ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Nov topik. Nove priče. A evo i linkova.


.pdf
Belo perce
Dronjave gaće
Krah predizborne ćutnje
Potkova sa srebrnim klinom
Uslovljeni bezuslovni


.doc
Belo perce
Dronjave gaće
Krah predizborne ćutnje
Potkova sa srebrnim klinom
Uslovljeni bezuslovni


A evo linkova priča i za "goste".
.pdf


Belo perce
drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UOFFvcko4c19FbU0/edit?usp=sharing
Dronjave gaće
drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_Ua25FcWlGbGZJSlU/edit?usp=sharing
Krah predizborne ćutnje
drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_Uam1hdWtISUpnTTA/edit?usp=sharing
Potkova sa srebrnim klinom
drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_URFF0ZHZSYzlUUEk/edit?usp=sharing
Uslovljeni bezuslovni
drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UdXBoRkx4RFYxSW8/edit?usp=sharing


.doc
Belo perce
drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UeUNuX3ktTzNHLWM/edit?usp=sharing
Dronjave gaće
drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_UWlZqS2tmMHFNazQ/edit?usp=sharing
Krah predizborne ćutnje
drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_USWVrRThCVUFZWFE/edit?usp=sharing
Potkova sa srebrnim klinom
drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_Ub2FSOE83N0d5NU0/edit?usp=sharing
Uslovljeni bezuslovni
drive.google.com/file/d/0B9KJHu76oy_Ud2k1NlhtalVJTXc/edit?usp=sharing


Ako neće, ispred dodati: https://

Zamolio bih autore da pregledaju svoje priče i da nam jave ukoliko imaju zamerke.

Da se ne bi neko zaleteo sa komentarima, molimo da se čitanje protegne do petog marta. Komentari kad svane.

Pročitao sam sve priče i mogu da kažem da je samo jedna malo omanula. Sa druge strane, zadovoljan sam zadatom temom, jer je učesnici nisu grubo pratili, nego su potegli za svojom inspiracijom. Šteta što ih nije bilo više.

Meni se najviše svidela ona sa skuvanom konjskom nogom.

Ona gde je za zub zapeo srebrni klin?

Pročitao sam priče i prilično sam zadovoljan napisanim. Pisci se nisu poveli za pravolinijskim rešenjima i to znači da su dobro iskoristili prostor koji im je tema dala.

A evo i jedne lepe vesti. Kruševačkom književnom časopisu "Putevi kulture" dopala se naša novogodišnja Radionica "Santa Clauss is back in Town", pa će u drugom ovogodišnjem broju objaviti sve priče.


A koga interesuje, evo linka s jedne od ranijih promocija Puteva:
http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=272&yyyy=2010&mm=10&dd=08&nav_id=463929

Из неког разлога не видим приче...мсм, отворим их и све, али осим наслова (и то тамо са стране ) - tabula rasa.

Gremlini. Da li još neko ima problem s otvaranjem priča?

Izgleda da se okleva i sa komentarima, iako formalno čekamo na Savataj Erpa da mu se otvori.
Postaviću svoje komentare negde predveče.

Stigao da pročitam samo jednom, ovaj put nisam preletao nego čitao, no kako me u poslednje vreme nikako ne služi šut na prvu loptu, neka komentari odleže još par dana/čitanja.

Imao sam nameru da komentarišem pet priča sa ovomesečne Radionice. Što reče Steva, trebalo mi je da još jednom pročitam i da prokljuvim da bi gotovo sve što bih primetio bilo zakeranje. Iako dijametralno različite te priče imaju zajednički nazivnik. Tamo gde bih ja bio urednik sve bi bile objavljene.

Na drugi pogled sve su to objavljivani pisci i pitanje je šta im treba da se maju sa Radionicom kad su svi ostali, koji su bili ili još nisu, otišli ili nisu ni svrnuli? Mnogo znači i što su toliko različiti i što ih Radionica nije uterala u stereotip. Zbog toga mogu da zaključim da Radionica ZS treba i može da nastavi jedino ako se generiše neka potpuno nova grupa zainteresovanih da se približi nivou sa koga ih, nesigurnost u ono šta pišu, neće sprečavati u daljem napretku.

