ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Naravno. A vidi ovu mudrost:

Kaće više taj glavni kuršlus? Aloo!

Pa, u kuršlusu smo već neko vreme.

Mrak.

Bitno je da nam i dalje ne popušta pažnja...

Reče cura koja potajno sanjari o trbušnim plesačicama...

Quote from: Stipan on 07-10-2014, 10:56:28
Reče cura koja potajno sanjari o trbušnim plesačicama...

Ne, nego volim svijet promatrati očima muškarca...

Tako sam i mislio...

Quote from: Stipan on 07-10-2014, 10:58:49
Tako sam i mislio...

Nisi, nemaš pojma o ženama...

E, vidiš, to je tačno. Što se više upinjem da ih shvatim, to su mi nejasnije.

Quote from: Stipan on 07-10-2014, 11:00:53
E, vidiš, to je tačno. Što se više upinjem da ih shvatim, to su mi nejasnije.

Zbog toga će ti svi djelovi u tvojim knjigama, u kojim opisuješ odnos muško-žensko, ostati i dalje najslabije karike...

Što? Pa zna se:

Žene su tople, žene su meke
žene su blijede, žene su snene
žene su ukras prirode
žene su ženstvene...

A MUŠKARCI SU PRAVI MUŠKARCI!!!

Žena je savršena dopuna muškarcu. To sam negde čuo. Ograđujem se.
Čuo sam još jednu ali neću. 

Quote from: SuperSynthetic on 07-10-2014, 11:09:56

Žena je savršena dopuna muškarcu. To sam negde čuo. Ograđujem se.
Čuo sam još jednu ali neću. 

Sintetik, dođeš, i pokvariš svo veselje...

Što se brecaš na sirotog Sintetika? Baš je lepo rekao.

Moja savršena dopuna bi bila onakva kakvom je zamišljam. Slušala bi određenu muziku i imala određenu boju glasa. U društvu bi se ponašala na odrđen način koji ja zamišljam. U kući takođe. I u krevetu. I u kuhinji. Njen izgled bi inspirisao moju maštu. Da je želim. Da je zamišljam.

Quote from: SuperSynthetic on 07-10-2014, 11:40:14

Moja savršena dopuna bi bila onakva kakvom je zamišljam. Slušala bi određenu muziku i imala određenu boju glasa. U društvu bi se ponašala na odrđen način koji ja zamišljam. U kući takođe. I u krevetu. I u kuhinji. Njen izgled bi inspirisao moju maštu. Da je želim. Da je zamišljam.

Kažu da su u Japanu stvorili savršene lutke zaaaa.... to!

I tako kad god mi se neka svidi ja počnem da je zamišljam. Kad se smuvamo, prvih 15 dana bude divno. Vatromet u raju. Sledećih 15, onako. A drugi mesec pakao. Nijedna mi veza ne traje duze od 2 meseca. Najgore je to što kada raskinem, ja ne patim za onom sa kojom sam raskinuo već za onom koju sam zamisljao. Strasno patim.

Fino od tebe, Sintetik, sto si se ispovijedio. Idi u miru. Peace brother!
Sto se tice vatrometa u Raju, evo prigodna slicica...

Peace. A možeš to shvatit i kak ispovijest ak tak želiš. Ćuj...
Vidi, ali i pored te silne patnje isplati se to sa ženama, ako ništa drugo onda zbog tih prvih 15 dana kada ih niti vidim niti čujem. Samo ih zamišljam. Osećam ono što zamišljam. Kao droga. Ko zna šta one pričaju i šta rade tada. E već u narednih 15 dana dolazi do blagih kuršlusa. Uglavnom skontaju da nisam baš u trenutku realnosti koja teče pa počnu da traže kintu i korist da izvlače. To me jako brzo otrezni. Bila je jedna mala koja ništa nije tražila, nju sam baš voleo, ali me je u tih drugih 15 dana stalno treskala rukom po čelu dok smo ležali u krevetu i govorila da ona nije takva kakvom je ja zamišljam. Dobra, lepa i čedna. Malo mi je išlo na kurac to treskanje, te sam prestao da zamišljam i shvatio da pored sebe imam muku, a ne pesmu savršenog ritma. Mislim bilo je tu ritma ali ritam je ona davala treskajući po mojoj glavi.

