ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Sad si u pravu, ako su to čitaoci koje smatraš irelevantnim. Tu se i bitno razlikujemo. Svoje čitaoce uvažavam i verujem da im je stalo do sadržajne knjige. A što se tiče "prepričavanja" to je postalo opšte mesto zloupotrebe ocene tuđih dela. Ako uporedno pogledamo oba teksta, Numer Iliot je na sedam strana predstavljen, bio otet i ponižen, da bi do kraja dospeo na cilj koji mu je namenjen. Kod tebe se u prvom poglavlju ne događa ništa, osim ako nabrajanje poznatih likova naše kulture i istorije i besmisleno jurcanje kao na nekom beogradskom splavu ne smatraš događanjem. Tako je i u drugom poglavlju, uz obimni informativni program. Meni je tek od Lune Lu priča počela da dobija na zamahu, odnosno, što bi rekao drf, možda bi trebalo početi od Kripla.


Ako se prepustim nagađanju, Filip Višnjić je DJ i pušta muziku.

Quote from: Boban on 14-12-2014, 00:01:29
Kada neko ponudi na čitanje deo veće celine, on onda traži da se priča o golom pisanju, bez uvida u strukturu. OK, ako pita da li bi neko čitao delo koje ovako počinje to je mekši pristup, ali i dalje ne govori mnogo o samom delu.

Ja lično ne volim početke koji objašnjavaju naširoko i nadugačko šta prethodi samoj radnji. Ja volim da radnja krene odmah pa da se usput saznaje sve ostalo.

Mislis veci deo celine. Isto kad kazes " Ja licno ne volim pocetke..." ono licno je suvisno. Ili je ja suvisno, narocito ako i sledecu recenicu pocinje sa ja.

i šta nam to govori?

Quote from: scallop on 14-12-2014, 00:26:35

quote author=Boban link=topic=14058.msg561692#msg561692 date=1413455045]
Dok čekamo odštampani primerak, evo prvih 25 strana za radoznale: http://www.boban.rs/slobodanida/Slobodanida_1-25.pdf





Pročitajte prvih šest strana i recite da li biste čitali.

  Ok je ovo. Za moj ukus bi trebalo malo brže ali ok. Teško da bi puno ljudi uzimalo za avatare pisce, naučnike i ostale istorijske ličnosti. Bila bi tu gomila Ceca, Karleuša, Šarica pa čak i Arkana, naravno. Ja bih jedini uzeo Dostojevskog. Prišao bih Njegosu i pitao ga:
  - Je li brate, zašto pišeš tim teškim arhaičnim jezikom? Dal si normalan?
  - I Šekspir je tako pisao - odgovorio bi on. 
  - Jeste, al pre dvesta godina. (200 godina pre tebe. Pre nas.)
  Tu bi se okrenuo i otišao do Frojda. Sa njim bih malo popričao o likovima u mom novom romanu, te bi on inspirisan tim razgovorom uhvatio da davi Reicha egom i alter egom, pošto mu je  ta ideja upravo sinula. Razgovoru bi se naravno prikljucio i Ajnštajn, te bi počeo da dobija vizije relativiteta, koje bi Mileva tu na licu mesta izračunavala i pretvarala u čistu matematiku. Sve vreme bi bili na čistoj kolumbijskoj kokti. Sem Mileve. Njegoš bi cirkao.
Na kraju bi dovatili narodnjakuše.

Quote from: Boban on 14-12-2014, 01:26:32
i šta nam to govori?

Pan-pan

Ostavićemo da se ona dva pemzionera izjutra dogovore u vezi s prepričavanjima, neg' da vidimo nešto drugo. Kaže izvesni Prcojko:

Quote from: Prc Milojko on 13-12-2014, 19:10:52
Samo totalni duduk može pomisliti da je ovo mojih ruku delo. Ovde se radi o suvoparnoj prozi u kome poezija nikakvog udela nema, čak ni u tragovima, a to ni u kom slučaju nije ni blizu onoga što ja radim. Prema tome. ovo ne bih napisao ni u kojoj fazi delirijuma.

