ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

СРЕЋНА НОВА 2014.ГОДИНА!!!


[size=0pt]Омладинска научно-фантастична прича коју Вам доносим за нову 2014.годину је такође и за љубитеље популарне турске игране телевизијске серије о Сулејману Величанственом (I. Süleyman). У питању је омладинска научно-фантастична прича ''Кенина прича о свом сећању'' и написао ју је Српски Јеврејин [/size][size=0pt]БОРИС ЛУКИН (באָריס לוקין – Приштина, Косово, 28.јул 1938. – Београд, Србија, 9.мај 1983.), [/size]писац омладинске научно-фантастичне литературе коме је ово најпознатије дело.
[/size][size=0pt][/size][/size]Кена је била добра вила која је живела на небу изнад Истанбула, некадашње престонице некада моћног Османског Царства. Док је био престоница некада моћног Османског Царства, Истанбул је био место где су снашли људи из свих крајева бившег царства. Последњих година је то бивше царство слабило, а на крају је и пало. То се десило 1922.године, а тек следеће године је у Турској била проглашена република.
Након што је пало моћно Османско Царство и после тога у Турској проглашена република, Истанбул, некадашња престоница некада моћног Османског Царства, изгубио је свој некадашњи изглед. Кривицу за то сноси добри вилењак Кус. Тај добри вилењак, који се налазио северно од Истанбула, прича о томе како је Истанбул, некадашња престоница некада моћног Османског Царства, изгубио свој некадашњи изглед:

– Последњих година је Османско Царство слабило, а на крају је и пало. Године 1922. су турски републиканци донели одлуку да се моћни султан свргне са свог престола. Али је република проглашена тек следеће године! За то време сам Истанбулу, некадашњој престоници некада моћног царства, одузео читав његов некадашњи изглед.

Тај моћни султан је заправо био последњи султан Османског Царства. Он је био Мехмед Шести. Његов гроб се налази у Дамаску, главном граду Сирије. Мехмед Шести је заправо био немоћан јер му је било немогуће да влада некада моћним Османским Царством. Као резултат тога, некада моћно царство Азије је у потпуности било сломљено на велики број територија. На крају су последњег султана Османског Царства турски републиканци збацили са свог престола. То се десило 1922.године, а тек следеће године је у Турској била проглашена република. Тако је оснивач републике, Мустафа Кемал Ататурк, најзад остварио свој сан. Он о коначном паду Османског Царства говори:

– Последњих година је Османско Царство било заиста слабо. И последњи султан тог царства, Мехмед Шести, није могао да влада тако слабим царством Азије. Његову слабост смо искористили да најзад прогласимо републику. Најпре смо збацили тог последњег султана Османског Царства, па смо после тога морали да прогласимо републику. С тим чином је Турска угледала ново доба које и дан данас траје!

Добри вилењак Кус ће на то:

– Османско Царство је било заиста слабо и последњи султан тог царства није могао да влада таквим азијским царством.

Разговор између доброг вилењака Куса и Мустафе Кемала Ататурка је био вођен на небу северно од Истанбула. Потом се том разговору радо придружио и Мехмед Шести, последњи султан Османског Царства. Рече добром вилењаку Кусу:

– Огромна је срамота што је Османско Царство заиста изгубљено! Добри вилењаче Кусе, зашто си главном граду мог бившег царства одузео његов некадашњи изглед?
– Зато што Ваше царство више не постоји – на то ће добри вилењак Кус.
– Зато што Ваше царство више није могло издржати! – тим речима се Мустафа Кемал Ататурк обрати последњем султану Османског Царства.
– А зашто сте морали прогласити републику на територији мог драгоценог царства? – тим речима се последњи султан Османског Царства обрати Мустафи Кемалу Ататурку.

Међутим, Мустафа Кемал Ататурк је био глув и стога је рекао последњем султану Османског Царства:

– Извините, али нисам добро чуо Ваше речи!

Што се добре виле Кене тиче, она је чувала велики Истанбул од простака. Сваког простака којег је могла ухватити је вратила натраг. Нико од простака јој није могао. Као што је некада моћно Османско Царство било немоћно пред турским републиканцима, тако су простаци сада немоћни пред добром вилом Кеном. Управо је у посету доброј вили Кени дошао простак звани Скиптар.

– Добра вило, можете ли ми показати где је пут за границу између Бугарске и Румуније? – питао је простак Скиптар.

Међутим, добра вила Кена није хтела одговорити на питање које јој је поставио простак Скиптар и он је морао да оде што даље од ње. Следећи простак који је дошао у посету доброј вили Кени је био Медаља. Он је питао добру вилу:

– Добра вило, где је пут за границу између Грчке и Бугарске?

И овог пута добра вила Кена није хтела одговорити на питање једног простака и зато је простак Медаља морао отићи што даље од ње. Следећи простак који је дошао у посету доброј вили Кени је био Музеј.