Na kraju, želim da se zahvalim svim onima koji su u toku tri i kusur godine učestvovali. Iz tog perioda smo dobili preko 60 objavljenih priča, tako da je ZS 20 tek nešto više od polovine. Zahvaljujem im se i što su me naterali da potpuno obnovim svoju prvu ljubav prema kratkim pričama.

Evo, ja ću.

Potkova sa srebrnim klinom – Iza, pošto nam je tema poznata, banalnog naslova krije se sjajna priča. Istovremeno ispovedni i osvetnički ton, stil, struktura i dinamika savršeni, emocije gruvaju, detalji su pažljivo izabrani: priprema pokojnika, slike iz života, zaboravljene knjige na ubogoj polici, zapostavljena jalova školarka, krava hraniteljka uzdignuta do božanstva, još mnogo čega što se da naslutiti, a da pri tome ne smeta. A tek ta zadnja rečenica...  Kupuje te, ako već nisi kupljen, i ubrizgava alikvot fantastike koji narasta. Slika je potpuna.  Plafon zbirke priča o pokojnicima. 

Ono što me posebno raduje u kada je u pitanju ovomesečna Radionica je, upravo, kvalitet priča. I svako ko i malo voli pisaje mora da bude jasno zašto je treba održavati. Dakle, kvalitet pisanja je na zavidnom nivou, a kome se šta svidelo je, ipak, ostavljeno ukusu. A što se mene tiče u svakoj od ovih pet priča sam našao nešto što bih voleo da je izašlo iz mene i da sam ga ja stavio na papir. A bilo je i nekoliko trenutaka - jebote, ala je ovo dobro.

U Priči Belo perce mi je nekako sve potaman. I pripovedanje i priča koja me je uplašila taman onoliko da ću noćas moći da spavam sa ugašenim svetlom. I, svakako ću morati i da skoknem do deda Proke da mi da udeli koji ljubavni savet.

A što Mandragora lepo primetio da Potkova sa srebrnim klinom, i ne znam da li je pročitao i ostale priče ali za ovu ima pravo da je naslov užasno dosadn, da ne kažem do krajnje mere nenadahnut. I sve bi bilo u savršenom neredu da to nije jedna IZVRSNA-IZVRSNA priča! I samo me je utvrdila u stavu da - neću se ženim. Šta!? Da se zajebem, pa da mi ukivaju potkove na sanduk. Jok ja.

Do malopre sam nišanio preko monitora i bezidejno gledao u TV - srećom, inače sumnjam da bih smislio išta da bi se moglo podvesti pod komentar priča. Biće teško i ovako, ali... Išlo je nešto ,,obrazovno", o životinjama. Papagaji su me oduševili jer ponovo želim jednog (al' se bojim da bi mi ga kerovi jednom doručkovali), nisam znao da planinski lav može da bude težak k'o solidna svinja, a onda sam utišao spikerku jerbo je iritantna. Pa sam bio odmah i nagrađen snimkom afričkog sutona, narandžastom rekom i s četiri pet hipopotamusa zagnjurenih u istu tečnost sve do očiju. Oni se ne potkivaju, jelde? Nisu ni brbotali na nos i voda tek da se mreškala oko njih. Stabilni u smirenosti, odvojili su vremena samo za sebe, jer, pa ko im šta može?! Za foto tapet, ko to voli u svojoj dnevnoj sobi.
Recimo da tako vidim ovomesečnu radionicu. Slažem se i sa Scallopom i sa Miljanom, komentarisanje bi ispalo zakeranje jer bi se svelo na privođenje vlastitom ukusu. Nešto mi jeste štucalo na prvu loptu, al' ispalo je da sam to ustvari bio ja. Priče su uravnoteženo dobre, i svaka je specifično svoja da kad sam pokušao da barem jednu istaknem, pa se vratim onoj ranijoj, i onoj pre nje, pa bi ispala nepravda. Koliko se sećam, nije mi svojstveno da budem pomirljiv, te bih zaključio da je ovo jedna od najboljih radionica, bez obzira na bezobrazno mali broj učesnika.

Odo' da žvaćem skoverce, ja vas više ne bih zadržavao.

Nema ni ja sto dodati. Sve price zadovoljile su moj citalacki apetit. Mljac, mljac...