Sažaljevam slučaj. Epska fantastika (ma koliko se batrgalo u dokazivanju da gornje to nije) je vrlo bliska poetskom teatru. To su te neke rečenice k'o raširene ruke, maglovitost izražaja... Ti Prcojko biće nisi shvatio smisao pojezije, ona nije sisa koju bi da posložiš u šaku pa da nam posle pričaš kako je baš lepo takvo šta "mesiti". Šta je Scallop postavio je i previše poezija (u nekom od svojih oblika), a premalo pripovedanje. To zameram. Hamasin, Numere, nekakve sporangije pa i kapanja dok se ne spoji... Gnjecavo. Daklem, Prcojko, naravno da ovakvo šta ne bi UMEO da napišeš, kakvi delirijumi kakvi bakrači, ikad! Bez daljnjeg, nisam ni u trenutku pomislio da bi kakav duduk mogao da napiše ovako nešto. Ovde se preganjamo u vezi s nekim dubljim stvarima - dostojno Prcojka je iskorišćeno u smislu repera nekvaliteta i ništa više.

Quote from: kimura on 13-12-2014, 18:13:26
To se da doterati, ovde smo čitali daleko gore stvari.

Mislim da će autoru sad laknuti 

Dobro da si to razjasnio, jer ti u svakom slučaju nisi reper ni za šta.

Прц, у артиљерији се често деси следећа ситуација:
опали се граната према циљу, даљина нпр. 14 км, она пребаци циљ и рокне иза њега триста метара, а руковалац гађањем дрекне на недужне извиђаче са осматрачнице: "Пребачај триста, репер разграната крушка, правац исти!"
Онда из оног топа опале поново, са коригованом даљином, а граната дрмне неких триста метара испред циља, па онај руковалац гађањем, најчешће неки капетан, урликне, опет на оне недужне извиђаче са осматрачнице, а не на неке дужне: " Подбачај триста, репер гомила стајњака, правац исти!"
Е, сад, Прц, пошто смо ми сви ипак репер за нешто, ај се ти лепо одлучи, јел је неко разграната крушка, ил је гомила стајњака? А, узгред буди речено, извиђачи са осматрачнице нису криви ништа, него су криви они на ватреном положају што рачунају, а помало и они што на артиљеријском оруђу опаљују. Према томе, Прц, ватај ти за гушу те што рачунају и опаљују, али ватај и репере, па не дај да омаловажавају твој лик и дело. Ти си, бре, легенда!
Сматрам да би ти овакво штиво могао да напишеш, али није твој стил. Даклем, да речем још једаред, није твој стил. А ове, што зајебавају и омаловажавају твоје списатељске моћи, упитај да упоредите број објављених страна, ајд нек ту рачунају и опаљују. Сигуран сам да би ти ту боље и дуже опалио од већине њих. Јебига, само у рекламама лепо звучи оно "једи мало, једи добро" ал се у животу остаде гладно код тог доброг. (А ако се користи оно "пиј мало, пиј добро", остаде се жедно.)
И не просеравајте се више, ко год је овај Скалопов исечак написао, урадио је то добро. Ако је  писац за циљ имао распламсавање дискусије, показивање зависти, читалачке афинитете, објективно оцењивање, онда је и генијално. Можда је малко, али само малко недорађен, али верујем да је то зато што смо добили прву руку на увид, још неизмалтерисан и неокречен текст. Али, неоспорно је добро и верујем да ће бити још боље, ако га има још.

Quote from: scallop on 13-12-2014, 12:23:06

Osnovno pitanje je da li je tekst epska fantastika? Ne, sigurno nije. Epska fantastika se bavi prošlošću i prečesto izmaštanim alternativnim svetom. Ne bih da pokazujem prstom kao Boban, ali se pominje dvesta dvadesdet sedam, a ne dvadeset sedam generacija, pa je sigurno smešteno u BUDUĆNOST.

Mislim da epska fantastika ne mora nužno da se bavi prošlošću, to svakako nije nešto što je primarno određuje.

E, moj Skalare, dobar si primer izabrao, ali, ponekad, ni top ne valja. Dobar kapetan bi bilo koji cilj iz tri puta upucao. Zato bih pre rekao da na ZS svi kapetani iz svog topa pucaju, makar nikad u cilj ne pogodili, jer važno je da trešti.


Ispada da na našem forumu svaki pisac ima i svog kritičara, samo ih ja imam sve na gomilu. Od rečenice do ispričavanja na sve postoji primedba. Trebalo bi mi bar dve strane da na prigovore odgovorim. Možda i hoću, ali to nije bio cilj postavljanja početka romana. Cilj je bio da proverim tvrdnju jednog prijatelja da priču vredi dovršiti. Dakle, radi se o jednom od mojih restlova, u pitanju je prva ruka i radi se o demostraciji postavljanja seta i glavnih likova priče.


