ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Jesam. Ni to nisam ukapirao dok mi nisu rekli jer se, dok si hollow slabo primeti, ali sam primetio da smesno trcim

Ja, naravno, igram kao žensko po defaultu tako da mi se nije dopadao novi, razbacaniji fizički izgled moje Mehine, pa sam se vratio i ponovo promenio pol da bude u skladu sa imenom. Ali, zapaziti kakvi su zajebanti ti iz Froma, blizu početka igre stave to, a ne kažu za šta služi, a i ono svetilište ti, dok si još blentav, mlad i zelen, i ne znaš ništa, poture u prvoj bezbednoj zoni i ti misliš sad si ušao u neki gotivan klub ljubitelja lepe avanture, nešto kao nekakav esnaf u Skajrimu, a ono, u stvari, uključio si hard mod.  Crni humor.

Inače, navodno se naredna From Software igra pravi (kodnejm projekta je Project Beast) i pojavili su se neki navodni work in progress skrinšotovi po internetu.

Video sam, navodno ce biti Sony ekskluziva. Najavljen je i neki Lords of the Fallen, souls klon, izdaje ga isto Namco Bandai a pravi ga onaj Tomasz - The Witcher 1 i 2. Gledao sam gejmplej, deluje malo arkadnije ali to je to, U4 je engine ako se ne varam.

Da, to bi moglo biti zanimljivo. A pošto je From od nedavno u vlasništvu Kadokawa Games, onda ima logike da Namco Bandai traži alternativu na drugoj strani 

Ubio sam Pursuera, lako, pljunuo je 17k dusa, 'fala mu. Glupa fora ali treba se setiti.

Heh. heh, Dragon Rider je pao, i nije me ni jednom udario. Bilo mi ga i malo žao    E, sad da vidimo tog je%#$"nog  Pursuera 

Argh. Sledeći je zapravo Old Dragonslayer. Nezgodan svat. 

Meni su super veze izmedju prvog i drugog Dark Soulsa - obratite paznju na lore igre koji se najvise otkriva dijalozima. Ima zanimljivih stvari... Srce mi je zaigralo kad sam video da jedan od bosova izgleda kao moj dragi neprijatelj iz prosle igre - Ornstin.

Meni se srce saplelo kada sam shvatio da je Old Dragonslayer sličan Penetratoru iz Demon's Souls.    No, posle četiri nesrećne smrti shvatam da je njegov najveći adut area of attack napadanje i mač kojim može da posiječe i stubove... Ali reklo bi se da mu se može dohakati s leđa.. Oh well, treniraćemo.


Ali ne mogu da još jednom ne podvučem koliko su ovo precizno dizajnirane igre. Recimo, sad sam se toliko navežbao da mi Old Knightovi ne predstavljaju skoro pa ništa više do hodajućih dispanzera duša, međutim kad sam ušetao u No-man's Wharf i napali me banditi, za trenutak sam sebi rekao da ću im sad lako jebati kevu, nabildovan od borbe sa Old Knightovima i Dragon Riderom, al' šipak. Borba se odvija ili u skučenim zatvorenim prostorima gde ne mogu da se razmahnem bastard swordom, ili na mostićima preko vode gde sam stalno u riziku od davljenja, plus neprijatelji napadaju masovno  Oduševljava me kako From unapred znaju da će se igrač nakon što se navežba oslanjati na oprobanu taktiku, pa ga onda potpuno izbace iz ravnoteže i nateraju da uči skoro od nule.

To je i element užasne adikcije koju ove igre proizvode. Recimo, sad preko vikenda sam igrao DS2 i po osam sati dnevno. I u nekom trenutku sebi kažem "izludećeš, nesrećo, treba da nekoliko dana iskuliraš, igraš nešto drugo, da se malo smanji stres koji ti ova igra proizvodi" ali znam da bih onda ispao iz treninga a to mi deluje kao nepodnošljiva pomisao. Kad mi je stari Playstation 3 umro i ispostavilo se da ne mogu da prebacim sejvove iz Demon's Souls na novi naprosto sam prestao da igram igru (i još joj se nisam vratio) jer znam da treba da krenem od nule  A to je bre čitava nova karijera.

