ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Leba ti Gule, a što ti ne konkurišeš u Mega sega trend kao profesor? Lepo tebi, lepo njima... Ima i ova Akademija umetnosti, mogao bi da se javiš pa sa Mirjanom Karanović i Slinišom Kovačevićem, Zijahom Sokolovićem da udaraš glanc na talent budućih reditelja,. glumaca i gumica, ovaj, glumica.
Mada, sve mi se čini kako je i Maja Volk napravila neku svoju školu...
Kad već nećeš da otovorimo svoj kiosk na stanici u Niš....
(Mogli bi i ispred Radona, šta misliš?)

možda i oću - ako ne upali moj Plan A!

Sad malko ozbiljnosti sa moje strane.
Studio B, juče, gost nekakva spodoba, poslanik valjda... Voditeljka ga najavljuje rečima: "eto, malo se zna da ste Vi diplomirali pravo na državnom fakultetu i da ste potomak ..." nekog tamo tresimuda.
Opservacija: sad je bitno istaći kako si završio državni fakultet, pošto to daje na kredibilitetu. U očima samih zoon politikusa jasno je koliko se devalvirao status obrazovanog ili intelektualca kako ga doživaljava mali Perica.
Odavno tvrdim kako moja diploma jeste zgodan dokument, veoma korisna za neke stvari, ali ona njena prava funkcija nije moguća. Suviše je tvrda za upotrebu u toaletu.

DOLIJAO I ŠAPIĆ! RASKRINKAN!!!

Drski plagijat Aleksandra Šapića

Ukratko: doktorska disertacija Aleksandra Šapića jedan je od najstrašnijih primera plagijata koje smo imali prilike da vidimo. Imajući u vidu obim lopovluka, plagijat je očigledno bio smišljen i nameran. Nema mesta sumnji, dakle, da g. Šapić svoj doktorat nije stekao ,,pošteno i časno," kako to sam javno tvrdi. Da li se stidi, ne znamo, ali se nadamo da zna šta mu je činiti.

http://pescanik.net/2014/07/drski-plagijat-aleksandra-sapica/

Evo, znači sve ovo ipak nije politički napad na SNS nego lepo i dosledno čišcenje naše naučne scene od lažnih doktorata ... Ovim ljudima država treba da da redovnu platu da nastave sa svojim analizama!!!

Ma, Šapić je relativno nebitna pojava za mračne naručioce hajke na Stefanoviša pa je on ovde dimna zavesa da sevlasi ne dosete. 

No, to na stranu, meni je do jaja kao se on nekidan kurčevito obrtaćao javnosti na tviteru, kao, znao on kako je stekao doktorat i tako to, a vid' sad.

Au, kakva trulež isplivava. Čak i od onih od kojih se nismo nadali. Tužno.

Nismo se nadali, od koga, od Šapića? Jesi ga slušala nekad na televiziji? ,,Doktor nauka'' ne može tri smislene rečenice da poveže. Ne znam što mu je to uopšte trebalo, zašto su tako gladni tog ,,dr'' ispred imena, bio je uspešan u poslu kojim se bavio, proslavljeni sportista, i umesto da ostane zapamćen kao takav, sad će u javnosti da se razvlači kao i Slina. Zašto mu je, koji đavo, to trebalo u životu?

A evo njegovog odgovora. Greškom nije naveo izvor...sve ostalo su zlonamerne insinuacije...
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=07&dd=05&nav_category=12&nav_id=872711

Muka je što je Šapićev propust teži propust. Ključni citati su nepropustljivi. U vreme Muškatirovića vaterpolisti su bili najobrazovaniji sportisti.

Pravi trenutak da se podsetimo ovoga 

PRAVNICI!
ŠTA REĆI?!

Бисери будућих правника: Карађорђе ратовао на Неретви

јул 1, 2014       


Oceni ovo (15 Glasovi)

"Бисери" студената Правног факултета у Београду, које већ годинама прикупља др Војислав Станимировић.

Нема генерације и пријемног испита да не изнедри понеку "мудрост"

fakultet

БОРХЕС је био египатски фараон, Хомер римски војсковођа који је предводио битке на Илијади и Одисеји, а Хамлет је написао "Ромеа и Јулију". Ово су само неки од "бисера" које матуранти просипају на пријемном за Правни факултет у Београду или већ примљени бруцоши на једном од првих испита – Упоредна правна традиција.