Pomenuću samo jednu stvar zbog koje imam većinu okršaja u vezi sa bilo čijim rukopisima. Rukopis može da bude dobar i loš, i sve između, ali o stilu ne vredi govoriti. Stil se sviđa ili ne sviđa, dakle, mišljenje je ekstremno privatno i ne može biti ocena ili deo ocene rukopisa.


ED. Evo i Hidden mi otkriva toplu vodu, kao da nisam pomenuo i alternativne (izmaštane svetove).

Ma ne želim da otkrivam toplu vodu, samo mi je zasmetalo definisanje po kriterijumu prošlost/budućnost. Jesi pomenuo alternativne, izmaštane svetove, ali ne vidim kako to ublažava/menja prilično jasan stav po pitanju određivanja na osnovu vremena u koje je smeštena radnja.

Popriličan uslov za postojanje epske fantastike je postojanje - epa. Ep ili postoji u prošlosti ili mora da se izmašta. Sa druge strane, najbolje definicije su kratke definicije. Toliko da istupanja možemo da posmatramo kao incident (koji proverava pravilo). Kao čovek sa svetske književnosti mogao bi da daš primer koji moju tvrdnju demantuje. Samo, nemoj Ratove zvezda, to je čisti SF.

Interesantna pojava na ovom forumu: često se o novoobjavljenim knjigama zapodene beskrajna i, po meni, sasvim suvišna rasprava da li je delo pred nama roman ili nije, da li je horor ili ima samo neke hororične momente itd. Nagore od svega je što se na tome i ostane.
Naravno, ima onih kojima je klasifikacija književnih dela najvažnija na svetu, ali ja nisam od tih, već kao i većina običnih smrtnika čitam radi uživanja u pročitanom.

Pri prvom čitanju o Numeru Iliotu pale su mi na um dve stvari:
- ovo je Scallopovo (čitala sam samo ''Rašane'' i ''Oko za drugi svet'', ali meni je to prilično očigledno)
- ovo nije završeno

Sad, u pogledu druge stavke bih možda mogla nešto da sugeričem, ali to bi bilo do ličnog ukusa i potpuno neobjektivno.

Inače, Bikina primedba ovde je od opšte koristi. (Nekakvo, nešto, nečemu itd.) Primer kako greše i oni koji su inače takvih grešaka svesni. Ujedno i pouka svim genijalcima da za dobar ''književni proizvod'' nisu sebi dovoljni.

Quote from: scallop on 14-12-2014, 11:15:03
Popriličan uslov za postojanje epske fantastike je postojanje - epa.

Što se mene tiče, ovde se možemo zaustaviti. Dovoljno je kratko, a bome i tačno.

Dve stvari bih da istaknem:

1) Kao čovek sa svetske književnosti, živim u uverenju da je jedina obaveza koju imam ta da ono što sam sa tog mesta izneo okačim mačku o rep.

2) Ako nešto ne postoji u prošlosti, tj. nije postojalo, mi ga moramo izmaštati. Ne razumem kako očekuješ da demantujem ovo : "Ep ili postoji u prošlosti ili mora da se izmašta."?

Stvar zbog koje sam uputio prvi post, svodila se na žanrovsko određivanje prema kriterijumu vremena u kome se radnja dešava.

Quote from: kimura on 14-12-2014, 11:33:46
Interesantna pojava na ovom forumu: često se o novoobjavljenim knjigama zapodene beskrajna i, po meni, sasvim suvišna rasprava da li je delo pred nama roman ili nije, da li je horor ili ima samo neke hororične momente itd. Nagore od svega je što se na tome i ostane.
Naravno, ima onih kojima je klasifikacija književnih dela najvažnija na svetu, ali ja nisam od tih, već kao i većina običnih smrtnika čitam radi uživanja u pročitanom.

Pri prvom čitanju o Numeru Iliotu pale su mi na um dve stvari:
- ovo je Scallopovo (čitala sam samo ''Rašane'' i ''Oko za drugi svet'', ali meni je to prilično očigledno)
- ovo nije završeno

Sad, u pogledu druge stavke bih možda mogla nešto da sugeričem, ali to bi bilo do ličnog ukusa i potpuno neobjektivno.

