ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Prvo bih se izvinio modovima ako je ovo pogrešni podforum, ali sam preleteo ostale i Radionica mi se čini najprikladnijim.


Elem, kada pišete duže forme (uzmimo zarad lakše poente - roman), šta raditi dok glavna radnja i zgode ne krenu da se odmotavaju, a da ne bude mlako ili dosadno? Deluje mi kao velika, početnička greška da već na drugoj strani junaka snađu (ne)zgode, zla i misterija. To bi ipak trebalo da teče nekim prirodnim i uverljivim tempom.


Čitao sam dosta poznatih i kultnih knjiga, čiji mi je početak nezanimljiv, ali ono zbog čega nateram sebe da nastavim sa čitanjem je svest da čitam kultni/hvaljeni roman/klasik i da će zato verovatno biti zanimljiv kad se sve jednom zahukta. Ljudi koji čitaju romane poput recimo mog ili vašeg (pod pretpostavkom da niste napisali nešto što u širokoj čitalačkoj publici ima kultni status (oprostite ako grešim)), nemaju taj motiv da prebrode "dosadni" početak, već tu mora da se zapravo dešava nešto što je dovoljno zanimljivo i intrigantno, a istovremeno da nije usiljeno, već deluje autentično. A ako već na prvoj strani vampir ne dođe u pab gde svoj viski ispija junak knjige i napravi sranje, onda šta raditi? Kako vi lično izlazite na kraj sa tom problematikom?

Pa, ovo ne shvati kao preporuku, već kao lično mišljenje.
Prvo, smatram da su uvodnih pasus-dva od ključnog značaja za čitanje. Kad čitam roman, oni moraju da me svojom pismenošću uvere da je pisac dostojan vremena koje ću utrošiti na knjigu.
Što se tiče onoga što kažeš, ja takođe, ako je roman u pitanju, volim da pisac ne krene odmah u radnju.
Uzmi, na primer, početak Apdakove serije romana o Hariju Zeki Angstomu gde se glavni junak, bivši uspešni košarkaš u srednjoj školi, a sada već napola propali grafički radnik, vraća kući sa posla i zastaje da gleda kako klinci igraju košarku. Apdajk tu sasvim posredno, kroz opširan prikaz njegove igre sa dečacima, daje naznake njegovog karaktera, njegovog problema snalaženja u svetu "odraslih" itd. itd.
To je vrsta početka koji volim.

To bi važilo za roman: "Hiljadu viskija sa vampirom" i može da počne sa prvim. Za ostalo bih se složio sa Mićom. Naravno, i ja spadam u one koji se bave subklimaksima i klimaksima, a o digresijama da ne govorimo, pa spadam u jedno mišljenje.

Kao čitalac nisam baš voljna da ''čekam'' na bilo šta.
Ovo ne znači da će mi za eventualno odbacivanje romana biti dovoljan prvi pasus, stranica ili pet. Nema tu nekih strogih pravila, ali iz iskustva znam da se po jutru dan poznaje i da se dosadno štivo ili odbojan, iritirajući glas pisca ni nakon sto strana neće preobraziti u nešto što ću čitati sa uživanjem. Pa neka je kultno po sto puta!
U praksi, doduše, retko odbacim bilo koje štivo, uglavnom mazohistički plivam do kraja, što već ide meni na dušu, pisac tu nije nimalo kriv.

Istinski zaboli samo ako mi knjiga za koju sam se na početku zagrejala negde od sredine (najčešće je to sredina) izneveri očekivanja.
     

Najvise mi prija kada odgledam film, a ne znam ni kako se zove ni ko ga je napravio. Sa knjigama to nije moguce. Ljudi uglavnom citaju jer im je neko to preporucio, procitali su kritiku ili je neko ko im imponuje procitao isto. Ili citaju pisca, a ne delo.

Kako odrzati paznju? Ili jesi ili nisi.

