ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Misliš marketing u medijima i oglašavanje u medijima?

naravno, s naglaskom u kom smislu je nešto oglašavanje a nije marketing, sem pukih obavještenja da će Nebojša Stefanović braniti disretaciju na Megadesnu

Voliš ti da prevrneš sopstvenu tvrdnju kako bi došao u bolju poziciju, ali to kod mene ne prolazi. Evo tvog posta.

Quote from: Pizzobatto on 16-06-2014, 12:06:31
jbt, gledam ovu Alisu Marić, koja je jebena razlika između predmeta

Marketing u kulturi i medijima
i
Oglašavanje u medijima

Prvo se bavi tačno onim šta je i napisano: marketingom u kulturi i medijima. Na sličan način kako se marketingom bave modne kuće, proizvođači sira i kajmaka, tišleri kao Ikea i svi drugi proizvođači neke robe ili usluge.


Drugi predmet se bavi marketinškim metodom oglašavanja u kibernetskom nizu: ponuđač neke robe ili usluge - kanal (masovni mediji) - potrošačka ciljna grupa.


Pametnom je i komarac muzika.

Mića uptavo gostuje u ĆIRILICI   kod Marića, na TV Hepi.  Kontrakampanja! 

Mića M. ili Mića J.?

Marketing je predstavljanje neke robe (u medijima) radi pospješivanja prodaje.

Samim tim je jedno te isto kao i oglašavanje, štaviše - nekad je to bio EPP, sad su ''reklame'', a nerijetko lijepo piše ''marketing''

sasvim je normalno da marketing podrazumijeva kakva je potrošačka grupa, ko može da kupi robu i kome je treba predstaviti, stvarno ne vidim razliku između toga što ti nazivaš ''kibernetski niz'' i najobičnijeg marketinškog plana

prosvijetli me šta to rade proizvođači sira nego da nude svoju robu preko masovnih medija potrošačkoj ciljnoj grupi


jedino, ali jedino što ima veze kod Alise Marić je da su to predmeti na osnovnim i master studijama, pa kao malo izmijenjen naziv i nešto šira perspektiva

koji je ovo cirkus...
onaj snimak 'konsultacija' s tim vudom... jebote, WTF!




http://youtu.be/HxHxOVeaFwM

Za Skalopa:
Mića Jovanović. Upravo je malo pljuvao po Dejanu Popoviću, bivšem rektoru  BU, koga smatra izrazito  žutim...

Quote from: Pizzobatto on 16-06-2014, 22:27:15
Marketing je predstavljanje neke robe (u medijima) radi pospješivanja prodaje.

Samim tim je jedno te isto kao i oglašavanje, štaviše - nekad je to bio EPP, sad su ''reklame'', a nerijetko lijepo piše ''marketing''

uuuu, pogrešno.

nisam stručnjak iz oblasti marketinga, i davno sam polagao taj predmet, ali marketing bi bio, recimo, identifikovanje tržišta ili segmenta tržišta, identifikovanje potreba tog tržišta za određenom vrednošću, učestvovanje u stvaranju te vrednosti, i objavljivanje tržištu da se ta vrednost može naći kod tog proizvođača/pružaoca usluga. oglašavanje bi bilo otprilike ovo poslednje.

dakle, nije marketing sira samo objavljivanje da imam sir i ubeđivanje potrošača da treba kod mene da ga kupe, već bi marketing bio da vidim kakav sir bi potrošači hteli da konzumiraju, da preference potrošača pretočim u karakteristike proizvoda (sira) i pomognem da se proizvod realizuje, pa onda i da ponudim moj sir potrošačkoj grupi čije sam potrebe identifikovao, i koje pokušavam da zadovoljim.

e sad, da li to treba da budu dva odvojena predmeta je druga priča.

nisi čitao od početka, to jest od prošle strane, rekoh da je oglašavanje marketinški metod, i da je meni potpuno besmisleno da to budu dva odvojena predmeta, što čak i tvoje objašnjenje pokazuje da je besmisleno

ako ti ne znaš da sagledaš tržište, pozicioniraš robu, da uočiš kome je namijenjena, kako možeš da je predstaviš bilo kome?

oglašavanje je nemoguće bez marketinškog plana

uostalom, ono što su u nas marketing agencije u SAD su advertising agencies

Quote from: Pizzobatto on 16-06-2014, 22:49:08
nisi čitao od početka, to jest od prošle strane, rekoh da je oglašavanje marketinški metod, i da je meni potpuno besmisleno da to budu dva odvojena predmeta, što čak i tvoje objašnjenje pokazuje da je besmisleno

čitao sam, ali si nekoliko postova gore napisao

Quote from: Pizzobatto on 16-06-2014, 22:27:15
Marketing je predstavljanje neke robe (u medijima) radi pospješivanja prodaje.

Samim tim je jedno te isto kao i oglašavanje, štaviše - nekad je to bio EPP, sad su ''reklame'', a nerijetko lijepo piše ''marketing''

što mislim da nije tačno. to što na televizije računaju kao marketing nije baš pravi marketing.

Varvarine, šalim se. Naravno da sam pogledao drkačku scenu i potpuno se slažem sa Ghoulom.


Tomate, prilično se slažem s tobom, ali tu stalno promiče nešto što je bilo teže pojmljivo i onda kad smo dokazivali da je natpis na TV ekranu "Marketing" skroz pogrešan. Marketing u kulturi i medijima je kad neki fragment kulture ili medij promoviše i nudi tržištu sebe, a ne proizvode i usluge koje oglašavaju drugi. Recimo, kad RTS1 ili Pink saopštavaju javnosti svoju gledanost. Svaki radio i TV u SAD ima i svoj marketing kojim pokušava da privuče veći auditorijum, Blic redovno promoviše sebe objavljivanjem knjižica velikih pisaca i sl. Na kraju, i čitav proces koji je Ghoul primenio u realizaciji i plasmanu "Zavodnika" je dobar primer marketinga u kulturi. Na drugoj strani, u oglašavanju, mediji su kanal, a ne funkcionalna strana u marketingu. Najobičnija protočna cevka.

