ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ni ja isto tako

Najbolji deo je kada udju trubaci. Ono sa pevaljkom, pevacem, jecem i picem bude malo dosadno, mada su slatkisi cool. Bude tu uvek i neka extra ribica kojoj mozes da obecas brak i isto takvu jos vecu svadbu. Ipak je to sudbonosni trenutak. Ljudi tog dana po difoltu zaborave da taj trenutak nece trajati citavog zivota. Pogotovo neudate devojcice. Prosto vape da poveruju u iluziju braka. Grozan sam. Znam.

To što neko nešto nije video ne znači da ne postoji, a može da se razume kao i to da taj neko nije dobro gledao i, stoga, nije ni mogao da vidi.


U priči Ukus hleba, u ovom obliku, nema puno toga dobrog. Ima prvi pasus koji je pristojan i solidnu poentu. A sve između ta dva je onako kako je autor mislio da treba. I uglavnom na ivici da bude loše. Pisanje je prosečno, očekivao sam bolje; i na mahove neprecizno. Kao što rekoh, morao sam dva puta da je pročitam da bih pohvatao šta, kako i gde. A volim da mi sve bude jasno odmah.
Moj zaključak bi bio da mora da se ozbiljno poradi na tekstu, jer Ukus hleba može da bude i više nego OK.

Quote from: Miljan Markovic on 12-01-2014, 14:30:33
To što neko nešto nije video ne znači da ne postoji

Ako ciljaš na moju primedbu o svadbama, treba dodati da ja svadbene pokolje zapravo jesam videla - na filmu.
Stari domaći filmovi, baš kao i stare pesme, obiluju takvim sličicama. Jedino nema Mile Jovović. Ali, dobro. Čovek u svoju priču meće što mu je volja.

Molila bih da po pitanju ''Ukusa hleba'' budeš precizniji.
Šta je to u pisanju prosečno, a moglo bi biti bolje?
I ja sam ponovo čitala (posle slanja ) i nisam primetila neke grube nelogičnosti.
Daj neku grdnu rečenicu za primer - da znam na šta misliš.

Samo bez upucavanja. Verovatno je mislio na obiman Saturnicin komentar priče ZA RUDOLFOM.

Možda.

Nego, nadam se da ova Radionica neće ostati jedina u 2014. godini?

Ne znam u sto Miljan vjeruje, ali recimo, ja vjerujem u Boga premda ga ocima ne vidim, i to samo zato jer se nesto takvo ne dostize osjetilom vida. Vjerujem takoder i da se neki ljudi mogu voljeti premda im rijec ljubav ni u ludilu ne prelazi preko usana. Na primijer, rijec mrznja daleko lakse klizi od rijeci ljubav...
A vjerujem i u ona mala nevidljiva fantazmagoricna sumska bica. Trebam li reci kako ni njih ne vidim?
Vjerujem da mi je u prici o Rudolfu nesto izmaklo. Pa ako jest, i ako vi ostali vidite, nadam se da cete mi to reci. Nema razloga da vam ne vjerujem.
Vidite i sami kako sam vise sklona vjeri nego li nevjeri.

Quote from: scallop on 12-01-2014, 18:04:14
Samo bez upucavanja. Verovatno je mislio na obiman Saturnicin komentar priče ZA RUDOLFOM.

Da, a Miljan se ziv satrao da da posten komentar u prici za Rudolfom!

Još je satrven.

I patrijarhalan.

Zbog nekih nedoumica osećao sam se obaveznim da još jednom pročitam UKUS HLEBA. Zamerka je bila da u priči ima viška konfuzije.
Najpre sam se spotakao na rečenicu:

,,Kada bi njega, Helenu ili bilo kog njihovog smrt zatekla u pozajmljenom telu, to bi im bilo poslednje."

Naša autorka, već nam je jasno da je to Kimura, upotrebila je kada umesto ako. (Stručniji od mene to mogu bolje da objasne.) Možda može da pomogne engleski: upotrebila je when umesto if.