Već si izjavio da gledaš filmove. Ja sam izjavio da filmovi i literatura nisu za poređenje. Čitaš li ti šta ili se samo petljaš u čitanje?

Quote from: scallop on 13-12-2013, 14:12:24
To bi važilo za roman: "Hiljadu viskija sa vampirom" i može da počne sa prvim. Za ostalo bih se složio sa Mićom. Naravno, i ja spadam u one koji se bave subklimaksima i klimaksima, a o digresijama da ne govorimo, pa spadam u jedno mišljenje.

Bio sam namerno banalan, i poenta je i bila navođenje pogrešne prakse Nego, možeš li da elaboriraš to oko subklimaksa i ostalog, zvuči mi kao relevantno za ovu problematiku?

svaki roman koji želi da se proda počinje ''udarnički'', a kakav će biti završetak to je manje važno, pošto je knjiga već kupljena

u suštini, neko bi trebalo da razvije teoriju o tome da se moderni pisci prije svega bave pisanjem uvoda a za razradu nisu plaćeni, dok je npr Dostojevski živio od te razrade

a kod nas čak ni uvodi nisu bitni, samo naslov da valja i knjiga ide kao alva. svi pisci bi trebalo da koriste isti naslov, npr Konstantinovo raskršće, nije važno šta piše iza korica

Quote from: Chgr on 13-12-2013, 15:46:57
Bio sam namerno banalan, i poenta je i bila navođenje pogrešne prakse Nego, možeš li da elaboriraš to oko subklimaksa i ostalog, zvuči mi kao relevantno za ovu problematiku?

scallop je poznati rasplinjavator

Kad bi se ti razumeo u literaturu, kao što se ne razumeš ni u šta drugo.

tačnije, rasplignjavator

A jel si ti Bato stvarno Bata Zivojinovic? Ne, ozbiljno?

Ne, naš Batica je čudo od čoveka. Kad bi bio u stanju da zaroniš u dubine njegovog pregnuća i dostignuća, puštao bi mehuriće koji ne bi mogli da dopru do površine. Rado mu prepuštam da vas on obuči, douči i rasvetli vam sve tajne pisanja.

Ako neko nije nikad zaronio do ''Batice'' to je svakako osoba koja je umislila da je predstavnik svih školjki na planeti, i da ''Batica'' njemu posvećuje tamo neku priču. I koji onda naravno započne hajku na ''Baticu''.

I tada si bio u savezu sa D, pa si valjda podsvjesno počeo da je kopiraš s deminutivima.

Mene je neko nekad naučio da samo prevaranti i mutivode govore o tajnama. I kriju ih iza zapjenušane površine.

Pa, ti se kriješ.   I kukumavčio si kad su te provalili. I opet ćeš. Nego, bolje pouči ove ljude pisanju, kad si se već javio.

opet si nešto pomiješao, ali valjda je to taj školjkaboj stil

Moguće. Ću se raspitam naokolo po Sagiti. 

Dragi  Chgr, kao što vidiš, ovde na svakoj temi brzo dobiješ kuršlus.

a je li bar održana pažnja?




EDIT: ovo je inače praktičan primjer kako je Kafka u Zamku održavao pažnju uz pomoć one dvije budale

Quote from: kimura on 13-12-2013, 20:11:57
Dragi  Chgr, kao što vidiš, ovde na svakoj temi brzo dobiješ kuršlus.

Da... Nadam se da će se uključiti još neko ko će možda ipak biti konstruktivan.

Quote from: Chgr on 13-12-2013, 12:46:27

Deluje mi kao velika, početnička greška da već na drugoj strani junaka snađu (ne)zgode, zla i misterija. To bi ipak trebalo da teče nekim prirodnim i uverljivim tempom.

Zašto greška? Recimo, ako pišeš krimić, uglavnom počinješ time što je nađen leš. Ne kažem da svaki roman mora da počne nalaženjem leša ili time što neko pokušava da ubije protagonistu, ali takav početak nije loš sam po sebi.