ok, ja se jesam slobodno koristio tim terminima, prosto zato što je scallop takođe preklopio njihova značenja, ali evo da guram dalje čisto radi principa

ako Adriana Lima dolazi na teren američkog fudbala, i šutira soccer loptu uz rečenicu ''this is football'', možemo reći da je to reklama u smislu ''objavljivanje tržištu da se ta vrednost može naći kod tog proizvođača/pružaoca usluga'', to jest gledajte svjetsko prvenstvo i kupite auto

ali to što se Adriana Lima nalazi u spotu je čist marketing - jer zna se ko gleda fudbalsko prvenstvo i koja potrošačka grupa se time gađa, i šta će oni gledati u pauzama u poluvremenu
takođe se zna šta ljubitelji fudbala misle o američkoj verziji tog sporta

u tom smislu oglašavanje u potpunosti je vezano marketingom, totalno određeno, sem u slučaju nekog bilborda na ulici na kojem piše ''mesara 50 metara levo''

mada je i to marketing, samo vrlo loše smišljen

poenta je da ne može ništa da se oglašava ako pritom nije promišljeno i ako nema marketinški plan, to jest ako nije dio tog plana, i samim tim oglašavanje jeste u nekom apstraktnom smislu nešto što nije marketing, ali suštinski i praktično to jeste jedno te isto

jer ne postoji nikakvo objašnjenje šta će Lima u toj reklami, sem marketinškog objašnjenja

ukratko - sadržaj oglasa je marketing

jasno, i Blic prvo identifikuje da bi čitaoci voleli da dobiju poklon uz novine, onda skonta da bi bilo dobro da to bude knjiga, onda izabere knjige koje su popularne među širokim masama (klasici, najčešće), pa onda na sve strane objavi kako uz novine ide i knjiga, i kako su oni mnogo dobri, pa im skoči tiraž.

samo, ja tu ne vidim neku suštinsku razliku između, recimo, pozorišta i siradžije. i jedan i drugi nude sebe. koji će kanal izabrati je druga stvar. npr, pozorište može samo da se nudi (deljenje letaka u samom pozorištu, plakati i sl.), a može to neko za njih da radi.

edit: ulete Bata, ovo je bio komentar na scallopoc post.

Quote from: scallop on 16-06-2014, 23:02:40
Varvarine, šalim se. Naravno da sam pogledao drkačku scenu i potpuno se slažem sa Ghoulom.


Tomate, prilično se slažem s tobom, ali tu stalno promiče nešto što je bilo teže pojmljivo i onda kad smo dokazivali da je natpis na TV ekranu "Marketing" skroz pogrešan. Marketing u kulturi i medijima je kad neki fragment kulture ili medij promoviše i nudi tržištu sebe, a ne proizvode i usluge koje oglašavaju drugi. Recimo, kad RTS1 ili Pink saopštavaju javnosti svoju gledanost. Svaki radio i TV u SAD ima i svoj marketing kojim pokušava da privuče veći auditorijum, Blic redovno promoviše sebe objavljivanjem knjižica velikih pisaca i sl. Na kraju, i čitav proces koji je Ghoul primenio u realizaciji i plasmanu "Zavodnika" je dobar primer marketinga u kulturi. Na drugoj strani, u oglašavanju, mediji su kanal, a ne funkcionalna strana u marketingu. Najobičnija protočna cevka.

ovdje čak i pokušavaš da razdvojiš značenje, što nisi radio u prethodnom postu, ali ni sa ovim se ne slažem

prvo, kakvo to oglašavanje postoji a da nije u medijima?

Kakav to marketing postoji a da nije u medijima?

Možda prije sto godina je bilo ali sad ne postoji, ili je totalno marginalno, tipa viče neko na pijaci

sve je u medijima, i bilbord je medij, plakat je medij, knjga je medij, tv je medij

oglašavanje u medijima je maltene oksimoron, mada me ne bi čudilo da na megadensu kao istoriju oglašavanja nađu neke crteže u pećini.

Svi se oglašavaju u medijima.

s druge strane, marketing u kulturi u potpunosti podrazumijeva oglašavanje. Dođe Tasovac, hoće prodaju karata za koncerte, dovede Kineza u reklamu i objasni stvari. Oglašavanje u potpunosti predstavlja šta dobijaš a šta ne dobijaš i koliko plaćaš, poruka je poslata onom koga se tiče

sad pokušavaš da kažeš kako mediji predstavljaju sebe, ali to nije ono što si ranije govorio, jer razlika između predmeta je onda što se jedan bavi oglašavanjem u oblasti kulture a dugi oglašavanjem u drugim oblastima

ali neće biti da su marketing i oglašavanje babe i žabe

Quote from: Pizzobatto on 16-06-2014, 23:07:26
poenta je da ne može ništa da se oglašava ako pritom nije promišljeno i ako nema marketinški plan, to jest ako nije dio tog plana, i samim tim oglašavanje jeste u nekom apstraktnom smislu nešto što nije marketing, ali suštinski i praktično to jeste jedno te isto

mislim da se ovde razlikujemo, mada nisam potpuno siguran šta misliš pod marketing planom.

fudbal je malo specifičan primer, obzirom da je "proizvod" dobro poznat i konstantak, i treba ga samo izpromovisati.

scallop je pomenuo Ghoulov marketing, i ja tu vidim razliku između Ghoulovog marketinga, koji bi bio promocija proizvoda koji je već gotov, i samo treba što je moguće više obnarodovati da je proizvod na tržištu, i recimo Laguninog marketinga. Laguna će istražit tržište pre nego što je proizvod nastao, i videti da postoji veliko tržište za, recimo, knjige fantastike sa motivima iz srpske istorije. onda će tražiti pisce koji mogu da pišu na tu temu, uzeti njihova dela, i onda ih promovisati (ne kažem da Lagunin marketing stvarno ovako funkcioniše, samo pokušavam da ilustrujem razliku onako kako je ja vidim). ja bih ovo Lagunino nazvao marketinsgom u nekom pravom smislu, dok bi ovo Ghoulovo nazvao promocija.

