ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Sedeo sam u mojoj kancelariji i kucao na pisaćoj mašini. Padala je kiša i bilo je jako hladno tog popodneva. Prozor je bio mokar od kiše i zamagljen. Pored pisaće mašine je stajala pepeljara. U njoj je ležala upaljena cigareta. Uzeo sam je i povukao dim, pa je vratio u pepeljaru. Nakucao sam nekoliko redaka. Bio sam privatni detektiv, i imao sam pomoćnika Miloša Petkovića. On je bio moj pomoćnik i imao je svoju prostoriju ispred moje kancelarije. Moj radni sto je bio u priličnom neredu, ali mi se sviđalo tako. Uzeo sam kafu sa stola i popio je. Onda je zvonio telefon pa sam se javio. Bio je to moj pomoćnik Petković.
-Reci, Petkoviću?
-Imaš neku ženu ovde. Želi da te vidi.
-Uvedi je.
Spustio sam slušalicu i prekinuo sa radom. Dugo nisam imao klijenta i ovo mi se činilo kao dobra prilika da zaradim nešto novca. Pridigao sam se u fotelji i pogledao na vrata. Stišao sam ambijentalnu muziku sa cd plejera kako bi atmosfera bila opuštenija. Vrata su se otvorila i u kancelariju je ušla žena u srednjim godinama, vitka i lepa, nežne građe ali čvrsta, obučena u crvenu kožnu jaknu i crne pantalone. Imala je crni šešir na glavi, i crvenu kosu zavijenu u punđu. Usne su joj bile senzualne, a oči krupne i lepe, plave boje. Imala je lepe tanke uši. Skinula je šešir i držala ga u rukama pri dnu stomaka, i pogledala me.
-Dobar dan, gospođice, sedite. Uzmite jednu koka kolu. Kako vam mogu pomoći?-rekao sam i pokazao joj na stolicu, gledajući moje papire.
-Hvala vam. Ne pijem koka kolu. Ja sam Ivana Kitić. Moja ćerka se pre dva dana nije vratila kući, i ne znam gde je. Zvala sam je na mobilni, ali je isključen. Mnogo sam zabrinuta.
-Polako, Ivana, samo polako-rekao sam, smirivajući je pokretima ruke. -Recite mi koliko vaša ćerka ima godina i kako se zove.
-Zove se Saša i ima 21 godinu. Pohađa srednju poljoprivrednu školu u Krnjači.
-Hm, dobro. Vi živite sami sa ćerkom?
-Da, moj muž nas je napustio pre mnogo godina, i otišao je u Austriju. Sada tamo radi kao hirurg.
-Hm, odlično. Kako ste čuli za mene?
-Videla sam vaš oglas u Halo oglasima. Piše da živite u Braće Jerkovića, upisala sam vaš broj i došla. Nisam htela da idem u policiju...
-Razumem vas. Da li znate sa kim se družila vaša ćerka?
-Pa ona je jako problematična devojka, i često je izlazila napolje a da mi se ne javi ni da kaže gde ide, a neki sumnjivi momci su dolazili sa njom posle škole. Ja ustvari znam da je ona često išla u noćni klub Kristal kod trga republike...
-Oh, to je onda ozbiljno.
-Znam. Molim vas, pomozite.
-Hoću, ne brinite se. Treba mi njena slika ako imate.
-Da, ponela sam je. Izvolite.
Ivana izvuče fotografiju iz jakne i stavi je na sto. Uzeo sam je i pogledao. Njena ćerka je puno ličila na mamu, samo je imala crnu kosu, ali je isto bilo lepa kao ona, imala je fino lice i mali lep nosić, i senzualne usne. Spustio sam fotografiju i pogledao Ivanu.
-Dobro, Ivana. Moja tarifa je 250 dinara na sat, plus troškovi. Plaćanje je unapred za pet dana. Ako se ništa ne desi do tada, imate 10 odsto popusta.
-Dobro-reče Ivana i dade mi novac.
-Obaveštavaću vas o toku moje istrage, Ivana. Nemojte brinuti, naćićemo vašu ćerku.
-Hvala vam, gospodine-reče Ivana i izađe iz kancelarije. Naslonio sam se na fotelju i zapalio cigaretu. Uzeo sam sliku Saše i počeo je gledati. Onda sam počeo da se zanosim napred nazad u fotelju, izbacujući dimove cigarete iz usta. Ustao sam i obukao moj kišni mantil. Petković je ispratio Ivanu i vratio se.
-Petkoviću, idem napolje. Javljaj mi ako me neko pozove.
-Dobro.
Spustio sam se spiralnim stepenicama do prizemlja i izašao iz zgrade. Onda sam se setio da sam zaboravio uzeti kišobran pa sam požurio do auta. Ušao sam u njega i izvukao flašicu vina iz pregrade. Otpio sam nekoliko gutljaja i obrisao usne dlanom. Odvezao sam se do noćnog kluba Kristal. Bilo je mračno i hladno i ispred su stajale neke devojke sa mladićima. Prošao sam pored njih i ušao u klub. Unutra je bilo toplo i zagušljivo, skoro se mogao videti dim cigara i isparenja alkohola i znoja i ko zna čega još. Striptizete su plesale na šipkama a ljudi su sedeli u separeima i gledali ih. Otišao sam u odeljak za striptizete. Jedna devojka je sedela ispred ogledala i šminkala se. Pokazo sam joj sliku Saše i pitao je da li je zna.
-A da, to je neka nova cura, hm...pa ona je sada u privatnoj sobi...
-Aha.
Otišao sam u privatne odaje. Tamo su striptizete pružale seksualne usluge za pare posetiocima kluba. Video sam Sašu u jednoj od tih soba kako pleše u krilu nekom matorcu. Bila je polugola, samo je imala haltere. Na krevetu je stajala crna ploča sa iscrtanim linijama kokaina ili spida, a na stočiću osveteljenom crvenom svetlošću se nalazila flaša vina. Ušao sam unutra i prekinuo njihovu igru.
-Hej, šta to radiš, čoveče, kako si ušao ovde?-reče Saša, dok joj je matorac pipao i balio po njenim grudima.
-Poslala me je tvoja majka, Saša. Želi da se vratiš kući.
-Neću da se vratim! Boli me dupe za nju.
-Dobro-rekao sam i izašao odatle. Vratio sam se u auto i pozvao Ivanu.
-Gospođo, vaša ćerka je postala prostitutka. Pronašao sam je u noćnom klubu Kristal kako igra u krilu nekom matorcu. Kaže da neće da se vrati.
-Oh, bože...
-Žao mi je, gospođo Kitić-rekao sam i prekinuo vezu. Nije bilo više smisla ići dalje i pokušavati pomoći njenoj ćerki. Ostao sam malo da sedim u autu a onda sam se odvezao natrag u moju kancelariju.                     