– Добра вило, где је пут за Бугарску?
– Не знам – на то ће добра вила Кена.
– Онда, добра вило, где је пут за границу између Румуније и СФР Југославије? – питао је простак Музеј.
– Ни то не знам – на то ће добра вила Кена.
– Онда, добро вило, где је пут за Велику Британију? – поново је питао простак Музеј.
– Ни то не знам – на то ће добра вила Кена.

Простак Музеј је нервозан морао одустати и отићи што даље од добре виле. Потом је у посету доброј вили дошао добри вилењак Кус.

– Зашто су те простаци питали у вези географије? – тим речима се добри вилењак Кус обрати доброј вили Кени.
– Они су мислили да знам географију – тим речима добра вила Кена одговори добром вилењаку Кусу – Али ја заправо уопште нисам чула за њу!
– Сада разумем – на то ће добри вилењак Кус – Простаци су мислили да ти знаш географију, али у ствари не знаш шта је географија! То је у питању!

Као резултат Кусове посете доброј вили Кени, за разговарачким столом су остали само последњи султан Османског Царства и Мустафа Кемал Ататурк, оснивач турске републике. Он се обрати последњем султану Отоманског Царства:

– Глув сам и стога не могу добро чути Ваше речи!
– Сада разумем – на то ће последњи султан Отоманског Царства.

Код последњег султана Османског Царства и Мустафе Кемала Ататурка, оснивача турске републике, дошла је добра вила Кена и донела им традиционални израелски доручак. Али само за Мустафу Кемала Ататурка и не за последњег султана Османског Царства! Последњи је султан Османског Царства био неразумљиво разочаран и стога рекао доброј вили Кени:

– Зашто си израелски доручак донела само Мустафи Кемалу Ататурку, али не и мени?
– Зато што ја одлучујем шта ће бити! – тим речима се добра вила Кена обрати последњем султану Османског Царства.

Након што је појео традиционални израелски доручак, Мустафа Кемал Ататурк се обратио доброј вили Кени:

– Добра вило, традиционални израелски доручак који сте ми донели је као онај из првокласних израелских хотела!
– Добро сам разумела Ваше речи! – на то ће добра вила Кена.

Добра вила Кена је отишла да за себе наручи традиционални израелски доручак. А Мустафа Кемал Ататурк је само чекао да се најзад врати добра вила. Иста она која му је донела традиционални израелски доручак, исти онај који се сервира у првокласним израелским хотелима. А знате ли где се тачно налази добри вилењак Кус? На небу изнад Северног Пола! Да ли добри вилењак Кус, добра вила Кена, последњи султан Османског Царства и оснивач турске републике могу сасвим издржати страшну хладноћу Северног Пола која дира њихово драго небо?
Небо на коме су добри вилењак Кус, добра вила Кена, последњи султан Османског Царства и оснивач турске републике је сасвим било окружено страшном хладноћом Северног Пола. То је апсолутно проверила добра вила Кена, која се потом обратила оснивачу турске републике, Мустафи Кемалу Ататурку:

– Изнад нашег неба је заиста Северни Пол!
– А наша Турска је сунчана, је ли? – на то ће Мустафа Кемал Ататурк, оснивач турске републике.
– Наравно да је Ваша земља Турска сунчана – тим речима се добра вила Кена обрати оснивачу турске републике – Али је наше небо изнад страшно хладног Северног Пола!

На то ће последњи султан Османског Царства:

– Преместите наше небо што даље од Северног Пола, и то изнад Истанбула!
– Разумем! – на то ће добра вила Кена.

И то се догоди. Добра вила Кена је преместила небо што даље од Северног Пола. Када се у обзир узме само ''што даље'', то значи и што даље од Истанбула. Много јужније од Истанбула, да та прича буде још прецизнија. Небо на коме су добри вилењак Кус, добра вила Кена, последњи султан Османског Царства и оснивач турске републике је сада изнад афричке саване, а не изнад Истанбула, као што је било предвиђено. То је апсолутно проверио добри вилењак Кус, који се потом обратио доброј вили Кени, последњем султану Османског Царства и оснивачу турске републике:

– Изнад нашег неба је заиста афричка савана!
– А наша Турска нема саване, нити је у Африци, је ли? – на то ће Мустафа Кемал Ататурк, оснивач турске републике.
– Наравно да Ваша земља Турска нема саване, нити је у Африци – тим речима се добри вилењак Кус обрати оснивачу турске републике – Али је наше небо изнад афричке саване!

На то ће последњи султан Османског Царства:

– Радије нас премести изнад Лагое на југу Португалије!

То добри вилењак Кус и учини. Небо на коме су он, добра вила Кена, последњи султан Османског Царства и оснивач турске републике је отишло далеко од афричке саване. Када је отишло далеко од афричке саване, небо је погодило локацију. Изнад неба је заиста био португалски град Лагоа. То је апсолутно проверио последњи султан Османског Царства, који је потом честитао добром вилењаку Кусу:

– Баш као што је било и предвиђено, наше небо је изнад Лагое на југу Португалије! Честитам Вам, добри вилењаче!
– Хвала Вам много, ваше царско височанство! – на то ће добри вилењак Кус.