Pa, Tomate, ja sam i napisao da nema razlike. Svako ko nešto nudi mora da ima marketinški plan. To važi za prvi predmet Alise Marić. Međutim, oglašavanje u medijima na jednoj strani ima deo nečijeg marketinškog plana, a medij je posrednik, kanal kojim se posreduje, krajnjem kupcu. Tu se u procesu javlja čitav niz sekundarnih posrednika: reklamne agencije, rejting institucije i da ne nabrajam. Niko od njih nije marketing iz prvog predmeta. Ja ne znam nastavni plan Alise Marić, ali jasno razlikujem ta dva predmeta.


I da ti kažem, Bato, baš me briga za tvoje elaboracije. Ko zna znaće, ko ne zna - neznaće.

onda neće biti jasna razlika između marketinga i rada bilo koje fabrike

to što si napisao je poslovanje Lagune ili bilo kog preduzeća, a poslovanje je malo širi pojam od marketinga

jer onda sipade da Laguna ništa ne radi sem što se bavi marketingom, ali proizvodnja je proizvodnja a marketing je marketing, iako jesu povezani, svakako

mislim da je jedna drastična razlika između marketinga i istraživanja tržišta koje otkrije potražnju za epskom fantastikom - da marketing stvara potražnju a ne tek ispunjava već postojeće želje već proizvodi nove želje

Quote from: scallop on 16-06-2014, 23:25:14
Pa, Tomate, ja sam i napisao da nema razlike. Svako ko nešto nudi mora da ima marketinški plan. To važi za prvi predmet Alise Marić. Međutim, oglašavanje u medijima na jednoj strani ima deo nečijeg marketinškog plana, a medij je posrednik, kanal kojim se posreduje, krajnjem kupcu. Tu se u procesu javlja čitav niz sekundarnih posrednika: reklamne agencije, rejting institucije i da ne nabrajam. Niko od njih nije marketing iz prvog predmeta. Ja ne znam nastavni plan Alise Marić, ali jasno razlikujem ta dva predmeta.


I da ti kažem, Bato, baš me briga za tvoje elaboracije. Ko zna znaće, ko ne zna - neznaće.

misliš, braniš megadens podjelu ispitnih predmeta? Stvarno se pitam ko će neznati

Bre, Tomate, ne zastranjuj. Ghoul je sve to savršeno odradio. Najpre je prikupio dovoljno pretplatnika (istražio tržište), čime je obezbedio primarne troškove u štampi.


Bato, Bato, razbrljavaš jasne stvari. Misliš da ako zamutiš bićeš u pravu. E, nećeš. Tomat nije pomenuo produkciju, a ja da podržavam Megadens, taman posla. Više se brinem za FPN i FON. Bavite se onim na šta bi i Ekonomski fakultet stavio tapiju (da ne prizovem Borisa), a medijima se bavi sasvim različit fakultet.

Quote from: Pizzobatto on 16-06-2014, 23:14:42
prvo, kakvo to oglašavanje postoji a da nije u medijima?

http://en.wikipedia.org/wiki/Word-of-mouth_marketing

Укључује медије, али добрим делом и не мора.

eh, sad bi ti scallop rekao da sam ja napisao oglašavanje a ti marketing

no, rekao sam gore da je nemedijsko oglašavanje marginalno, i da je medijsko najdominantnije

teško mi je da povjerujem da na megadensu ili nekom drugom faksu izučavaju nemedijsko oglašavanje, pa da onda imamo predmete Oglašavanje i Oglašavanje u medijima

Mogli smo da dodamo i one koji te pitaju na ulici ''da li volite pozorište?'' kao vid nemedijskog oglašavanja, no i dalje ostaje da su to rijetki slučajevi

Quote from: Pizzobatto on 16-06-2014, 23:29:38
onda neće biti jasna razlika između marketinga i rada bilo koje fabrike

to što si napisao je poslovanje Lagune ili bilo kog preduzeća, a poslovanje je malo širi pojam od marketinga

pa poslovanje mu dođu marketing, finansije i operacije.

Quote from: scallop on 16-06-2014, 23:31:37

Bato, Bato, razbrljavaš jasne stvari. Misliš da ako zamutiš bićeš u pravu. E, nećeš. Tomat nije pomenuo produkciju, a ja da podržavam Megadens, taman posla. Više se brinem za FPN i FON. Bavite se onim na šta bi i Ekonomski fakultet stavio tapiju (da ne prizovem Borisa), a medijima se bavi sasvim različit fakultet.

pa tek onda ti nemaš šta da tražiš na temi o marketingu, zar ne? Ja sam bar imao nekoliko ispita u vezi toga (Politički marketing, Odnosi s javnošću, Menadžment kulture), ne kažem da sam briljirao ali sam ih bar imao, ne znam gdje si ti pokupio znanje o tome na tom ETF-u, fizici, ili čemu već?

Quote from: tomat on 16-06-2014, 23:48:51


pa poslovanje mu dođu marketing, finansije i operacije.

pa i marketing mu dođe sken tržišta, formiranje ciljne grupe i kreativno oglašavanje

pa Alisa Marić predaje isti predmet dva puta

Quote from: Pizzobatto on 16-06-2014, 23:49:29

pa tek onda ti nemaš šta da tražiš na temi o marketingu, zar ne? Ja sam bar imao nekoliko ispita u vezi toga (Politički marketing, Odnosi s javnošću, Menadžment kulture), ne kažem da sam briljirao ali sam ih bar imao, ne znam gdje si ti pokupio znanje o tome na tom ETF-u, fizici, ili čemu već?

Ja sam ti, Bato, monstrum. Kad počnem da radim nešto idem do krajnosti, a negde 1994. sam, kao mladi penzioner, otišao u jednu agenciju za marketing i oglašavanje. Naravno da sam odmah pročitao sve o toj materiji. I primenio. Oće me taj IQ.
Džon ti je lepo pomenuo da nije sve u masovnim medijima. Naravno, nisi se setio da je reč o masovnim medijima. Oglašavanje jeste praktično treći biznis u SAD, ali tu spadaju (pored pomenutog) i razni call centri, events, flajeri (ulični i poštanski) i ko zna šta još.