Ако мислиш да си се извукла као обично, грдно се вараш. Коментари треба да користе онима који их пишу исто толико колико и онима који их читају. Они који то не куже довека ће лутати између добре и не тако добре приче.

Što kao obično?  Kako kao obično?  Uvijek nešto napišem, kako znam i umijem. Druga stvar je ako vi s tim niste zadovoljni.

Recimo, pokojni je umjesto komentara napisao osvrt na temu "Moja Afrika". I? Nikome ništa.

Pokojni je krajnje angažovan na Spensu, Novi Sad da bi sve dame danas dobile svoje cvetne sadnice. Od sutra će i on i Plut svakako dodati još ponešto i o pričama. Opravdanje ne važi za sve ostale. Kako znaš i umeš? Zato ti priče i nisu ujednačene po kvalitetu.

+1. kod saturnice je posebno izrazeno da joj price nisu uskalupljene.

Quote from: scallop on 08-03-2014, 11:59:09
Pokojni je krajnje angažovan na Spensu, Novi Sad da bi sve dame danas dobile svoje cvetne sadnice. Od sutra će i on i Plut svakako dodati još ponešto i o pričama. Opravdanje ne važi za sve ostale. Kako znaš i umeš? Zato ti priče i nisu ujednačene po kvalitetu.

Nisu, ako cemo moje pisanje mjeriti samo po onome sto brljavim po Sagiti, narocito kad je fantastika u pitanju. Budimo realni, nikad od mene pisac SF.

Quote from: zosko on 08-03-2014, 13:06:11
+1. kod saturnice je posebno izrazeno da joj price nisu uskalupljene.

Dobila sam 1?! Dobro.

Da bih podstakao raspravu o pričama, a trebalo bi da je bude, zbog nedoumica nekih koji  koji sa mnom polemišu diskretnije, evo nekih mojih kriterijuma na osnovu kojih zauzimam i stav o pričama. Pojedini parametri se redovno pojavljuju u komentarima (izvan sviđizma), ali su mi se ovog meseca nametnula dva : simbolika i naboj. Prvi put mi je simbolika izražena u tri priče i ne bih želeo da ostane nezapažena. Ona je kod autora priče ,,Belo perce" integralni deo u pristupu kreiranja priče, ali je u pričama ,,Potkova sa srebrnim klinom" i ,,Uslovljeni neuslovljeni" iskočila u prvi plan. Moguće je da je u prvoj lako prepoznata, ali mi se čini da u drugoj mora da se podcrta. Priča kroz vrlo delikatne simbole govori o vaspitanju i stranputicama. Naravno, za prepoznavanje je potrebno vrlo pažljivo čitanje, ali, to i očekujem. Nekako mi je naboj priče iliti suspense ostao u drugom planu i shodno tome niže ocenjen. Ali, dobro je kad priča ne zavisi od naboja već je njena sadržina dovoljna.

Priča                                              struktura     karakterizacija   simbolika  stil     naboj

Belo perce                                           5                        4                       5           5         4
Dronjave gaće                                     5                       5                       3           4          4                     
Krah predizborne ćutnje                     4                        3                       4           5         3         
Potkova sa srebrnim klinom                5                       5                       5           4          4
Uslovljeni bezuslovni                          5                       5                        5           4          3 

Belo perce – Volim tu rečenicu: ,,Lazar je oduvek imao dve leve noge i, još od kad se rodio, ni jednu desnu ruku, a takvom se nije radovati kad kiša zamasti blato." Duhovita je, informativna, savršeno dovoljna za karakterizaciju, slika dovoljna sama sebi. Kao takva, u sebi ima nečeg nadrealističkog koje bi i Breton morao da joj prizna. Priča se iz nje rasprskava poput vatrometa i plete svoju mrežu. Atmosfera je zastrašujuća i u isto vreme žovijalna, a da to ne smeta jedno drugome. Bravo. Teče stilski ujednačeno i privodi, a kraj je E. A. Po - nedovr.: ostavlja prostor za maštu čitaoca nahranivši je kako valja. Naravno, to ne važi za masu onih čija je mašta sahranjena PC  zlom u svim poznatim i nepoznatim oblicima.