Quote from: Chgr on 13-12-2013, 12:46:27
Čitao sam dosta poznatih i kultnih knjiga, čiji mi je početak nezanimljiv, ali ono zbog čega nateram sebe da nastavim sa čitanjem je svest da čitam kultni/hvaljeni roman/klasik i da će zato verovatno biti zanimljiv kad se sve jednom zahukta.

Može neki primer takvih romana?


Enivej: počni nečim zanimljivim. Bilo da glavnog junaka hoće da pojedu zombiji ili mu po utrobi rovare zli vanzemaljci, bilo da junak za koga nas je u nekoj meri briga (jer si ga učinio interesantnim) pokušava nešto sasvim mundano što je njemu lično bitno (kupuje prsten, skuplja hrabrost da zaprosi devojku, pa nakon nekog vremena otkrije da mu je devojka vanzemaljac koji će da mu rovari po utrobi).

što se mene tiče, ključ je LIK / TAČKA GLEDIŠTA / GLAS / ETITJUD.

ako me to ne kupi, ako me ne zanima LIK - onda džaba ti sva misteriozna, luda, originalna, neobična, otkačena, bizarna, i ne znam kakva dešavanja i preokreti koje si mu zakuvao.

Quote from: Chgr on 13-12-2013, 12:46:27
Čitao sam dosta poznatih i kultnih knjiga, čiji mi je početak nezanimljiv, ali ono zbog čega nateram sebe da nastavim sa čitanjem je svest da čitam kultni/hvaljeni roman/klasik i da će zato verovatno biti zanimljiv kad se sve jednom zahukta. Ljudi koji čitaju romane poput recimo mog ili vašeg (pod pretpostavkom da niste napisali nešto što u širokoj čitalačkoj publici ima kultni status (oprostite ako grešim)), nemaju taj motiv da prebrode "dosadni" početak, već tu mora da se zapravo dešava nešto što je dovoljno zanimljivo i intrigantno, a istovremeno da nije usiljeno, već deluje autentično. A ako već na prvoj strani vampir ne dođe u pab gde svoj viski ispija junak knjige i napravi sranje, onda šta raditi? Kako vi lično izlazite na kraj sa tom problematikom?

Dobro ti je pitanje, ali ne zato što osigurava koristan odgovor, nego upravo obrnuto. 


Ako preberem po počecima omiljenih mi romana, vidim da od toga nema bog zna kakve statističke koristi; skoro svaki od njih predstavlja drugačiji tip uvoda, i statistički gledano, uvelike se potiru u smislu preciznog zaključka. Neki romani favorizuju sam zaplet, i njima su konkretne aktivnosti u prvim pasusima od ogromnog značaja; drugi favorizuju karakterizaciju i atmosferu i zato se više oslanjaju na posredne informacije koje diktiraju i drugačiji tempo pripovedanja. Isto tako, od žanrovskih romana očekujem drugačije uvode nego od mejnstrim romana, a oni se zauzvrat oslanjaju na kanone kojima se ponajviše može šortkatovati u samom uvodu.


Možda je praktičnije nabrojati ono što mi se ne sme pojaviti u uvodnim pasusima, to ukoliko se želi da nastavim sa čitanjem. U tom smislu, prvo i osnovno mi je sam ton teksta: mora mi ostaviti dojam ekonomičnosti i samopouzdanja pisca. Ostavim knjigu ukoliko u njenim početnim pasusima otkrijem (ili makar naslutim) sledeće manjkavosti:

- pisac mi nudi floskule i opšta mesta u svrhu pokušaja emotivne manipulacije (to je uglavnom patetika koja izvire i iz rečnika ali i iz same scenske postavke, što rezultuje silnom pompeznošću samog teksta i mojom sumnjom u autorske kompetencije)