Inače, Bikina primedba ovde je od opšte koristi. (Nekakvo, nešto, nečemu itd.) Primer kako greše i oni koji su inače takvih grešaka svesni. Ujedno i pouka svim genijalcima da za dobar ''književni proizvod'' nisu sebi dovoljni.

Da li bi nešto vredelo da rečenicu koju je navela Biki smatram stilskom figurom? Pokušao sam da prikažem tok osvešćivanja i prepoznavanja okoline i situacije. To je lako izbaciti, ali mi se, nekako, dopada.


U pogledu "druge stavke" još nisam izneo o čemu se pripoveda, a šta se ne može izbeći. Najpre, to je postkatastrofična priča i nema veze sa epskom fantastikom. Dalje, ima predložak - "Oko Svetovida: Falus".

Da li je tvoje toliko vraćanje na napisane priče i neka vrsta njihovog nastavljanja i međuintegracije posledica samoutiska da su izmaštani svetovi ostali nedorečeni?
Na kraju će se ispostaviti da ti imaš dve-tri pozornice na kojima si smestio sve svoje priče.
Ja radim drugačije, čak i kada imam isti lik u dva dela i iste lokacije, to uopšte nisu povezane stvari i postoje potpuno nezavisno, pa je čak pogrešno premisu iz jedne priče pokušati učitati u drugu.

Quote from: scallop on 14-12-2014, 10:21:35
Ispada da na našem forumu svaki pisac ima i svog kritičara, samo ih ja imam sve na gomilu. Od rečenice do ispričavanja na sve postoji primedba.

A šta si ti očekivao u situaciji kad jedan od stubova srpske fantastike ovako nešto izbaci pred zveri?

ali ja ne vidim šta je problem da se razgovara otvoreno... kada iznesem stav da bih ja uradio nešto drugačije, to ne znači da ono kako je urađeno nije dobro, već da je moj senzibilitet različit, a to valjda pomaže i piscima početnicima da sagledaju sve moguće načine da se jedna stvar predstavi u delu.

Moraćeš da odlučiš da li ti je važnije da mene umanjiš ili sebe da uvećaš. Recimo, ja "nedorečen" vidim kao "nepopunjen". Sam sam izjavio da su sve moje priče, osim "Grbovnika", otvorene priče. Volim kad mi ljudi prebace da bi još čitali. Možda bih mogao na kašiku umesto na kašičicu, ali to zavisi od toga šta je u tanjiru. Isto tako, odavno sam napisao da sam usmeren na četiri sveta: svet oko mene, svet u meni, svet pre mene i svet iza mene. Ukupno četiri pozornice, a ne samo dve-tri.


Velika je šteta što ti misliš da radiš drugačije. Ustvari, ne radiš ono šta pišeš da radiš. Radiš sve pogrešnije, jer pokušavaš da se ufuljaš čitalaštvu koje ne ceniš. To je potpuni paradoks. Budući da ne želim da se potpuno složim sa nekim drugim komentarima, zadovoljavam se da kažem da je SLOBODANIDA u prvoj trećini isprazna, kasnije se batrgaš gubeći iz vida osnovni motiv koji je dobar, a potpuno Fionu i njen slučaj koji je pokretač priče. Da ne ponavljam da si ispustio Vojnova taman kad je moglo da postane zanimljivo.

Slažem se da nije problem da se razgovara otvoreno, čak (pa i štaviše). Mogli bismo i o različitosti pristupa pisanju, ali sa konstruktivnim argumentima. Da neko vidi fajde. Recimo, Svi imamo problem da nezaobilazne informacije plasiramo tako da ne izazovu komentar da je u pitanju prepričavanje. Postalo je popularno sve proglasiti prepričavanjem i više ne prepoznajemo pripovedanje. Recimo, imamo lik u priči i rečenicu: Do pre mesec dana je bio poslanik u parlamentu. Ili: Nekada je osvajao medalje u gimnastici, ali se nije pokazao političkom gimnastikom na mestu predsednika vlade. Mogao bih da nabrojim bezbroj primera u kojim se lik određuje i pomoću događaja iz prošlosti. Da li su to prepričavanja? Nisu. Samo kad se važne informacije nespretno serviraju imamo prepričavanje. Na drugoj strani imamo "lonizme", jer ih predstavio Loni kao jedini dobar put za informisanje u priči. Radi se o informisanju kroz dijalog, čemu je pribegao i Boban u razgovoru između Koste i magacionera službenih avatara. Da li bismo taj dijalog nazvali prepričavanjem ili "prepričavanjem kroz dijalog"? Ne, ako bi se takav dijalog mogao očekivati, a da, ako je dijalog izforsiran da bismo dobili neke dodatne informacije. Svodi se na pitanje je li taj dijalog izforsiran ili ne. Delikatno?  Da za pažlivog čitaoca, ne za površnog. Eto.