Стигао сам до 50 и нешто посто у сјајној игри ПРИНЦЕ ОФ ПЕРСИА: ТХЕ САНДС ОФ ТИМЕ.

IZDAJA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Хех, па морам признати да је овде дјеловала моја босанска екстремна тврдоглавост. Кад је већ дошло до тога да у бијесу бацам кутију с игром (иначе је у питању Специал Едитион игре Тхе Тњо Тхронес, које укључује поред поменуте игре још и Сандс оф Тиме и Њарриор Њитхин) о зид, онда сам је анинсталирао е не бих ли сачувао оно мало разума што ми је преостало, ал ми неки ђаво не даде мира те сам оставио снимљену позицију. Који дан касније мало сам се смирио и мало ме гризла савјест због ријечи које сам упутио игри, те сам је поново инсталирао, успио да се сконцентришем, пронађем слабу тачку неких гадних противника, побиједим у ужасно тешкој масовној борби (то је сцена кад Принц налети на свог зомбификованог ћаћу) и послије тога, бар за сада, углавном иде лакше. Наравно, далеко од тога да је све ружичасто, и даље им се присјећам фамилије сваки пут кад треба да изведем неки баналан скок који је потпуно онемогућен ужасно ријешеним кретањем, јер принц једноставно ОДБИЈА да иде право и иде тамо ђе се њему свиђа (а то је углавном до оближње провалије).

Скоро сам сигуран да ово није ништа похвално за мене!!!!!11111

Ах, ѕоув сеен тхе лигхт, мѕ цхилд.

Čoveče uopšte nisam Našao Ornstina starog ubicu zmajeva u vatrenoj kuli. Ne znam kako sam ga propustio, pobedio sam Dragon Rajdera i otišao u onu pećinu gde su brodovi i Vikinzi sa sabljama u svakoj ruci, iseckaše me i više se nisam vraćao tamo. Odoh da ga nađem...

On je preko puta, u plavoj kuli, dakle, kada iz one srednje kružne prostorije sa prekidačem gde su tri old knighta odeš desno, tu je vatrena kula, a levo prvo ide hodničić/ terasa sa dva old knighta pa stepenište i opet terasa pa prelaz do proširenja gde je još jedan old knight i prekidač. Kada ga prvi put ubiješ spusti se kao drvena staza do ulaska u plavu kulu i tu je taj prokletnik.

Neda mi dete da igram, moram da čekam da zaspi i odgledam sa ženom smarački gejm of trouns. Jel si ubio pursuera? Evo ti u dnu spoiler kako da ga ubiješ u dva poteza pa ako te namuči čitaj. Posle njega ide The Lost Bastille deonica koja je dosta lakša na prvo probanje od one pećine sa piratima. Dakle....
.
.
..
.
.
.
.
.
..

Kad uđeš, sačekaš ga da ti priđe i kad se zatrči da napadne rolaš se i trk do one baliste/samostrela pravo, ne levo. Nategneš, opališ, i ako ga pogodiš (bitno je da ga odvučeš što dalje jer ako rano kreneš polomiće ti igračku), skidaš mu oko 99% helta. Posle samo jedna čvrga i gotov je. Pripazi kad ga ubiješ ako si pretrčavao one vojnike oni odmah upadaju i napadaju, zamalo da me ubiju i ostave mi tu 17k duša.

Hahah, hvala. Nisam ja još ni našao gde je on, tako da će ovaj savet dobro doći nakon što izubijam Old Dragonslayera.   

Neverwinter. Besplatno je pa bismo mogli da se organizujemo. Mada, ovde ljudi nikada nisu bili za timski rad.

Nasao sam Ornstina, prebio me je naravno, ali dosta sam dugo izdrzao fajt samo mu malo stete nanosim, kasnije se vracam. Uspeo sam da maznem ring of binding ispred vrata, to je najbitnije, kad sam shvatio sta radi mojoj radosti nikad kraja.