Quote from: Pizzobatto on 16-06-2014, 23:44:35
Mogli smo da dodamo i one koji te pitaju na ulici ''da li volite pozorište?'' kao vid nemedijskog oglašavanja, no i dalje ostaje da su to rijetki slučajevi

Па и промотерке су део маркетиншких кампања, а потпуно су ван медија (ако изузмеш то што неретко стоје уз мини-штандове с логом фирме, што му дође нешто као медиј). Пошто сам ја тај који иде у куповине на недељу-две дана, мене салећу по "Темпу" и истини за вољу, у мом случају, само производе контраефекат ма колико добрих рибиња међу њима било. Да скратим, нису то баш ретки случајеви, али просто видим да су неке фирме склоније томе, неке не. Рецимо, жестоко је лактање међу промотеркама кућне хемије, тамо где су прашкови, омекшивачи, хемија за чишћење итд, не можеш проћи од њих. Често се тако промовишу грицкалице, воде, сокови, пива - ту је могућа и дегустација. Исто је и код месних прерађевина.

flajer je masovni medij, naravno, pripada mediju štampe

i telefon je medij

+ se predmet ne zove Oglašavanje u masovnim medijima već u medijima, prosto jer internet nije masovni medij

Quote from: Джон Рейнольдс on 17-06-2014, 00:22:36

Quote from: Pizzobatto on 16-06-2014, 23:44:35
Mogli smo da dodamo i one koji te pitaju na ulici ''da li volite pozorište?'' kao vid nemedijskog oglašavanja, no i dalje ostaje da su to rijetki slučajevi

Па и промотерке су део маркетиншких кампања, а потпуно су ван медија (ако изузмеш то што неретко стоје уз мини-штандове с логом фирме, што му дође нешто као медиј). Пошто сам ја тај који иде у куповине на недељу-две дана, мене салећу по "Темпу" и истини за вољу, у мом случају, само производе контраефекат ма колико добрих рибиња међу њима било. Да скратим, нису то баш ретки случајеви, али просто видим да су неке фирме склоније томе, неке не. Рецимо, жестоко је лактање међу промотеркама кућне хемије, тамо где су прашкови, омекшивачи, хемија за чишћење итд, не можеш проћи од њих. Често се тако промовишу грицкалице, воде, сокови, пива - ту је могућа и дегустација. Исто је и код месних прерађевина.

ma jasno je to, ali u kojem predmetu Alisa Marić to predaje? to je pitanje. Ja ne vjerujem da se predmet Marketing u kulturi svodi na rad promoterki na Terazijama, nego je gotovo istovjetan predmetu (bar naslovu) Oglašavanje u medijima


svi veći supermarketi to rade, češće ili rjeđe, nije to sporno, sporno je šta Marićka predaje na Megadensu
da ima marketinga van medija to stoji, po meni je on marginalan, a sam si rekao, i to je i moj slučaj - kontraproduktivan

Neke grane biznisa se uzdaju u sajmove, kongrese, konferencije, specijalne dogadjaje... sad, ne znam koliko se to moze smatrati marginalnim, velike se pare tu obrcu.

Bato, isti si ko Ronaldo večeras (cit. Milojko Pantić u emisiji "Ples sa zvezdama"). Izgubio si sa 4:0. Nego, sredi ovu literaturu, upotrebi je na polzu društvenih nauka, samo me citiraj.

ne zasmijavaj me, scallope, predmeti se zovu marketing u medijima i oglašavanje u medijima, ne budi Sead Kolašinac

Quote from: tomat on 17-06-2014, 00:39:34
Neke grane biznisa se uzdaju u sajmove, kongrese, konferencije, specijalne dogadjaje... sad, ne znam koliko se to moze smatrati marginalnim, velike se pare tu obrcu.

to sve stoji, ali pričali smo o marketingu u kulturi, naravno da se gro npr farmaceutske industrije ne reklamira, štaviše, lijekovima je najčešće zabranjeno da se reklamiraju kao roba. Medicinski uređaji i slično...

no sajam je već prodaja, ne samo marketing

a konferencije su prilično uhodani događaji da čisto sumnjam da ih marketinški stručnjaci organizuju, ali možda griješim

imaš i one predstavnike farmaceutskih kuća što saleću doktore i predstavljaju lijekove

svega toga ima, naravno, samo jel poenta da pobiješ ono što ja tvrdim ili ono što Alisa Marić predaje?

ako je prvo prepuštam ti bez problema, našao si crne labudove a ja sam tvrdio da su marginalni

pa ne znam šta je sadržaj ovih predmeta, ali bi razlika mogla da bude ono što je scallop pomenuo. marketing u kulturi i medijima je marketing koji ima svaka kompanija, samo je konkretizovan za kulturne ustanove i medije (npr. marketing u pozorištu i sl), a oglašavanje u medijima je, jbg, kako da se oglašavaš u medijima, dakle da ih koristiš kao kanal marketinga

opet kažem, ne znam koliki je smisao da se izučavaju odvojeno (posebno ovaj drugi predmet), ali bi ovo mogla da bude razlika.

po meni, to što si rekao bi trebalo da se naziva ''marketing kulture i medija'', a ne u kulturi i medijima, jer kao što rekoh predmeti se zovu ''marketing u medijima'' i ''oglašavanje u medijima'', ako izostaviš termin kultura

no, eo i ispitnih pitanja sa predmeta ''marketing u kulturi i medijima'', izdvojiću samo neke