Годинама их прикупља и бележи доцент др Војислав Станимировић.

- Овакве грешке настају најчешће услед "глувих телефона". Чекају да им неко шапне тачан одговор, а онда га још погрешно чују – започиње Станимировић причу за "Новости", док пребира по цедуљама и слатко се смеје забелешкама од којих су неке старе више од деценије. – Добар пример је када уместо Јозефа Другог један кандидат напише да је Патент о толеранцији у Аустрогарској донео Јусуф Други.

Иза свега се, каже проф. Станимировић, крије велико незнање. И још када се укрсти са тремом, тестови буду пуни "бисера мудрости".

Тако је, рецимо, књижевни лик "Корена" Добрице Ћосића, уместо Адама Катића, постао Милан Панић, а Ћосић је, успут, и аутор "Фауста". Први српски патријарх звао се Амфилохије или Артемије, уместо Јоаникије. Дубровачку Републику укинули су Норвежани, а у средњој Америци Шпанци су покорили Маје и Гоје. Ацтеке је покорио Ханибал, а Инке Англи и Саси. У Другом светском рату одбраном Москве командовали су, према мишљењу кандидата на пријемном испиту – Рузвелт, Черчил, Молотов и Контузов!

Један од повода да овај рат уопште почне било је, устврдио је неки од студената, отцепљење Манджурије од Сједињених Америчких Држава. Најтеже им, изгледа, иде са ратовима и војсковођама.

- У Церској бици се, каже један бруцош, истакао Стеван Сремац – препричава наш саговорник. – Наполеона су протерали на острво Лезбос. А када је требало да неки од њих напише на коју функцију је Наполеон изабран 1799. године – одговор је био "изабран је за првог човека"!

У низу "мудрости" академци су тврдили да је теорију условних рефлекса утврдио Архимед, а модерну теорију атома Павлов. У земљишне књиге уносе се гениталије (генералије) власника. Атомска бомба бачена је на Хирошиму и Надагаскар (Нагасаки), а уместо јапанског цара Хирохита, писали су Мао Це Тунг и Куросава! Проналазач динамита звао се, а како друго него Динамит, а по некима је то био и Ајнштајн!

- Највећи део ових забелешки настао је пре више од десет година. Тада је факултет, зарад социјалног мира, уписивао много више студената, па је и селекција била слабија – објашњава Станимировић. – Сада их је далеко мање, али и даље нема генерације и теста да не "заблиста" понеки бисер. Дешава се и добрим студентима да их трема потпуно блокира, па да помешају градиво и изгреше елементарне ствари. Чак и у квалитетним радовима некада има кардиналних грешака!

Матија Ненадовић је, тврди један студент, био солунски монах. Покрет "реформације" увео је Келвин Клајн, а у северној Африци 429. године државу су основали Кинези. Семирамидине вртове направио је Херодот за Симониду. У Првом српском устанку борили су се Карађорђе и Немања и то у бици на Неретви! Војно-административне области у Византији зову се прерије, а Италија је у Први светски рат ушла 1882. године. "Балканског шпијуна" написао је Душан Стојковић, а штампу су измислили, главом и брадом – Бенджамин Френклин, Пулицер и Гебелс!



КЊИЖЕВНА ЗАБУНА"Улазница" за Правни факултет је и тест из српског језика и књижевности. А препознавање књижевних дела, њихових аутора и јунака појединим кандидатима баш никако није ишло. Тако је "Дон Кихота" написао Кафка, а "Чича Гориа" Бекет или Молијер. Један од највећих грчких трагичара је Аристотел. Бранислав Нушић је написао "Нечисту крв", а Милош Црњански "Сумануту" ("Суматру")!

http://zelenaucionica.com/biseri-buducih-pravnika-karadjordje-ratovao-na-neretvi/

Quote from: Anomander Rejk on 05-07-2014, 13:23:25
Nismo se nadali, od koga, od Šapića? Jesi ga slušala nekad na televiziji? ,,Doktor nauka'' ne može tri smislene rečenice da poveže. Ne znam što mu je to uopšte trebalo, zašto su tako gladni tog ,,dr'' ispred imena, bio je uspešan u poslu kojim se bavio, proslavljeni sportista, i umesto da ostane zapamćen kao takav, sad će u javnosti da se razvlači kao i Slina. Zašto mu je, koji đavo, to trebalo u životu?

Baš zato što je glup, iskompleksiran i nemoralan...

