ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Jooooj pa što ja uvek moram da branim svoje komentare?!


Izgleda da niko nije primetio da sam napisala da su sve priče po meni jako dobre i da će sve ostalo biti na nivou zakeranja. Možda je trebalo da ostanem na tome. Ali dobro, gledajte i učitavajte kako vam volja.


Dalje, prepričavanje jesam pomenula pa se i ispravila. Nije baš prepričavanje, ali da, i ja to doživljavam u fazonu "ma lako ćemo", kada se autor malo zamori od fine naracije i onda malo na brzaka ispriča nešto kako bih ja shvatila, a ne misli da bih sve isto shvatila i da je nastavio u istom naratorskom maniru. I ko je rekao da se od prepričavanja spašava dijalozima?! Izvinićete, ali ja ne. Jednostavno, u finom tekstu odjednom uleti rečenica kojoj tu nije mesto, a to što se htelo reći moglo se i na lepši način. I to se oseti. Naravno da ne smeta nešto specijalno, ali ovo je Radionica kada se hvatamo za svaki zarez i reč. Tako sam ja shvatila.


Tvrdnja o arheologu i pisanju fantastičnih priča - ok, možda sam preterala u načinu kako sam to objasnila pa se pogrešno razumelo, ali jednostavno, meni je pominjanje i toliki akcenat odmah s početka dat tome nekako preteran. Veću pažnju sam posle očekivala, ali je ona ostala prilično prikrivena. Ajd' sad ubite me.


E sad skelet. Scallope, ko je je rekao da je u priči pomenuta pubična kost? Ja ne. Ali, u priči lepo piše: "Muka je bila što su oba kostura bila kao odsečena do pojasa. Glava i torza nisu našli. Noge nisu omogućile ni da se utvrdi pol."
Pričamo o kosturima kojima fale glava i torzo i kao da su odsečena do pojasa. Nemam ja tu šta da učitavam, ako je do pojasa onda imamo i karlicu, a po karlici se može odrediti pol. Gledala ja u Time teamu!
A ako ne verujete meni verujte Igoru Ostojiću sa Istorijskog instituta u Beogradu. On u Antropološkoj analizi skeletnih ostataka sa lokaliteta Manastirak kod Rekovca kaže (od pretposlednjeg pasusa):

a poziva se na tekst T. W. Phenica, A newly developed visual method of sexing the os pubis, objavljen u American Journal of Physical Anthropology.


Ostalo i meni da prokomentarišem još dve priče, ali ih moram ponovo pročitati. Jednu sam čitala dok mi se jako spavalo, a drugu moram kako bih pokušala da je razumem jer nisam uspela u celosti.

I da, još nešto. Potkovicu sa srebrnim klinom jesam osetila kao da je ugurana. Da nisam znala koja je tema te zamerke ne bi bilo, svakako.

Lele, al' je napeto!

Na žalost nismo bili u mogućnosti da prihvatimo Mandragorinu molbu, a autori priča Radionice 2014/3 su:

Belo perce - Steva Lazin Ljuštikin
Dronjave gaće - Scallop
Krah predizborne ćutnje - Mandragora Dragon
Potkova sa srebrnim klinom - saturnica
Uslovljeni bezuslovni - Coffin Anal

Vid' vraga!
Samo sam saturnicu poznala.
Sve u svemu, zadovoljna sam.

Quote from: Miljan Markovic on 10-03-2014, 12:00:24


Belo perce - Steva Lazin Ljuštikin
Dronjave gaće - Scallop
Krah predizborne ćutnje - Mandragora Dragon
Potkova sa srebrnim klinom - saturnica
Uslovljeni bezuslovni - Coffin Anal

Odo' da podgrejem pasulj od juče (tek drugi dan) pa da se proveselimo s autorima! Mljac!

Do Uskrsa onoliko, a već se farbamo.
No, mene i dalje muči što ti smeta moje insistiranje na Aleksijevim opredeljenjima i opsesijama. To su ključna mesta u karakterizacije protagoniste u mojoj priči. Voleti posao koji radiš i raditi posao koji voliš. Aleksije je strastan arheolog ja jakim uverenjima da dobro radi u svojoj struci, ali i da može da uspe u pisanju fantastike. Spoj fak(t)cije i fikcije koji ga ometa i u jednom i u drugom pozivu. Imao sam prilike da u većem delu svog produktivnog života radim i jedno i drugo, pa je na tebi samo da prokužiš i razumeš. Uostalom, što kog vraga pišeš kad imaš svoju profesiju?


Hajdmo sad o pubičnoj kosti: ti si je pomenula. Moram da priznam da je meni pojas znatno niže nego tebi, gura tibica naniže, šta ću? Pa mi sad dokumentuješ kako se određuje pol, iako na kopiranoj strani jasno piše koliko procenata za to određivanje mora da bude očuvano. A moje koske su 5000 godina stare. I piše u priči da nisu mogli da odrede. Nije mi se telo da može. Zbog nekog početka neke druge kratke priče koja bi se nadovezala na pročitanu:


Aleksiju je kliknulo jedne mukotrpne noće. Ponovo je sanjao konjske glave i nedokazane kosti. Odšetao je do kupatila i nazad, tako se noćna mora najlakše raspline. U tintari mu se prvi put jasno oblikovalo pitanje: "Kad pronađeš ljudske kosti ispod pojasa i konjske glave sa svim vratnim pršljenovima, šta je prošlo na drugu stranu? Ako postoji druga strana gde se mešaju svetovi?"

Quote from: Miljan Markovic on 10-03-2014, 12:00:24
Lele, al' je napeto!

Na žalost nismo bili u mogućnosti da prihvatimo Mandragorinu molbu, a autori priča Radionice 2014/3 su:

Belo perce - Steva Lazin Ljuštikin
Dronjave gaće - Scallop
Krah predizborne ćutnje - Mandragora Dragon
Potkova sa srebrnim klinom - saturnica
Uslovljeni bezuslovni - Coffin Anal

Što je bila Mandragorina neuslišena molba?