BELO PERCE - Ocenjivanja više nema, koliko vidim. I dobro je što je tako. Ali, da ga ima, ova priča bi odgalopirala daleko od krda. Šokiraću se ako autor ne bude onaj ko mislim da jeste. I uspeo čovek što niko nije: da napravi nešto od suvoparnih panonskih pejzaža. Moji komentari su daleko od stručnih ali otprilike bilo je ovako kad sam stigao do kraja: "Pa čekaj, zar...? Ma daj da vidim... ček da se vratim...aha...Au, jebote!" Zasmetalo mi je samo to što ima previše rečenica koje se upinju da pošto-poto ostave utisak. Sve drugo odlično, i odmah u cugu upoznavanje sa Lazarom i njihovo rovarenje, morbidno a opet (što je još morbidnije) blisko i opipljivo. I kraj koji sam ja shvatio onako kako sam ga shvatio i voleo bih da mi to niko ne pokvari. Ostale ću večeras, najkasnije sutra komentirat'.

Quote from: saturnica on 08-03-2014, 13:41:29

Quote from: zosko on 08-03-2014, 13:06:11
+1. kod saturnice je posebno izrazeno da joj price nisu uskalupljene.

Dobila sam 1?! Dobro.

fink pozitiv! plus!

Scallop pokušao da me opravda, ali ako biste mi verovali, ja sam zaista bio spreman da se utišam posle hipopotamus komentara. Ne iz otaljavajućih  namera, neg' što mi je bilo taman u onoj sporotekućoj vodurini potkraj vrelog dana. Na prvo čitanje sam se ,,pecao" na sve ono što bih ja drugačije, ili barem mislim da tako nije trebalo. Posle sam zanemario da smo na radionici, pa čitao kao sav normalan svet. Imali smo četir' priča sa istim brojem autentičnih atmosfera, sasvim korektno ispričanih koje bi u nekoj zbirci, naravno uz težački rad da se upeglaju, sasvim fino disale bez da se laktaju. Ali, ako baš moram da cepidlačim:

DRONJAVE GAĆE - naslov me je odmah pazario. Prvi pasus dobar, drugi nastavlja da vuče dalje. Konstrukcija rečenica solidna. Šta mi je tu zasmetalo: najjužniji obronci Karpata i Džtina. Geografska odrednica, ako je baš nužna u priči, mora da ima i jasno a posle objašnjeno zašto je nešto ,,najjužnije". Džtina, ako nije tipfler, to nisam ni pokušao da izguglam. Brzo premotavanje, Hiron i Hilonoma ne doprinose priči u smisli pametnosti. Verujem da se tako radilo u XIX veku, kad se u licejima učio starogrčki  pa su se buduća gospoda domunđavala šifrovano i uživala u tome. Ne treba tražiti inspiraciju u mitologijama i sličnim stvarima, barem u slučaju ako se ona prenosi direktno a želi se i glatko čitanje. Podrazumevanje višeg opšteg obrazovanja se naziva elitizmom, i malo je degute. Nije da mi nešto mnogo smeta, ali mislim da tako ne bi trebalo. Kad nešto inspiriše, tvrdim da se može napisati i bez pominjanja ličnog imena i prezimena muze.
Ima štucanja u narativu, ono kad deca 'oće kake neće pi'ke, ,,ukrašenu stalagtitima i stalagmitima", ,,maglite baterija" i konačno podsećanje na prvi deo Kuma. Jako mi je zasmetala rečenica: ,,Lako je našao usek kojim su upuštali zguru s kalupa sa srebrom, imao je komad zgure sa originalnim tragovima, već je slikao srebrni klin". Tome zaista ne bi trebalo da bude mesta u priči. Kao kontratežu bih ponudio kako je autor uveo jahače Ištara, u nekoliko rečenica čitalac dobija jasnu informaciju pitko napisanu.
Rekao bih da je autor na prstohvat od dobrog pripovedanja. Još samo malo više discipline u odabiru najbitnijih i primerenih elemenata pri građenju priče i pažnje kad je do zvučnosti reči i slova u rečenici.