- pisac forsira izraz koji me se doima kao ne njemu konkretno prirođen (na primer, često se forsira duhovitost koja sasvim pogrešno "zvuči" u tekstu, pogotovo ako se radi o dijalogu. možeš naprosto da osetiš kako em nije primerena momentu, em je isforsirana karakteru na kog se kalemi, pa zato tekst zvuči banalno, a to opet ukazuje na nekompetenciju autora)

- pisac insistira na didaktičnom saopštavanju stvari za koje ja smatram da su se mogle ili podrazumevati ili saopštiti indirektno (to se najčešće dešava kada pisac insistira na šortkatima kroz deskripcije ili metafore da što pre udari temelje karakterizaciji, pa me davi sa potpuno nepotrebnim detaljisanjima i praznim hodom, da mi na silu i na brzinu stvori predodžbu o karakteru samog protagoniste) 

- pisac veštački stvara "udicu" koja bi, kao, trebala da me zaintrigira i tako mu obezbedi dalje čitanje (i to se često dešava kroz sam rečnik, često nailazim na forsiranje jezika za koje intuitivno osetim da piscu ne dolazi "prirodno", odnosno, da to nije rečnik kojim se inače služi, pa otud i ne zna da njime dobro barata. to se vidi pogotovo kod domaćih početnika, koji često posežu za aoristom misleći da će im on obezbediti otmen ton, dok im u suštini obezbeđuje samo pompezan (a neretko i sasvim neobrazovan), pošto sam nebrojeno puta naišla na nepotrebne gramatičke greške (a ponekad čak i na sasvim nepostojeće reči) iz pera autora koji su se od silne strasti ka aoristu pogubili i padežima i u vremenima jednako)

- pisac bira žanr/kanon sa kojim očigledno nije u intimnom odnosu (to je uglavnom posledica nenačitanosti, odnosno nepoznavanja kanona, gde pisac podleže nekoj skroz nastranoj logici: na primer, pisci diletanti smatraju da je žanr "najlakši" za pisanje upravo zbog kanona koji čitaoc već prepoznaje, pošto je, jelte, osvedočeni ljubitelj žanra. okej, to samo po sebi nije netačno, ali logika diletanta odlazi korak dalje u besmisao, pa zaključuje da će trpanje motiva i gomilanje ikonografije već samo po sebi obezbediti relevantno čitalaštvo, ali alas, to polazi za rukom samo majstorima koji suvereno vladaju kanonom svakog žanra zasebno, pa ih otud samo oni i mogu kombinirati u hibride. ali to je priča za sebe, i, kao što rekoh, posledica je uglavnom nenačitanosti, a i mnogih gorih stvari pride)

- pisac ne postiže neophodnu ujednačenost stila i tempa (to je sasvim intuitivna procena do koje ne dođem nužno na vreme, odnosno ne u samim početnim pasusima, ali čim dođem ja ostavljam knjigu, jer tad shvatam da imam posla sa folirantom čiji je tekst fejk)

- pisac naprosto nema ništa zanimljivo da mi kaže (to je također primarna posledica nenačitanosti, ili - ako o samom žanru govorimo - posledica čitanja isključivo najpopulističkijeg (najšablonskijeg) dela žanra, koji ostavlja krajnje simplificiran privid celog rečenog žanra. ne kažem da se i u tom domenu ne može napisati zanimljivo delo, ali opet, upravo tu je potrebno silno majstorstvo ili barem originalnost same obrade koja bi opravdala posezanje sa opštim mestima u novom i svežem serviranje klišea.


i tako dalje, naravno, ima toga još, ali ovo su najbazičniji a ujedno i najefikasniji filteri koje mene lično najpreciznije služe kad je u pitanju selekcija štiva za čitanje.   

Pa, to bi bilo uglavnom sve. Moguće je da izgleda složeno, ali i nije, baš. Svodi se na pismenost, načitanost, netrpanje lika pisca ispred likova priče i priče same, na štedljiv ali i opušten rukopis, originalne ali i uverljive motive i... dobar viski za relaksaciju.