Inače, čovek je upravo ovde priznao da je plagijator jer je ''nenamerno zaboravio da spomene izvor'' ( http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=07&dd=05&nav_category=12&nav_id=872711 ).

Pa to je taj poznati laki akademski prekršaj - plagijat iz nehata. 

Zabavljam se crvenim i zelenim brojkama kod komentara. Kad spominju Šapića onda ima zelenog, a nema crvenog. Međutim, spomene li se Stefanović, onda crveno bude veće od zelenog, koliko god da je zeleno veliko.

Saopštenja i informacije povodom sumnje da je disertacija dr Aleksandra Šapića plagijat

Povom teksta objavljenog na internet strani Peščanika u kome se navodi da je doktorska disertacija dr Aleksandra Šapića plagijat, rektor Univerziteta Union, prof. dr Zlatko Stefanović daje sledeće

SAOPŠTENJE

Na sednici senata Univerziteta Union koja je zakazana za 10. juli 2014. godine, senat Univerziteta će razmatrati navode na internet stranici Peščanika da je doktorska disertacija dr Aleksandra Šapića platijat. Senatu će biti preloženo da formira komisiju koja će ispitati osnovanost navoda. Ovaj univerzitet se ni do sada nije ustručavao da vodi postupke povodom prijava koje ukazuju da su određena dela plagijati, odnosno da sadrže plagijate. Upravo je u toku jedan od takvih postupaka koji je istražen, o kome je komisija podnela izveštaj i dobijeno izjašnjenje autora i drugih lica koja imaju pravni interes povodom mogućeg plagijata. Izveštaj komisije u tom slučaju je potvrdio sumnje da je reč o plagijatu, ali nije reč o doktorskoj disertaciji, već o udžbeniku. Na jednoj od sledećih sednica senata Univerzitet Union će izreći sankcije autorima udžbenika za koji je utvrđeno da je plagijat, odnosno da sadrži plagijate.

Univerzitet Union nema interesa da štiti plagijatore. Naprotiv! U interesu i unverziteta i nauke uopšte je da plagijata ne bude, a da se plagijatori sankcionišu na primeren način. Univerzitet je to već radio u drugim slučajevima, bez ikakvog medijskog ili drugog pritiska, i bez obzira o kom licu je reč. U ovom slučaju, smatramo da javnost mora biti informisana o toku i rezultatima postupka koji će ovaj univerzitet voditi povodom sumnje na plagijat disertacije dr Aleksandra Šapića. Zbog toga će na ovoj internet strani biti postavljane informacije o toku postupka sve dok se postupak ne okonča.

http://www.union.edu.rs/saopstenja-i-informacije-povodom-sumnje-da-je-disertacija-dr-aleksandra-sapica-plagijat

štaaaa?
da li je moguće da je i onaj moralni patuljak i gnjida, onaj mali domalog UKRAO DOKTORAT?

teško je poverovati ali - izgleda da JESTE! 


Velike tajne Malog majstora – Ili kako je Siniša Mali ukrao doktorat

Gospodin Siniša Mali (42), sadašnji gradonačelnik Beograda, kao i bivši pomoćnik ministra za privatizaciju u DOS-ovoj Vladi i direktor Centra za tendersko-aukcijsku privatizaciju, restrukturiranje i tržište kapitala Agencije za privatizaciju, 2013. godine je odbranio doktorsku tezu pod nazivom "Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i iskustva Srbije" na Fakultetu organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu i tako stekao zvanje doktora nauka. To zvanje stekao je nezasluženo. Doktorska teza gospodina Siniše Malog jedan je od najgorih plagijata sa kojim je srpska javnost imala prilike da se do sada susretne.

http://pescanik.net/2014/07/velike-tajne-malog-majstora-ili-kako-je-sinisa-mali-ukrao-doktorat/

ne radi sajt!

500 Internal Server Error

Radi, samo treba da se rifrešuje, napadaju verovatno sajt, ali kapiram da se i Pesčanik malo bolje spremio sada.


Vrlo je zabavno za čitanje.

Ovi doktorati padaju ko Brazil...

ma đavola padaju, vidiš da 'niko nije nadležan' da ih obara...
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=07&dd=09&nav_category=12&nav_id=874506

tresla se gora, ali... ne vidim da će bilo šta da se tim povodom desi ovim slinama, patuljcima, grobarima i ostaloj gamadi.

https://twitter.com/Jazilla/status/482345074475679744

Mnogo su mi sitna slova...