Trebalo je da joj kažeš da tebi pamet još nije došla u glavu, pa bi te treskala po nečem drugom.

ne razumijem tu manijakalnu potrebu u životu - pronalaženje idealnog partnera! nema toga ni u Raju. nitko nam nije ugradio savršen kompas u tijelo za očitovanje idealne dopune s drugim bićima. ostavi se ti toga. idemo pisati priče, maštati sreću...

Quote from: mac on 07-10-2014, 13:06:55
Trebalo je da joj kažeš da tebi pamet još nije došla u glavu, pa bi te treskala po nečem drugom.

Quote from: saturnica on 07-10-2014, 13:11:28
ne razumijem tu manijakalnu potrebu u životu - pronalaženje idealnog partnera!

Ali Saturnice! Pa ti nemaš pojma o muškarcima!!!

Quote from: Stipan on 07-10-2014, 13:30:49

Quote from: saturnica on 07-10-2014, 13:11:28
ne razumijem tu manijakalnu potrebu u životu - pronalaženje idealnog partnera!

Ali Saturnice! Pa ti nemaš pojma o muškarcima!!!

kao netipičnom predstavniku muškaraca, bolje ti je da šutiš.

Pa sad, ja sam netipičan po mnogo čemu, ali ako voliš da ćutim, eto ćutaću...

Quote from: Stipan on 07-10-2014, 16:39:23
Pa sad, ja sam netipičan po mnogo čemu, ali ako voliš da ćutim, eto ćutaću...

crni stipane, točno sam znala da ćeš to što sam rekla, shvatiti kao kompliment. molim te, ušutkaj se i ne navlači me više na komentiranje.

To sa navlačenjem je interesantan sklop misaonih tokova kod tebe.

  I tako, ta mala o kojoj sam počeo da vam pričam (što me je lupala po čelu) je bila prilično talentovana. Bolje reći - imala je tu žicu. Taj vajb. To bih najbolje osetio kada bi ona legla na stomak, a ja preko nje. Čoveče! Kao da sam uhvatio malu zverčicu koju držim zarobljenu svojom težinom dok sam u njoj otpozadi. Da, to je bila ona – mala slatka zverčica. Ali da se vratimo. Moja težina joj nije smetala da mrda guzom. Kako je samo mrdala. Ah kako ga je lomila. Odozdo. Bilo je teško ne svršiti. Još teže je bilo kada bi nam se prsti ukrstili, a usne i jezici dodirnuli. Morao sam opako da se koncentrišem da je ne napunim u tim trenucima. Medjutim kada bi ona počela da svršava tu je i moja kulminacija bila neizbežna. Da budem iskren, ona mi je jedina riba s kojom sam zajedno svršavao. Mislim, u istom trennutku. I to redovno.
  Naravno probao sam tu poziciju i posle sa drugim ženama. To što im dupeta nisu imala tu idealnu specifičnu tvrdoću kao njena guza mi još i nije toliko smetalo, ali kada bih u polumraku sobe počeo da nazirem njihove face napaćene od svakodnevnog odlaska na posao i loše, nezdrave ishrane nestalo bi i č od čarolije. Mislim, bilo je seksipilnosti u tim njihovim facama ali od svršavanja ni s. Promenili bi nekoliko poza, jahali se do iznemoglosti i ništa. Na kraju bi mi uglavnom svaka od njih rekla – hajde da ti popušim. Ili – to, to, to mi radi, hoću da svršim, posle ću da ti popušim. I to je to. Pornićarenje. Jbg.
  Sa Zverčicom je bila druga priča. Ta svežina lupanja njenog srca. Krv koju bih osećao pod rukama kako teče dok joj stežem telo. Čoveče! A nije bila nevinašce, ako je to uopšte bitno. Mislim prošla je ta svašta.  Mnogi su hteli da im slatka klinka puši. Da im ga drka njenim tankim dugim prstićima. Da joj ga stave u guzu. Ona je pristajala na to, jer šta bi drugo. Bože, pornićarenje je normalno među napaćenim svetom. 
  Nekada bi počeli da se vatamo, a ona bi rekla – nemoj, nisam sigurna da to sada stvarno hoću. Ne bi mi bilo pravo ali šta sam mogao. Posle bi me usred noći probudila prelazeći nežno noktićima po mojim grudima, mazeci me po stomaku i vatajući me za ud. Govorila je – volim te, volim te, ah kako te volim. Tada bih se vrlo brzo izgubio u slatkom vrtlogu svršavanja sa njom.
  Bojila je svet nevidljivim bojama. Davala mu novu dimenziju. Slobodu. Surfovao sam na tom njenom talasu slobode. Voleo sam da je gledam ujutru kako pognute glave tumara po kući. Voleo sam da mi pušta muziku i priča o njoj. Voleo sam njenu boju glasa.
  Jedina riba sa kojom nisam pornićario. Jedina riba sa kojom sam zajedno svršavao. Mislim, u istom trenutku. I to redovno.
  Mala slatka Zverčica.