KRAH PREDIZBORNE ĆUTNJE – e, neka mi! Jesam i ja jednom na radionici podvalio zeca koji pravdu deli. Najiskrenije, pojma nemam šta je autor hteo kasti, osim da se gnuša. Svega. I ja to poštujem, pogotovo što je rukopis u priči jako dobar. Da nagna jež ježa, volim ja i neke pesme na francuskom pa makar neimao pojma o čemu se radi, sve cupkam! Šta sam ono pribeležio da mi smeta: ,,Kukama prstiju". Mislim da bi to moralo biti rogobatno.
Da se vratim na francuske pesme, i da bi se razumeli – ovaj autor može da napiše jako dobru priču, ali bi se (očito) radije šegačio. Tako je vazda bilo najlakše.

POTKOVA SA SREBRNIM KLINOM – odlična priča! Tražio sam joj manu sve iznova, pa se i opet svelo da mi je smetalo samo što priču vode znaci pitanja.
Dubok klimoglav.

USLOVLJENI BEZUSLOVNI – kad bi me se tuklo po ušima, recimo da bi mi ovo bila najdraža priča. Eto, kazao sam. Najdraža, možda ne i najbolja. Pripovedanje sasvim neposredno, bez ikakvih pirueta pred doskok s vratila, i svrsishodno. Zasmetale su mi neke ,,preispoljene" rečenice, kao: ,,A o tome ću upravo i da te naučim, da se ne drzneš da ikad više tuđe prirodno sputavaš uslovima, pa naređuješ onome u krvi, kao da je tvoje". Ovo je prs' u oko i bezveze. Po meni su ostale dve misterije: zašto konj 'oće u šumarak i zašto je bilo važno da se naglasi kako se on vratio u rodno selo.

DRONJAVE GAĆE - Nekad davno Radmilo mi je zamerio kako težim da svoju pripremu strpam u priču. Kasnije sam i skapirao šta je hteo reći. E mislim da je ovde baš to slučaj. Znam ko je Hiron, pojma nemam ko je Hilonoma, a ne znam šta traže ovde. Molim objašnjenje. Ako oduzmemo njih, ne vidim fantastiku. Dobra stvar je što baš ta temeljna priprema izbija iz priče i drži pažnju, uprkos neujednačenom ritmu (npr. priča počinje sa dve kilometarske rečenice, takvih primera ima još). Ovde zameram isto što i priči BELO PERCE: previše rečenica se trudi da mi zakuca srebrni klin utiska u glavu. S tim što BELO PERCE ide tako kako ide, čak i kad bih ga ispravio po svome izgubilo bi na draži, to je baš uzmi-ili-ostavi priča. A u DRONJAVIM GAĆAMA se moralo više povesti računa o tome šta je bitno a šta je nenametljivi dekor.

Imamo još malo vremena za indirektne komentare. Sutra ćemo saznati ko su autori priča, a onda će da leti perje i da pucaju dronjave gaće. 

Miljane, sačekaj još malo, ako može.

Jao, koja muka komentarisati četiri priče. Pardon, već si komentarisao jednu.

Pardon, komentarisao si već dve. 

Bar dan, eto i mene.
Slažem se sa ostalima da je ovaj krug vrlo dobar. Svih pet priča su vrlo ozbiljno napisane i mislim da su se autori baš potrudili.
No, kako je ovo Radionica, mora se gledati svaka sitnica koja nam, inače, verovatno ne bi smetala. I da, vrlo moguće da će svi komentari biti zakeranja, al' ne mari, zato i jesmo tu.


Kad se već povela rasprava o Dronjavim gaćama, da se i ja nastavim. Dopada mi se naslov, sve ostalo onako. Ups, izvini scallope.
Sve u svemu, priča je vrlo korektno napisana, ali me nije uhvatila, naterala me je da se vraćam i upirem, što mi ne smeta, ali i pored toga, utisak mi je donekle hladan.
Pominjanje pisanja fantastičnih priča mi je malo gnja, a i nije mi jasno zbog čega neko završava arheologiju i uzima kakve-takve pare za isti posao, a hteo bi da živi od pisanja priča. Hm...aj' dobro.
Na momente imamo, pa... neku vrstu prepričavanja legende o jahačima sa Ištara, pa onda čitava epopeja dečjeg piškenja u pećini itd. Ajde dobro, nije baš prepričavanje, ali mislim da se to sve moglo mnogo elegantnije ispričati.
Da ponovim, ok je priča, ali nekako mi se sve usporeno vrti u krug, pa mi se čini da je ovaj autor, kao i njegov lik Aleksije, pomalo izgubljen u sanjarijama.
I ok, poslednji pasus razjašnjava nešto, ali opet... ne znam... fali tu neka veza, a nečega ima previše.
I da, kostur nogu itekako može da objasni kog pola je bio gazda, to se vidi po pubičnoj kosti i karlici.