To je, cini se, problem na Tviteru (mozda je drugacije ko ima nalog).
Drzi CTRL na tastaturi i udri + par puta.
Mada je tekst simpatican, nista specijalno/dramaticno, al ajd...

Zahvaljujem, ne setih se ctrl-a Inače, baš mi je simpa bilo ono spominjanje promo materijala. Živeo Forest Gamp!
A sam naziv Univerziteta EDUCONS, me asocira na reč con što znaš ta znači...

QuoteU poslednje vreme sve je više lažnih doktorata. Uradite naš kviz, saznajte na vreme da li je možda i Vaš doktorat plagijat, i time sprečite bruku i sramotu pred porodicom, prijateljima i akademskom zajednicom.

Kviz:


http://www.njuz.net/njuz-kviz-saznajte-da-li-je-vas-doktorat-plagijat/?fb_action_ids=10204623278966910&fb_action_types=og.likes

Quote from: Truman on 11-07-2014, 00:16:20
baš mi je simpa bilo ono spominjanje promo materijala.

To se i meni svidelo 

Quote from: Truman on 11-07-2014, 00:16:20
sam naziv Univerziteta EDUCONS, me asocira na reč con što znaš ta znači...

Hehe, podseca, podseca 

Quote from: D. on 11-07-2014, 03:24:47

http://www.njuz.net/njuz-kviz-saznajte-da-li-je-vas-doktorat-plagijat/?fb_action_ids=10204623278966910&fb_action_types=og.likes

Nisi dobro iskopirala link.
Inace, dobio sam rezultat da mi je doktorat plagijat 

Evo opet:

http://www.njuz.net/njuz-kviz-saznajte-da-li-je-vas-doktorat-plagijat/

Još jedna sumnjiva rabota: http://www.blic.rs/Vesti/Politika/479831/BLIC-OTKRIVA-Funkcioneri-na-prevaru-do-posla-notara

Uzmi doktorat i pali na funkciju


U lavini sa vrha ledenog brega, nedavno razotkriveni lažni doktorati su pokrenuli jedan veći deo javnosti, među kojima je i onaj koji mi je još prošlog leta ukazao na opštu rasprostranjenost plagijarizma u srpskoj akademskoj praksi. Da budem jasan – radilo se o privatnim razgovorima sa nekoliko prijatelja, inače redovnih i vanrednih profesora sa Beogradskog univerziteta. Petnaest godina po odlasku iz Srbije, priznajem, bio sam zatečen dok sam slušao ta ničim izazvana priznanja teških akademskih nepočinstava. Moji sagovornici gotovo su pohitali, lamentirajući nad svojom i sudbinom drugih u zemlji, da se gotovo lakonski podsmehnu svemu što sam ostavio iza sebe te 2000. godine. Zaprepastila me je lakoća prihvatanja postojećeg stanja u vezi sa plagijarizmom. Njihova reakcija mi nije delovala buntovnički ili osuđujuće; naprotiv, bila je cinična i podanička. Neki od mojih sagovornika otišli su tako daleko da su navodili neke meni besmislene razloge i kvaziopravdanja za te akademske moralno nakazne društvene prakse na svojim fakultetima.

Jedan od primera te naopake racionalizacije je i to što se pružanje eksternih usluga pisanja teza, radova i disertacija naprosto smatra poslom nekoga ko je u tome jezički i funkcionlano pismeniji i stručniji te za tu namenu, jel' te, osposobljen!? Neka vrsta 'nužnog zla': da se 'počisti scena' iza magistranata i doktorskih kandidata, te ispuni formalna nužnost za tako 'bespotrebnim' pisanim radom na kraju individualnih studija!? Dakle, najozbiljnije mi se direktno objašnjavao akademski model u kome je završni rad tretiran više kao nadgrobni spomenik, neki višak nepotrebnog minulog rada, sa samo jednom namenom – da skuplja prašinu na polici Univerzitetske biblioteke!? Nešto što nikog tamo ne zanima, a još manje znači u moru svakodnevnih životnih problema sa kojima se društvo i fakulteti suočavaju. Nešto kao: uzmi doktorat i pali – na funkciju!?