Sintetik, od jutros brisem i pisem komentare na tvoju, nazovimo to pricicom za neki pornografski casopis. A onda sam se ipak dohvatila one knjizice Znaka Sagite, u kojoj ti imas dvije sjajne price. Jos jednom sam ih procitala obje, narocito onu s naslovom Snajperista. Nevjerojatno, seksa nigdje! Trebalo mi je da se podsjetim kako ti znas i umijes pisati kad hoces, i kako erekcija u tvojim hlacama nije jedino sto te motivira za pisanje. Meni osobno, puno je draze kad pisac dozivi erekciju u mozgu...

 
  A čitalac? Nemoj da se lažemo. Zašto je sex tolika tabu tema u umetnosti kako je većina shvata? Jel to nešto ružno? Sramota? Otkud to licemerje? Na kraju ćemo svi postati botovi konformizma u svetu u kome vlada novi svetski poredak. U svetu u kome nema vise rock zvezda. U svetu u kome ce nestati individualnost. Ljudi ce u tom svetu prestati i da se jebu, jer ce samo plansko razmnozavanje biti dozvoljeno. Radjace se samo pefektni genijalci koji gledaju MTV.

Pišem o onome šta znam. Šta sam preživeo. Vratim se u taj trenutak i trudim se da transponujem ne papir hemiju koja mi se tada dogadjala u mozgu. Snajperista? Zašto bih se vraćao u zatvor? Za čije babe zdravlje? A? Mislim mogu ja da se vratim na razna mesta i događaje u kojima i nema žena i da to umontiram u priču ali nemam inspiracije. Možda kad bi me neko inspirisao kintom. Ovako pišem kad mi baš dođe. A juče mi došlo čoveče, baš mi došlo.
Znači, kao što rekoh - pišem o onome šta znam i verujem sebi i svojoj memoriji i osećajima. Ne guglam. Mrzim google. Google je najbolji prijatelj novinara, a ja fala Bogu nisam jedan od njih. Ako nešto ne može da se izgugla onda to ne postoji. Kako onda mogu da pišem o nečemu što ne može da se izgugla? O svojim osećajima? Baš sam bezobrazan što sam sebi dao to pravo. Najebaću ali boli me kurac.

I zato pamet u glavu - veliki brat vas gleda kroz ovu kameru na lap topu. Gleda vas i kad izađete na ulicu preko svih onih kamera za prismotru koje vi i ne vidite. I ne znate da one uopste postoje. Pazite šta radite i nemoj slučajno da čitate ovu priču gore. Ko je pročita oslepeće, a ko bude drko dok čita, ispašće mu oči. Nemoj posle da kažete da vam nisam rekao.

Ti si malo pobrkao lončiće, Sintetik, al' da ne dosađujem više, primi moju ispriku...

http://youtu.be/sfp8xrNAS6I

Ispricavam se ja tebi Saturnice. Nisam te mislio ljutit. Oprosti.

http://youtu.be/p0OU_WKhMbY

 

Lep ti je smiley. Lepši od drugih.