Sad smo ispali i "površni" jer ne hvalimo?! A šta se desilo s onom poslovičnom "public nudity" devizom?

Ti si svakako površan, jer ne pročitaš ni napisano. Reč je bila o informisanju kroz dijalog. Sve što nije Mrtvak style tebi je prepričavanje i gnjecavo. Zamisli da i svi drugi imaju isti stav. Što se tiče skidanja gaća, zar ne misliš da sam ih skinuo? I ko još?

a bre, sve je bolje kada je bolje odrađeno. Ima Zelazni na početku "Ostrva mrtvih" nekoliko strana prepričavanja da ti stane pamet. Nama uglavnom smeta kad počne da zapinje, pa tražimo krivca, ali nije kriv pristup nego majstor. Naravno, bolje je držati se nekih pravila i izbegavati problematične situacije, ali na kraju krajeva, nema univerzalnog saveta.
Otkad sam shvatio da Radmilo u svojim rečenicama nudi mnogo više podataka nego što mogu da podnesem, sve mi je lakše. Naravno da on misli da ja nudim premalo, pa bilo bi neprirodno da nije tako. A istina je negde tamo, neuhvatljiva i nejednoznačna.

Nepodnošljiva težina čitanja.

Nije problem u kvantitetu informacija u tekstu, vec u kvalitetu. Bitno je sta nam pisac nudi. Volim da citam sve i svasta. Neki su pisci up to the point. Nema mnogo opisivanja, nema puno dijaloga, dok neki pisu nasiroko i nadugacko kao na primer moj omiljeni Umberto Eco. Volela bih da znam italijanski, jer u orginalu sigurno jos bolje zvuci. Evo ga odlomak sa " puno podataka" koji je napisan tako da samo klizi, ne mora da se prezvakava pola sata pre nego se proguta.
"  "Until then I had thought each book spoke of the things, human or divine, that lie outside books. Now I realized that not infrequently books speak of books: it is as if they spoke among themselves. In the light of this reflection, the library seemed all the more disturbing to me. It was then the place of a long, centuries-old murmuring, an imperceptible dialogue between one parchment and another, a living thing, a receptacle of powers not to be ruled by a human mind, a treasure of secrets emanated by many minds, surviving the death of those who had produced them or had been their conveyors."
― Umberto Eco, The Name of the Rose





Inace upravo zavrsavam citanje Natchez burning koju je napisao Greg Iles. Ovo je prva knjiga od njega da citam i vec planiram da procitam jos neku. Odlican pisac, a isto tako daje " puno podatka".
Nemojmo molim vas samo da je citalac kriv sto mu se napisano ne svidja.

Da ne ispadnem sad kao baba Jaga pa samo kritikujem, pocetak je bio dobar. Prica je bila captivating (ne mogu da se stom srpske reci) do onog dela kad je Numer Iliot krenuo na put. Mozda se pisac tu umorio pa je na brzaka nesto napisao tek da nastavi pricu. Da sam pisac ja bih se vratila na to mesto i ponovo pokusala .

Још сам ту, али сам потпуно депримиран. Ако моје писање читаоци разумеју као ја Бикин коментар, онда им џаба читање.

scallope, ponoviti ću ono što sam rekla na početku, to je vrlo fin tekst, stilski. što se tiče sadržaja, meni bi trebalo malo više materijala za donijeti neke zaključke.

Saturnice, znam ja da sam komplikovan i da sam kao strelac koji cilja samo "veliku desetku". Ali, kad mi bace u nos Eka, koga izuzetno volim imam osećaj da postoji greška koju je neko napravio, ali da to sigurno nisam ja. Da je pomenula Borhesa mogao bih da se bacim pod voz. I još je to par rečenica engleskog prevoda sa italijanskog, u kome se uživa iako se pomalo ne zna ni srpski, onda se pitam šta sam to pisao. Pomene mi se višak informacija i prepričavanje, a i ti si pomenula klišee. Imaju mišljenje i oni koji ne znaju razliku izmešu epske fantastike i postkastrofične priče. Prosto ne znam kako se i da li se uopšte negiraju takvi stavovi.