Zgrožen, tada sam shvatio – taj model, nakaradan kakav je, najverovatnije je uvezen u Srbiju upravo 'odavde', gde obilje opskurnih sajtova nudi izradu svih željenih pisanih radova i to po konkurentnim cenama, sa različitim, 'atraktivnim' nivoima usluge. Doktorat po ceni i budžetskim mogućnostima budućeg akademskog 'eksperta'. Od malih pisanih radova, do popusta za ponovljenu uslugu pisanja semestralnog rada ili završnog rada, pa sve do celih master i doktorskih disertacija. Nije to jedan sajt, da se razumemo – ima ih na desetine. Imena im neću navoditi, iz higijenskih razloga. Razlike koje su uočljive među njima pre svega se sastoje u obećanju niza propratnih usluga, količine ponuđenih citiranih radova, direktne komunikacije sa klijentom i ponuđenih korekcija ako pisani rad ne zadovoljava kriterijum predavača. Ili u ponuđenom nivou i kvalitetu upotrebe akademskog jezika!? Takođe, vredi napomenuti da je gotovo redovno ta komercijalna ponuda 'zaslađena' elektronskom proverom plaćenog teksta, kroz manje-više standardne softvere za proveru plagiranja, što naravno ne umanjuje činjenicu da je sam plaćeni rad, u svojoj celosti – akademska prevara. Kvalitet tih radova ne mogu da procenim, ali sam imao prilike da uhvatim par studenata u takvoj prevari u poslednjih desetak godina svog pedagoškog rada. Moj uspeh je proizašao pre svega iz njihove upotrebe netipičnog jezika u pisanom (ne)delu, to jest iz poređenja sa ranijim radovima tih studenata, urađenih u okviru nastavnog, dakle kontrolisanog testa. Tek u otvorenom suočavanju, studentovo priznanje je razotkrilo kako stoje stvari. To je bio moj prvi sudar sa realnošću, iako sam već proveo nekoliko godina u kanadskom sistemu obrazovanja, nesvestan blatantnosti te akademske pornografije, prikriveno prisutne svuda oko nas.

Takođe postoji obilje sajtova koji vam uredno na kućnu adresu šalju 'stručno' izrađene falsifikovane diplome, mastere i doktorate. Njihov nivo usluge varira, pre svega po ponudi kvaliteta izrade same diplome, falsifikovanih potpisa, univerzitetskih suvih žigova i pratećih pečata. Čak postoji niz kvalitetnih ramova u komercijalnoj ponudi, koji se inače mogu jednostavno kupiti u lokalnim univerzitetskim knjižarama širom Amerike, Australije, Kanade i Velike Britanije. Ovde se o svemu tome zapravo zna veoma mnogo, jer je raskrinkavanje tih poslova, tj. upoznavanje s plagijatorskom praksom dovelo do mehanizama odbrane akademskog procesa i integriteta, koji najčešće konsekventno vodi do isključenja kandidata sa univerziteta. To podrazumeva i konsekventno uskraćivanje prava na studije bez povraćaja plaćene školarine i drugih studentskih administrativnih troškova. To je očigledno stvar sa kojom se ova društva već decenijama unazad manje ili više adekvatno suočavaju. I ovde je to u današnje vreme više izuzetak nego uvrežena praksa. Cena pokušaja prevare je naprosto prevelika: sistemska kaznena regulativa – uz opštu društvenu klimu oko prevare i politika u vezi sa njom – dovoljan je faktor odvraćanja za ogromnu većinu studenata na svim nivoima univerzitetskog obrazovanja. Takođe, niko mirno ne spava ni sa ove, druge strane u priči. Naime, nadležni pedagozi imaju ličnu obavezu da veoma agresivno reaguju na svaki primer pisanog rada koji izaziva i najmanju sumnju. U tom smislu, postoji praksa u kojoj se nastavni kadar samoobrazuje i informiše o novim tehnologijama i drugim sredstvima predupređivanja prevare u pokušaju. To je važno ako se ima u vidu vrtoglavi tehnološki napredak, koji usput rađa svoje abominacije, to jest sistem koji studentima daje malu prednost u nadmudrivanju sa postojećim sistemom provere autentičnosti.

