ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Naravno da ima smisla. Ovo je Radionica, nije trka za NIN-ovu nagradu.
Bar do ovog trenutka delujemo sasvim normalno, bez ispada samoljublja kakvi su krasili odmaklije krugove prethodnih varijanti Radionice. Samo da tako i ostane...

Da budem iskren, meni se komentari na moju priču baš dopadaju, naročito oni koje je dao ženski deo publike. Za trenutak sam pomislio da će sitne provokacije u tekstu ostati nezapažene...

imam problem s kompjuterom, ponoviti ću napisane komentare za desetak minuta...

 Zalutali, Duhovi propadanja, Izbrisani se vraćaju kući, Neparnom stranom ulice;
Da saberem, sve četiri priče o duhovima, sve četiri su mi podjednako slične, sve četri su mi podjednako bezlične što se tiče razrade ideje i odgovora na zadatak, s mojim malim naklonom i simpatijom prema priči koja obiluje stilskim grešakama. Da se razumijmo, nemam ništa protiv, svatko piše ono što mu najviše leži, no nije to moj, što bi se reklo, cup of tea.
Srpska antizavera
Nemam pojma o čemu se ovdje radi. Ne mogu komentirati. Isprika.

Rođendanska priča
Priznajem da je ovo priča s najoriginalnijom idejom što se tiče odrađivanja zadatka ali... zbog scallopovog komentara na nju, danas sam je valjda i četvrti put pročitala. I dalje je utisak isti; sve je natrpano, svega ima previše, kao da je pisana za 16 000 karaktera, a ne 6000. Pobrojite samo sve te likove u priči. Ja sam se pogubila. Tko je ,,Majka"? Molim pojašnjenje. Nadalje, i svi ti silni dijalozi, mislim priča trči 100 na sat!
Ne vidim razloga da autor priče odustane od rada na njoj samo zbog loših i negativnih komentara. Sjećam se jedne svoje stare priče, visjela je rangirana više gledajući u dno nego li vrh, nitko o njoj ništa lijepo nije imao za reći, nitko osim scallopa. Par mjeseci kasnije, daleko je dogurala. Tako da, ništa nije izgubljeno.

Kamenje

Konačno da ovaj autor nešto skoro konzistentno napiše. Uvek mi se dopadala njegova kratka i ubedljiva rečenica. Priča ima početak, sredinu i kraj, sa preerotskim pančlajnom. Možda se više ne razumem u novu estetiku. Fantastični motiv, kao i više već pomenutih detalja (gde je nestala soba, zašto opaska o staklu na leđima itd) je ostao nedorečen. U nekoj novoj verziji to mora da bude dopunjeno.

Surduk

Odlična priča. Nema rupa, ali ima surduka. Malo urednika, malo lekture i pravo u neku knjigu. Hteo bih da upozorim ostale učesnike u radionici na motiv crvendaća, o čemu sam ko zna kad pisao. Pa, da ponovim. Dobra kratka priča treba da bude kao japanska slika: u malo obojenih tonova, ali sa jasnim prisustvom intenzivne boje u detalju. Ja to nazivam ,,crvendać", po takvoj naznaci istog pisca u priči ranije faze radionice. Ovde su to pas i zec.

Mislim da se neke primedbe na ispunjenje zadatka neopravdano odnose i na ovu priču. Da mu je cigančica rekla da ima šest surduka, da ih je sve našao, a surduknuo se u nepostojeći, sedmi, da li bi tada zadatak bio ispunjen? Složiću se da striktno poštovanje nepostojećeg broja u priči predstavlja šut u dupe majci invenciji. Problem je što u pričama iz ove autorske korpe imamo blago odsustvo dinamike, ritma i sadržine priče. To se ne rešava sticanjem iskustva, nego promenom stava.

Izbrisani se vraćaju kući

Najmanje mi se dopada naslov. Autor se dobro izvukao koliko je zaglavio u temu koju ni novela ne bi pokusala. Iako je smatram za dobru priču i visoko sam je ocenio u svojim početnim vrednovanjima, ima previše toga nenapisanog. Kad počnem da tumaram po nekoj priči, u mozak mi se uglavi više pitanja - Zašto? Na ta pitanja autori najčešće nemaju zadovoljavajući odgovor. Da bi skuckali sve, 6Kk bi im zamalilo.
U ovom obliku ima i za lektorisanje, ali ne mnogo. Dakle, dobro kao uvodni deo u veću formu. Ja bih nastavio priču.