    Ja nisam ni video taj prsten. Moram sad da idem da ga uzmem!!!!!!!!

Quote from: D. on 07-05-2014, 00:29:45
Neverwinter. Besplatno je pa bismo mogli da se organizujemo. Mada, ovde ljudi nikada nisu bili za timski rad.

Video sam da to igraš, ali to je MMO, pa makar bio i besplatan, ja naprosto nemam tu vrstu vremena koje bih mogao da uložim u igranje pravog MMO naslova. 

Ustah da igram Dijabla, kad evo ga Meho palo DS2.

Ne vredi, mora se trenira.

Quote


Video sam da to igraš, ali to je MMO, pa makar bio i besplatan, ja naprosto nemam tu vrstu vremena koje bih mogao da uložim u igranje pravog MMO naslova. 

Eh, dosadni ste. 


Nije loš. Mada sam oduvek mrzela sva ona sitna crevca (magje, poeni, prodaj, kupi, gradi), jednom kada dođe do borbe sva maltretiranja sa izgradnjom lika se isplate. 

  Kako bre mrziš character building i customization a igraš kompjuterski RPG?????? Mislim, za razliku od originalnih RPGova, digitalne igre ovog tipa praktično se definišu ovim elementima. Ja dok igram Dark Souls II praktično dobijam erekciju* kad se levelapujem pa se sladim prizorom uvećanih statistika, pa onda shvatim da trčim brže, jače mlatim mačem i halebardom, nanosim više štete kopljem itd. Isto važi za maltene bilo koji ozbiljniji RPG... U Tormentu sam recimo isto sa neverovatnom slašću radio levelapovanje... Da ne pominjem slatke muke kada sam igrao Digital Devil Saga...














* duhovnu prevashodno

QuoteKako bre mrziš character building i customization a igraš kompjuterski RPG??????

Хаха, да је нема требало би је измислити!
Односно не би.

Ma imaš da biraš koju magiju ćeš da levelapuješ, šta ćeš da prodaš, kupiš, imaš kad ti zatreba, čuvaš da otvoriš kad dođe vreme, koje čizme gaze koje protivnike, koji mač je dobar protiv kog neprijatelja, koji oklop bolje funkcioniše kada itd.... sve to mene smaaaaaaara

Ja sam to shvatio i iz prethodnog posta ali je moje iznenađenje i dalje validno. Upravo taj element menadžmenta kapaciteta i resursa, planiranja razvoja i kombinovanja svojstava je ono što čini esenciju kompjuterskih RPGova. Priče, likovi, zanimljive situacije, sve ono što je esencijalno za stoni RPG, sve to dolazi sekundarno u kompjuterskom RPG-u pošto su ovi gorenabrojani elementi mnogo lakši za kvantifikovanje i matematičku obradu. Drugim rečima, ako sve to ne voliš možda uopšte ne bi trebalo da igraš RPG naslove. Nekako, to je kao kad bi rekla da mrziš automobile, trkanje i kastomizaciju vozila ali igraš Need For Speed jer ti se sviđa muzika u njemu ili tako nešto.

A, pa ne, ne, ne... RPGove ne igram često (ali nije da ne vooolim) jer sve bih ja to manje komplikovano, a opet veoma (intelektualno) zanimljivo (i brže) odradila. Nikada nisam volela da pola sata buljakam u ekran i dodeljujem poene, biram, kupujem itd. Meni treba dinamika, da se brzo odlučuje i brzo dela. Nisam tip ličnosti koji će da šteka, dugoročno planira i misli o sitnicama (dragulji, srebra, coini, earth magic points i sl.). Sa druge strane, volim da znam koliko je protivnik jak, šta ima u šteku, koji mu je bekgraund, gde je najjači, gde najslabiji, pa da napadam tamo gde boli. Drugim rečima: dajte mi jedan mač, štit (štit pogotovo!!!), svega par magija koje ću da bustujem, dajte mi experience points posle svake borbe i obezbedite mi oklope sa sve boljim i boljim svojstvima, kako igra teče, i ja ću da je igram srećna! Nemojte me terati da trejdujem, skupljam kao krtica, prodajem, navlačim, čitam svojstva do sutra itd. Al borbe volem. Iz istog razloga iz kog i ti Meho: kada shvatim da sam mnogo jača od protivnika, pa ga raznesem jednim udarcem. He. Eto, to je moj problem!

