ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Šalu na stranu, valjda je jasno da je filmski Koba dobio ime po nadimku koji je Staljin dao sebi kao dječak. Veliki Martin Ejmis u biografskoj knjizi o Staljinu koju je nazvao "Koba Strašni" navodi da je Staljin ovaj nadimak sebi dao po istoimenom junaku iz romana Aleksandra Kazbegija koji je (gle čuda) uzimao od bogatih kako bi davao siromašnima. Lenjin se čak u jednom pismu pita "Ko je revolucionar Koba", zato što je čuo za njega, ali pravi identitet mu nije bio poznat. Tek ako se zna ko je Koba (Staljin), jasno je i da je Cezar - Cezar, te na taj način svako istorijsko poređenje postaje izlišno, s obzirom da je već sadržano u imenima glavnih junaka.

Ja sam o tome razmišljao dok sam gledao film, čak sam se u jednoj sceni gde Koba objašnjava koliko je bitno da se pravi majmuni postave na prava mesta nagnuo prema kumu i prošaputao Staljinovu maksimu "kadrovi rešavaju sve". Ali mi je tu onda Cezar - koji bi bio Lenjin u takvoj postavci stvari - bio predstavljen suviše martinluterkingovski... mada je interesantno to da je Cezar zapravo zaista - Cezar. Da!

vidiš, ako bi povlačili paralele, Cezar propagira socijalizam u jednoj šumi, i suživot sa kapitalistima iz grada, dok Koba u stvari, kao Lav Trocki, želi permanentnu revoluciju, da pokori svijet

Zbog toga ga Staljin, kao ekstremistu, likvidira

Ovo da su Trockog u stvari prozvali Koba je kapitalistička podvala!

Da, pa tu se i vidi taj problem sa imenima. Ja, da ponovim, majmune pre svega mogu da vidim kao pandan američkom pokretu za ljudska prava, a napetost na liniji Cezar-Koba kao neku ekstremniju verziju odnosa Martin Luter King i Malkolm Eks a otud su mi paralele sa SSSR preveć nategnute...

@Meho: Misli se na Julija Cezara, a napisano je Cezar - Cezar, zato što, za razliku od Kobea, to nije nadimak. Dakle, zamisli da gore piše "Cezar - Julije Cezar" i ironija nestaje kao rukom odnešena.

Za istorijske paralele dublje od toga... mislim da autori nisu razmišljali o njima, bez koliko im je trebalo da imenuju likove po istorijskim ličnostima. Fokus na rasnu razliku između dvije vrste daje paralele tipa Hitler, Martin Luter King, itd. Fokus na socijalno ustrojstvo daje Staljina, Lenjina, Trockog. Imamo i sukob održivog (majmuni) i neodrživog (ljudi) razvoja, pa bi se tu mogao ubaciti i neki ekonomista, možda i ekolog? A možda je to, još od početka, jedan veliki overkill?

OK, ali koju ideologiju Cezar (filmski) reprezentuje a koja simboliše istorijskog Cezara? On nije osvajač i nije predstavnik nadmoćne kulture koja drugim, slabijim, nameće svoju hegemoniju. Šta tačno od Julijeve ličnosti mi treba da prepoznamo u filmskom Cezaru?

Malkom se zove glavni ljudski lik

sve ispreturaše, ništa nije logično!

a Oldman glumi Drajfusa, iliti francuskog Jevrejina sklonog aferama

kad okreneš, ljudi su Jevreji i crnci, a majmuni su Rusi i Rimljani

Pa evo, mislim da ima elemenata da se Cezar posmatra kao "predstavnik nadmoćne kulture koja je drugima, slabijima, nametnula hegemoniju".