Up Yours, Grucho!

Ne znam zašto je dijalog razdvojen na običan i kurziv font. Nepotrebno. Ne znam zašto se toliko insistira na psovanju. Karakterna oznaka? Koješta. Da li autor zna da je gustina zlata 19.2 kg/dm³? Čitava priča je stereotipni geg. Ni poentiranje nije bolje. Baš nisam zadovoljan, ne znam ni šta da predložim.

Zalutali

Priča je vrlo dobra, ali postoji nekoliko nesigurnosti kad je u pitanju odnos sa Nebojšom, da li je lud i koje su mu namere. Zapazio sam jednu predugu rečenicu i par felera. Endline je morao da bude intenzivniji, inače nestajemo u vejavici.

Zelenooka

Priča nema kraj, odnosno, ispred tog kraja mogla je da stoji bilo koja priča. Autor je imao sasvim dovoljno prostora da kraj reši.
Budući da je autor vrlo iskusan, predložio bih da prođe kroz tekst i otkrije koje zamenice ,,taj, ta, to, te, ta" su viška. U poslednje vreme mi smetaju kao da su deo anglicizama u našoj literaturi. Verovatno nisu, ali meni bodu oči. Isto se odnosi na upotrebu zamenica, mnoge se lako mogu proglasiti za višak. Važi i za sve ostale na radionici. 

Volim se utrkivati, Tko!

Ovo je dobra priča, ali ima u sebi nešto što možda i nije nedostatak, ali meni smeta. Podseća me na ,,Cveće za Algernona". Naravno da ne može da se nosi sa tom pričom, koja je jedna od najboljih koje sam u životu čitao. Nije dobro što ne saznajemo o kojoj se životinji radi, a i poentranje je tanje i nejasno. Slabost je ugriz za cipelu šefa, da ne pominjem partnera u seksu. Koja od dlakavih životinja pojede partnera posle seksa?

Duhovi propadanja

Pristojna priča. Zameriću par predugih rečenica, višak zamenica, pogrešnu upotrebu ,,bi, bih", nepotrebne delove rečenica. Pojava starca je zaista neočekivana i ustupak potrebi da neko/nešto obavesti čitaoca (prepričavanje). Nije dobro ni objašnjavanje u poslednjem pasusu. Inače, opet jedna priča koja me nepogrešivo vodi u sećanja. Molim učesnike radionice da, kad god im padne nešto interesantno za pisanje, provere da li su nešto jako slično čitali ili gledali na ekranu.

Neparnom stranom ulice

Priča se dobro čita, ima potencijala, ali je nedopisana.  Pisac nas je ostavio bez naznaka kuda bi sve mogla da krene, a to nije dobro. S obzirom na odabranu lokaciju, mogu zamisliti kuda bi ZStefa odvela. Znači, sjajna parna strana ulice, kilava neparna strana ulice. Poenta miriše kao frezija, slabo, ali miriše.

Quote from: scallop on 29-01-2015, 21:27:36
Volim se utrkivati, Tko!

Ovo je dobra priča, ali ima u sebi nešto što možda i nije nedostatak, ali meni smeta. Podseća me na ,,Cveće za Algernona". Naravno da ne može da se nosi sa tom pričom, koja je jedna od najboljih koje sam u životu čitao. Nije dobro što ne saznajemo o kojoj se životinji radi, a i poentranje je tanje i nejasno. Slabost je ugriz za cipelu šefa, da ne pominjem partnera u seksu. Koja od dlakavih životinja pojede partnera posle seksa?

Pauk. Pauk je jedan od najispitavanijih stvorova u laboratoriju. Izlozen meskalinu i LSD stvara cudesne mreze. 80% paukovog tijela je mozak...i da sad ne nabram sve sto sam istrazila za ovu pricu. Zenka pauka voli pojest partnera nakon seksa. Mislila sam da ce to svima biti jasno. Moja greska.

Мени је било јасно да се ради о некаквом пауку или бар пауколиком бићу...него, зар су имена аутора објављена? Сатурница се одала...мада, због језика и није било неких дилема ко је аутор, да не кажем ТКО је аутор. 

imena večeras u 22.00.