Ako sa ovim uporedimo društvenu klimu u Srbiji, onako kako je vidim sa daljine, izgleda da politička odgovornost neće sustići prevarante koje su otkrile moje kolege sa univerziteta iz Velike Britanije. Neko je u novom srpskom hibridnom društvu, izgleda, napravio uspešan biznis model u kome se, manje kvalitetno nego ovde, pristupilo naplati izrade plagijata. Pored lukrativne koristi za takvu uslugu, taj neko je stekao i popularni klub onih kojima je ta cena 'prava sitnica'. Dok god se nudi stepen društvenog priznanja i (zlo)upotrebe akademskog zvanja u političke svrhe – nijedna cena nije dovoljno velika da se to spreči. To je neka vrsta nakaznog zlatnog rama, u koji akteri stavljaju svoje slike i kače ih u dnevne sobe svakog građanina, pa verovatno i u svoje, da zadovolje svoj ničim sputani nagon. Ne bih se iznenadio da pomenuti plagijatori nisu ni pročitali svoje naručene radove. Ako se već nisu udubili u svoje studije, zašto bi iščitavali nešto što su već debelo platili da neko drugi uradi za njih, u njihovo ime?

Daleko više brine jedna stvar o kojoj je malo reči bilo do sada: da li nekome pada na pamet kako će posle svega ovog bilo koja diploma ili master, a o doktoratima da i ne pričam, proći na akreditaciji na bilo kom univerzitetu izvan naše zemlje? Kakve šanse posle svega ovoga imaju naši budući i sadašnji mladi, još ničim kompromitovani studenti, u smislu akademskog usavršavanja u inostrantvu? Ko će posle ovoga u inostranstvu objaviti ijedan naučni rad iz Srbije u žurnalu, časopisu ili na konferenciji, preuzimajući rizik da se time trajno kompromituje?

Jasno je, nema poverenja i pravde bez akademskog i sudskog integriteta u društvu. Nismo mi otišli iz Srbije/Jugoslavije samo iz ekonomskih razloga i/ili zbog gladi za akademskim usavršavanjem. Otišli smo, pored ostalog i zbog društva u kome relativizacija lepog, pravednog i važnog dominira. Naš politički stav je avionska karta, a za beli ili bilo kakav drugi glas nas ionako odande niko i ne pita.


Peščanik.net, 12.07.2014.

http://pescanik.net/2014/07/uzmi-doktorat-i-pali-na-funkciju/

Ćirković u današnjem Kulturnom dodatku Politike, Српска просвета и историја бешчашћа.

a sad malo o sportskom obrazovanju

ZAŠTO NE VOLIM zvezdu...-Božo Koprivica

Video sam ovakav screenshot na netu, pa reko' da proverim dal' je stvarno tako.
I jeste tako.
Ludilo...

Dobro, sad znamo da su diplome traženija roba od vazdušnih pušaka i hrčkova.


Nego, ima li ko ovde da izdrži ovaj kiling džouk do kraja?


https://www.youtube.com/watch?v=LVspcRd0aZI


Ja izdržo do mnogo je enteligentna, jako brzo konta stvari, vid kako kucka na telefon... to je minut i sitan kusur, tu negde

Prelepa žena. Ja bih takvima davao počasnu fakultetsku diplomu.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/487951/SANGAJSKA-LISTA-Beogradski-univerzitet-medju-400-najboljih-u-svetu-Zagreb-ispao

Megatrend pod lupom Komisije

IZVOR: DANAS

Beograd -- Komisija za akreditaciju (KAPK) utvrdila je da je nivo naučnoistraživačkog rada na Megatrend univerzitetu nezadovoljavajući.

 
Analizom izveštaja o samovrednovanju Megatrenda uočeno je da za većinu odbranjenih doktorskih disertacija nije priložen dokaz da je kandidat pre odbrane publikovao rad u referentnom časopisu, što je važan mehanizam za sprečavanje plagijata.

Konstatovano je i da kategorizacija naučnih radova nije dosledno izvršena u skladu sa kriterijumima resornog ministarstva.

Ovo je samo deo nedostataka koje je Komisija za akreditaciju ustanovila u postupku spoljašnje provere kvaliteta, nakon čega je Megatrendu izrekla meru naknadnog praćenja.

KAPK je naložio Megatrendu da u određenom roku dostavi korigovani spisak naučnih rezultata za sve fakultete sa odgovarajućom kategorizacijom za 2012. i 2013. godinu, kao i da dopuni tabelu sa spiskom odbranjenih doktorskih disertacija sa imenom mentora i objavljenim radovima za celu 2013. i prvu polovinu 2014.