Zašto to mislim? U prvom dijelu, hiperinteligentni majmun Cezar se nađe u društvu sa običnim majmunima. Dakle, on je tu intelektualno, kulturno, kakogod... nadmoćan. I šta on radi? On ubacuje onaj kanister sa hemikalijom u prostor između kaveza, čime sve majmune čini inteligentnim. Da li im je dao izbor? Nije. On im je nametnuo inteligenciju, baš kao što je i Cezar nametao kulturu. U oba slučaja, motiv je isti, a to je iskrena uvjerenost o tome da je ono što se promoviše (rimska kultura, inteligencija) bolje od onoga što divljaci (varvari, majmuni) imaju. Jer on (Cezar, Cezar) zna da je ovo drugo bolje. Zato što je kulturan, zato što je inteligentan.

opet ne ide, ne samo zato što je Cezar nametao grčku, a ne rimsku kulturu, već i zato što je Cezar širio carstvo, a njegov ape pandan to ne želi da čini - Koba želi

P.S. 1968 majmuni su imali grčkoliku kulturu

btw, koliko shvatam engleski razlikuje apes i monkeys, kako mi prevodimo apes?

naravno, ta podvala da Cezar ne želi da proširuje Rim se poklapa sa Obamom koji ne želi Hladni rat s Rusijom, komadanje Putinove države, svjetsku dominaciju itd...

Da, ja nisam gledao prvi film pa nemam taj kontekst, ali iz drugog filma, veoma je očigledno da su glavne Cezarove strateške smernice:

1. Biološko očuvanje rase uz rast i razvoj mirnim putem i

2. Pluralizam kultura i komunikacija na ravnoj nozi

Mislim, Cezar insistira na tome da je rat u suprotnosti sa dugoročnim interesima majmuna, jer će ih ugroziti na biološkom planu a onda i sa ljudima, iako nerado, uspostavlja ne detant nego, kako on misli, mir zasnovan na ravnopravnosti. Ni jedno ni drugo mi nije imperijalna karakteristika što mi je prva asocijacija na Gaja Julija Cezara. Plus, do kraja filma on eksplicitno odbacuje ideologiju majmunskog nacionalizma (u dve replike, prvom kada Kobi kaže da on nije majmun, prevodeći majmunstvo iz biološke u ideološku kategoriju, a drugom kada Malkolmu objašnjava da nije bitno da li si majmun ili čovek već da li si okej lik) što je meni mnogo bliže karakteru borca za ljudska prava poput MLK-a ili Gandija.

"Ape" mi prevodimo kao "čovekoliki majmun".

I, da, siguran sam da se glavni ljudski lik ne zove Makolm slučajno, odnosno da je to referenca na Malkolma Eksa, samo izmeštena iz majmunske populacije da nas malo zbunjuju...

Quote from: Pizzobatto on 01-08-2014, 15:22:38
naravno, ta podvala da Cezar ne želi da proširuje Rim se poklapa sa Obamom koji ne želi Hladni rat s Rusijom, komadanje Putinove države, svjetsku dominaciju itd...

Zato i jeste problematično što se Cezarom zove neko ko bar u ovom filmu ne ispoljava imperijalnu tendenciju. Cezaru je, eksplicitno, do kraja filma mnogo važnija porodica nego nacija/ rasa. Vidimo da pita za ženu i decu pre nego što se pozabavi Kobinom izdajom i transformacijom nacionalističke vizije u suprematistički fašizam. Cezar, kako gore rekoh, sasvim napušta nacionalistički diskurs prema kraju filma i kada u finalu govori o ratu on u njemu ne da ne vidi priliku da majmuni izbore makar svoje msto među drugim silama na zemlji, ako već ne i da vladaju, već samo pretnju njihovom biološkom opstanku.

Da li je objašnjeno kako su potomci inteligentnih majmuna takođe inteligentni? Ili treba inteligentne potomke da progutamo zajedno sa hemikalijom?

U ovom drugom filmu nije, ali kako rekoh, prethodni ja nisam gledao a pretpostavljam da je tamo objašnjeno da je to neka mutacija koja se dalje prenosi prirodnim razmnožavanjem. Mnogo zanimljivije je to kako majmuni pre svega komuniciraju znakovnim jezikom ali počinju da razvijaju i verbalnu komunikaciju u ovom filmu i to u jednoj ranoj sceni ima baš dobar učinak, ali je, kako rekoh do kraja, prilično razvodnjeno i njihov lingvistički arsenal se prilagođava potrebama scenarija...

Mislim da je ovdje glavni problem što Cezar doživi transformaciju između dva dijela, baš kao i društvo majmuna. U prvom, on je maltene mesija nove rase, dok je u drugom mudri vojskovođa.