Небо на коме су добри вилењак Кус, добра вила Кена, последњи султан Османског Царства и оснивач турске републике је за сада изнад португалског града Лагое. Али ће сваког часа побећи за Истанбул, некадашњу престоницу некада моћног Османског Царства. Ето, то је било сећање добре виле Кене које сам ја, чувени записивач прича Сибин Славић, записао у своју књигу прича. Надам се да ће следећа моја прича бити још занимљивија.


Ова омладинска научно-фантастична прича је преузета из збирке ''Кенина прича о свом сећању и друге приче'' (Књижевне Новине 1978.) БОРИСА ЛУКИНА (באָריס לוקין – Приштина, Косово, 28.јул 1938. – Београд, Србија, 9.мај 1983.). Збирка је први пут објављена 1978.године у издању познатог београдског издавача књига ''Књижевне Новине''.
Наратор свих омладинских научно-фантастичних прича у Лукиновој збирци ''Кенина прича о свом сећању и друге приче'' (Књижевне Новине 1978.) је лик који се зове Сибин Славић. Он је записивач прича које причају остали ликови. Примера ради, у омладинској научно-фантастичној причи ''Кенина прича о свом сећању'' записује сећање добре виле Кене, која живи на небу изнад турског велеграда Истанбула (Провинција Истанбул, Регион Мармара, Турска), некадашње престонице моћног Османског Царства у периоду од 1453. до 1922.године.
Лукин је своју омладинску научно-фантастичну причу првобитно замислио као омладински научно-фантастични роман. Написао је његов костур, али су од њега ''Књижевне Новине'' тражиле да то претвори у омладинску научно-фантастичну причу и да напише још неколико омладинских научно-фантастичних прича за своју збирку. На крају су оне и омладинска научно-фантастична прича ''Кенина прича о свом сећању'' постале део Лукинове збирке ''Кенина прича о свом сећању и друге приче'' (Књижевне Новине 1978.).
Године 1998. је италијански државни радио (www.rai.it) емитовао италијанску радијску адаптацију омладинске научно-фантастичне приче ''Кенина прича о свом сећању'' српског јеврејског писца омладинских научно-фантастичних романа и прича БОРИСА ЛУКИНА (באָריס לוקין – Приштина, Косово, 28.јул 1938. – Београд, Србија, 9.мај 1983.). [size=0pt]У њој су учествовали познати италијански глумци [/size][size=0pt]Andrea Roncato (http://www.imdb.com/name/nm0739931/), [/size][/b][size=0pt]Fernando Cerulli (http://www.imdb.com/name/nm0148840/), [/size][/b][size=0pt]Dino Cassio (http://www.imdb.com/name/nm0144315/), [/size][/b][size=0pt]Sergio Fiorentini (http://www.imdb.com/name/nm0278523/), [/size][/b][size=0pt]Luciano Roffi (http://www.imdb.com/name/nm0736521/), [/size][/b][size=0pt]Mariano Rigillo (http://www.imdb.com/name/nm0726764/), [/size][/b][size=0pt]Oreste Lionello (http://www.imdb.com/name/nm0513353/) и Stefano De Sando (http://www.imdb.com/name/nm0211433/) као Приповедач тј. Сибин Славић. Текст италијанске радијске адаптације Лукинове најпознатије омладинске научно-фантастичне приче ''Кенина прича о свом сећању'' је потпуно веран њеном оригиналном тексту.
Пре него што се појавила њена италијанска радијска адаптација, Лукинова је најпознатија омладинска научно-фантастична прича требала бити преведена у домаћи дугометражни фантастични играни филм, али се то није догодило. Међутим, Лукинова је најпознатија омладинска научно-фантастична прича и дан данас једна од најпопуларнијих у српској омладинској научно-фантастичној литератури и редовно је заступљена у антологијама омладинских научно-фантастичних прича српских аутора. Њен аутор, српски јеврејски писац омладинске научно-фантастичне литературе [/size]БОРИС ЛУКИН (באָריס לוקין – Приштина, Косово, 28.јул 1938. – Београд, Србија, 9.мај 1983.), [/size][size=0pt]живео је од 28.јула 1938.године до 9.маја 1983.године. Рођен је у Приштини (Косово), а умро у Београду (Србија). Писац је великог броја омладинских научно-фантастичних прича и неколико омладинских научно-фантастичних романа. Његово најпознатије дело је омладинска научно-фантастична прича ''Кенина прича о свом сећању'', први пут објављена у његовој збирци ''Кенина прича о свом сећању и друге приче'' (Књижевне Новине 1978.).   [/size][size=0pt] [/size][/b][size=0pt] [/size]