A komentari?
Čini mi se da u ovom slučaju imamo više priča no komentatora.

Šta se ti buniš? Meni je važno da pokojni ne zvoca. Ionako mi fali samo par nikova da raspoznam sve učenike ovog meseca.

Pa i ja mislim na tih nekoliko nikova. Volela bih da im čujem glas.

Kimura jednostavno voli da se buni. To joj je karakterna crta.

Sa'ću opet negde da te pomenem.

Iskreno me ne zanimaju imena, prvi put će biti da neću ni pogledati, Zona 51 umalo da mi dođe glave; jedna druga Zona, sumraka, epizoda u kojoj dva pljačkaša vucaraju zlato kroz pustinju, poslužila mi je da napišem besmisleno i bespotrebno delo Up yours, Grucho!.
Već nakon prve rečenice, gde je primećeno da je Ford bolji od Krajslera, shvatio sam u šta se uvaljujem, i koliko mi se, zapravo, jebe, i za pisanje i sa priču, tako da sam, nemajući kud, već od druge rečenice počeo da psujem, ne prestajući sve do kraja; naravno, o stepenu moje inspirisanosti govori i to što sam sve odradio u dijaloškoj formi. Žao mi je samo što nisam psovao više...

Bilo mi je potrebno da znam samo tri stvari:

1. Ford je bolji od Krajslera u pustinjskim uslovima, a i pogodniji je za izvesne aktivnosti na zadnjem sedištu
2. U Čikagu tridesetih koristili su automatske puške tompson, i iz njih voleli da pucaju
3. Tamo negde, u Kaliforniji, postoji grad Frezno, a oko Frezna pustinja ljuta

Sve optužbe, kritike, opservacije, javno, sa gnušanjem, odbacujem kao besmislene, a šta ću sa njima da radim privatno, to je moja stvar.
Takođe, gnusna je laž da jedan od mojih junaka psuje. On samo ima zelene oči.

Ponavljam stav od ranije, umalo me ovo filosofiranje (bravo Stevane; filosofija = mrsomuđenje), ne skrati za glavu. On je, jadničak, hteo da peva arije, jedini je problem imao u svom mucanju...

Nadam se da če do 22h i ostali skočiti sa mosta. Na beton. Hajde, 1,2,3...

Ovome je neko baš tresao lanac 


Drago mi je što je Gručo tvoj.

Bravo Hrundi, najduži komentar dao si na svoju priču...rekao bi da se nisi puno promenio, ja, pa ja...

A ti si pa iskomentarisao sve priče.

Nisam tvoju, ali hoću.

Jebote, svi sve znaju, samo sam ja prepoznao do 3 autora. 

Žao mi je što je Hrundi fulao. Njemu se nikada nije dogodilo da toliko isklizne iz pripovedanja.

Barem mu se nije desila predosadna na'ora.

Quote from: Prc Milojko on 30-01-2015, 13:31:15
Kimura jednostavno voli da se buni. To joj je karakterna crta.

A gde ti vidiš pobunu?

Zaboravio sam neke priče, a nema ni štete što jesam.

Bog zatvorenih prozora

Potpuno se slažem da imamo dobar naslov. Možda najbolji u mesecu. Posle je crko kompjuter. I chat room. I meni volja da ocenim.

Dostava

Ovaj autor se namučio za β. Nije našao inspiraciju u zadatoj temi. Nemojte se čuditi što ne komentarišem ovakve priče. Oni koji su je našli zanimljivom, da razmisle o svojim kriterijumima. I pisanju.

Srpska antizavera


Ovu priču ne vredi da komentarišem. Već je tri radioničara smatralo da je potpuno nečitka i nerazumljiva. Pardon, dva. Jednom je pažnju odvukao komarac na plafonu. Šta da se radi, komarci su uvek na plafonu.

Kako god okrenuli, ja ne smatram da je ovo bio loš krug.

Makar se sad svi obrušili na mene i dalje tvrdim da je nivo priča daleko iznad proseka uobičajenog po konkursima i raznovrsnim umetničkim udruženjima.