Quote from: Plut on 09-03-2014, 19:06:31

Potkova sa srebrnim klinom
.....I da, najveća zamerka je da je potkovica ubačena tek reda radi. Isto tako je mogao visiti i neki venčić ili šta ja znam. I još je gurnuta u naslov kao da ima veoma važnu ulogu u priči, a skoro da je nema uopšte. E to nije lepo prema nama.

Znaš što nije lijepo od tebe, kada mi kažeš da bi na zidu trebao visiti vjenčić cvijeća umjesto potkove.
I kada mi suptilno predlažeš da kravu potkujem cvjetnim aranžmanom! Zanimljivo. A sad priznaj da me zajebavaš, pa da se počnemo zajedno smijati. Ti meni, ja tebi.
Moguće da ti se priča nije svidjela, iako tvrdiš suprotno. Nisi ulovila glavnu nit priče, niti si uspjela shvatiti do koje je mjere moja junakinja zaglibila u praznovjerje; sve u što vjeruje je komad željeza koji bi joj trebao donijeti sreću u ljubavi, pokojnika ne obuva, ogledala prekriva crnim krpama... Cijela je priča prožeta potenciranim praznovjerjem koje kulminaciju doživljava sa zakivanjem potkove za sanduk. I to se učini iz praznovjerja. Pokojnik se više ne smije vratiti na ovaj svijet. Ako to nije jasno, ne znam što jest. Tada cijela priča pada u vodu i to je onda daleko od dobre priče kako je ti nazivaš. Reci, priznaj da je zapravo loša, i sve ok. Mogla bi još nešto reći, osvrnuti se na primjedbu o naslovu, ali neću. Dosta je bilo. Naslov ću zabost ko prst u oko, Miljanu!

E ovako, sa scalopom ću rado da se gložim i slušam i raspravljam i opet će mi biti drago, ali saturnice, sa tobom više nemam nameru. Nemam šta da ti priznajem ili ne, rekla sam kako sam šta doživela i šta mislim. Leba ti, aj' malo obuzdaj sujetu.
Uostalom, nastaviću da čitam priče sa Radionice, nadam se da ću i napisati neku, al' tvoje više neću komentarisati. Mislim da je tako pametnije.

Quote from: Plut on 10-03-2014, 13:54:15
E ovako, sa scalopom ću rado da se gložim i slušam i raspravljam i opet će mi biti drago, ali saturnice, sa tobom više nemam nameru. Nemam šta da ti priznajem ili ne, rekla sam kako sam šta doživela i šta mislim. Leba ti, aj' malo obuzdaj sujetu.
Uostalom, nastaviću da čitam priče sa Radionice, nadam se da ću i napisati neku, al' tvoje više neću komentarisati. Mislim da je tako pametnije.

Zašto? Ako sam ja bila sujetna u svom komentaru, bogami si i ti u svojoj uvrijeđenosti još i više. Ukoliko te je moj kometar povrijedio, primi moju ispriku.

Bolje da nam nije objasnila. Ja sam priču video kao izjalovljenje očekivanja o zajedničkom životu i bio jako, jako zadovoljan. Ako je o praznoverju, onda smo izgutali sa čitanjem. Ponekad bi pisac mogao da nam uskrati šta je teo da oće.


Za Saturnicu: Ako je iko dobro razumeo tvoju priču, onda je to Plut. Upravo je preseljena iz grada u selo, samo da joj muž okrene tur kad odu na spavanje, pa da ga potkuje.

Quote from: S.U.B.A. on 09-03-2014, 22:26:42
POTKOVA SA SREBRNIM KLINOM - Prosvetlite me, da li je fantastika obavezna? Ovde je ne vidim. Inače, jako lepa priča, nemam komentar. Jebote, uznapredovala raja ovde. 

Kad čovjek priča s konjem tu ima fantastike, a kad žena priča s pokojnikom, nema?

Quote from: scallop on 10-03-2014, 14:07:08
Bolje da nam nije objasnila. Ja sam priču video kao izjalovljenje očekivanja o zajedničkom životu i bio jako, jako zadovoljan. Ako je o praznoverju, onda smo izgutali sa čitanjem. Ponekad bi pisac mogao da nam uskrati šta je teo da oće.

scallope, ona su naravno i sve to.

znate što scallope, sad ću još ovo reći pa gibam, ionako sam zagadila i previše ovaj prostor, moja je priča toliko jednostavna (u odnosu na vašu) da bi je i debil shvatio, nemojte mi tu sad naturaviti ni Plut niti ikoga drugog tko bi ju iz ne znam kakvog razloga trebao naročito dobro shvatiti.
i prije ću je u kompletu baciti u koš nego li prihvatiti neke od predloženih sugestija. neće mi biti ni prva ni zadnja da završi na đubrištu.
oprostite na smetnji, brišem..

Gibaj, briši, štagod. Ili gledaj X Factor u SAD. Tamo se učesnici zahvale sudijama i kad ih zaista ispljuju.

Stigao sam. Niste izdržali. Eto imena. Hteo sam preostale dve da još jednom pročitam, ali sad nema smisla. Evo šta sam pribeležio pre par dana.

Dronjave gaće – Auh. Mitologija, istorija, geografija, arheologija, paleontologija... Zamisao je dobra, ali su mi likovi ostali daleki, pa čak i Aleksije. Kao odjek. Išao sam i do ,,Vikipedije" i ona kaže da se kentaurica Hilonoma utepala zbog ljubavnika, a ne piše kog, Dakle ovde se sumnja baca na Hirona i to je ta neispričana priča.

Uslovljeni bezuslovni – Fin stil, inače. Početak o instrumentalnom uslovljavanju deteta i ne baš nešto osmišljenom eksperimentu sa konjićem nije mnogo obećavao, ali kad je životinja progovorila postalo je uzbudljivo. I zabavno. Kraj je malo zbrdžen, ali je zadnja rečenica lepa.