Meni uobičajeno smeta bespotrebno korišćenje stranih imena. Rudolf i Helena nemaju nikakav razlog da se kao duhovi motaju po Slobodištu. Takođe, ne znam zašto se identiteti koje bismo lako prepoznali kao vampire, nazivaju Vukovima, pa još imaju svemirski brod RUDOLF.
Ako je ovo priča o sukobu duhova i vampira, onda je priča previše kratka, a sukob nedefinisan. Mada bih voleo priču u kojoj vampiri vode rat sa duhovima i da u lovu na duha imaju priliku jedino, ako duha (a oni vole da posedaju i osete misli i emocije živih ljudi) zaskoče u tom uživanju. No, to je moje lutanje kroz priče koje čitam.

Već sam napomenuo da mene ova priče vuče i u Lonijevu priču, koja je bila daleko veselija i više mi se dopala ideja navlačenja ,,spirita" u organsko telo zbog telesnog zadovoljstva. Tako, smeta konstatacija da Rudolf ne voli posedanja tela i da to radi samo ,,zbog nauke", iako u priči vidimo da se pominje i niz drugih situacija. To je ,,ili/ili". Ili će se Rudolf baviti naukom ili neće biti konstatacije da se u ljudska tela uvlači nerado.

Problem predstavlja i prisustvo starca, poslednjeg čoveka na Slobodištu. Meša mi se sa likom Rudolfa, nema imena, a opet je formalno treći lik, što smo odavno napomenuli da je opterećenje za kratku priču. Ako je formalno objekat (nije lik), onda mi neće čitati novine i izražavati svoje stavove (što karakteriše lik).

Izgleda da ima mnogo primedbi iako sam ranije napisao da je OK. Radi se o tome da se pokazalo da priča ima previše likova i radnje za kratku priču. Zbog toga je Miljan, valjda i napisao da ga priča zbunjuje.

Quote from: scallop on 13-01-2014, 11:17:00
Zbog nekih nedoumica osećao sam se obaveznim da još jednom pročitam UKUS HLEBA. Zamerka je bila da u priči ima viška konfuzije.
Najpre sam se spotakao na rečenicu:

,,Kada bi njega, Helenu ili bilo kog njihovog smrt zatekla u pozajmljenom telu, to bi im bilo poslednje."

Naša autorka, već nam je jasno da je to Kimura, upotrebila je kada umesto ako. (Stručniji od mene to mogu bolje da objasne.) Možda može da pomogne engleski: upotrebila je when umesto if.

To je taj pogubni uticaj engleskog od kog je patio još čika Jova Zmaj: "Kad bi Dunav bio vreo/svak bi riblje čorbe jeo". 

Quote from: saturnica on 11-01-2014, 19:33:23
Za Rudolfom.

Nemam pojma, i nisam razumijela kraj. Ni Rudolfa s crvenim nosom, ni gljivu od pola metra, niti na kakav to brod naleti pripovjedač u priči? Otkud novinar odjednom u šumi, kad je propovjedač krenuo po badnjak sam?

Bilo bi suvišno da sad objašnjavam ono šta nisam objasnio u priči. Verovatno mi je crta koja odvaja one koji razumeju od onih koji ne razumeju postavljena na pogrešnom mestu. Suviše verujem u ljude.

Quote from: Jevtropijevićka on 13-01-2014, 11:24:15

Quote from: scallop on 13-01-2014, 11:17:00
Zbog nekih nedoumica osećao sam se obaveznim da još jednom pročitam UKUS HLEBA. Zamerka je bila da u priči ima viška konfuzije.
Najpre sam se spotakao na rečenicu:

,,Kada bi njega, Helenu ili bilo kog njihovog smrt zatekla u pozajmljenom telu, to bi im bilo poslednje."