Nisam čitao sve. Samo prvu i poslednju rečenicu. Obe sadrže "moju kancelariju". Pogrešno.

Gospodjica, zena u srednjim godinama, sa pundjom i sesirom i lepim tankim usima . Lmao
A u pozadini ambijentalna muzika. Dear baby Jesus !

Ja bih ti toplo preporucila da se fokusiras na citanje, mani se pisanja. Mada nasmejah se slatko onim tankim lepim usima. Dotle sam stigla, dalje nisam mogla.

Meno ovo deluje kao pokušaj parodiranja detektivske palp fikšn proze. Narator naglašeno prepričava šta radi, odlazeći u apsurdističke tonove (Pored pisaće mašine je stajala pepeljara. U njoj je ležala upaljena cigareta. Uzeo sam je i povukao dim, pa je vratio u pepeljaru. Nakucao sam nekoliko redaka. Bio sam privatni detektiv, i imao sam pomoćnika Miloša Petkovića. On je bio moj pomoćnik i imao je svoju prostoriju ispred moje kancelarije. ), a to što se u priči zapravo ni ne dogodi ništa podcrtava tu ambiciju. Što je okej, ali za moj groš parodija treba da bude britkija, apsurdizam izraženiji. Ovo je pre svega monotono.

Kako je fin ovaj Meho

Fin, fin, to je poslednje što mi je ostalo od pokojne majke i još živog oca.

A pošto sam ja izgleda jedini koji je ovo celo pročitao, onda sam mislio da je pošteno i da kažem šta mislim, to jest da su prividne stilske nezgrapnosti koje osuđujete i ti i Skalop zapravo deo plana.

Naravno, opet velim, nije dovoljno samo pisati nezgrapno pa da to bude zabavno, tu je isto potrebna veština, da se slike učine apsurdnim do te mere da čovek postane svestan da čita nekakvu laku metaprozu i da uživa u kontrastima između predloška i izvedenog pisanja... Kako rekoh, ova priča je pre svega monotona i mada je možda to i njena poenta, mislim da monotonija skoro nikada nije dobra poenta.

A kao primer apsurdističke proze koja parodira žanrovsko štivo koga smatram uspešnim, istakao bih kultnu priču Johna Cheesea, Hitler Stole my Belt:

http://www.performancetrucks.net/forums/southern-118/hitler-stole-my-belt-391499/

Ova priča uspeva istovremeno da bude agresivna parodija nekoliko žanrova, na vrlo sirov način, ali i da se fino poigra sa idejom nepouzdanog naratora...