Quote from: saturnica on 10-03-2014, 14:08:23

Quote from: S.U.B.A. on 09-03-2014, 22:26:42
POTKOVA SA SREBRNIM KLINOM - Prosvetlite me, da li je fantastika obavezna? Ovde je ne vidim. Inače, jako lepa priča, nemam komentar. Jebote, uznapredovala raja ovde. 

Kad čovjek priča s konjem tu ima fantastike, a kad žena priča s pokojnikom, nema?

Pamtim te kao simpatičnu, ne znam zašto si tako uvredljiva. Prvo, nije me bilo godinu dana i NE ZNAM da li je fantastika još obavezna. Zato pitam. Drugo, ako je obavezna: nije bogzna SF-ovski ako čovek i konj razgovaraju ali još manje je kad žena priča lešu a leš, normalno, ćuti.

 

Steva veseo i srećan kao uvek, vidim.

Prvi komentar povezan sa mojom pričom bio je na naslov. Steva se "upecao" na njega. Naravno da se upecao, taj durdubak je zato i navezan na udicu. Istovremeno mi je bilo važno da naslov bude povezan sa SF premisom o membranama između paralelnih svetova, ali, moguć je previd, iako je rečenica u priči bila eksplicitna:
"Palo mu je na um da je mogao da prođe i dalje u pećinu, da se moglo dogoditi da je nabasao na istanjenu membranu, kao dronjave gaće."

Postoji primedba na dugu rečenicu.  Radi se o sledećoj rečenici:

Usput je zahvaljivao nebesima što se ne skrljava niz svaku, proklinjao sudbinu koja mu je dozvolila da sebi priušti diplomu arheologa i psovao mater onome koji ga je ubedio da se u ovoj zemlji može živeti od pisanja fantastičnih priča.

Hajde da pogledao kako bih se napisao da je u pitanju naučno-stručni rad:

Usput je zahvaljivao nebesima:
-  što se ne skrljava niz svaku,
- proklinjao sudbinu koja mu je dozvolila da sebi priušti diplomu arheologa i
- psovao mater onome koji ga je ubedio da se u ovoj zemlji može živeti od pisanja fantastičnih priča.

Da li je sada jednostavna i čitljiva. Svakako da jeste.

Zamereno mi je na ugradnji pripreme u priču. To mi je i cilj. Ako radioničari redovno zanemaruju pripremu, a ona je suštinski neophodna, onda moji prilozi pisanju priča moraju da pokažu da jeste. Deo pripreme koga nema u priči ne znači da on ne postoji. U priči je samo neophodno. Ako je reč o arheologiji i statusu arheologije kod nas, onda mora da budu prisutne informacije o tome. Ako je reč o arheometalurgiji gde smo postali svetska arheološka destinacija, onda i o tome. Neću propustiti da napomenem da se ta balkanska rudišta prostiru od Karpata do Pangeje. Zapravo, ova priča je posvećena mom pokojnom prijatelju Miroslavu Volaru koji je živeo upravo kao i Aleksije.

Hilon i Hilonoma su pripisani degute elitizmu i mudroserskom domunđavanju u XIX veku. Nosilac primedbe treba da zna da su oba lika na Google-ovoj listi na samom informativnom vrhu, a njegovi mladobanatski lecovi ukazuju jedino na Jirži Leca. Pa ,neka vidi ko više zajebava.

Isti majstor mi je zamerio i na "bezveznoj" rečenici:

"Lako je našao usek kojim su upuštali zguru s kalupa sa srebrom, imao je komad zgure sa originalnim tragovima, već je slikao srebrni klin."

Neko ko se bavio istraživanjima bilo čega zna da istraživač na terenu prevrće u glavi nalaze koje je prikupio, a trebaće mu za naučni rad o tome. Bio bi krajnji propust, da ode i da nešto važno zanemari. Moj prijatelj i koautor knjige o začinima u kulinarstvu, prof. dr Radiša Jančić je jednom našao novu vrstu mente, pa pošto nije bio pripremljen za uzimanje uzoraka, odlučio da se jednom tamo vrati. Vraćao se, ali je nikada više nije našao. Ali, moguće je da sad preterujem, pa ću samo izvući paralelu sa grupom Stevinih rečenica iz priče "Belo perce":

"Zakivak imaš. Jel' srebrn,  jeste! Jel' osmi iz potkovice, jeste! Dal' takvo šta može negde da se nađe, ne može!"

Koliko se ove rečenice razlikuju od gore pomenutih? Nimalo.

Suba nije primetio fantastiku i zbunjen sam. Moguće je da moj pristup bude pomalo zakukuljen, ali, razlog je što ja čitaoca precenjujem, a isto tako, on se radikalno razlikuje od pisaca kojima je SF motiv u središtu događanja. Meni je SF motiv sredstvo, a ne cilj. Tako je propuštena i zanemarena priča o paralelnim svetovima i istanjenoj prelaznoj membrani (dronjavim gaćama) ostala u sloju koji tu membranu vidi i oseća, u sloju koji govori o nasumičnom prodoru dvoje jahača, koji su u našem svetu ostavili donje ekstremitete, glave i vratove svojih konja, a sobom odneli svoj torzo i konjska tela. Izvinjavam se čitaocima što nisam pomenuo kentaure i kentauride osim njihovih najvažnijih predstavnika.

Još samo o dinamici čitanja. Moj metod je da ženi pročitam priču naglas. Pa, ako se ja spotaknem i drugi će. Dakle, čitao sam joj i nisam imao problem.