Onda bi tebi možda legle Fable igre. One su ta neka malko razblažena RPG varijanta, sa težištem na avanturisanju i akciji, dok se character building i menadžment statistika uglavnom odvija na pojednostavljen način.

A jel? Probaćemo    ne bih vam više kvarila temu pozivima na igranje. vi ste jedna neorganizovana bagra 

Pa, mislim, neorganizovani... Imamo supružnike, neki i decu, radna vremena i druge obaveze. Nije nam baš jednostavno da se obavežemo na igranje igre koja za razliku od Quake 3 ne može da se igra petnaest minuta pa prekine ako više ne možeš...

Pa ja sam predložila i L4D!!!

To će moći u nekom trenutku. Za mesec ili dva, kad završim Dark Souls II 

Jasno.

Samo da bude jasno da ja igram kao Zoey!!!!!!!!! Uvek!!!!!!!

Quote from: D. on 07-05-2014, 11:51:55
A, pa ne, ne, ne... RPGove ne igram često (ali nije da ne vooolim) jer sve bih ja to manje komplikovano, a opet veoma (intelektualno) zanimljivo (i brže) odradila. Nikada nisam volela da pola sata buljakam u ekran i dodeljujem poene, biram, kupujem itd. Meni treba dinamika, da se brzo odlučuje i brzo dela. Nisam tip ličnosti koji će da šteka, dugoročno planira i misli o sitnicama (dragulji, srebra, coini, earth magic points i sl.). Sa druge strane, volim da znam koliko je protivnik jak, šta ima u šteku, koji mu je bekgraund, gde je najjači, gde najslabiji, pa da napadam tamo gde boli. Drugim rečima: dajte mi jedan mač, štit (štit pogotovo!!!), svega par magija koje ću da bustujem, dajte mi experience points posle svake borbe i obezbedite mi oklope sa sve boljim i boljim svojstvima, kako igra teče, i ja ću da je igram srećna! Nemojte me terati da trejdujem, skupljam kao krtica, prodajem, navlačim, čitam svojstva do sutra itd. Al borbe volem. Iz istog razloga iz kog i ti Meho: kada shvatim da sam mnogo jača od protivnika, pa ga raznesem jednim udarcem. He. Eto, to je moj problem!

Пробај Биоњареов Јаде Емпире, то сам већ у неколико наврата хвалио као сјајан акциони РПГ. Дакле имаш наравно унапређивање неких карактеристика (магије, енергија и слично), али то је све доста једноставније од стандардних РПГ наслова, фокус је на причи и млаћењу. То наравно, с друге стране, повлачи да ће требати мало тренинга да се савладају сви силни потези, али кад их једном похваташ игра постаје чисто уживање. Камера је одлично ријешена, као и контроле, имаш фокусирање на противника што олакшава масовне борбе без одузимања епског угођаја истих, можеш да успориш вријеме и да их млатиш док су беспомоћни итд. Оклопа нема, оружја такође, тј. оружје постоји али не као одвојен предмет већ као, да се тако изразим, алат за специјални потез који га захтијева (значи научиш специјални потез и добијеш оружје уз њега аутоматски), тако да сваки лик може да користи евентуално једно или два оружја током игре. Врхунска игра.

Quote from: Meho Krljic on 07-05-2014, 12:40:18
Samo da bude jasno da ja igram kao Zoey!!!!!!!!! Uvek!!!!!!!

ahahah    e sad si me prevario!!!!