Gde si bio kad je Boki 77 aka Dragan Jovanov savršeno parodirao sa svojom Savom?

hvala na komentarima. u poslednje vreme citam knjigu james lee burkea sruseni limeni krovovi i pokusao sam napisati nesto slicno kao on. a pre nje sam procitao knjigu lose mesto za umiranje james l. tejna koju je izdao evro guinti i mnogo je dobra. kraća je od burkeove i zanimljivija. volim citati i ijana renkina, on bas lepo pise.

Quote from: scallop on 24-12-2013, 17:45:07
Gde si bio kad je Boki 77 aka Dragan Jovanov savršeno parodirao sa svojom Savom?

Čitao sam to pomalo, vaistinu je bila jedna od najboljih stvari postovanih na ovom forumu barem sa strane stila i tempa.

Quote from: klem on 24-12-2013, 17:45:27
hvala na komentarima. u poslednje vreme citam knjigu james lee burkea sruseni limeni krovovi i pokusao sam napisati nesto slicno kao on. a pre nje sam procitao knjigu lose mesto za umiranje james l. tejna koju je izdao evro guinti i mnogo je dobra. kraća je od burkeove i zanimljivija. volim citati i ijana renkina, on bas lepo pise.

Dakle, ovo tvoje je nameravalo da bude strejt detektivska proza? Ne parodija? Pošto meni deluje kao namerna parodija.

Sve je to deo "velikog plana". Kakav bi svet to bio kad bi svi bili fini kao Meho? Monoton kao klemova prica. So all is good my friends. Moja nefinoca btw nije nasledjena od roditelja mi vec je pokupljena usput u ovom velikom okrutnom svetu punom pravih i umisljenih detektiva i njihovih pomocnika Petrovica

Videosex - Detektivska prica

Quote from: klem on 24-12-2013, 17:45:27
hvala na komentarima. u poslednje vreme citam knjigu james lee burkea sruseni limeni krovovi i pokusao sam napisati nesto slicno kao on. a pre nje sam procitao knjigu lose mesto za umiranje james l. tejna koju je izdao evro guinti i mnogo je dobra. kraća je od burkeove i zanimljivija. volim citati i ijana renkina, on bas lepo pise.

Kad sam ti preporucila da citas nisam mislila na bilo sta.

da, nisam hteo pisati parodiju nego detektivsku pricu.

Kad sam ti preporucila da citas nisam mislila na bilo sta.
[/quote]

sta mi preporucuješ onda?

Good advice is always certain to be ignored, but that's no reason not to give it."
― Agatha Christie

Quote from: klem on 24-12-2013, 17:53:49
da, nisam hteo pisati parodiju nego detektivsku pricu.

Onda moraš da tešeš veštine ozbiljno. Rečenica poput " Bio sam privatni detektiv, i imao sam pomoćnika Miloša Petkovića." je nedopustiva u bilo kom kontekstu izvan humorističkog ako ju je napisala osoba starija od 11 godina. To je klasičan primer prepričavanja priče umesto da se njen narativ gradi.

 Moja preporuka


http://en.wikipedia.org/wiki/The_No.1_Ladies%27_Detective_Agency_(novel)

u pravi si meho, ta recenica je stvarno nedopustiva a i ona posle nje. hvala na korisnim savetima.

čuo sam za ovu knjigu prva ženska detektivska agencija ali je nisam citao.

Prica ti je kanal teski. Kao one "istinite" price na Pinku. 250 din. na sat. Vasa cerka je postala prostitutka. Ja bih malo oziveo te likove, situaciju celu.

Cim sam video mamu zamislio sam cerku. Vitka, sa dupetom u obliku jabuke (ne kruske) postavljenim visoko na dugim nogama. Onaj mali razmak izmedju nogu, odmah ispod ribice, joj je u obliku savrsenog dijamanta. Moram da nadjem taj dijamant. Na ovoj fotki koju mi je njena keva dala izgleda kao da su je izveli na streljanje pa je pre toga slikali za umrlicu. Pokusala je cak da napravi veselu facu. Taj pokusaj je samo pojacao patnju koja izbija iz njenog lica. Strasno pati. Nije ni cudo sto je pobegla od kuce.

Quote from: scallop on 24-12-2013, 16:55:41
Nisam čitao sve. Samo prvu i poslednju rečenicu. Obe sadrže "moju kancelariju". Pogrešno.

Исти аутор у раније постављеној причи (коју сам прочитала) има ''жену која је шила(?) џемпер својим рукама''.

Sintetik se vraća u formu, rekao bih...