Mislim da je odgovor dosta jednostavniji nego što se čini...
Prvo što treba odrediti jeste taj klimaks klimaksa koji je scallop pomenuo - dakle glavni događaj, onaj bum!!!
Kada to definišeš, a trebalo bi možda i pre početka pisanja, ostalo, to 'popunjavanje' sadržaja koji treba da drže pažnju, bi trebalo da bude zamagljeno staklo. Dakle, zamisli ovako - čitaoca bi trebalo da uzmeš za ruku i vodiš ga prema klimaksu; on treba da oseća da će klimaks uslediti, i to je upravo ono što će ga zadržati na tvom delu.
Naravno, klimaks ostavlja posledice, pa će čitalac biti zainteresovan i za aftermath... Pa mu ti držiš pažnju, relativno od prve do poslednje strane...
Ili ajmo ovako, na prvoj strani pokaži da nešto 'ne valja'... Neka čitaoca radoznalost ubedi da treba da otkrije šta to ne valja, zašto, i šta će iz toga proizići...

Primera radi, jedan očajan ali popularan pisac je Den Braun. Eto ti primera - on ima užasan stil pisanja, jako je loš, ali smišlja relativno dobre priče, i ti već u prvih desetak strana njegovih knjiga osećaš da će nešto krupno da se desi, i živo te zanima šta je to nešto. Priča mu je relativno ok, pisanje očajno, ali opčinjenost klimaksom te gura napred.

Želeli biste da vaše rečenice budu jasne, upečatljive i da izazovu reakciju? Stručnjaci kažu da se dobro pisanje ne odnosi na radnju, odnosno ideju priče – već na izbor reči kojima je opisujete.
Upravo zbog toga, brižljivo birajte reči, jer ništa ne može da odbije čitaoca toliko kao dosadna ili izlizana rečenica. WritersCircle portal savetuje koje reči i fraze treba izbegavati, te predlaže adekvatnija rešenja.

1. ,,VRLO" ILI ,,VEOMA"
Preskočite ove reči. Ali bukvalno. Mark Tven je ovo simpatično objasnio: ,,Svaki put kada poželiš da napišeš 'veoma', umesto toga napiši 'prokleto' – tvoj urednik će to svakako izbrisati, a rečenica će zvučati bolje." Ove i slične reči su samo još jedan od načina da pridodate 'šturu' vrednost nečemu bez ikakvog zanimljivog opisa. Pritom, koristite bespotrebno dve reči – u slučaju kada je jedna sasvim dovoljna. Ukoliko vas ne plaćaju po broju reči, ovi dodaci su suvišni. Umesto što ćete napisati 'veoma glasno', radije upotrebite reč 'gromoglasno' ili 'zaglušujuće'. Ne samo što ove reči imaju isto značenje, a zvuče lepše, nego su i živopisnije.

2. ,,ODJEDNOM" ILI ,,IZNENADA"
,,Odjednom" ili ,,iznenada" su takođe praktično beskorisne reči. Anton Čehov je rekao: ,,Nemoj da mi govoriš da mesec sija, nego mi pokaži bljesak svetlosti na razbijenom staklu." Baš tako reč 'odjednom' saopštava čitaocu da mesec sija - odnosno objašnjava čitaocu šta da oseća, umesto da ga navede da oseti. Dopustite rečenici da protrese čitaoca i uvede ga u akciju na neposredniji način. Ironično, reč 'iznenada' pre će usporiti radnju i odložiti njenu stvarnu promenu, nego što će uneti željenu neočekivanost. Istina – ne postoji adekvatnija zamena za ove reči, ali ipak izbegavajte da ih koristite. Dozvolite da tišina govori za sebe i tako prenese vašu poruku.