Teši me da nijedan čitalac ovog uvodnog dela u roman nema pojma kako se oseća osoba koja se odjednom nađe na putu u neizvesnost i to na najgori moguć način. Numerova očekivanja da se završava vreme baljezganja plebsu i sirotinji, da se konačno domogao mesta gde će ga ceniti, pretvaraju se u svoju suprotnost. Kao da je dospeo pred Obamu da mu iznese svoje ideje, a ovaj mu kaže: "Ne, brale, ti ćeš u Gvanatanamo." I, naravno, kad ponovo počne da dolazi sebi, na putu u tu neizvesnost, oko njega je nešto, negde, pored, ispod, nekako ga žulji... dođe mu da ne otvori oči i vidi. Zapravo, sve napisano je namerno napisano onako kako je viđeno, a meni treba da pomogne da odlučim da li da ga vodim dalje ili da ga utepam, tamo dokle sam stigao.

Zar ti nisi devica?!

Stavi bolje smajli, čak i ako se ne šališ...

scallope, zanemarite moje primijedbe, toliko su nebitne da nisu vrijedne spomena. na primijer, da sam imala u ruci cijelu romančinu od 300 stranica, malo morgen bi se sjetila na kraju knjige je li osoba na početku imala ili nije flekave haljine i bradu. pogotovo ako bi me radnja povukla...

Quote from: mac on 15-12-2014, 14:14:50
Stavi bolje smajli, čak i ako se ne šališ...

https://www.google.rs/search?q=hole+digger&newwindow=1&site=webhp&tbm=isch&imgil=Tyl2RvIzeaWz-M%253A%253B22W-eow3_PcU3M%253Bhttp%25253A%25252F%25252Fwww.ottomanhistorians.com%25252Finteresting-facts-about-the-different-post-hole-digger-types%25252F&source=iu&pf=m&fir=Tyl2RvIzeaWz-M%253A%252C22W-eow3_PcU3M%252C_&usg=__rNHGikl4z15-YBuYA3L-DeTjqCQ%3D&biw=1366&bih=643&ved=0CCkQyjc&ei=g-eOVPXpCsmqywOMkYDgBA#facrc=_&imgdii=Tyl2RvIzeaWz-M%3A%3BfjWiy3DWzxdiPM%3BTyl2RvIzeaWz-M%3A&imgrc=Tyl2RvIzeaWz-M%253A%3B22W-eow3_PcU3M%3Bhttp%253A%252F%252Fwww.ottomanhistorians.com%252Fwp-content%252Fuploads%252F2013%252F05%252FPost-Hole-Digger.jpg%3Bhttp%253A%252F%252Fwww.ottomanhistorians.com%252Finteresting-facts-about-the-different-post-hole-digger-types%252F%3B800%3B565

Ja sam inace ekspert kad je u pitanju put u neizvesnost, mogla bih roman da napisem

A ti si znači zmajica, a ne zmaj! Ništa nije onako kako izgleda. Iznanađenja su nekad i prijatna.

Dođe čovek u omladinsku školu Zvezde da pogleda fudbalere i komentariše: "da, da... ali Mesi je neuporedivo bolji i ne možete očekivati da će ljudi dolaziti da gledaju ove dok postoje TV prenosi s vodećim fudbalskim igračima."

Scallop je postavio pitanje:" Da li bi neko citao?" . Pitanje je apsurdno. Ako je ocekivao da ga svi potapsu po ramenu i kazu odlicno je svi cemo da citamo, onda cemu pitanje? Ako je pak ocekivao da cuje iskren odgovor, onda ne razumem ovakvu njegovu reakciju. Ovako se samo tinejdzeri dure kad im ukazes na nesto sto ti se ne svidja. Jedina razlika je sto tinejdzeri ne pitaju za misljenje, a scallop je pitao, pa se posle popismanio . Elem, kao sto rekoh da sam na njegovom mestu, ja bih se lepo vratila na onaj deo gde se spetljao sa nesto, neko, negde i opisala to malo bolje. Ne vidim u cemu je problem da opise da se drmusa u konjskim kolima, kad  nam je vec nakon par recenica otkrio tu misteriju.
Well, that's my two cents, take it or leave it.

Zahvaljujem na dopuni komentara, kao i Bobanu na komparaciji.