Naša autorka, već nam je jasno da je to Kimura, upotrebila je kada umesto ako. (Stručniji od mene to mogu bolje da objasne.) Možda može da pomogne engleski: upotrebila je when umesto if.

To je taj pogubni uticaj engleskog od kog je patio još čika Jova Zmaj: "Kad bi Dunav bio vreo/svak bi riblje čorbe jeo". 

Kada budem upotrebio "pogubni uticaj engleskog jezika", onda ćeš biti u pravu.

Skalope, mnogo ste slatki kad se ljutite i inatite, treba češće da vas ispravljam. 

Quote from: Jevtropijevićka on 13-01-2014, 11:47:26
Skalope, mnogo ste slatki kad se ljutite i inatite, treba češće da vas ispravljam. 

Zato predlažem da vas dvoje i ovdje nastavite s problematikom na temu " fantastika i djeca". Čisto da vidimo tko će od vas dvoje biti slađi.

Ne dao bog, Saturnice, moja novogodišnja odluka je da ne oftopikujem!

Tačno. I Jevtropijevićka je bila slatka navodeći me da "priznam" ono šta nisam napisao. Još je slađa uživo.


Sad pročitaš i novu odluku. Zašto onda ne komentarišeš priče?

Quote from: kimura on 12-01-2014, 17:54:04

Quote from: Miljan Markovic on 12-01-2014, 14:30:33
To što neko nešto nije video ne znači da ne postoji

Ako ciljaš na moju primedbu o svadbama, treba dodati da ja svadbene pokolje zapravo jesam videla - na filmu.
Stari domaći filmovi, baš kao i stare pesme, obiluju takvim sličicama. Jedino nema Mile Jovović. Ali, dobro. Čovek u svoju priču meće što mu je volja.

Korben na početku priče kaže da ne bi bilo zgodno da se onesvesti nakon svega što su preživeli. Da li to nužno znači da su bili u smrtnoj opasnosti? Možebiti da su preživeli narodnjake? Lice Melani Klemente je umrljano krvlju. Da li to znači da je neko pao mrtav pored nje ili možda bio ranjen? A možda je samo neki pijanac skršio čašu u čelo.
Nikada nisi bila na svadbi na kojoj su treštali narodnjaci i nisi videla neku pijanu budalu kako lomi čaše o glavu? Ako nisi, rećiću ti, živa bila, mnogo si nam fina.
Autor jeste napisao "Uvek se isto završi", i iako nije baš, smesti to lepo u fioku kao hiperbolu. Ono kad od muve praviš slona....

Quote from: kimura on 12-01-2014, 17:54:04
Molila bih da po pitanju ''Ukusa hleba'' budeš precizniji.
Šta je to u pisanju prosečno, a moglo bi biti bolje?
I ja sam ponovo čitala (posle slanja ) i nisam primetila neke grube nelogičnosti.
Daj neku grdnu rečenicu za primer - da znam na šta misliš.

"I bez čitanja je znao da dobro biti neće. (red reči u rečenici) Odavno je uvideo da živi u doba opadanja. (dođavola, šta je opadanje? do kraja priče ja ne saznadoh) Ljudsko prolazi i to ne zavisi od ovakvih ili onakvih ljudi. Celom je čovečanstvu odzvonilo.(patetika!)"

"a kad bi nekim čudom iz mrtvih ustali, odmah bi se dohvatili. Kakav bi tek tad pokolj nastao, dragi moj!" - kako da se do'vate? Za gušu ili nekako drukčije?

"Iako je u svakom smislu starija (rođena je u telu tridesetak godina pre njega, a i do spoznaje je došla znatno ranije)- (dođavola kome je ovo bitno?), bila mu je kao mlađa sestra na koju valja paziti. Povremeno su, doduše, ubijali vreme ulazeći u tela raznih ljubavnika, čak i suprotnog pola (Helena je tvrdila da je tako zanimljivije i bilo je) - (šta je zanimljivije i zašto "čak"?), ali su njegova osećanja ostajala prvenstveno bratska."
Dakle, em neprecizno; em loše; em patetika.