Ali, kao što rekoh, sve je to previše razmišljanja oko nečega što nije toliko bitno. Mislim da su imena namjerno istorijska (Staljin, Malkolm), ali ne mislim da su autori nakon imenovanja lomili glavu oko toga. U svakom slučaju, manje od nas.

Prokletnici!

Doduše, na scenarijuje potpisano, čini mi se šest ljudi, dakle, pretrpeo je nekoliko izmena i sasvim je moguće da je to razlog što em glavni lik između dva filma ima drugačiju karakterizaciju, em reference ne ukazuju na ono na šta mi mislimo da ukazuju...

Cezar bi, doduše, mogao biti Lenjin, onaj koji je poečo revoluciju, prerano umro, da bi tu revoluciju izdao Staljin

a američki ljevičari preferiraju Lenjina i ne podnose Staljina, te je ovo u stvari šbbkbb situacija u kojoj Staljin biva spriječen da ukloni lenjinističku osnovu novog društva

Lenjinu se nudi nova šansa

eo, i slike potvrđuju 

Quote from: Pizzobatto on 01-08-2014, 17:10:32
Cezar bi, doduše, mogao biti Lenjin, onaj koji je poečo revoluciju, prerano umro, da bi tu revoluciju izdao Staljin

a američki ljevičari preferiraju Lenjina i ne podnose Staljina, te je ovo u stvari šbbkbb situacija u kojoj Staljin biva spriječen da ukloni lenjinističku osnovu novog društva

Lenjinu se nudi nova šansa

Pa ja to i pričam sve vreme - ako se pravi ikakva paralela sa SSSR na osnovu toga da je Koba Staljin onda Cezar mora biti Lenjin. Međutim Cezarova izgradnja nacije je sličnija onome što su radili crni nacionalisti na zapadu (Garvi, Eks i Martin Luter King) nego Lenjinovoj. Lenjinova je između ostalog bila zasnovana na intenzivnoj indutrijalizaciji i izgradnji radničke klase kao svesnog klasnog entitetta, dok kod Cezarove nacije ovo ne vidimo - oni su striktno (i, uzevši u obzir prvu scenu iz filma - manifestno) lovci i sakupljači što sugeriše da su potpuno "nova" kultura koja i ne mora da bude odraz ljudske (iako je film onda tako predstavlja) za razliku od sovjetske koja je proizvod istorijskih protivrečnosti i izrastanja klasne svesti koja je zamenila devetnaestovekovni nacionalizam itd.

Stari o narodu koji radi i onima koji bi trebalo da rade za narod:

http://starikadar.blogspot.it/2014/08/tri-posla.html

Živa istina, danas sam morao da objašnjavam da ne pristajem da budem odjavljen u firmi u kojoj radim a to mi je nuđeno zato što firma ne ume da se snađe kako da mi plati poreze i doprinose na minimalac na koji sam prijavljen. Da bude jasno: nije mi nuđena razlika u kešu, naprosto mi je rečeno da ne znaju kako da namaknu pare 

Divan tekst o jugoslovenskom Edu Woodu, čoveku koji je u zemlji loših reditelja jedini proglašen za najgoreg.

http://www.gordogan.com.hr/gordogan/wp-content/uploads/2011/10/2009-Gordogan-15-18-137-153-Polimac-Vajda.pdf

Stari se bavi aktuelnim bojkotom srpskih filmskih festivala od strane dva naslova...

http://novikadrovi.blogspot.it/2014/08/trojanci.html

Ričard Linklater je završio film koji je pravio poslednjih 12 godina, Boyhood. Snimao dečaka od malena, pa do polaska na koledž. Moglo bi biti interesantno.

To je Kubrick hteo sa A.I.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Quote from: mac on 04-08-2014, 02:12:46
Ričard Linklater je završio film koji je pravio poslednjih 12 godina, Boyhood. Snimao dečaka od malena, pa do polaska na koledž. Moglo bi biti interesantno.

Не могу да замислим два посвађанија појма од "интересантно" и "Линклатер".

Sad znamo šta John Reynolds radi preko leta...

http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2014&mm=08&dd=04&nav_category=12&nav_id=884484

Nekad se u ovoj zemlji rukovanje vatrenim oružjem učilo u školi, a sad kad neki odgovorni građani deci žele da pokažu kako se to radi bezbedno i odgovorno, nazivaju ih zilotima... O tempora, o mores.