Dok čekamo na završnicu kruga, da raščistimo nešto. Prc, hrabro se podmećeš na obrušavanje, ali ja ne vidim što bi se neko obrušavao. Tvoja tvrdnja je fakat i ti si najbolji primer. Samo sa ovomesečnog radioničarenja ima najmanje tri četvrtine onih koji su ladno prošli raznovrsne konkurse. Bobanova radionica je opasno jača od tih lokalnih konkursa i tako će da bude i dalje. Jedino priželjkujem da nam mladunci ojačaju, jer vi ostali ste mi pomalo ozloglašeni.


Pardon, bio sam u dilemi da napišem dve trećine ili tri četvrtine.

Imena okačena na prvom postu... uglavnom je to stara ekipa i očekivani prosek priča, ali videćomo kuda ćemo stići sa ovakvim polazom.

Jao veselja, em došla struja posle olujine, em su me imena autora priča više nego uveselila 

Kod mene samo dve omaške, jedno iznenađenje + priča bez naslova za koju nisam mogla da pretpostavim čija je.

Meni je vrlo iznenađujuća ogromna razlika između javnog i "tajnog" glasanja, s obzirom da je glasao isti broj ljudi, pretpostavljam da se uglavnom preklapaju.
Kako je moguće da se pojavi ovakav raskorak za pojedine priče?

Ja baš i ne razumem čemu dvostruko glasanje. Nikad ne glasam tajno.

Elem, komentara na priče ima malo, ali su vrlo korisni, čini mi se. Ne treba očekivati traktate, treba se zadovoljiti ako vam neko posveti deo rečenice, treba iz svake naznake izvući najviše.
Ponekad je i odsustvo komentara ili nemogućnost da se nešto komentariše dovoljan znak gde je problem.
Recimo, većina ovoga što je izrečeno za moju priču je baš onako kao i ja tu priču doživljavam (osim saturničine opsednutosti duhovima).
Ne kukajte stalno za nečim čega nema (brojni, dugački komentari) jer nije logično da će neko više vremena da potroši na komentar vaše priče nego što ste vi utrošili da je napišete.

Oho!! Bogovi s Olimpa, ostadoh bez teksta...

Ja sam iznenađen da je Miloš Petrik poslao toliko slabu priču. ZS radionica je mnogo tvrđa nego što je mislio. Na drugoj strani, zamalo da me iznenadi Mandragora. Da nije bilo opaske o natrpavanju u njegovu priču, sad bih bio iznenađen. Ovako, pitanje i Bobanu: "Šta da radimo sa tipom koji ima dobre ideje, ali ne može da odoli da pretrpa priču?". Mislim da je Boban zadovoljan mojim komentarom da je ostao na neparnoj strani ulice.

Činjenica je da pisanje u 6000 karaktera daje mnoiga ograničenja. I nije svaka tema za takav obim. I nije svaki pisac.
Ja ovo radioničarstvo posmatram kao svojevrsnu vežbu, da se ljudi nateraju da o onome o čemu će pisati malo porazmisle i da pokušaju da se uklope u zadate okvire.
Nemam ništa protiv da ništa sa radionice ne bude upotrebljivo u takvom obliku. Ali onaj ko uspe da se uskladi sa zadatim pokazuje da njegovo spisateljsko umeće raste i da će vremenom pružati sve više.

Priča koju sam dao ovde realno je priča ni o čemu, postavka koja glatko može da se pretvori u čitav roman koji bi se dešavao u toj jednoj ulici u tom jednom danu. Ali je napisana brzo i ima neki nagoveštaj atmosfere koja se mogla razraditi. Mi ovde težimo da ljudi dosegnu tu lakoću pisanja, da savladaju osnovne stvari kako čitalaoca uvući u priču, kako treba da izgleda uverljiv dijalog... a ideja će biti, ovakvih i onakvih, kada jednog dana dotaknemo sjajnu ideju treba da budemo spremni da je savladamo na odgovarajući način. I bez ograničenja na 6000. Ograničenje je tu da ne bismo potenicjalnim čitačima natovarili stotine stranica na grbaču.
A kada neko uspe da sastavi kompletnu priču u tom opsegu, onda već možemo govoriti o ozbiljnom pisanju.

