ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Besposlen um je đavolje igralište...nego, danas je prvi, a ovaj mesec ima 28 dana...

Danas stiže nova tema, a 22. je podjednako udaljen od 1. u svakom mesecu.

 Najprije, nije točno da sam zakinula pet priča za komentiranje, već tri. Pretpostavljam da se u brojanju ne slažemo oko priča s duhovima. To sam malo skratila i zbrzala, i sad da me ubijete ako znam koji duh točno kojoj priči pripada. Morala sam još jednom sve ispočetka...
Zalutali – najbolje psihološki izgrađeni likovi, nedorečena
Duhovi propadanja – zanatski najslabija, no mašta je tu, duhovi su tu, zgrade nestaju, pa se vraćaju, nema razloga da je podcjenjujemo u odnosu na ostale ,,duhovne"
Izbrisani se vraćaju kući – stilski najbolje urađena priča, mislila sam da je scallopova, kompliment na stilu

Neparnom stranom ulice – najbolja atmosfera i dijalozi, no, ništa od čega bi mi srce brže zakucalo
Nisu mi sjele, nisu izazovne, nema u njima ništa što bi me nagnalo da ih još jednom pročitam, a odavno sam prerasla fazu da u priči tražim dobar stil, ako ono drugo izostane. Ako u njoj nema faktora x, onda ništa, nema kemije i gotovo. Ćao...
Up yours, Grucho!
Najprije, ovaj vas pisac redovno i izazovno bubne naslovom. A onda krenu dva magarca pustinjom vući, to što već vuku, i naravno da nije bilo greške čija je ovo priča. Nisam je komentirala ranije jer nisam znala ni sama kako to ispravno učiniti. Ni tuđi komentari, koliko sam primijetila, nisu bili ništa obilniji. Ne bih se složila da je autor na ovom zadatku zakazao. Naprosto, pisac ovakvog kalibra to ne može, osim ako to ne napravi namjero. Da oprostite na izrazu, mislim da se pisac dobro zajebavao dok je pisao. Jer si on to sebi možda dopustiti da bude i ovakav i onakav. Njegove spisateljske transformacije su zaista nevjerojatne i to malo tko može. Ovaj je put dobio točno ono što je vjerojatno i sam očekivao da će dobiti, dva tri suha boda i okrnja komentara.
Surduk

,,...ritnuo se sve u nadi da bi možda tako odagnao to dosadno što mu je paralo donji porub nogavice..."
,,Pridigao se koliko da je seo"
,,tapkala je naspram sebe gde je bilo neugaženo i u jedrom zeleno"
,,Pažljivo je koraknuo u gde je naciljao"
,,Gora je bila samo jedna, istražio joj je svaki surduk a da ga je pronašao"
,,Podno surduka, iz dimnjaka se povijalo od sveže podloženog."
Itd...
Jedva i s velikom mukom sam se probijala kroz nimalo lak i vrlo začudno gramatički složen tekst. Ne znam ni koje je opravdanje za ovoliko pretjerano korištenje turcizma. Možda tuđice daju veći šarm priči i čine je arhaično – romantičnom... Osobe s drugog govornog područja, jako bi se teško u ovoj priči snašle. Kako god, ja sam se valjda navikla i pisanje iz srčane čakre nagradila bodom na tajnom glasanju.
Bog zatvorenih prozora
Što reći a što se već nije reklo. Od mene je dobila bod na tajnom glasanju. Priča je originalna, drugačija, nije robovala formi u odrađivanju klasične radioničke priče, odradila je temu kako treba, i bila je zabavna. Odgovarala mi je ležernost, brzina pripovijednja, ton, atmosfera i to da je priča pomalo drugačija. Manu joj je sigurno možemo pronaći, kako su već i drugi naveli, u tome da smo se sličnih priča već nagledali i da možda ovakva u chat formi, ne donosi ništa novo.

Gde si, saturnice, u neparnoj strani ulice videla duhove?
Čini mi se da si u još nekim pričama videli duhove, a ja nisam.
Kakav je to tvoj odnos prema duhovima ili ti možda nedostaje SF&F&H terminologije jer nisi mnogo takve literature čitala, pa su ti svi akrepi duhovi?

Ni ja nisam pisala o duhovima, a kod ovomesečnih priča duhove sam samo u Izbrisani se vraćaju kući.
Doduše, slažem se da mi je priča nedorečena, pa čak i znam zašto je tako: kad sam svoje junake dovezla do groblja, shvatila sam da priču, ako nastavim onako kako sam počela, neću uspeti da spakujem u 6000 karaktera.