Poguban uticaj malih američkih verskih zajednica...

Da se samo na trenutak vratim Planeti majmuna i jeziku — pogledao sam upravo po prvi put Planet of the Apes iz 1968. i upada u oči da, osim što majmuni naravno govore leksički i gramatički neupadljiv savremeni engleski, većina njih koristi ili American Stage Standard ili britanski akcenat. Drugim rečima većina majmuna zvuči uglađenije od Hestonovog lika i druge dvojice iz ljudske ekspedicije.

to je to, apsolutno superioran film, majmuni su superiorni naspram blesavog Hestona, a sad su svi likovi dosta unazađeni. A o tome da sad nemaju takvu dubinu, ljudi nemaju hibris, majmuni nemaju um, već je posebna priča

A evo i od Džefa Puluma o jeziku majmuna u novom filmu:

http://languagelog.ldc.upenn.edu/nll/?p=13830

Quote
I left the cinema half stunned by the visual effects (which are absolutely terrific — worth the price of admission) and half deafened by the soundtrack and Michael Giacchino's bombastic score, but thoroughly disappointed at the inconsistent muddle of the way apes' linguistic powers were portrayed.

What we see is a confused melange of half-hearted hand-sign language and occasional hoarsely croaked spoken sentences.  Some of the time we were looking at subtitled sign-language conversations, though it is utterly unclear where the apes got the hang of sign language, since originally only one orangutan had been raised on sign; but at various dramatic points, when some ape was angry or wanted to say something to a human, vocalizations would mysteriously emerge. It was as if the film-makers thought that at moments of drama we wouldn't want to be bothered with subtitles.

Within the vocalized sentences, all sorts of things were inconsistent: sometimes little words like is or the were omitted, giving the apes a kind of Tarzan-speak, but sometimes they were included, and occasionally an ape (not only Caesar) would apparently understand a sentence of considerable complexity and subtlety.
My theory of the theory that the scriptwriters had concerning the apes' command of language is that they had no theory.  They vacillated between sign and English and Tarzanian at random.

I cannot judge the authenticity of the sign language shown, but to me it looked suspiciously terse to correspond to the elaborate propositions in the subtitles.  And the spoken language vacillated between crude pidgin and occasional sophisticated grasp of English. Language was never a priority for the scriptwriters (Mark Bomback, Rick Jaffa, and Amanda Silver).

The screen credits go on for about a quarter of an hour; whole cities of people were employed doing the mocap and the explosions and the stunts and the digital special effects; but I don't believe I saw a line in there for a linguistics adviser.

Lepo je dobiti potvrdu i sa više instance 


Nego, u sklopu priprema za večerašnju premijeru Guardians of the Galaxy, da odmah kažem da ja nisam objektivan, da sam Abnettovu i Lanningovu verziju stripa GotG gutao dok je izlazila i posle još nekoliko puta čitao (poslednji put prošlog vikenda), pa da sam srećan da se film oslanja pre svega na nju umesto na trenutni, značajno slabiji Bendisov serijal, ali i da tako neobjektivan znam da će film u najboljem slučaju biti zabavna kombinacija prva tri Star Wars i Dirty Dozen, a u najgorem... pa, niska scena koje se iz sve snage trude da budu smešne i kul, bez brige o kontinuitetu, zapletu, karakterizaciji...

Cracked ima dobar tekst da nas pripremi za film:

http://www.cracked.com/quick-fixes/how-marvel-tricked-you-into-seeing-guardians-galaxy/

QuoteSeveral Cracked writers checked out Guardians earlier this week. It's fun in that way Marvel films are, but it has the DNA of a B-movie, albeit a B-movie that Marvel has been daintily shepherding into the public consciousness for the past two years, like a Faberge egg wrapped in a tortilla of angel's laughter.

Seriously, every single facet of this film is meticulously crafted to convince the audience they are not watching the next John Carter, Cowboys & Aliens, or The Adventures of Pluto Nash. Here's how Marvel's selling you on their most obscure property yet. (MINOR SPOILERS AHEAD.)