Takođe, Megatrend je obavezan da sačini detaljan akcioni plan za unapređenje naučnoistraživačkog rada, ali i analizu uzroka koji su doveli do ostavke rektora Miće Jovanovića, sa spiskom mera koje će povratiti ugled ove visokoškolske ustanove.

Megatrend je prvi univerzitet kome je izrečena mera naknadnog praćenja.

Potpredsednica KAPK Vera Vujčić naglašava za Danas da naknadno praćenje nije posledica afere sa sumnjivim doktoratima (otvorene pre nekoliko meseci na Megatrendu) već je reč o mehanizmu ustanovljenom u oktobru prošle godine, koji je nedavno počeo da se primenjuje.

Ona podseća da se spoljašnja provera kvaliteta obavezno sprovodi na svakih osam godina i da Komisija savetuje visokoškolskim ustanovama da uđu u ovaj postupak pre akreditacije, koja se periodično odvija na svakih pet godina.

U slučaju Megatrenda spoljašnja provera kvaliteta praktično se poklopila sa reakreditacijom, ali profesorka Vujčić naglašava da su to paralelni postupci.

"U spoljašnjoj proveri kvaliteta posebna pažnja se poklanja mehanizmima za kontrolu kvaliteta koje ustanova sama razvija, a izveštaj o samovrednovanju je glavni dokument koji se analizira. U akreditaciji se, međutim, proveravaju mnogi drugi parametri, a izveštaj o samovrednovanju je jedan od niza dokumenata koje visokoškolske ustanove prilažu. Ukoliko ustanova ne zadovolji propisane akreditacione standarde Komisija može da joj izda akt upozorenja, ali sličan mehanizam u spoljašnjoj proveri kvaliteta nismo imali u standardima donetim 2006. godine. Ulaskom KAPK u Evropsku mrežu akreditacionih agencija (ENKVA) preporučeno nam je da razvijemo proceduru naknadnog praćenja, koja se izriče ukoliko se u postupku spoljašnje provere kvaliteta uoče nepravilnosti", ističe Vujčićeva.

Ona dodaje da je, osim Megatrendu, pomenuta mera izrečena Fakultetu za primenjenu ekologiju (FUTURA), a sledeći na redu je Pravni fakultet u Kragujevcu, zbog afere ,,Indeks", koja još nije razrešena.

Na pitanje da li je postupak spoljašnje provere kvaliteta pokrenut zbog otvaranja afere sa sumnjivim doktoratom ministra policije Nebojše Stefanovića, Vujčićeva odgovara da je Komisija za akreditaciju htela da proveri da li se poštuju pravilnici o doktorskim studijama, pošto je Megatrend došao pod udar kritike javnosti.

"U standardima jasno piše da je kandidat pre odbrane doktorske disertacije dužan da objavi rad sa glavnim rezultatom doktorske teze u referentnom časopisu. Objavljivanje rezultata pre odbrane doktorata je važan mehanizam koji sprečava plagijate. Megatrend nam nije dostavio kompletne podatke i Komisija sada traži spisak svih odbranjenih disertacija i radova koji su im prethodili", kaže Vujčićeva.

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=08&dd=19&nav_category=12&nav_id=890101

Quote from: Ghoul on 20-08-2014, 03:23:41
Komisija za akreditaciju (KAPK) utvrdila je da je nivo naučnoistraživačkog rada na Megatrend univerzitetu nezadovoljavajući.

http://youtu.be/JFps81zQOlU

'' sa spiskom mera koje će povratiti ugled ove visokoškolske ustanove. ''

Kakva sprdnja od Komisije i od države.

ne samo u srbiji...

Ljudi s višim obrazovanjem su zdraviji

Ljudi koji završe fakultet su zdraviji i duže žive. Ovo je pokazalo najnovije istraživanje.


Stručnjaci su želeli da ispitaju koji su ljudi fizički najaktivniji a rezultate istraživanja su predstavili na godišnjem sastanku Američkog sociološkog društva.
Pokazalo se da su ljudi sa fakultetskom diplomom fizički aktivniji i zdraviji.
Učesnici istraživanja koji su imali diplomu su veoma aktivni tokom vikenda. Njihove aktivnosti su intenzivne a zdravlje bolje, kako fizičko tako i psihičko, žive duže.
Učesnici istraživanja koji su imali završenu srednju školu aktivni su tokom nedelje ali su veoma, veoma neaktivni za vreme vikenda. Vreme provode kod kuće, ispred TV. Oni češće obolevaju i kraće žive.
U zaključku istraživanja stručnjaci preporučuju ljudima više fizičkih aktivnosti, šetnje, boravak u prirodi.

