mogao da uvede džangrizavog duha koji opseda Novi Beograd i povremeno prelazi most ka centru grada i Domu omladine...

Mislim da konačno razumem šta Boban želi da kaže, mada to ne kaže jasno...
Ako misliš da je u romanu prevelika pažnja posvećena akcijaškom delu,
a da to nije u potpunosti u funkciji glavne ideje romana, možda bih samo delimično
mogao da se složim. Ali ne u potpunosti.
Taj kvazidokumentaristički omladinskoakcijaški deo je u romanu iskorišćen kao kontrapunkt leglu zla u logoru koji akcijaši prostorno "dele" sa jevrejima, ciganima i drugim žrtvama nemačkog terora. Ima to smisla...
Ako nisi na to mislio, ne razumem zaista primedbu... Ipak je ovo fikcija i Pavle ne mora da jasno naglasi gde prestaje "stvarnost" a počinje "konstrukcija"... Čak je, po meni, i bolje da to nije baš toliko naglašeno... Možda je moglo i blaže...
Ali to su nijanse...

Čekaj, gde su bili logori na Novobeogradskoj strani?

Ono što hoću da kažem jeste da je Pavlova slika i suština akcijašenja suviše komunistički umivena i da sigurno nije odgovarala stvarnosti.

Moj otac se kao maturant dobrovoljno javio za radnu akciju 1947: Poslali su ih u Albaniju, da grade prugu Drač-Elbasan.
Nije se žalio, gradio je novi svet.
Ne hulite toliko na komunizam,  reč je o vremenu kad su ideali bili tako jaki...