Potkova sa srebrnim klinom
Ovo je prelepo napisana priča i pravo je uživanje bilo čitati je. Emocije su tako lepo prikazane, stra'ota jedna. Ispovedni i osvetnički ton su vrlo fino ukombinovani i isprepleteni. Stvarno prelepa priča, puna naboja, boli, razočaranja, sete, žali za neučinjenim...
Zasmetale su mi prve četiri rečenice. Ako si htela da nam prikažeš (a htela si) sliku kojoj trenutno prisustvujemo mogla si to i na bolji način. Jednostavno, te prve rečenice odudaraju. Šta je to? Didaskalija? Nema potrebe za tim. Mogla si i to odraditi u istom ispovednom tonu, dok pričaš sa sobom ili njim, nebitno je.
Takođe, deo gde se ona seća njihovih početaka nije morao biti prepričan tako banalno kako bismo mi znali koliko ste putovali vozom i sl. Moglo je finije, a mi bismo opet razumeli. Kao i kod Dronjavih gaća. Ne potcenjujte čitaoce, dragi autori.
I da, najveća zamerka je da je potkovica ubačena tek reda radi. Isto tako je mogao visiti i neki venčić ili šta ja znam. I još je gurnuta u naslov kao da ima veoma važnu ulogu u priči, a skoro da je nema uopšte. E to nije lepo prema nama.

Imo Miljan pravo za sutra. Baš će leteti perje, paperje, a biće i oprljene kožurice.

KRAH PREDIZBORNE ĆUTNJE - Mo'š podneti. Rečenica kao što je "I kao da mu je takav sunovrat do tančina uvežbani nastup podigao se na noge u maniru maestralnog ekvilibriste i bez osvrta nastavio da tutnji ka dnu." ima previše. Same mi okreću glavu od priče ali izdržao sam. Ovde je šćućurena dobra zamisao autora. Uprkos mnogim neuspelim frazama i haotičnoj i poprilično nejasnoj radnji izmamila mi je osmeh na kraju. Dobro iskorišćena groteska naše jadne politike.

POTKOVA SA SREBRNIM KLINOM - Prosvetlite me, da li je fantastika obavezna? Ovde je ne vidim. Inače, jako lepa priča, nemam komentar. Jebote, uznapredovala raja ovde. 

USLOVLJENI BEZUSLOVNI - Posle BELOG PERCETA (majku mu, da li se tako kaže, perceta?) ova mi je najdraža. Diše percetu za vrat zbog jednostavnosti i nenametljivosti. Jedino mi je mučno nasilu ugurano obeležavanje konja potkovicom sa srebrnim klinom. Mislim, ajd sad, pametan momak nije mogao kljuse bolje da obeleži.
Toliko. Biću korisniji kad krene diskusija pa se autori otvore.

Zahvaljujem, Subo. Lepo je ponovo se družiti sa tobom.

Takođe. Priča mi je crkla na pola jer sam imao goste do prvog marta. Inače bi srebrni klin bio prekovan u minđuše za nevernicu.

Šteta. Ponekad požalim za epskom pričom.

Biće, biće.

Quote from: scallop on 09-03-2014, 19:33:01
Imo Miljan pravo za sutra. Baš će leteti perje, paperje, a biće i oprljene kožurice.

Uf, sam udarila di ne treba?

A tek kad udru izudarani! Ovaj put komentiram komentare.

Pazi ko nam je izvirio! Ekspert za nekomentarisanje priča postao stručan za komentarisanje komentara.