Ja sam tvrdoglav i uvek radije mislim da svi greše nego ja jedan jedini. Čini mi se da je Radmilo po tom pitanju zadrtiji od mene.
Kaže da piše za deset posto najboljih čitalaca, ali u toj izjavi postoji zamka. Ljudi imaju afinitete. Pretpostavimo, razgovora radi, da radmilovo pisanje po tematici može da bude zanimljivo trećini čitalaca, ali taj dodatni uslov, da budu izuzetni dovodi nas do potencijalnih 3% onih koji bi to voleli da čitaju. E, sad, koliki procenat od tih 3% radmilo uopšte uspeva da nađe kao potencijalne čitaoce. Bojim se da je tu negde njegov osnovni problem...

Drkne na ivici pešačkog prelaza llimuzina nekog starca, ovaj se strovali na ivičnjak, taman kad je vozač već izašao da ga pokupi i vidi jel ga povredio. Naravno, izađe i vlasnik kola u skupom odelu, prihvati matorca sa druge strane i kako beše očito da su ga oborili više strah i promaja, povede ga u obližnji lokal. Naravno, vozač je odvezao kola niz ulicu do prvog parkinga.
U restoranu, bogataš ponudi starcu sve i svašta, a ovaj ga gleda, prepozna i pita, da li je studirao na MTI. Naravno da je studirao. Sad već obojica smireni, bogataš jer oseća da je uspostavio vezu, stari profesor matematike, jer je prepoznao nekadašnjeg studenta.


Tu vrag odnese šalu, a dijalog narativ.


"Pa, Hobbarte, nisi bio neki znalac matematike..."
"Nisam."
"Jedva si se provlačio..."
"Ni ne znate kako."
"Pa odakle ti tako luksuzan auto?"
"Bavim se biznisom. Kupim za dolar, prodam za dva i od tih 10% živim kao car."

a ti skupljaš potencijalne čitače, pa ako ih nakupiš dovoljno, onda ćeš da pišeš dalje?
Možemo li da saznamo koji je taj željeni broj?

Quote from: Boban on 15-12-2014, 21:20:14
a ti skupljaš potencijalne čitače, pa ako ih nakupiš dovoljno, onda ćeš da pišeš dalje?
Možemo li da saznamo koji je taj željeni broj?

I tebe sam otpisao. Ima previše podataka u svakoj rečenici.

Dobro, dobro! I sta je onda bilo kada je " Mojsija" docekala mlada zena? Kad ce nastavak price?

Po svoj prilici meseca limburga kad se majmuni šišaju. Ispada da i dalje imam dvesta čitalaca koji vole ono šta ja pišem, a svi ostali čitaju savremenu, modernu, postmodernu i hipermodernu fantastiku i prebiraju po istorijskim i sadašnjim likovima za koje su njihovi autori čuli ili nisu.

dakle, vreme je da menjaš stil pisanja i pokušaš da olakšaš potencijalnim čitačima da se probijaju kroz tvoja dela.

Nema šanse. To ti je kao sa privredom Srbije u ovom trenutku. Svi misle da ništa ne znamo da napravimo (ni da napišemo). Mora da ostane neko za koga se zna da zna.

Što se tiče Limburga, juče prođoh pored njega. Divan kraj. Fazanerija... Zercovi, vukovi, divlje svinje... Štale i padok za preponsko jahanje... Dokoni Nemci i Nemice u pripijenim trikoima džogiraju, a gospođe i gospoda sa štapovima za hodanje hodaju... XXXXL restoran sa XXXXXL šncilama u restoranu u napuštenoj stanici na pruzi uskog koloseka na prevoju između Visbadena i Koblenca... Izmaglica... Svako selo ima PPOV - ne lažu...


200 čitalaca je sasvim dovoljno. Većinu domaćih knjiga ni majke pisaca ne dovrše, a kamoli rivjuveri u novinama...


I prestani da kukaš i da slušaš Bobana. Da se pridržava svojih saveta bio bi bestseler pisac, kao dexa

Već je postao. Raspisaću konkurs za prebrojavanje poznatih likova u domaćoj fantastici. Boban bi bio u samom vrhu. Meni ni majka nije čitala knjige.

Kad izađe na kioske, onda se važi...


Naravno da nije čitala, kad si počeo da pišeš pod stare dane. Gledala te je na filmu, nadam se...


Mnogo si komplikovan... Piši, ne kukaj... Jedan dobar čitalac više vredi nego sto loših... U ovoj zemlji i onako niko ne piše zbog para koje će dobiti od prodaje knjiga...