Quote from: Harvester on 07-05-2014, 13:30:01

Пробај Биоњареов Јаде Емпире,

oćem.

Pa, ja svoje mračne transrodne impulse kanališem tako što u igrama, kad god je to dostupno, igram kao žensko. A, ako je verovati fan-artu koji se da videti u gugl imidž srču, Zoey je još i lezbijka, dakle, duplo zadovoljstvo.

Jbt zakovao sam se u DS2, na sve strane šefovi, a svi jaki. Počinje polako da me nervira što pri svakoj šefovskoj borbi moraš da se biješ sa jednom te istom bagrom. U DkS je to bilo mnogo elegantnije rešeno. Prvi prolaz do fog gate-a je uvek težak, kad stigneš obično bude neka poluga/vrata/lift koji te vraća blizu bonfire-a ili ako ne onda se protivnici lako protrčavaju, nešto poput dragonridera i onih sporih vitezova. Evo u Lost Bastille, natrčao sam na bossfajt do kojeg me čeka armija vojnika naoružanih dugim mačevima u uskim hodnicima. Nema teorije da ih pretrčim, ili jako teško. Ubijanje u pojam, moram 15 puta da ih sve ubijem da bi nestali, izem ti pos'o.

Da, mislim da je tu ideja najviše da te igra podstiče da se levelapuješ najviše što možeš pre nego što kreneš na bosa. Ali, da, iritira to malko.

Quote from: Meho Krljic on 07-05-2014, 14:42:08
Pa, ja svoje mračne transrodne impulse kanališem tako što u igrama, kad god je to dostupno, igram kao žensko. A, ako je verovati fan-artu koji se da videti u gugl imidž srču, Zoey je još i lezbijka, dakle, duplo zadovoljstvo.

Па, ја контам ако треба да проведем 20+ сати гледајући нечије дупе, боље да буде женско него мушко.

Gotovo sam siguran da sam negde na ovom forumu i ja tako nešto napisao. Left 4 Dead doduše nema ovaj perk pošto je iz prvog lica tako da tu samo mogu da rolplejujem da sam mlada ali srčana žena u borbi sa zombi pošašću.

QuoteGotovo sam siguran da sam negde na ovom forumu i ja tako nešto napisao

Море бит, первертед миндс тхинк алике или тако нешто.

@From


Milicic psuje sudije

eh, da je bar bio šmeker pa da je opsovao na engleskom, da ga i sudije razumeju. ovako je ispao samo antipatični panj i prostak.

Ma, dobro, to je ovde sekundarno, bitno je da Petronije oseća pogolemu frustraciju igrom Dark Souls II. A ja čak igram na težem nivou nego on  Mada, meni je to psihološka olakšica, zaravo jer stalno sebi govorim "kad postane neizdržljivo obratiću se maci da spustim nivo na normal". Ali rajca me što igram jednu od najtežih savremenih AAA igara na hard nivou, zamišljam da, pošto je ona ipak dizajnirana za 30 FPS a mi na PC-ju je igramo na 60, da se to onda tu kompenzuje.  No, siguran sam da ću uskoro morati da pokleknem.

Smirio sam se malo ali sam popizdeo u No-Man's Wharf. Videćeš i sam. Ubio sam bossa te oblasti i završio je ali sam sve živce izgubio, ima par stvarno ljigavih načina za umiranje a najljigavije je što od početka nivoa pa do njega nema bonfirea !!! Ubio sam i Ornsteina, tek taj što me je namučio. Sad sam u Huntsman's Copse. Evo par šotova odatle i jedan sa broda iz Wharf-a, neposredno pre bosfajta.

Bogami, vidim da će biti još padanja u vodu kad krenem da čistim NMW  Nego, koji ti je nivo Faith, pošto vidim da i ti imaš soul arrow gore. Ja ga attuneovao ali mi je faith još isuviše nizak da bih mgao da ga koristim (na sedam sam, mislim) pa se pitam dokle ću morati da ga bildujem da proradi magija kako treba.