Quote from: scallop on 10-03-2014, 08:59:00
Pazi ko nam je izvirio! Ekspert za nekomentarisanje priča postao stručan za komentarisanje komentara.

scallope, što vam je?

nisam stručnjak, stručnost prepuštam vama. pričam o sebi, govorim u svoje ime, niti jednom se nisam poistovjetila u gornjem kometaru s vama. svatko je ovdje valjda dovoljno pametan da može zastupati samog sebe.
ja sam to vam nešto kao stala na žulj? što li?

Komentar Plut me vraća u nešto šta sam verovao da smo prevazišli. U pojedinim komentarima, ne samo Plut, prepričavanje se po inerciji prišiva svemu što nije dijalog. Zbog toga su pojedinci počeli da pribegavaju preteranom dijaloškom pripovedanju ili nategnutom prezentu, računajući da će tako izbeći da ih opiče "prepričavanjem". Kao da dijalog ne može da bude prepričavanje, isto tako i događanje u sadašnjosti. Zato bih zamolio sve one koji imaju jasnu predstavu o prepričavanju da nam razjasne postupak prepoznavanja. Ne bih da nam se pripovedanje proglasi za – prepričavanje. Moj okvirni kriterijum je da prepričavanje nastupa tamo gde za pripovedanje pisac nema dovoljno nerava, pa nam pojedine okolnosti i događaje isporuči u naramcima. Moguće je i da nisam u pravu, ali bi to neko morao i da mi dokaže.

Zbog tvrdnje "zbog čega neko završava arheologiju i uzima kakve-takve pare za isti posao, a hteo bi da živi od pisanja priča" ostao sam zabezeknut. Još mi je donja vilica otegnuta do pupka. Kao da je meni rečeno "Što se, bre, baviš pisanjem priča, ako si diplomirao na tehnološkom fakultetu?" Ne mora meni da se postavi to pitanje. Može Skrobonji ili Bakiću, pravnicima, Zeliću, farmaceutu, Klarku, Asimovu, ma do besvesti bih mogao da nabrajam.

Ima još nešto. Plut bi mogla da mi pokaže pubičnu kost. Odnosno, mesto gde je pomenuta. E, to se zove "učitavanje". Isto tako, priči "Potkova sa srebrnim klinom" zamereno je ("najveća zamerka") da je motiv ubačen reda radi. Meni je potpuno na mestu da je potkovica simbol sreće koja joj je bila obećana kad se iščaši iz svog okruženja i koja će je dovesti do razočaranja kad se okolnosti izmene. Verujem, čak, da je upravo tema zadatka dovela pisca do priče koja nam je predstavljena.

eto scallope, zbog istih stvari koje ste i vi naveli u svom komentaru (odnosi se na moju i na ovu drugu priču) i meni se labrnja objesila do pupka.

Iako se kod nas intenzivno rabi sviđizam i svađizam, treba ih izbegavati.

Quote from: scallop on 10-03-2014, 10:09:55
Iako se kod nas intenzivno rabi sviđizam i svađizam, treba ih izbegavati.

svakako.

Quote from: Plut on 10-03-2014, 01:25:57

Quote from: scallop on 09-03-2014, 19:33:01
Imo Miljan pravo za sutra. Baš će leteti perje, paperje, a biće i oprljene kožurice.

Uf, sam udarila di ne treba?

Pre nego što autori budu obelodanjeni da kažem nešto o preostale tri priče o kojim nisam.


Krenuću od Uslovljenih bezuslovnih. Pa, ovo je dobro. Zasmetalo mi je svako malo podsećanje kako je glavni lik učenjak kao i razlog zbog kog je odlučio da vaspitava konja. Ovo prvo bih proredio, a ovo drugo ladne vode izbacio.

Dronjave gaće: S.U.B.A lepo primeti da je ova priča odličan primer kako se lepo i neprimetno priprema utka u tekst. I to je ono što je stvarno vrhunski urađeno u ovoj priči. A što se tiče pisanja i ono je pristojno, ali, od autora sa ovakvom veštinom očekujem sve drugo samo ne - da bude pristojno.


Krah predizborne ćutnje: Dobro pisanje. Malo sam imao problema da povežem četiri televizora i četiri bilborda, al na kraju jesam - kao. Govna su pojasnila.


I za kraj, ponoviću da mi se najviše dopala priča s kuvanom konjskom nogom.