Na kraju nešto o mom učešću na Radionici. Nijednom se nisam takmičio i svaki put sam se trudio da moja priča bude neka vrsta lekcije.  Neko će tome naći zamerku, ali case study je legitiman metod. Ovoga puta sam želeo da pokažem kako se gradi složen lik sposoban da nosi i dugu literarnu formu. Iako složen u samo 6Kk, Aleksije je spreman ne samo da nosi čitav roman, već i serijale poput Indijane Jones-a. Manji maler je što je, a ja sam zadovoljan zbog toga, više priča u ovom mesecu bilo usresređeno upravo na gradnji uspešnih likova. Možda zato i nije primećen moj lik. Drugi cilj je bio da pokažem da se na jako malom prostoru može razbacati nekoliko priča koje mogu da se izgrade u posebnu celinu. Mislim da sam ih frljnuo bar tri.

Majstor bi, a pre pasulja, zamolio autora da na glas pročita svoju rečenicu: "Lako je našao usek kojim su upuštali zguru s kalupa sa srebrom, imao je komad zgure sa originalnim tragovima, već je slikao srebrni klin." Ako tu po njemu sve štima, meni još više. Nije moja priča, šta me briga. I ne govorimo o bilo čemu sem o rečenici kao takvoj.
Ajd', pa se divanimo doveče.

Da imamo audio vezu, lako bih ti je pročitao. Kao i sve rečenice koje su po strukturi nabrajanje.

Možda merite čitaoce po sebi, ali nije sve to što stavite u priču lako dostupno, sad kad ste objasnili mogu da kažem "uau" premda vam sad to ništa ne znači.  Priča jeste zahtevala višeslojno čitanje ali nije imala čime da me natera da kopam pa sam ušao pliće nego što treba. Kriv sam, priznajem.

Quote from: S.U.B.A. on 10-03-2014, 14:36:41

Quote from: saturnica on 10-03-2014, 14:08:23

Quote from: S.U.B.A. on 09-03-2014, 22:26:42
POTKOVA SA SREBRNIM KLINOM - Prosvetlite me, da li je fantastika obavezna? Ovde je ne vidim. Inače, jako lepa priča, nemam komentar. Jebote, uznapredovala raja ovde. 

Kad čovjek priča s konjem tu ima fantastike, a kad žena priča s pokojnikom, nema?

Pamtim te kao simpatičnu, ne znam zašto si tako uvredljiva. Prvo, nije me bilo godinu dana i NE ZNAM da li je fantastika još obavezna. Zato pitam. Drugo, ako je obavezna: nije bogzna SF-ovski ako čovek i konj razgovaraju ali još manje je kad žena priča lešu a leš, normalno, ćuti.

SUBO. Ne znam gdje si ucitao uvrijedenost s moje strane? Postavila sam normalnu upitnu recenicu i dobila odgovor. Hvala ti na njemu. I samo da ti kazem prije nego zbrisem, moj les u prici govori. Prica od prvog do predzadnjeg slova. Tek na zadnjoj recenici usuti.

Tek da ne bi ostalo nedorečeno – ,,Uslovljeni bezuslovni" su mi po objavljivanju imena autora još za nijansu draži. Iskreno se nadam da ova priča neće ostati samo izuzetak u Dupekašljućem opusu.

Pošto vam je najveća frka oko pripreme za priču, danas ću vas zamajavati sa značajem pripreme.


Evo kako je Varvarin reagovao na jedan Mićin post o tome kako je Tesla posmatran 1934. godine.

Quote from: varvarin on 11-03-2014, 09:58:49
E, da sam video ovo dok sam pisao NOĆ KOJA BI... 

Da ne pominjem Skrobonju.


Na jednom drugom topiku, iz potaje, ubiše se Aleksije D. i Mića oko sudbine Tinke Milanković. Piše nešto Aleksije, a teo bi da bude diskretno.


Pa se pitam što se kojmoj etablirani pisci maju sa pripremom, ako radioničarima tako dobro ide da sve istisnu iz glave, kao da je tintara nepotrošabl pasta za zube? Moguće je da oni dobro znaju, kao što to dobro znaju i Dexa i Zelić, da nije sve u tintari. Razmislite o tome, a ja odoh na pijacu da nabavim piće za sledeću nedelju. Nije sve ni u bifeu.

Quote from: scallop on 11-03-2014, 10:35:50
Nije sve ni u bifeu.

Jedna od moćnijih rečenica koju sam pročitao u poslednje vreme!   

Ala vas je teško navatati na topik. Zirnete tu i tamo, a da napišete nešto ili komentarišete ni u ludilu. Jel' sam ja jedini ovde blesav?

Ne, ti si jedini u penziji. 
Ma na kraju ćeš i mene da navabiš, da pokušam...

E, moj Varvarine, ništa bez pripreme ni kad je sadržina bifea u pitanju. Na ovoj Radionici mnogo insistiraju na neznanju kao u onom filmu gde su iz kriogene komore, posle ko zna koliko vekova, digli najglupljeg, a on ispao najpametniji. Pa, da počnem dok se ne prepustim uživanju u svemu što mogu sebi da priuštim.


Potpuno se slažem sa onima koji veruju da se može leteti samo na sopstvenim krilima mašte. Tako se može uzleteti i među oblake koji se biju perjanim jastucima. Doduše, leti se na potisku sopstvenih iskustava i koliko god ona budu obimna dođe do trenutka kada se potroše. Coffin potroši Borkovačko jezero, Steva iskopa sve rupe koje bi mogao da iskopa, uspne se na sve sve tavane i očerupa sve golubove i vrapce, a Saturnica (da prosti) potroši sva iskustva sa mrtvačkim sanducima sa i bez leševa u njima. Onda, ako se želi trajanje u onome čemu teže, priprema postaje jedino pomoćno sredstvo za kojim mogu posegnuti.