64. Definisanje ciljeva u oglašavačkoj kampanji; karakteristike ciljeva; postupak za određivanje ciljeva u
pogledu merenja reakcije klijenata na oglase
65. Koncepcija oglašavačke kampanje; realizacija medijskog plana; praćenje i analaiza kampanje
66. Intenzitet emitovanja oglasnih poruka
67. Organizovane službe za marketing komunikacije
68. Novinski oglas
69. Štampane forme reklamnog oglašavanja
70. Auditivne forme reklamnog oglašavanja
71. Vizuelne i audio-vizuelne forme reklamnog oglašavanja
72. Internet i računarske forme u oglašavanju
73. Oglašavanje na otvorenom
74. Nužnost promene reklamnog pristupa


eo sad predmeta Oglašavanje u medijima

1. Терминолошки оквир, појава модерног оглашавања
2. Историја светске и српске штампе,историја новинског оглашавања
3. Елементи новинског огласа
4. Медијска стварност Србије
5.Етичка димензија оглашавања
6. Историјски развој радија као масовног медија
7. Стратегије оглашавања на радију
8. Програмски облици радио-оглашавања
9. Оглашавање на телевизији, структура телевизијске публике
11. Специфичности оглашавања на телевизији
12. Елементи телевизијског огласа
13. Оглашавање на интернету
14. Електронска пошта
15. Светска мрежа

trla baba lan, al da ne bude zabune, ne uče studenti oba predmeta već odjeljenje za menadžment u kulturi uči prvi, a PR odjeljenje uči drugi predmet

a kao što se može vidjeti, kad piše ''strategija oglašavanja'' to već nije oglašavanje u medijima (u takvom ograničenijem poimanju samo kao kanala) već baš marketing u medijima

Quote from: Ghoul on 16-06-2014, 22:27:49
koji je ovo cirkus...
onaj snimak 'konsultacija' s tim vudom... jebote, WTF!
http://youtu.be/HxHxOVeaFwM

Tako je i Severina izbacila pornić.

Manguparija se opet sprda sa vlašću:

A najnoviji doktor je...

tana na na...

AMFILOHIJE

Počasni doktorat dala mu je ruska akademija.

http://mondo.rs/a702006/Info/Ex-Yu/Amfilohije-dobio-doktorat-ruske-akademije.html

Toka gungula oko tih doktorata a sami Precednik kad je upitan sta je zavrsio nije znao ni da bekne u predizbornoj kampanji! Pa izabran!
I niko ga nigde ne spominje!
A smrdi se od glave, zar ne?
Misevi jedni , svi koji napadate jadne SNS funkcionere i nejakog Micu Megatrenda!

Quote from: Ugly MF on 17-06-2014, 22:35:50
Misevi jedni , svi koji napadate jadne SNS funkcionere i nejakog Micu Megatrenda!

da, mića megatrend, aka "nevinost bez zaštite"...

siroti mali udbaš koji barata 'operativnim podacima', a niko da ga zaštiti, da mu pomogne...

Slučaj Stefanović – zatvoren?

Priče o nepostojećem (slučaj Jovanović) i plagiranom (slučaj Stefanović) doktoratu očekivano su se otrgle kontroli. U slučaju Jovanović, sve se polako svodi na bes: na to da nekadašnji rektor Megatrenda poput cirkuske atrakcije za različite medije prepričava kome je koliko novca dao i za šta. On ne želi da strada sam, pa se mediji bave stvarima koje nemaju nikakve veze sa onim o čemu su prvobitno govorili tekstovi na Peščaniku – da Jovanović nema doktorat iz Londona. Mediji o tome više ne pišu, jer je to pitanje zatvoreno dopisom koji je stigao iz Londonske škole ekonomije i ostavkom koju je Jovanović zbog toga podneo. Sada svedočimo ponašanju jednog ogorčenog građanina koji bi svoje probleme trebalo da rešava za svoj račun – oni zaista nisu tema za javnost i građane Srbije. Takvo skretanje sa glavnog toka treba da učini da što pre zaboravimo jednu važnu činjenicu – da su upravo mediji i građani dokazali da Jovanović mora da ide. To je za vlasti, naravno, jako opasno. Jer ako je otišao jedan, to može da se desi i drugima.

Prvi na listi potencijalnih je, naravno, Nebojša Stefanović. Zato su sve snage usmerene na to da se takav scenario izbegne – najznačajniji pritisak vrše neformalne snage kojima upravlja premijer. On Stefanovića brani od samog početka (kaže – optužbe su glupe, napad je politički). Premijer naravno ima i formalnu moć, ali u ovom slučaju on vrši neformalan pritisak, zato što o pitanju originalnosti Stefanovićevog doktorata u prvom koraku ima pravo da odlučuje samo visokoškolska ustanova u kojoj je doktorirao.[1]  Pošto javnost to zna, neformalna odbrana Stefanovića iz premijerovog kabineta mora na neki zaobilazan način biti formalizovana. Tako je ulogu formalnog ocenjivača pri univerzitetu Megatrend prikladno odigrala izvesna Komisija za ocenu osnovanosti pokretanja postupka poništavanja diplome o stečenom zvanju doktora ekonomskih nauka. Ta Komisija je nizom komičnih premisa stigla do zaključka da Stefanovićevu tezu ne treba preispitati. Tako je za javnost doktorat na nivou visokoškolske ustanove ocenjen kao originalan, a ministar Stefanović je izbegao sudbinu svog mentora.

Međutim, ta procedura je obična farsa, a pitanje Stefanovićevog doktorata formalno je i dalje otvoreno. Univerzitet je, poštujući član 101. Zakona o visokom obrazovanju i član 114. Zakona o opštem upravnom postupku, postupak provere morao pokrenuti, odnosno – nikakva komisija ne može prethodno odlučivati o tome da li će se to desiti ili ne. To je zakonska obaveza o kojoj se ne odlučuje. U tom smislu su nalazi Megatrendove komisije potpuno irelevantni – postupak ocene diplome je morao biti pokrenut onog trenutka kada je Fakultet za poslovne studije u Beogradu saznao za činjenice koje dovode u sumnju originalnost rada. Ovaj postupak ima svoj tok i svoja pravila i na kraju krajeva, svoju kontrolu u drugom stepenu – Ministarstvo obrazovanja.

Iz činjenice da upravni postupak nije pokrenut, dolazimo do zaključka da Stefanovićev fakultet do potrebnih saznanja nije došao, iako mediji u Srbiji o ovome pišu skoro dve nedelje. Zbog toga smo rešili da ovom fakultetu uputimo formalni zahtev za pokretanje stvarnog postupka u kome će se zaista rešiti da li je doktorat ministra Stefanovića originalan rad ili ne. Pokušaj da se ovom postupku pronađe dubler, što se nas tiče, nije uspeo.