Eto čemu služe plagijati.

Više ne sme ni da se žalim da me kuk boli, da vidim ko slepa kokoška (petao)...
Svašta će ljudi da pomisle...

Kupi moju knjigu ili padaš: Profesor podelio i uplatnice

Autor: M. Leskovac 04.09.2014.

Da bi položili ispit kod profesora Radovana Grandića na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, studenti moraju da donesu uplatnicu kojom dokazuju da su kupili njegove knjige.


SRAMOTA - On ne samo da studentima deli uplatnice u kabinetu, već tajno organizuje polaganje ispita i akademcima uzima brojeve mobilnih telefona.

- Ispit se ne prijavljuje regularno, već postoji osoba koju profesor zaduži da pravi spiskove studenata za polaganje. Na pismenom delu ispita studenti su dužni da profesoru ostave broj mobilnog, jer je ocenu moguće saznati isključivo preko SMS-a. Kad položimo pismeni deo, profesor nas pozove u kabinet i tamo nam da uplatnicu sa sumom koju treba da platimo - priča jedna od studentkinja.

Na uplatnici je već napisan broj računa na koji se novac uplaćuje, a namena je - kupovina knjiga.

- Profesor, navodno na osnovu bodova koje smo prethodno kod njega skupili, odredi knjige koje treba da kupimo za usmeni deo ispita. To su često udžbenici koje nemaju nikakve veze sa njegovim predmetom. On predaje teoriju vaspitanja, a meni je, recimo, dao knjigu o prevenciji narkomanije - kaže ovaj student.

Kad dođu sa uplatnicom, profesor ih, pričaju studenti, i ne sluša šta odgovaraju. Profesor Grandić ne poriče da daje uplatnice studentima i da im traži broj mobilnog telefona. Ipak, kako kaže, nikada ih ne primorava da bilo šta od toga prihvate.

- Nikada im nisam rekao da moraju da uzmu uplatnicu i da moraju da plate kako bi izašli na ispit. Telefone im uzimam da bi odmah znali koju su ocenu dobili - odgovara profesor Grandić.

Inspekcija primila prijavu protiv Grandića
DOPIS - U Republičkoj prosvetnoj inspekciji kažu da se problemom neetičkog ponašanja profesora bave etički komiteti fakulteta. Ipak, pokrajinska prosvetna inspekcija potvrdila je da je primila prijavu u vezi sa profesorom Grandićem i da će ispitati slučaj.

http://www.24sata.rs/vesti/aktuelno/vest/kupi-moju-knjigu-ili-padas-profesor-podelio-i-uplatnice/149245.phtml


u jbm ti lebac - obavezno pročitajte i komentare ispod ove vesti!!!

Dođavola, neko i ovu inspekciju, primljenu na posao preko veze, očito, treba da nauči da ovaj "profesor" čini krivično delo, a ne samo "neetički" akt.

Nema šta tu mnogo da se ispituje. Priznao je da daje uplatnice studentima, već je samo to sukob interesa i osnov da se protiv njega podnese prijava.

Nemačka izdavačka kuća De Gruyter potvrdila je da je članak Siniše Malog, na osnovu kojeg je stekao pravo da izađe na odbranu svoje doktorske disertacije na Fakultetu organizacionih nauka – plagijat.

detalji - ovde:
http://pescanik.net/2014/09/iz-nemacke-s-ljubavlju/

http://www.newsweek.com/slavoj-zizek-self-plagiarized-new-york-times-269221


http://www.newsweek.com/did-marxist-philosophy-superstar-slavoj-zizek-plagiarize-white-nationalist-journal-258433

eto ti sad

Ja moram da se složim sa Žižekom - šta je problem kada autor nekih formulacija ponovi samog sebe? Naravno da bi mogao da stavi refrerencu na sopstvenu knjigu ali i zašto bi? To su njegove misli.

Da, to prvo je besmisleno, al drugo je zanimljivije. Stavio sam oba, jer izgleda da je počela neka njuzvik hajka na Slavojčeta

Da, ovo drugo je svakako ozbiljnije i deluje gore. Videćemo šta će biti. Ipak je Slavoj nekakav postmodernista, iskobeljaće se on iz toga!

http://www.vreme.com/download.php/system/storage/pdf/1238skola.pdf