"Isto kao i vaskrsavanje mrtvih: skroz koješta." - skroz koješta?

"Kada bi njega, Helenu ili bilo kog njihovog smrt zatekla u pozajmljenom telu, to bi im bilo poslednje.  - (smrt bi ih zatekla, vau!+loša rečenica). Znao je da je tako, svojim očima se u to uverio (u šta se očima uverio?, kad i kako?, al nema veze, autor nek mi je rekao). I ona, Helena, je isto znala, pa ipak mu je sasvim ozbiljno tvrdila da ovo mesto ''zrači''." (patetika)

Eto, stigoh na pola priče, a tu počinje raspad.

''Nije nego! U svoje doba je ovaj brežuljak gadno bazdio na krv, što je moglo da privuče Vukove, na primer. (i koga još?)

"Biće da nisu daleko. ''Love'', pomislio je s odvratnošću." - love, ljubav?, novac? ili su "u lovu"?
"Na njegovom brežuljku noć je postala mračnija, a u mraku je vrebalo nešto veoma gladno i veoma zlo." - veoma gadno i veoma zlo.

I ne mogu više. Treći put prolazim kroz istu agoniju. Dosta je.
Da zaključim. Pisanje se da srediti, ali ono što mislim da ovde najviše ne štima to je vođenje kroz priču. Haotično je, najblaže rečeno.

 
Kako čika Jova, tako i ja.

Quote from: scallop on 13-01-2014, 11:31:05

Bilo bi suvišno da sad objašnjavam ono šta nisam objasnio u priči.

Neću ni ja, ali... ali hoću

- prva impresija o Vukovima vam je bila bliža onome što sam imala u vidu
- imena nisu nasumice odabrana
- iskreno žalim što nisam kao Loni, te mojim duhovima u telu nije najudobnije.
Duh bi mogao žaliti za telesnim (uživanjima). Isto tako bi mogao i bežati od telesnog (bola). A mogao bi da ima i neke  nad-razloge za svraćanje u telo, mimo uživanja ili bola.
- sad, treći lik... To jeste za razmišljanje.
Milo mi je ako se poslednji čovek meša sa Rudolfom. Zašto bi, inače, onaj ko je sa ljudskim raskrstio i samo nauke radi pohodi tela, rizikovao da pomogne čoveku?
Falinka koju sam naknadno uočila: da li je motivacija dovoljna? Zašto se boriti kada se zna da je svaka bitka unapred izgubljena?
Ovde se, verovatno, ispoljava moja nesvesna težnja koja će možda naići na razumevanje. A možda i neće.

Bolje da nisi.

Hvala ti na trudu, Miljane.
Što jednom reče LiBeat (pročitala sam to negde na ovom forumu) : ako nešto moram da čitam ponovo, možda nije meni namenjeno.
Tebi ''Ukus hleba'', a meni ''Orbis''.
Zaista nikad nisam videla situaciju ''čaše lomim, ruke mi krvave'' na svadbi.
Da li to svedoči o mojoj finoći ne znam. Pre će biti da su se promenili običaji.
U svadbenom pokolju i zakletom neženji ja sam videla kliše  - i to bajat.   

Quote from: scallop on 13-01-2014, 12:25:08
Bolje da nisi.

Zar je bitno?

Itekako. Lošije si objasnila nego napisala. Sudbina je da događanja u virtualnom prostoru uvek idu od lošeg na gore. Na primer, ganjanje sa Jevtropijevićkom je počelo od njene izjave da je pročitala lošu knjigu i moje da joj tako i treba. Sad me ispravlja i na ovom topiku. Ljudi naprosto izgube osećaj da bi se jednom mogle sresti i licem u lice. Ili na pivu.