Uprkos tome što će Bojan Bača tvrditi kako je reč o kukavičkom bekstvu od trećeg Kapetana, ovde je zapravo reč o 25. martu kao permutaciji broja 52, vrlo značajnog u DC univerzumu.


Sent from my iPhone using Tapatalk

    Moguće.

Elem.

Guardians of the Galaxy je vrlo slab film.

Ovo kažem sa punom svešću o tome da se od njega nikada nije ni očekivalo da bude naročito dobar film - predložak je ipak relativno opskuran strip, režiser je bivši Tromin scenarista, glavnu ulogu igra glumac kome je najveći klejm tu fejm lep torzo... Ali sam se ipak nadao da će Star Wars meets Dirty Dozen šmek koji je karakterisao Giffenov i Abnett/ Lanningov rad na stripu biti donekle prenesen na film.

Ali nije.

Za početak, GOTG je film za decu. Ni Avengers, naravno, nisu film za Bergmanovce i Pazolinijevce i Tarkovskijance, ali jesu film koji svoju dramsku srž ipak čuva dobar deo vremena i zna kad sme da popusti stisak da bi imao momenat katarzične akcije ili komik rilifa (ili u slučaju scene sa Hulkom i Lokijem - i jedno i drugo odjednom). GOTG su, u kontrastu film za decu u onom najgorem smislu: dramski zaplet postoji samo u naznakama  - zli čovek koji ima crno oko očiju i govori sa pitchshifterom tako da znamo da je religiozni fanatik želi da raznese miroljubivu planetu na kojoj žive šašavi (ne)Amerikanci koji su rasno diversifikovani, imaju tromu ali nepotkupljenu policiju i svoje zatvorenike drže na drugom mestu - a pripovedanje je takvo da se svaki moguć momenat koristi za kreiranje gega - verbalnog, telesnog ili već kakvog - bez obzira kako to utiče na ritam filma ili karakterizaciju likova.

Tako da je ovo sličnije nekoj slabijoj kopiji Mapet šoa nego Star Warsu - film je prepun koreografija, muzike, elaboriranih akcionih scena, ali i snappy dijaloga koji zalaze maltene u tarantinovsko-kevinsmitovsko geekovanje i osnovna priča i likovi tu jako trpe.

Ono što svakako najviše nedostaje je ikakva kauzalnost. Sad, nije da i ozbiljniji filmovi nemaju probleme sa kontinuitetom i čak i neki od vrhunaca Marvelove produkcije (prvi Kapetan Amerika, Avengers) imaju ogromne rupe u zapletu, ali GOTG naprosto nije povezan ni na makro ni na mikro nivou. Likovi prelaze iz situacije u situaciju jer matrica akcione avanture veli da moraju da prođu kroz fazu antagonizma, da budu zatim prvo spojeni zajedničkim interesom pa onda prijateljstvom pa požrtvovanjem pa idealima, ali scenario to propušta da makar formalno opravda - naprosto prelaz iz jednog ovakvog stadijuma u sledeći stadijum događa se bez makar dijaloga koji bi publiku ubedio da su se likovi promenili. Najdrastičniji je momenat kada odlučuju da zaštite Xandar od Ronana - iako smo u prethodnoj sceni već videli da su se složili da to urade, Gunn nam onda daje tarantinovsku pričalicu od pet minuta u koju kreću sa idejom da im treba plan a završavaju zavetovanjem da će zaustaviti Ronana ili umreti iako cilj scene - plan - nije dosegnut, a posvećenje cilju su nam već dali u prethodnoj.

Ali i sve ostalo je tako, na mikro nivou, nema apsolutno nikakve logike u početnoj sceni kojoj je jedino opravdanje da postoji to da je prepisana iz Raiders of the Lost Ark, ali joj nedostaje konzistencija koju je Spielberg tamo imao - kod njega ima logike što idola koga Indi uzima niko do tada nije uzeo (zabačeno mesto, pauci, zamke, kugla) - kod Gunna, nažalost ne postoji nikakav razlog što jedan od najvažnijih predmeta u galaksiji stoji na izvolte, bez ikakvog obezbeđenja i niko ga ne uzima. Opet velim, jeste ovo za decu, ali deca ne zaslužuju da gledaju filmove bez kauzalnosti. Na još mikrijem nivou - film je prepun gedžeta i uopšte tehnologija koje imaju samo jednu funkciju u jednoj sceni, likovi na potpuno deus ex principima pronalaze izlaze iz situacija u kojima su već mrtvi (prvo Gamora, onda posle Draxx) i ovo je naprosto ono pogrešno shvatanje da je film za decu nešto u čemu bilo šta može bilo kada da se dogodi jer su deca bića mašte ali ne i logike..