Vidim da komentarišeš samo svoju priču. Nju si pročitao, pa je u redu. Ali, kako ti nije palo na um da pročitaš još neku? Pa da komentarišeš. Vidiš da su pisci u ovom delu tanki. Znaš da imam pogan običaj da mi opširni pisci romana i trilogija pošalju siže na jednoj strani. Uspeo sam da samo jedan od radioničara pokuša i poslao mi je - tri strane. Zašto novi pisci ne znaju o čemu pišu?

kuku meni. evo sam se opet ulogirala da vidim koga sam nazvala
pocetnikom.  DSB oprostiiiiiii......

Pazi, pazi... Uopšte nije loš ovaj Bluelight.
Nisam se dosad sretao sa njegovim pričama.

A Savajat me je razočarao samo tako.

Quote from: saturnica on 31-01-2015, 01:07:14
kuku meni. evo sam se opet ulogirala da vidim koga sam nazvala
pocetnikom.  DSB oprostiiiiiii......

U redu je Saturnice, bio sam svestan nedostataka priče kada sam je poslao, a Scallop ih je najbolje istakao. I ja sam u ovom krugu podelio dosta negativnih kritika pričama čiji su autori daleko ispred mene sa spisateljskim umećem, ali se zbog toga neću izvinjavati jer kao čitalac (i pisac u pokušaju) istakao sam ono što mi je najviše u njima zasmetalo.


Stevin ,,Surduk" je u ovom krugu dobio tri boda od mene. Ovo je bilo jedno od njegovih najboljih izdanja koje sam imao priliku da vidim. Njegova ranija dela koja sam imao priliku da čitam, znala su da budu dosta konfuzna, nepovezana i nejasna, on bi to nazvao stilom ali za mene kao čitaoca to je veoma teško svarljivo. Ova priča nema tih problema, naprotiv deluje kao dobro uobličena celina čiji su delovi jasno i uredno složeni, i kraj (sa kojim su mnoge priče u ovom krugu imale problema) dolazi kao njen prirodni nastavak.
Kako nisam ljubitelj priča koje su pisane dijalektom, čim sam pogledao naslov stvorio sam negativan stav prema tekstu, međutim nije bilo razloga za to jer u naraciji skoro da ga i nema a u dijalozima je veoma dobro izbalansiran tako da rečenice klize pri čitanju.
Za mene je ovo priča o čoveku koji umire nakon poslednjeg pijanstva, i putovanju njegove duše u raj. Ovde bih odbacio negativne kritike na račun neispunjenja zadate teme jer nepostojeći broj u ovoj priči je broj dva, nepostojeća druga šansa za jedan uzalud izgubljen život.

Ostale su još dve priče koje nisam iskomentarisao, Zalutali i Gručo. Hrundijevu  neću komentarisati iako sam joj dao bod, a Kimurna priča, hm...


Ne znam šta bih zaista mogao zameriti ovde. Možda poneka pogrešna reč, ali osim toga, ništa. Ovaj tekst  uspešno nosi emociju tuge od svojih prvih par rečenica sve do kraja i ima tu i neke priče, ali možda je upravo tu srž problema. Celo pisanje me podseća na neki blog, ispovest, nešto što bi jednim klikom lako mogao iskopati  ili pročitati u novinama za dokone žene. Kimura, ti možeš i moraš bolje. Nemam više šta dodati.

Sada mogu da sumiram utiske ovog prazničnog kruga. Mnogo se jela domaća hrana, mnogo se pila domaća rakija i mnogo se vremena posvetilo porodičnim skupovima i tradiciji (što je dobra stvar) a malo pisanju. Zato, kada saberem utiske mogu slobodno da kažem da je ovo bio uspešan start. Želeo bih još samo da se (i ja) osvrnem na novog člana ekipe Bluelighta (komplikovano ime), kome sam dao dva boda i čije pisanje bih okarakterisao kao vrlo dobro (pročitao sam njegovu još jednu priču ,,Uoči slave" čini mi se), neka ga negativni komentari ne demoralizuju. Za razliku od predhodnih radionica, ovo je jedno vrlo kulturno izdanje.

Uzgred, za "Neparnu stranu ulice" sam bio ubeđen da je Scallopova.

A ja sam bila uvjerena da je bluelightova prica scallopova. Stoga,
to i ne moze biti nista drugo nego kompliment njegovom pisanju.

Ako smo završili sa iščuđavanjima, moguće je da postoje i pitanja u vezi sa komentarima, ako je neki bio nejasan ili nedovoljan.