Treba reći i to da će zaključak Megatrendove komisije, koji su potpisali tri profesora i jedan docent, ući u anale spektakularnog pada visokog obrazovanja u Srbiji. Potpisi tih ljudi će generacijama koje to budu proučavale pokazati da ovaj pad nema nikakve veze sa ekonomskom situacijom. Naprotiv, najveća nesreća srpskog obrazovanja su ljudi koji su profesionalno i moralno osiromašili – oni ne znaju (ili neće, svejedno) da rade svoj posao. Oni su zato spremni da svoj potpis stave ispod sledećih rečenica:

,,Ako bi autor morao da svaku svoju rečenicu brani fusnotom, rad bi se pretvorio u same fusnote, što bi potpuno zamaglilo suštinu."[2]

,,Drugim rečima, nema pouzdanih kriterijuma da se uvek tačno utvrdi da li je nešto plagijat."[3]


Tekst Predstavke

Megatrend Univerzitet
Fakultet za poslovne studije u Beogradu
Goce Delčeva 8
11070 Novi Beograd

U skladu sa članom 101. stav 4. Zakona o visokom obrazovanju[4]  i članom 114. stav 2. Zakona o opštem upravnom postupku[5] , Fakultetu za poslovne studije dostavljamo

PREDSTAVKU

Na osnovu koje je Fakultet, prema članu 114. stav 1[6]  Zakona o opštem upravnom postupku dužan da po službenoj dužnosti pokrene postupak radi zaštite javnog interesa, odnosno pokrene upravni postupak o utvrđivanju originalnosti doktorskog rada Nebojše (Branka) Stefanovića.

Predstavkom vas obaveštavamo sledećem činjeničnom stanju:

da postoji sumnja da je rad originalni rad kandidata, a koja je izražena u javnosti;
da postoji sumnja da je kandidat bez citiranja preuzeo tuđe autorske radove, što je u suprotnosti sa Zakonom o autorskim i srodnim pravima i to:
– na strani 14 – sadržaj preuzet iz knjige Decentralizacija kao polazište daljeg razvoja Srbije – priručnik, autora Dejana Vučetića i Dejana Janićijevića (2006);

– na strani 35 – sadržaj preuzet sa strana 279 i 280 iz zbornika Jačanje lokalne vlasti, koji je uredila Emilia Kandeva (2002);

– na strani 48 – sadržaj preuzet sa strana 15 i 16 iz publikacije "Priručnik za uključivanje građana i civilnog društva u procese odlučivanja" autorke Snežane Đorđević (2011);

– na strani 57 – sadržaj preuzet sa strane 16. publikacije Lokalna agenda 21: uvod u planiranje održivog razvoja, autora Slobodana Milutinovića (2004);

– na strani 59 – sadržaj preuzet sa strane 468 teksta Milane Mrkalj "Menadžment u funkciji održivog razvoja" (2012);

– na strani 61 – sadržaj preuzet iz rezimea teksta Mehmeda Avdagića, Maje Radić i Dževade Avdagić "Demokratizacija menadžmenta u procesima promjena" (2012);

– na strani 77 – sadržaj preuzet iz knjige Modeli lokalne organizacije lokalne samouprave: Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Makedonija i Srbija, koju su uredili Zdravka Zlokapa i Dušan Damjanović (2008);

– na strani 120 – sadržaj preuzet iz zbornika Reforma sistema finansiranja lokalne samouprave, koji su uredili Antony Levitas i Gábor Péteri (2004);

– na strani 146 – sadržaj preuzet sa strane 257 članka "Organizacione mogućnosti za poboljšanje procesa upravljanja ljudskim resursima u državnoj upravi" Srđana Isakovića i Lidije Marković (2012);

– na strani 149 – sadržaj preuzet sa strane 10 iz knjige Lokalni ekonomski razvoj – evropski putokaz ka modernoj lokalnoj samoupravi, autorki Vanese Belkić i Milice Hrnjez (2010);

– na strani 170 – sadržaj preuzet sa strane 74. strane knjige Efikasan opštinski menadžer, koju je izdao CeSID (2007).

Smatramo da su ovi navodi dovoljni da Fakultet, u skladu sa Zakonom o opštem upravnom postupku, ispita ove navode, kao i celokupni doktorski rad kandidata Stefanovića. Ukoliko doktorski rad nije originalni rad kandidata, pozivamo vas da oglasite ništavom diplomu o stečenom naučnom nazivu doktora nauka Nebojše (Branka) Stefanovića, onako kako to član 101. Zakona o visokom obrazovanju i propisuje.

U Beogradu,


Peščanik.net, 17.06.2014.

———–   
Član 101. Zakona o visokom obrazovanju. ↑

Zaključak komisije, str. 3. ↑

Zaključak komisije, str. 5. ↑

Visokoškolska ustanova oglašava ništavom diplomu o stečenom naučnom nazivu doktora nauka, ako utvrdi da doktorska disertacija nije originalan naučni, odnosno umetnički rezultat rada kandidata. ↑

Pri pokretanju postupka po službenoj dužnosti organ uzima u obzir i eventualne predstavke građana i organizacija i upozorenje nadležnih organa. ↑

Nadležni organ će pokrenuti postupak po službenoj dužnosti kad to određuje zakon ili drugi propis i kad utvrdi ili sazna da, s obzirom na postojeće činjenično stanje, treba pokrenuti postupak radi zaštite javnog interesa. ↑


http://pescanik.net/2014/06/slucaj-stefanovic-zatvoren/

Čudo su ti doktori iz Londona. Mogli smo i ovako da prođemo:


http://www.blic.rs/Vesti/Svet/474195/Neurolog-oplodio-58-zena-na-ne-bas-legalan-nacin

jel to Loni?

Bato, jesi li  bio spreman da hvataš beleške?
http://www.alo.rs/v-i-p/estrada/otkazano-predavanje-kristijana-golubovica-na-fpn-u/58563
A za one koji žele stvarno da se obrazuju i budu master, ima i ovo:http://www.accademiadellusso.rs/informacion.asp?utm_source=etarget,%20etarget.rs&utm_medium=cpc,%20Editoriale&utm_term=Am5.Serbia&utm_content=C.Serbia&utm_campaign=etarget,%201105.Predrag&idm=108298
Sve sa modulima, poenima, titulama. Idi begaj! Naučnici.