3. ,,NEVEROVATNO" ILI ,,STRAŠNO"
Ove reči namenjene su da prenesu specifična osećanja. Ali, postoje dva velika razloga zašto ne treba da ih koristite. Prvi razlog je taj što 'kazuje ali ne pokazuje' – govori čitaocu šta treba da oseti, umesto da opiše na način koji prenosi određenu emociju. Drugi razlog zbog kojeg vam ne savetujemo da koristite ove reči je jednostavan – izlizale su se. Ovi pridevi su toliko svakodnevno korišćeni da su izgubili izvornu snagu. No, ukoliko ipak nameravate da upotrebite ove reči, treba prethodno da promislite da li je ono šta opisujete zaista 'neverovatno' u pravom smislu te reči. Ako jeste, pronađite način da navedete čitaoca da to i oseti.

4. ,,KOJI/A JE"
,,Koji/a" je zgodan predlog i može biti prilično koristan, ali može biti i nezgrapan. Kada god dobijete potrebu da koristite ovu reč, razmislite da li postoji lepši način da formulišete rečenicu. Uzmimo za primer sledeću rečenicu ,,Videla sam svetlost koja se jarko blistala." Rečenica je slabašna, zar ne? Ukoliko izbacimo 'koja', rečenica zvuči mnogo bolje: ,,Videla sam jarko blistavu svetlost."

5. ,,POČINJANJE"
,,On je počeo da trči", ,,Ona je počela da igra"... ovakve rečenice su pasivne i samo usporavaju radnju. Stoga, izbacite ovu reč iz upotrebe. Radije recite ,,Potrčao je" ili ,,Zaigrala je". Vidite razliku? Ukoliko želite da nagovestite da se radnja nastavlja, dodajte opis – kao što je na primer: ,,Neumorno je trčao ka startnoj liniji". Ova rečenica dobija adekvatniju vremensku dimenziju nego što se to postiže rečju 'početi da'.
Kao što možete da zaključite, postoje prigodniji i svakako snažniji načini da izrazite svoju ideju pri pisanju. Razmislite o ovim predlozima sledeći put kada budete seli za tastaturu.

preuzeto sa: artie.rs

Imao bih primedbu ili se ne bih složio jedino u vezi tačke 5. Meni je počinjanje toliko važna stavka u pisanju, da sam čak sva četiri dela romana "Oko za drugi svet" okončao sa nekom od varijanti POČINJANJA. Činilo mi se vrlo zgodno umesto SVRŠAVANJA. Zar ne?

Pa dobro, ti si ipak iskusan autor i umeš da prenebegneš zamke. Autor članka je prilično dobro obrazložio svoj stav. Ovo je uglavnom namenjeno onima koji nisu imali prilike da prođu Radionicu, a kako stvari stoje, najverovatnije je više nikada i neće dobiti.

Quote from: Stipan on 30-09-2014, 18:08:01
Pa dobro, ti si ipak iskusan autor i umeš da prenebegneš zamke.

Šta tu znači - ipak? Parcijalno, delimično, mestimično, uglavnom, bezmalo, kojekako, budibogsnama... Stipane, nije sve u mesu u tanjiru. Ima nešto i u sosu. (Ovo je za Lonijevu zbirku literarnih mudrosti.)

Mda... Mogao sam misliti da će nešto naći.
Pa se ti sad petljaj u Radionicu, Stipane...

Petljanje je zgodno za tiraž Bobanovog ZS. Vidiš da ne može da namiri ni sto posetilaca odjednom. Tuga jedna. Bolje na Radionici nego na srpskim i belosvetskim mukama. Nikakva vajda od Prajda.

Hteo sam nešto da kažem, ali mi se izgubilo. A verovatno bi se Stipan i uvredio.

Ni skoverci ne pomažu?


Ma, problem domaće fantastike je što je beskrajno dosadna u svojim naporima da bude što ozbiljnija. Hajde, recite mi vas dvojica kad ste i da li ste ikada u domaćoj fantastici pročitali nešto duhovito? Kao srednjevekovna katolička crkva u Ekovom romanu "Ime ruže", svi se ubiše da zatru ideju Aristotelove "Komedije". Većinu domaćih rukopisa sam poslednjih godina pročitao doslovno u znoju lica svog. Ne, ne govorim o sarkastičnom ili satiričnom, toga ima, nego o duhovitom.