Ovo je već drugi put da me ispravljate za nešto što vam ružno zvuči (Krljušti ili krljušt). Ne zamerim, pošto i ja pišem ''po sluhu''.
Ovo čisto da se zna ako (kada) se sretnemo licem u lice. Ili na pivu.

Ne govori dva puta da ne bude i treći!! 

U tom slučaju se nadam da se nećemo sresti.

Quote from: kimura on 13-01-2014, 12:49:33
Hvala ti na trudu, Miljane.

Uvek.

Quote from: kimura on 13-01-2014, 12:49:33
Što jednom reče LiBeat (pročitala sam to negde na ovom forumu) : ako nešto moram da čitam ponovo, možda nije meni namenjeno.
Tebi ''Ukus hleba'', a meni ''Orbis''.

Grebeš, ni sama ne znaš zašto. Kao prvo, Miljan je rekao da priča Ukus hleba ima solidnu poentu, ali da je loše ispričana. A kao drugo, ima velike razlike između Orbisa i Ukusa hleba. Orbis, kako bi to rekli novosađani, ladne vode možeš da pročitaš u dahu i da se, gotovo, nigde ne sapleteš. Na kraju slobodno možeš da kažeš, jebote, ko ovo može da čita? Kakvo je ovo sranje! I sve će biti u redu.
U Ukusu hleba počneš da padaš čim prođeš prvi pasus. I to je ono što je loše. I na tome treba raditi. Takođe, nijedna moja zamerka nije zlonamerna.

Quote from: kimura on 13-01-2014, 12:49:33

U svadbenom pokolju i zakletom neženji ja sam videla kliše  - i to bajat.   

Naravno da je bajat. Nisam se napeo i izmišljao nešto originalno, iz mnogih razloga, koji tebe ne treba da interesuju. Priča Poslednja noć na Orbisu je, naravno, mogla da bude bolja priča, ali zadovoljan sam kako je to na kraju ispalo. Takođe, mogla je da bude mnogo gora.

E, ovo mi sad malo slični kao da je nestalo sluha u našoj virtualnoj komunikaciji...
edit: ovo je trebalo ići prije Miljanovog komentara

Quote from: saturnica on 13-01-2014, 13:42:44
E, ovo mi sad malo slični kao da je nestalo sluha u našoj virtualnoj komunikaciji...
edit: ovo je trebalo ići prije Miljanovog komentara

I meni.

Koristim priliku da se Stevi, bivšem Mrtvaku, izvinim što sam ga naterao da se izvinjava.

Naterao?
Mislila sam da je izvinjenje od srca. Kao takvo sam ga prihvatila.

Ti, Kimura, ubuduće se obraćaj Bobanu, koji je te je oglasio talentom i više se nije javio, Jevtropijevićki koja ti daje pravo da brljaš i bilo kome drugom čija mišljenja tebi odgovaraju.

Hvala.

 

Ah.

Zar nas iskustvo sa prethodne radionice nije naucilo da treba da budemo pazljivi kada komentarisemo tudja ceda?

Znam da me niko nista nije pitao, da predupredim sve komentare u tom smeru, ali Miljane - tvoji komentari ne zvuce nezlonamerno. Naprotiv - postavio si se na pijedestal strucnjaka i sa te visine komentarises, bez neznosti, bez osetljivosti za tudja osecanja. Ne ide to tako. Tako je i pfff komentarisao. Postavi se na mesto autora price koju si komentarisao i procitaj svoj komentar opet.

Scallop je uvek u pravu i niko mu ne sme protivreciti. Ovo smo morali da postavimo kao pravilo radionice. Za one koji su se kleli u njega, a sada se sa njim "ne sporazumevaju".