Suba je primetio da je fantastika u našim pričama prilično tanka, gotovo da i ne postoji. A Radionica se nalazi na forumu kome je fantastika osnov pripovedanja. Od pet naših priča ovoga meseca jedino u mojoj fantastike realno ima, a i to je Suba doveo u sumnju. O drugima da i ne govorim. I treba primetiti da što je manje pripreme manje je i fantastike. Stoga ću istaći da je priprema u fantastici jedan od ključnih alata pisca. Kome je priprema suvišna neka se iskaže na nekoj od mejnstrim radionica na netu, mada ni mejnstrim nije više gadljiv na fantastiku, a samim tim ni na pripremu.


Ostaviću malo prostora da se proguta ovo šta sam napisao, pa idemo dalje.

Evo, i ja sam pripreman! Još od 2001. nosim ranisan u novčaniku.
Da me se ne bi shvatilo pogrešno - nemam ja ništa (efikasno) protiv pripreme. Baš do malopre sam kuckao nešto što bi trebalo da ima veze s krstaškim ratovima a u vezi s našim kraljevskim genealogijama. Pa je bilo suviše zamršeno za moj ukus, te je ostala samo reč "krstaš", a levo i desno otvoreno polje. Sasvim je logično potruditi se pa ne ispasti mazgov u društvu (kao Bajaga u svojim pesmama, ono Harkov pa nadalje). Ja pripremu shvatam kao oruđe koje bi moglo da potkrepi pisanje, ne da se pisanje svodi na prežvakavanje naučenog. Tu mora postojati fina linija koja razgraničava uživanje u čitanju i žgaravicu koja se javlja kad je neophodno konsultovati malu Prosvetinu il' Gugla. Daklem, da rezimiram - priprema je pod naravno, kao dekor pripovedanja i da se ne bi lupetalo. Može inspiracija, zašto da ne, ali da ne odvuče u pomenuto trotomno izdanje. Eto, ja nisam imao pojma da su vešticama zakivali potkovicu na kovčeg, okrenutu na dole, da bi je zadržali u grobu. Slično je rađeno i sa kućnim vratima, obrnuto zakovana potkovica je pokušavala da zadrži sreću i blagostanje unutar porodice, isto urađeno ali da je stajala kao "U" da blagostanje prizove. Overavajući filigranske sajtove sam saznao da je i sad traženo vereničko prstenje u izgledu smotanog klina iz potkovice. Glup sam, to nisam znao, a prijalo mi je.
Dodao bih još, dok sam se akao s Lenkom, onom nultom verzijom, obišao sam i poslednji dunđerski sajt, uključujući i oglase za drvodeljska fina dleta. Zabot je morao biti to a ne zabat jer tako kažu moji salašari. Posle sam ispravio, jebeš salašare.
Ne bih vas više zadržavao, samo da još konstatujem - svi se mi pripremamo, samo što to ne bacamo čitaocima u oči 

Dakle, sad kad znamo da je priprema savršeno normalna pojava kod pisaca, a posebno kod pisanja fantastike, da vidimo kako se i kada služimo pripremom. Moram da napomenem da je sasvim drugačije izgledala u vreme kad sam počeo da se bavim fantastikom, da ne govorim o vremenu kad sam se sa njom prvi put suočio. Bilo je još početkom šezdesetih prošlog veka kad sam poslat u narodnu biblioteku sa zadatkom da prikupim podatke o imenima, odeći i zanatima oko 1400. u Srbiji. Zakon je da je uverljivo - dobro. Kad je ono što čita uverljivo, onda čitaocu možete negde i da podvalite.

Pa, dobro, zašto priprema ako pisac ima svoju priču i svoje likove sa kojima će da je odigra? Jednostavno, priča ponekad insistira na svom okruženju i nekom svom posebnom vremenu. Nije to specijalnost fantastike. Roman koji se događa u Rimu ili piše Rimljanin ili se pisac dosmuca i provede neko vreme u njemu. Priprema na licu mesta. Ima ih koji veruju da sve leči Google i Google Earth i njima šipak. Može malo da pomogne, do imena ulice. Ali, na toj ulici postoje različite radnje, različiti mirisi, zvuci... Il' si tamo, il' odeš pa upoznaš ili se radnja priče događa negde drugde. Kad okruženje postane smetnja, pisanje biva mukotrpno. Isto važi i za vreme događanja. Nemojte pisati o ratu, ako u ratu niste bili, nemojte pisati o pijanstvu ili se prvo bar jednom napijte, nemojte o tuči, bitci ili dvoboju, ako ih niste doživeli ili prikupili podatke o tome.

Dobra priprema vam širi prostor i vreme u koje možete da smestite svoju priču. Priča u koju vas je uterala dobra motivacija je i dalje vaša. Želeo sam da dam i neke primere gde se ispoljavaju i dobra i loša priprema, ali, bolje je da se uzdržim. Davao sam ih uz Dexino raskršće, mislim da sam pominjao i neko plašenje po autoputevima u Vajomingu, ali ovde govorimo o dobroj pripremi i želim vam da savladate unutrašnje otpore, jer vam trebati. Naročito onima koji imaju nameru da traju.

По мом, више него скромном, мишљењу ова радионица је боља од претходне, можда доказ да квантитет не мора увек да изроди квалитет (додуше, до мога ако је квантитет девет прича ).

Дакле, приче? Нећу давати посебне коментаре, то би захтевало поновно читање, побогу! 

Само пар утисака по сећању...и само за пар прича...нпр. Бело перце ми се учинило препуно граматичких грешака, а можда ми је Миљан послао само грубу, неистесану верзију Крах предизборне ћутње, иако солидно написан, једноставно није my thing, не волим те политичке алузије и сл., а потпуни крах ми је са Г-дином Дијарејом и оним другим (sorry, bro) У Условљеним безусловнима је проблем управо у потковици, тј. њеном убацивању реда ради, замисли, препознаће коња по сребрном клину у потковици...као да ће коњ да диже ноге сваки час због идентификације. Иначе, cool прича.