Dekan me razočarao zbog otkazivanja Kristijana,  + je neko napao Puja Šotku, profesora doktora

vaskrso je Pujo.

Sad ste mi otvorili oči sa Pujom!  Nisam znao gde to postoji. Koji sam ja seljober! I našao sam  se u društvu ovih finih ljudi, sve master do mastera i doktor do doktora.
Moram pod hitno upisati ovu kozmetičku visoku školu za fešon i ostalo napisano na engleskom. I ja da imam neku titulicu.

Ko je čitao Danicu Popović mogao je da vidi zašto je Stefanovićev rad plagijat. I u današnjoj politici joj je izašao jedan tekst.


- Najradije bih ovim doktoratom razbio glavu nekom od tih mladih stručnjaka i takozvanih naučnika iz beklog sveta iz Berlina i kojekuda po Engleskoj

Dr Mića Jovanović

PLATI PA KLATI!!!

Serbian Journal Accepts Paper in 24 Hours with No Peer Review, Demands EUR 1785



The Archives of Biological Sciences is the official journal of the Serbian Biological Society. Here I describe one case in which the journal accepted a submitted paper within 24 hours and without any peer review.





I have verified that the Archives of Biological Sciences currently has an impact factor of 0.791.

Also, according to the Directory of Open Access Journals, the journal does not impose any article processing charges.

Within 24 hours after submitting the paper to the journal, the corresponding author received an acceptance letter and  invoice. [Both have been redacted to remove identifying information.]

The invoice demanded € 1785. The email containing the invoice was sent by the journal's editor-in-chief, Prof. Dr. Božidar Ćurčić, who stated, "PLS. OPEN THE ATTACHMENT / PAYMENT IMMEDIATELY!!! University of Belgrade – Faculty of Biology."

According to a document shared with the corresponding author, the journal began to impose article processing charges in March, 2014.

With a verifiable impact factor and 24-hour, peer-review-free acceptance, I imagine the Society is making a lot of money at this time. The corresponding author reports that the submission was 10 A4 pages. Here is a selection from the new APC document:


Urgent publishing? Just pay double ... or triple.
As you can see, authors can pay extra and get almost immediate publication.

I've added this journal to my list. I strongly recommend against submitting papers to the Archives of Biological Sciences.



Updated 2014-06-12

http://scholarlyoa.com/2014/06/12/serbian-journal-accepts-paper-in-24-hours-with-no-peer-review-demands-eur-1785/

pa da l su oni normalni jbt?!!!

Donation fee, no invoice. Ljudski.

POČELA SU GOVNA DA ISPLIVAVAJU...

Pronađen plagijator među profesorima na Medicinskom fakultetu u Nišu! 

OBJAVLJENO: 18/06/2014 · DRUŠTVO

Redakciji Teleprompter.rs javila se grupa nastavnika i saradnika sa Medicinskog fakulteta u Nišu i prosledila nam dokaze da se docent Dr Dragan Milić bavi plagiranjem naučnih radova. Grupa nastavnika nas je zamolila da ne otkrivamo njihov identitet.



Obraćamo Vam se povodom plagijarizma na Univerzitetu u Nišu, o kome se godinama ćuti, a osvedočeni plagijator se (zahvaljujući svom političkom angažmanu – najpre u DS-u a sada u SNS-u) nagrađuje izborom u više zvanje na Medicinskom fakultetu u Nišu, kao i direktorskom funkcijom Klinike za vaskularnu hirurgiju Kliničkog Centra Niš.

Izbor dr Dragana Milića u zvanje docenta, na Medicinskom fakultetu u Nišu, obeležilo je nedopustivo tolerisanje plagijarizma i neizvršavanja radne obaveze, kao i flagrantno kršenje zakona, akademskih normi i same izborne procedure.

1. Dr Dragan Milić je do sada plagirao veliki broj stručnih radova, uključujući i svoj doktorat:

1.1. Dr Milić je 2001. godine, u renomiranom časopisu "Flebology" (vol. XVI, No I, 41) publikovao rad pod naslovom "Minimally invasive surgery (ambulatory flebectomy) in the treatment of varicose veins" sa potpuno izmišljenim podacima, obzirom da takva metoda, u to vreme, uopšte nije izvođena u Nišu.
1.2. Sličan, potpuno izmišljeni rad, asistent Milić je mentorisao studentu, za studentski kongres, podučavajući ga tajnama i veštinama grubog plagijarizma.

1.3. Dr Milić je plagirao i rad "Beztenzione procedure u hirurškom lečenju preponskih kila", koji je objavljen na PubMed-u. Celina pomenutog rada je objavljena in extenso na srpskom jeziku i u nacionalnom časopisu "Srpski Arhiv za Celokupno Lekarstvo" 2003; jan-feb; 131 (1-2): 82-91

1.4. Autorski rad dr Milića pod naslovom "Sindrom sistemskog zapaljenjskog odgovora kod hirurških bolesnika sa sepsom" koji je publikovan in extenso u renomiranom nacionalnom časopisu sa SCI liste, "Srpski Arhiv za Celokupno Lekarstvo" 2004; maj-juni; 132 (5-6): 182-6, predstavlja bukvalan i celovit prevod rada "Sepsis and the sistemic inflammatory response syndrome" autora Paterson RL i Webster NR, koji je publikovan u J R Coll Surg Edinb. 2000 Jun; 45 (3): 178-82.

Za poslednji rad, dr Milić je dobitnik sertifikata Uredništva časopisa "Srpski Arhiv" za čist plagijarizam.

Svi pomenuti plagijati su verifikovani od strane legitimne komisije Katedre za hirurgiju, kao i Uredništva pomenutog časopisa.

Obaveštenje o povlačenju rada uređivačkog odbora časopisa "Srpski arhiv za celokupno lekarstvo".

obavestenje casopis

1.5. DR MILIĆ JE PLAGIRAO I SOPSTVENI DOKTORAT, ELABORIRAJUĆI, IZMEĐU OSTALOG, REZULTATE TESTOVA NA LEIDENOVE MUTACIJE U SERIJI OD 100 PACIJENATA I PORED ČINJENICE DA U NIŠU TAKVA ANALIZA NIKADA NIJE RAĐENA.

obavestenje nis
Plagijarizam dr Milića je osuđen i na Nastavno-naučnom veću Medicinskog fakulteta i to pre njegovog izbora u zvanje docenta.