Takodje, komentari i dalje nisu argumentovani. Al na stranu to, i nije obavezno da se argumentuje nesvidjanje, nego sto komentatori ne daju nikakve konstruktivne komentare, samo negativne. "Ovo mi se ne svidja", "lose vodjenje kroz pricu" itd. Sve te negativne instrukcije, bez stvarne namere da se nekome da lep fidbek, dovodi do generisanja negativne energije koja eskalira kao sukob.

Eto, ne zamerite. Ne znam sta mi bi.

Ja se utronjam samo kad ti napišeš da je nešto dobro.

 

Kad je već napisana, nek' čuči i ovde.





Taman mu je došlo da sedne na brdo pod sobom i satrune kao panj, od besa je trupkao i huktao, usput plašio magare što ih je huda sreća spojila da bi dane krcali zajedno, kad, iz žbuna se proturila jedna nasmejana glava. Kikotalo se devojče i nije mislila da stane. Osmehnuo se i on njoj pa joj je okrenuo leđa, sve se nadajući da će otići i ostaviti ga da konačno umre od srama.
,,Ocvetalo magare, ovo još nisam videla!", ni malo joj se nije odlazilo, sasvim je iskočila iz žbuna, tačnije progurala se kroz stado koza koje su nahrupile pre nje. Bestidnice, bile su navalile na magare kao da takvo šta baš nikad nisu videle, brstile ga sa svih strana.
Koze je nekako razjurio, ali s jarcom su se morali ukrstiti i rogovi. Tako ga je zveknuo onim štapom da se nesrećno marvinče oteturalo, kao uvređeno povuklo, otišlo da stadu u zamenu nađe barem kakvu ozelenelu jasiku.
Starac je skakutao oko magareta, prstima proveravao štetu i milovao nagrižene cvasti. Nije znao šta bi pre, dal' smiriti magare, a ono se propinjalo i ritalo, preplašeno je i revalo da se orilo svuda uokolo, il' da odmah promeni pokidane zavoje na korenju biljčica. Ipak, prvo je magarcu lupio šamar, još mu nije bio zaboravio podvalu zbog koje su se lomatali već godinama kojekuda, pa kad se ovaj smirio, iz bisaga je izvadio oveći džak a iz njega još nekoliko istih, svi prazni. Nožem ih je razderavao u trake, svakom dodavao po šaku dve zagrabljene zemlje i to pažljivo zamatao na tovaru. Posle je ono zapakovano vlažio iz mešine,  utapkavajući da bi bolje držalo.
,,Ja bih rekla da ti nisi odavde", izvirio mu je devojčurak ispod davno štucovane brade, prepala ga. U svojoj muci, već je bio zaboravio na nju. Odgurnuo ju je od sebe, sve se nadajući da će konačno uteći za kozama. Škljocnuo je šlemom, popravio gde mu se verižnjača zbrčkala, jednom rukom pridržao mač da se ne saplete o njega a drugom uhvatio magare za uvo ne bi li krenuo da umre od stida negde drugde.
,,A zašto si naterao magare da nosi jorgovane sve dok ne procvetaju?", trčkarala mu je okolo nogu sve zapitkujući. On joj je pripretio prstom, opet odgurnuo, zahtevao je barem još toliko časti da ga propusti na njegovom besmislenom putu.
,,Ti si zalutao, jelda? Mnogo si zalutao", opet mu je iskoračila na put. ,,Jesi li gladan?", iz šake joj se drobio koziji sir.