Savajate, care! Ovo mu dođe k'o ona scena u Breaking Bad, kad ćelavom žandaru krenu u garaži da prskaju flaše domaćeg piva 

Uslovljeni bezuslovni
Eh, da se ne javi bratac Savajatac ne bih ni primetila da mi je i ovde potkovica malo, pa hajmo reći, udenuta tek onako. Kad se već mora. Inače, priča jeste dobro napisana i sada kada znam ko ju je napisao, mogu slobodno reći da sam zadovoljna napretkom ovog autora. Baš baš dobra priča. Falim te bože pa nam više ne natura na nos sve ono što je naučio ili kako živeo. Osim kafana, jelte, to ipak mora biti neka vrsta lajt motiva u njegovim pričama.
Ovu priču sam čitala dok mi se toliko spavalo da mi je glava malo-malo pa kljuckala po papiru. No, izdržah i bih prilično zadovoljna pročitanim, jedino što sam na kraju malo razočarano zastala. Ne znam ja šta sam očekivala, ali to nisam dobila. Vidim ja ovde gomilu simbolike, da li je to bila i autora ideja, pojma nemam, ali opet...sam kraj me je ostavio nekako, da prosti svet...jel'...
Ne treba mnogo, ali bi se mogla malko doraditi.


Krah predizborne ćutnje
Hm...kako god ja nju shvatila, vrlo sam zadovoljna što je ovo Mandragorina priča. Nisam očekivala, a dobra je i ova. Neko reče da ne voli politiku i sl. sranja. Ni ja, ali ovako nešto uspevam da svarim. Ja bih sve ovo razumela kao opis stanja u kom nam se autor nalazi neko određeno vreme, a sve uslovljeno životom i okruženjem koja živimo. Vidim ja i ovde puno simbolike, al' da jebe jež ježa (da prostite na izrazu) ne bih se usudila više o tome pričati jer ne bih baš umela objasniti ko tu koga šta.
U stvari, uopšte ne znam ni kako bi se ovakva priča mogla komentarisati. Meni je ona skroz korektna i dobra, šta sam skontala skontala sam, šta nisam nije ni bitno i to je to. Ne kvarite mi doživljaj objašnjavanjem, i ono prethodno mi nije bilo potrebno.

A što se priprema tiče, ne znam scallope otkud tebi da učesnici Radionice smatraju da im nikad i nikakva priprema za pisanje nije potrebna. Znam ja šta ti radiš. Bućkaš li bućkaš i evo, jedna somica se upecala.
Naprotiv, ja vrlo verujem (a može li se manje ili više verovati?) da se većina ozbiljno priprema. Pitanje je sada da li tu pripremu umeju da primene. Ja mislim da umeju i to. U čemu je onda problem? Pa kod takvih valjda ne primetimo da je bilo pripreme jer je ispunila svrhu i učinila priču boljom, a kod slabijih priča ili vidimo da pripreme nije bilo, ili je bilo ali je loše primenjena. Loše stvari nam uvek više bodu oču i um od dobrih.

Sve se ja slažem da treba osetiti, učestvovati, biti, probati, videti... ali nekad je to prilično otežano. Nekad baš moraš da upotrebiš neki davni rat u pisanju, tako se nametnulo a i dopada ti se i oćeš pa oćeš. Nisi bio u tom ratu, niti u jednom drugom, ali si čitao, gledao dokumentarce, istraživao pa ćeš nešto u priču ubaciti. Ok, u takvoj situaciji verovatno nećeš opisivati u detalje bol koji oseća tvoj lik dok mu granata otkida koleno, ali će taj događaj biti okidač za neki drugi itd. Hoću da kažem, super je ako možeš da osetiš sve o čemu pišeš, ali nije uvek moguće. E sad, ne znači pod obavezno da od toga treba da odustaneš.

Tako sam jednom radila istraživanje u kojem sam izučavala mikrotoponimiju određenih banatskih sela i terminologiju pčelarstva istih tih. Majko moja, koja je muka bila naći sagovornike starije od 80 godina sa svim zubima, ili barem da imaju sve prednje. Iskustvo je bilo neprocenjivo jer sam, pored toga, saznala i mnoge druge stvari koje mi tada nisu bile potrebne, ali ko zna kada i kako sam ih kasnije iskoristila a da nisam ni znala. Šta sam htela reći, da nisam bila tamo nikad ne bih saznala za neke izraze, ok mogla sam ih čuti sa kasetofona kasnije, ali nije to to. Ne znam sad više koliko sam jasna...
Uh, kasno je. Laku noć.

Baš lepo što se i Plut smestila u moju čuvarku. Nek se slobodno praćaka kad je na sigurnom. Počećemo od rečenice:

A što se priprema tiče, ne znam scallope otkud tebi da učesnici Radionice smatraju da im nikad i nikakva priprema za pisanje nije potrebna.

Boldovano je izražavanje forumskog izvrtanja tuđih rečenica i voleo bih da se time ne suočavam. To nigde nisam napisao. Insistirao sam da je kod naših radioničara priprema skučena i da se izbegava. Isto tako, da dobra priprema širi pripovedački prostor, a valjda je piscima stalo da u prostoru i vremenu u kome pišu budu bezbedni bar što se tiče informacija koje koriste. Lepo je što Plut pominje svoja istraživanja. I to je priprema. Time pokazuje da joj je jasno o čemu sam pisao, ali bi da se batrga po svaku cenu. Stekla je fino novo znanje, ali kako će iskoristiti taj jezički diverzitet, ako će polovina novih odrednica o pčelarstvu izazvati nedoumicu kod čitalaca? Misliće, kao Savajat, da su dobili tekst sa puno gramatičkih grešaka, a ja znam šta mu je Miljan poslao. Zahvatanje u pripremu često izaziva nedoumicu i sumnjičavost kod čitalaca. Većim delom je to sumnja u tačnost ispisanog i to je nedostatak pripreme. Kada priprema počne da opterećuje čitaoca, onda je pisac u bedaku. Džaba mu što je sve napisano argumentovano, ako čitalac to proverava umesto da čita s poverenjem da ga se ne obmanjuje.