Dakle, pripovedanje je slabo, opterećeno gegovima, a to se onda prenosi i na likove. Film ima veliki problem sa brojem likova - ima ih previše. Već u samom timu, Gunn ne zna šta da radi sa čak četiri komik rilif lika - ispada da je samo Gamora straight man (a nije čak ni man) a ona je napisana najslabije od svih. Rakun i Groot su najbolje ispali, i najverniji su stripu, i oni bi sami bili dovoljni kao komik rilif koji ima i ozbiljniju ulogu u priči. Nažalost, pošto je u filmu i Draxx, jer od njega može da se napravi sjajna ekšn figura, Gunn ne zna šta bi sa njim pa i njega pretvara u komik rilif. Draxx je u timu muscle, ali pošto je već Groot muscle, onda je opterećen i karakterizacijom koja ne zna gde bi - s jedne strane on je tragičar koji je usmeren na ubijanje da bi osvetio ženu i ćerku - s druge strane, on je izvor komedije jer sve shvata bukvalno, pa se čak i na dva mesta ismeva to što je izgubio ženu i ćerku.

Sam Star Lord je, avaj, takođe potpuno prebačen u komik rilif ulogu - njegova karakterizacija sa određenim tragičkim tonovima je potpuno zasenjena stalnim relativno nesmešnim gegovima koje pravi. Od Hana Soloa sa malo psihološkog prtljaga, kakav je bio kod Giffena/ Abnetta i Lanninga, ovde je ostao samo muškarac koji stalno pravi (relativno slabe) šale i kome ni malo ne verujemo ni kad pati ni kad se transformiše u heroja. Naprosto, Gunn niti ume da napiše tu transformaciju niti daje sebi dovoljno vrremena da je Pratt makar glumom, mimikom itd. prikaže.

Gamora je u toj ekipi, kako rekoh, jedini straight man, ali nažalost nju Gunn potpuno beščasti pretvarajući je čas u stereotipni seks-objekat, čas u damu u nevolji. Ono ne samo da nije konzistentno sa njenom karakterizacijom u stripu - tamo je ona najopasnija žena u galaksiji, ratnica koja nikada ne moli za milost i koje se svi plaše - već ni sa karakterizacojom koju film na početku pokušava da nam proda samo da bi je se odrekao čim nam je potrebna dama u nevolji da Star Lord izigrava viteza. Nije ni čudo onda da je Draxx od zen-budističkog ratnika kreiranog da ubije samog Thanosa u stripu, ovde došao do toga da bude veseli ćelavko koji ne razume prenesena značenja.

I na drugoj strani - previše likova je previše likova. Thanos je potpuni višak, ne služi ničemu (kao ni Collector), baš kao što Chitauri nisu služili ničemu u Avengersima. Ali dok su Avengersi imali džokera u vidu Toma Hiddlestona koji je Lokija odigrao sa strašću, a i Whedon ga je solidno napisao, ovde, avaj, Ronan The Accuser predstavlja samo dobar dizajn za ekšn figuru i ništa drugo. Motivacija mu je jedva natuknuta, villain monolog mu je isprazan, a metode su mu blago rečeno besmislene jer ako je već dovoljno da samo dotakne tlo da bi uništio planetu, verovatno postoji mnogo boljih načina da se to učini do da se ogromnim kosmičkim brodom zaleti u nju pored cele protivvazdušne odbrane...

Naravno, ovaj manjak osnovne taktičke logike se proteže i na scene borbe koje su besmislene, režirane bez osećaja za ritam (Rakun se popne na Groota na koga puca celokupno obezbeđenje zatvora i onda lamentira da nema pušku???) i pate od toga da sami glumci rade stantove koji onda ne izgledaju sjajno. Winter Soldier je ovde u ogromnoj prednosti jer je kaskaderski i koreografski deo tog filma bio besprekoran. Ovde je samo postprodukcijski deo nešto što vadi inače nenadahnutu akciju.