Dokle god je potrajalo sira u njenom torbaku, jeli su i razgovarali se. On joj je sve potanko ispričao: kako se ni malo nije uvredio (makar što je bio cvet na kraju duge loze što je davala samo najodvažnije krstaše, to je naglasio) kad su ga poslali da kao poslednji mazgar tera tovar cveća, tamo negde, do na pola puta gde su inače slavu osvajali a veru gubili. Pokazivao joj je kako je širokim mačem lemao one zelenooke afričke pirate kad su im zaskočili brod i kako im je čalme s glavama skidao, i to ne sebe radi, neg' da jorgovani stignu kako je svom kralju bio obećao. Ništa ona njega nije razumela, ni kad se kleo da ne zna ko je bio veći magarac, on il' njegov saputnik, čak ni kad joj je na prste razbrajao koliko godina se već zalama tegleći za sobom tovar na tovaru. Nije ga razumela, ali joj je ta bradata starina u zarđaloj, možda negda i viteškoj odeždi bivala sve draža, pa kad je trebalo da bude smešno ona se od srca smejala, a kad je priča dobijala tugaljiv ton samo je odmahivala glavom kao ne verujući da se ljudsko čeljade moglo toliko patiti. A njemu se to svidelo, nije ga mnogo prekidala pa se punog stomaka bio sasvim razlabavio, pustio priči da teče od volje da joj je bilo. Kad je shvatio da joj se, između ostalog, najviše svideo onaj komad gde je opisivao kako mu se magare zaljubilo, ničim najavljeno - negde usput ih je presrela otrgnuta magarica, pa ih je morao juriti preko silnih brda, sa sve mešinom vode žureći kako se sadnice ne bi rasušile - to joj je sve iznova pripovedao i kitio da ni jednom priča nije bila kao prošli put. Potom ju je sasvim neplanski rasplakao, pričao joj je kako je svakog kasnog proleća zastajao da rasadi biljke, pa s jeseni, kad bi se izbojci dovoljno zamastili, vadio sve, zamatao i vlažio da bi se put i potraga nastavljali.
U tom je dan okraćao, devojčurak je pravilno primetio da starini kleca glava i da se izmorio silnom pričom o vitlanju mačem i jorgovanima. Gledao je nekud u daljinu, put sunca u begu.
,,Haj'te dole, tu mi je selo. Da se odmorite. Ima i vina u nas", još uvek je šmrkala sve izbegavajući da ga pogleda u oči. Bojala se da će opet briznuti okolo očiju.
Odmahnuo je šakom u teškoj gvozdenoj rukavici. Mada, mljacnuo je na ono poslednje.
,,Ako je tako, onda ću ja skokom. Blizu je. Tu me sačekajte", upirala je u odakle je imao da se ne miče. A kao da mu je išta morala naređivati. Sumračak je bio pitom, a leto blizu. Bilo je vreme za odmoriti se.

Da bi videli čudnog junaka, pohitala su i njena braća uzbrdo. Pa ga nije bilo. Našli su ga izjutra, sadio je jorgovane kad se premetnuo. Poluraspakovano magare je smerno čekalo, izvirivalo iz ljubičastih cvasti. Starinu su sahranili na vrh brda, tamo gde se gostio svojom poslednjom kriškom kozijeg sira. I nisu škrtarili, tad je narod još uvek prepoznavao junake bez da se moralo lagati, pa su mu grob ozidali u kamenu, barem je krušca tamo bilo u izobilju. Iz daleka, ličilo je kao da je nekakva besna bujica na brdo spustila čitav brod. Mesto krsta, udarili su njegov mač. Pri rukohvatu je nečitkim krasnopisom stajalo kao izvezeno: Rudolf Bag d'Ala.

Bre, Ljuštikla, ti priču staviš ili prvi ili poslednji. Ako si sa Lenkom uzeo treće mesto, možda bi sa ovom mogao prvo. Stvarnost je ionako naopako.

U Kruševcu su Putevi kulture, 25.12.2014. imali promociju broja 22. Jelena Protić Petronijević je sa svojim saradnicima još jednom stigla na cilj.





A ovako u sadržaju broja izgleda ova naša radionica:

I, da. Sreo sam se sa Kimurom. Isporučili smo je zdravu i čitavu na Banovo brdo.

Da, vratila sam se kući zdrava, čitava, pa i više od toga.
Kruševac je lep grad, Miljan dobar domaćin (mislim da se ovoga puta iskupio za horor-pasulj), a tek kakve sam saputnike imala!