Pisac i čitalac nikada nisu podjednako informisani. Odnosno, uvek ima čitalaca kojima je sve jasno, onda ima onih koji su skloni da proveravaju, a ima i onih koji sve odlože i odustanu. To je rizik pisca. Tako će Stevin izuzetan stil biti proglašen nepismenim i sa puno gramatičkih grešaka, a da je moj tekst opterećen preteranom pripremom. Nijedno nije tačno. Steva neguje i afirmiše jezik (narečje) kojim govori, a ja, jednostavno, raspolažem iskustvom, da ne kažem znanjem, koje podrazumeva većinu onoga što se pripisuje pripremi. Da li bi nešto pomoglo, ako bih izjavio da se u okvir pripreme moje priče može podvesti jedino prisustvo Hilonome. Kad sam odlučio da drugi prolaznik kroz membranu svetova bude žensko, morao sam da pogledam da li u legendama postoje kentaurice (kentauride) i ima li koja ime.

No, to i nije toliko važno, važno je da su moja istraživanja protekle tri godine Radionice pokazala da se radioničari generalno ustežu od pripreme i da time sužavaju svoj pripovedački prostor. Zato sam i insistirao da se to mora promeniti. Najsvežiji primer dao je Savajat sa Coffinovom potkovicom. Pisca je mrzelo da potraži gde bi trebalo da je prikuje. I loša priprema je jako vidljiva.

Quote from: Savajat Erp on 11-03-2014, 23:44:05
Бело перце ми се учинило препуно граматичких грешака, а можда ми је Миљан послао само грубу, неистесану верзију

Ma, brate Savajate, da ja tebi kažem nešto. Miljan je primetio prisustvo nečistih sila i imao je izvesne probleme dok je aploudovao priče koje ti je klik kasnije poslao. I, eto, tužni epilog je da su se kola baš na Percetu slomila. 

Scallope, rekao si da radioničari redovno zanemaruju pripremu, a meni je to isto kao i da si rekao ono što si mi boldovao. Možda je to moje prejako, ali se nisam složila da se priprema redovno zanemaruje. Pripremaju se radioničari, ali da li se to vidi u pričama kao nametanje onoga što su saznali ili kao elegantno utiskivanje u delove priče taman kako treba, to je već do umešnosti autora.
Ali, ne treba preterivati. Zamara (smara!   ) ako, dok čitam priču, treba svaki čas da prekidam ne bih li se konsultovala sa strane o onome što piše. I tu jesi u pravu, prava priprema i na pravi način upotrebljena jeste kada nemam potrebu da istražujem sa strane već apsolutno verujem u sve što mi je autor prosuo u priči.

Džaba ja opisujem staru terminologiju pčelarstva u banatskim selima, ako utušim sa izrazima i toliko im dam na značenju da čitalac mora da počne i sam sa istraživanjem, a teško da će uspeti. Ali ako je to samo deo šmeka i atmosfere nekog naselja, šta briga čitaoca za moje izraze, ako su mu oni dovoljni da bi uživao u osećaju da je na drugom mestu i u drugo vreme.

Nego, ja ne vidim ni komentare samih autora. Kako da očekujemo išta od drugih?

Plut,  , uporno mi pleteš vrzino kolo. Za i protiv obrazlažeš sa protiv i za. Ispada da u utiskivanju pčelarskih izraza čitalac treba i sme da uživa, a u priči gde je središnji lik arheolog ne treba. Lokalno mrmljanje o pčelama (e teško ih je bilo razumeti i ispravno zabeležiti) treba da prihvatimo zdravo za gotovo, a ako se pomene kentaur Hiron (uzgred, smatra se ocem farmacije) nećemo prihvatiti, nego ćemo da proveravamo. Jedno neznanje jednako je nekom drugom neznanju. Pomenuo sam da sam Stevine lecove guglao i našao jedino Jirži Leca. Pitao sam se kojom mašću je blato "zamašćeno", tri puta sam pročitao mesto gde se "crvenim orosilo", pa nisam dizao dreku. Recimo, u Mandragorinoj priči ništa nisam skontao, ali mi je bila lepo i čitko napisana, pa sam sebi rekao da ćemo ga već uterati u nivo jasnoće koja bi godila VEĆINI čitalaca. Coffinu smo našli manu u priči samo zato što ga je mrzelo da potkovicu sa srebrnim klinom ukuje na prihvatljivo mesto. Saturničinu priču, koju smatram najboljom u mesecu, neću pominjati, jer su njeni naknadni komentari i objašnjavanja samo pokvarili prvi utisak.


Ponoviću još jednom: Izbegavanje pripreme sužava operativni prostor i vreme autora. Moje praćenje Radionice signališe odbojnost prema pripremi i red je da to naglasim. Neću se pozivati na Stipanov stav da mu ne prija priprema, pa kad je zaronio malo dalje u "prostor i vreme" imamo neuverljivost koju jednostavno ne mogu da čitam.


Smeta ti što ni svi koji su pisali nisu komentarisali. Više ste se angažovali ti, Suba i Savajat. To je zato što drugi veruju da je komentarisanje traćenje. Namerno ću pomenuti i Ivicu, koji sad ne učestvuje iz nekih svojih razloga, a kad je učestvovao redovno bi se zahvalio i otpilio komentarisanje.


I ovo ću pomenuti još jednom: Komentar na Radionici je najbolji način da se uoče sopstvene nedoslednosti u pisanju. Ko nije u stanju da sagleda tuđu priču nije sposoban da sagleda ni svoju.