U stvari, jesam. Ne sećam se naziva, Filipovićeva priča, bila je objavljena u nekom starijem broju Znaka Sagite. Tip iz bureta što ga oguliše od batina panduri...

Gulova priča o zombijima u Nišu i okolini, "Ko kosi a ko vodu nosi", je bila srdačno duhovita. Takođe, Radunovićevo "Postanje 38:9" iz Ugriza strasti je bilo duhovito. Naravno, Bobanova "Slobodaniada" pretenduje da bude naučnofantastični roman sa duhovitim zapletom koji se češe o političku satiru ali ima i instance čiste, situacione komedije. Mada, naravno, Skalop je u pravu da je trend taj da se bude ozbiljan, ako se može.

Možda to nije svesna težnja, možda su i pisci i čitaoci postali sumorni. Ma,sumorni su i oni što nit' pišu nit' čitaju.

Meho, čit'o si "Slobodanijadu"? Ili nagađaš?

Čitao sam verziju od pre tri-četri nedelje. Naravno, moguće je da je Boban u novom prolazu kroz materijal smanjio na duhu a dodao na sumornosti, ali to mi ne liči na njega 

Hvala. Bio sam radoznao ko sad čita Bobanove preverzije.

Perverzije na stranu, nisam čitao ali se sećam i da je Gul u svom Popboks prikazu "Ministarstva senki" Zorana jakšića naglasio da se radi o duhovitom i zabavnom štivu, pa se verovatno i to da ubrojati u knjige domaće fantastike koje možemo potražiti a da su duhovite i ne pretenduju na namrštenu ozbiljnost koja završava u dosadi...

Imaš defekt u čitanju. Napisao sam PREVERZIJE. Sa druge strane, Jakšićevo pisanje ima veze sa Bredberijem, ali sa duhovitošću nukakve. Posebno ti je i komentator merodavan.

Video sam ja šta si ti napisao, ali sam nagađao da je u pitanju jednostavna greška u kucanju kakve se meni stalno potkradaju - ali poštujem ako se želela napraviti referenca na Prevera.

Ovo ostalo, ne znam, samo kopam po mraku.

Quote from: scallop on 01-10-2014, 15:41:21
Posebno ti je i komentator merodavan.

baš je vickast ovaj skalop.

zato je tako i skončao, kao čangrizavi 'pisac' i komentator za koga niko ne zna čak ni u fandomu a kamoli šire, prinuđen da po ovom forumu moljaka za malo pažnje i ljubavi prema svojim promašenim i dosadnim pokušajima pisanja.

Šta je? Iscupkao si iz barice? Što se petljaš sa mnom ako sam toliko anoniman? Uživaj u svojoj veličini i zvezdanim trenucima koje si dosegao. Ko za mene zna zna i to mi je dovoljno. Tebi preostaje da budeš sitni nevaspitani provincijalac.

šta je skalope, pokvarila ti se kolica?

samo ti duvkaj u svoju trubicu i viči za još pažnje, možda stvarno još neko ovde veruje da ti nešto znaš o pisanju (al nećeš da kažeš - ili, daleko bilo, da na delu pokažeš)!

  Tru-tu-ru-tu-tu!


Popravite mi kolica, vratite mi staru trubicu. Šta znam, možda neko veruje da znam nešto o pisanju.

Quote from: scallop on 01-10-2014, 20:07:54
Tru-tu-ru-tu-tu!


Popravite mi kolica, vratite mi staru trubicu. Šta znam, možda neko veruje da znam nešto o pisanju.

Maratonci trce pocasni krug-tata spalio Djenku

Bas je interesantno ovde na sajtu. Novi horori na DViXu, nove igrice i stipanove nove knjige. Covece.