Suma sumarum - slabo i razočaravajuće. Rakun i Groot su ukrali šou i film u kome bi oni vodili paradu bi bio bolji. Ali narod se smejao a na kraju i tapšao tako da - sa publikom se ovo ipak konektuje. 3D je solidan.

Quoterežiser je bivši Tromin scenarista

Додуше, тај режисер је снимио један прилично добар анти-суперхеројски филм (можда је кључ у овом "анти").

ja, naravno, ne znam šta je ovaj galaksi 'film', niti želim da znam, a kamoli da ga gledam, ali sam svejedno okačio ovo što je meho napiso na fb zidu boba živkovića (jer mu je ovaj dao 11/10!) - čisto da nerviram njegove prišipetlje i drvene advokate koji su se razduševili tom tvorevinom.

Тај Галакси филм је нешто што судећи по трејлеру изгледа врло досадно.

Stari se u novoj kolumni bavi bapskim diplomatskim lekovima za koje se opredelila sadašnja vlast.


http://starikadar.blogspot.it/2014/08/tito-i-ja.html

"Четири дана касније, у Нашим новинама, у ауторском тексту ,,Шкороликс", без јасног разлогаогласила се и некадашња естрадна звезда, Димитрије Војинов, тврдећи да се овом сменом отвара ново поглавље у репресији над медијима у Србији. ,,После овог случаја схватићемо како у нашим медијима више ништа није исто", најавио је помпезно Војинов."

http://www.politika.rs/rubrike/Pogledi-sa-strane/Operacija-Cenzura-dokapitalizacija.sr.html


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ištvan je Ljiljin miljenik, dakle, biraj pažljivo reči kojim ćeš se obrušiti na Politiku jer će se ona obrušiti zauzvrat. 

Koliko je taj Kaić reeeetko nekoherentan i nepismen T_T

Ili je Politika rešila da otvori svoje strane bar jednom upražnjavatelju automatskog pisanja.

Uf, koliki wall of text.

Inace, meni su se GOTG veoma svideli.

Ko je taj Ištvan Kajić?

Mehmete u roku od desetak dana sam u Danasu bio proglašen za ultradesničara a u Politici za bivšu estradnu zvezdu. Ipak, teši me to što sam jedan od retkih kolumnista koje prenose i NUNS i Novi Standard.

Zanimljivo je da jesam u Našim novinama pisao jednu kolumnu u kojoj sam kritikovao Politiku ali ovaj tekst o Srđanu Škoru nije to... No, ja sebe još uvek smatram kolumnistom Politike "na službenom putu" dok se ne završi sada već bezmalo dvogodišnji sudski proces sa Srđom Trifkovićem...

Bilo je to poslednje vreme medijskih sloboda kada su u Politici kolumnašili Crippled Avenger i Marchello the Rapper... Just like in the old days on Serbian Caffffffe.

Urednik rubrike Pogledi sa strane, Branislav Radivojša me je svojevremeno u kolumni 'Maja i Milan" ispravio i umesto formulacije "predsednik" naglasio da treba reći  "doskorašnji predsednik, a sada predsednički kandidat" jer pisao sam o Tadiću i bio je april mesec 2012. godine.

Sada moj nekadašnji urednik nema problem ni sa tim što sam "bivša estradna zvezda", što valjda sugeriše da je svojevremeno angažovao u najboljem slučaju "altuelnu estradnu zvezdu", a ni prezimena mi se više ne seća. Kad se setim njegove priliežnosti prilikom opisivanja Tadića, žao mi je što se za mene nije postarao bar da mi prezime tačno izađe...


Sent from my iPhone using Tapatalk

Trebalo je da objasniš da ti samo propagiraš američku praksu po kojoj se svako ko je ikad bio predsednika SAD do kraja života oslovljava sa "predsedniče".  A i da promeniš prezime da se uklapa sa onim što piše Kajć.

Ja i jesam bio vođen tom američkom praksom.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Konačno, istorija je pokazala da smo bili u pravu.

http://dobanevinosti.blogspot.it/2014/08/doba-konacno.html