Izvinite što se nisam ranije oglasio. Kasno uočen dedlajn nekog konkursa vezao me je za Word poslednjih dana, ali motrio sam sve što se zbivalo ovde i pročitao priče. Ovu radionicu smatram jednom od najuspešnijih, jer nisam naišao ni na jednu priču koja me je odbila, kao što je umelo da se desi ranije. Manji broj priča mi nije predstavio problem. Uglavnom, mogu da se složim sa ostalima.
Bez obzira na to što su me priče oduševile, naravno da sam u svakoj iznašao i neki problem, pa hajde da i sam prodrmam jednu od Henkovih pivskih flaša. Ovo, naravno, nisu veliki problemi, već opet samo mestašca na kojima sam se spotakao.

Belo perce
Rečenica: "I malog Lazara je uspela..." završava se delom "i zaljubiti ali teško da će takav kljast ikada ljubiti". Malo mi je ponavljanje tog korena zazvonilo, ali to je sve. I oblaci u tuči perjanim jastucima su mi malo teže legli, ali i to bi moglo biti subjektivno. Ne znam da li je autor namerno iskoristio "podkrilno", ali trebalo bi "potkrilno" ukoliko se opet nije mađijalo oko pravopisa ovih dana. Inače, stil je standardno dobar, tema na mestu, nemam većih zamerki.


Dronjave gaće
Naslov prati jednako dobar prvi pasus, i tu sam već bio dobijen. Reč "sranje" u drugom pasusu nije morala uleteti, po meni, ali ne bunim se. Zasmetao mi je deo "Oh, Alek, oh!" i "Šta? Šta? Štaaa!!!", mislim da je nepotreban, osim ako autor baš time nije namerno nešto želeo da predoči. Pećinski nakit isto nije morao da se pojavi, ali ne smeta mnogo. Membrana i dronjave gaće - dobro poređenje! Ako sam dobro skontao, pasus sa Saskim rudarima pravda dosta zamerenog priči u prethodnim komentarima.


Krah predizborne ćutnje
Ovde nisam kopao po rečenicama, jer se nisam usudio. Ovakav način pripovedanja je vrlo ličan i subjektivan, pa mislim da bih samo bez razloga zagorčao autoru. Simbolika je na mestu, poente ima, ne bih preterano menjao, iako mi nije po ukusu. Malo bih smanjio količinu govana, a i Dijareja na kraju nije morala tako nevino da se nakalemi.


Potkova sa srebrnim klinom
Saturnica u najboljem izdanju. Nemam primedbi. Jedino bih iza "golupčića bez potomaka", izbacio ono "okrenuto jedno drugome" i obrnuo bih redosled iz "ja i ti" u "ti i ja".


Uslovljeni bezuslovni
Mogu samo da zahvalim na komentarima i da ih sve iskoristim. Pripreme koje se tiču Pavlova prate me poslednjih meseci kroz pripremu za ispitni rok, ali da, priznajem, potkovicu sam bezvezno prikovao. U međuvremenu mi se javilo da uopšte nije morao da potkiva konja, već da je mogao biti već potkovan, kao na primer poslednje ždrebe nekakvog cenjenog grla, obeleženo srebrnim za sreću, ili tako nekako, ali priča je već bila odgalopirala u Miljanovom i Skalopovom smeru, pa nisam hteo dodatno da zakeram. Uglavnom, ispraviću priču u skladu sa svim sugestijama.

Eh scallope, šta ja noću ispletem, ti ujutru raspleteš.
A više i taj arheolog. Na nos će mi izaći. Ma drag je on meni, al' ko da ni on ne zna tačno šta bi.
I ajd', možda Hirona i nisam morala guglati, ali ove Hilone, Eleonore, Eme, Ene... jesam.

Radujem se što Stipan nije zaboravljen. Hvala na prisećanju.

Da se Radionica sastojala od deset ovakvih priča bio bi to sjajan krug. Samo ću ponoviti da mi je zasmetalo mnogo nabudženih rečenica koje urlaju i viču:"primeti me! Divi mi se! Vidi kako sam sastavljena da ostavim utisak!" Dopuštam da sam, sem u pisanju, zarđao i u čitanju priča. Ali sve mi se čini da je u pitanju nametljivost autora kojoj sam i sam bivao sklon. Gledaću kasnije da navedem što više primera da bih bio jasniji.

Quote from: Plut on 13-03-2014, 11:59:30

A više i taj arheolog. Na nos će mi izaći. Ma drag je on meni, al' ko da ni on ne zna tačno šta bi.
I ajd', možda Hirona i nisam morala guglati, ali ove Hilone, Eleonore, Eme, Ene... jesam.

Još ćemo na kraju stići na jeste. Naravno da ne zna siroti Aleksije šta bi. Razapet je kao onaj što su ga nepotkovanim konjima rasčetvorili između, porodice, profesije, kunstwollen (e, to vam je umetnički poriv, da ne guglate) i nezdrave situacije u zemlji. Angažovano do krajnosti, hej!


Za Eleonoru, Emu i Enu obratiti se Nikoli. Nisam mu ja majka.

E vidiš, ja ni u jednoj priči nisam videla ni jednu takvu rečenicu. Meni je to ogroman + svakom autoru. Ima dosta baš lepih i vidi se da su se autori potrudili, ali nisam ih uopšte doživela kao nabudženo puvanje koje bi čitaocima otelo bar jedan "Wow" uzvik.


Mama, u boji!

Obavili konsultacije na sednici u Futogu. Radni materijal je na stolu. Dok su ostali zabavljeni prvom tačkom dnevnog reda, ja proučavam sledeću. Za to vreme je oluja rušila bandere na Varadinskom mostu.

Ko je ona budala što nazdravlja Dijamant uljem? Il' sirćetom, još gore...

Vrlo zanimljiva fotka. Mnogo govori o novoj preraspodeli snaga u Radionici.

Prošlo je vreme potuljenih PM domunđavanja. Mi to uz perfektan roštilj, pivo, vino i... i... Alo, bre, Stevo, nisi valjda pio sirće?