2. Dr Milić je nesavesno obavljao svoju radnu obavezu na fakultetu, u smislu neodržavanja praktične nastave strudentima, kao njegove jedine dužnosti, o čemu postoje pisani dokazi, uključujući i potpise studenata kojima je, ne njihovom krivicom, mesecima uskraćivana praktična nastava.

3. Zbog potvrđenog plagijarizma, kontinuiranog kršenja radne obaveze, lažnog predstavljanja u javnosti, otvorenog politikanstva, bahatog ponašanja kao i nipodaštavanja uglednih nastavnika, dr Milić nije dobio saglasnost matične katedre za napredovanje u više zvanje, čime nije ispunjen član 122 Statuta Medicinskog fakulteta, kao jedan od ključnih i zakonskih uslova konkursa.

U članku Blica pod naslovom "Najbolji vaskularni hirurg van prostora SAD za 2010", dr Milić lažno se predstavlja kao najbolji vlaskularni hirurg.

Međutim, "Američko udruženja vaskularnih hirurga" demantovalo je tvrdnje da je Dr Miliću dodelilo takvu titulu.

laz da je najbolji

4. Upravo iz pomenutih razloga, godinu i po dana je bilo nemoguće formirati kredibilnu komisiju za pisanje referata o kandidatu, obzirom da su se članovi 5 uzastopnih komisija, ne želeći da daju legitimitet plagijarizmu, izuzimali iz njenog sastava. Među brojnim profesorima, koji su se eksplicitno izuzeli, nalaze se i najveća imena srpske vaskularne hirurgije, poput akademika Đorđa Radaka i profesora Lazara Davidovića.

5. Osim uskraćene podrške matične Katedre, Izborno veće Medicinskog fakulteta je 05. novembra 2012, većinom glasova (sa samo jednim protiv i 3 uzdržana), dalo negativne ocene kandidatu dr Draganu Miliću, iz člana 136 Statuta Medicinskog fakulteta, (koji proističe iz Zakona o visokom obrazovanju, i to ocenu o rezultatima naučnog i istraživačkog rada, ocenu o angažovanju u razvoju nastave i drugih delatnosti Fakulteta i ocenu o rezultatima pedagoškog rada kandidata), čime je praktično isključena svaka zakonska mogućnost njegovog napredovanja.

6. Kako je postalo jasno da ni jedan vaskularni hirurg u Srbiji, koji je istovremeno profesor Univerziteta, ne želi da podrži kandidata, prepoznatljivog po čistom plagijarizmu, Senat Univerziteta u Nišu je, mimo matične Katedre i Izbornog veća Medicinskog fakulteta i mimo naučno-stručnog veća za medicinske nauke na univerzitetu, imenovao šestu po redu Komisiju, što je u koliziji sa zakonom, Statutom fakulteta i univerziteta ali ovoga puta od profesora drugih specijalnosti, a ne vaskularnih hirurga, i pored činjenice da se radi o izboru docenta iz oblasti vaskularna hirurgija.

7. Članovi ove poslednje komisije, opterećeni sukobom interesa (zapošljavanje dece na fakultetu i sl), zažmurili su pred svim napred iznešenim diskreditujućim činjenicama o kandidatu, sa kojima su bili detaljno upoznati, i napisali pozitivan referat o kandidatu.

8. Na sednici Izbornog veća, održanoj 06.02.2013, iz ne baš najjasnih razloga je organizovano ponovljeno glasanje po članu 136 Statuta fakulteta, kojom prilikom dr Milić ponovo nije dobio potrebnu saglasnost, čime je po drugi put, u roku od godinu dana, potvrđeno da kandidat ne ispunjava zakonske uslove za izbor u zvanje nastavnika.

9. Sem pomenutog, na poslednjoj sednici Izbornog veća Medicinskog fakulteta, nije prihvaćen ni izveštaj Komisije niti predlog da se dr Milić izabere u zvanje docenta.

10. Na sednici Naučno-stručnog veća Univerziteta u Nišu, održanoj 26.02.2014, i pored velikog pritiska na članove veća, samo 13 njenih članova (što je na samoj granici legitimiteta), profesora Medicinskog fakulteta, preinačilo je odluku Izbornog veća Medicinskog fakulteta i izglasalo izbor kandidata u zvanje docenta, afirmišući, pri tom, flagrantno kršenje zakona i plagijarizam na niškom Univerzitetu.

11. Na kraju napominjemo i to da je dekan Medicinskog fakulteta držao u radnom odnosu pomenutog kandidata, punih godinu i po dana po isteku ugovora o radu, što predstavlja još jedan u nizu zakonskih prekršaja.

Nažalost, kompletnu ovu bruku oko izbora dr Milića u zvanje docenta, svim legalnim i nelegalnim sredstvima, forsirali su i podržavali dekan Medicinskog fakulteta i rektor Univerziteta. Takođe, napominjemo da su sa ovim slučajem upoznati svi nadležni organi, ali da još uvek niko nije reagovao.

Grupa nastavnika i saradnika Medicinskog fakulteta Univerziteta u Nišu

http://www.teleprompter.rs/pronaden-plagijator-medu-profesorima-na-medicinskom-fakultetu-u-nisu.html




JOŠ JEDNO GOVNO:

Megatrendov ekonomista na čelu specijalizovane bolnice preko politike!

Upoznajte Dobricu Purenović. Ona je Megatrendov ekonomista i nalazi se na čelu specijalizovane bolnice za rehabilitaciju "Gejzer" iz Sijarinske banje. Iako joj je ime Dobrica, uočićete da nije baš dozrela značenju njenog imena. Megatrendovci su sposobni za svaki mogući posao i to sa samo jednom diplomom!

http://www.teleprompter.rs/megatrendov-ekonomista-na-celu-specijalizovane-bolnice-preko-politike.html