Nekako sam pobrkao u imenovanju autora pa sam priču koju je napisao Coffin Annal potpisao kao da je Savajat Erp.

 


A Coffin ćuti i misli da se jeftino izvukao?

da, baš smo se bili iznenadili da je Savajat dao tako slabu priču...

Ovo je iznenađenje. Coffin je mnogo dobar. Nekima baš nisu išli nedostajući brojevi.

Quote from: saturnica on 01-02-2015, 19:53:01

Surduk
Ne znam ni koje je opravdanje za ovoliko pretjerano korištenje turcizma. Možda tuđice daju veći šarm priči i čine je arhaično – romantičnom...

Asistent, kontakt, potencijalno, konkurencija, laboratorija, komunicirati, terarij, inventar. Nabrojano ovlašnim pogledom na tvoja uvodna dva pasusa. Ti imaš neki problem sa prepoznavanjem tuđica, ili?
Turcizmi? Surduk, da. Čibe, verovatno da. Dalje nam de nabroj sama, vidim stručna si.

moraš je shvatiti; ona živi 400 km zapadno od nas; svi smo joj mi pomalo Turci...

Surduk, selo u Sremu, a Sremci svi ludaci.

Naravno. No su ipak slike u glavi bile s Titelskog brega i obližnje Fruške.


http://www.ravnica.info/clanak.php?r=br-2874/Surduci-Titelskog-brega.html#.VM7R49KG_94

jao, pa ja sam jednom prošao kolima tuda, sa novosadskog puta prema zrenjaninu, kroz Titel i Ečku... mnogo inspirativna brda okolo, čak i za mene čije srce zaigra samo okruženo orlojebinama; mogu misliti vama ravničarima kakav je to doživljaj.

Da znaš. Izlet na Popovicu mi je omiljeni, praktikujemo ga kad krene kukurek a visibabe još uvek nisu zamrle. Ono kad napadaju prvi krpelji. Ali, ima tamo, odmah na početku, jedan spust pa širina u dolji a onda naglo uzbrdo. Sve pod stablima da nas trojica ne bismo obuhvatili. Fototapet. Tu negde pravimo prvu pauzu, ne da se divimo nego da mene prođe nesvestica. Sednem na panj i skrivam drhtavicu umišljanjem da šetam kroz kukuruz. I, uopšte se ne zajebavam.


Edit - uradili nov put od Vilova do Mošorina, baš surdukom. Sledeći put kad budeš prolazio kroz Titel, na onoj lakat raskrsnici, kod crkve gde je i semafor, opali uzbrdo dokle se može. Odličan pogled. Kažu da se za lepog vremena vidi gde se Tisa uliva. Titel je zaboravljeni dragulj, prestonica Šajkaša.

jel tu negde ono što se zove "orlovo bojište"?

Jeste, Orlovo bojište je na istoj popovičkoj šetalačkoj ruti, ali mnogo stresova posle. Tu sam već dobar, pridržavam ostale kad im se zamanta.

a odakle ste vi došli do orlovog bojišta? ja sam došao kolima... i ne videh nijedno drvo deblje od moje noge.

Quote from: kimura on 01-02-2015, 22:07:34
Ni ja nisam pisala o duhovima, a kod ovomesečnih priča duhove sam samo u Izbrisani se vraćaju kući.
Doduše, slažem se da mi je priča nedorečena, pa čak i znam zašto je tako: kad sam svoje junake dovezla do groblja, shvatila sam da priču, ako nastavim onako kako sam počela, neću uspeti da spakujem u 6000 karaktera.

Kimura, molim te reci mi je li tvoja prica fantastika ili ne?

Quote from: Boban on 01-02-2015, 20:38:36
Gde si, saturnice, u neparnoj strani ulice videla duhove?
Čini mi se da si u još nekim pričama videli duhove, a ja nisam.
Kakav je to tvoj odnos prema duhovima ili ti možda nedostaje SF&F&H terminologije jer nisi mnogo takve literature čitala, pa su ti svi akrepi duhovi?

Ispricavam se ako sam starca iz birtije pogresnom terminologijom
strpala u duhove. Sto god to bilo.

Ne bih sama procenjivala da li mi je priča ovakva ili onakva, čemu onda Radionica?
Mogu da kažem jedino da mi nije bila namera da se bavim ljutim, uvređenim i osvetoljubivim duhovima, koji nakon smrti dolaze po neka svoja prava, te da nastradali i na Orlovači sahrenjen momak u mojoj zamisli ne postoji kao lik.

Quote from: saturnica on 01-02-2015, 19:53:01

Surduk

,,...ritnuo se sve u nadi da bi možda tako odagnao to dosadno što mu je paralo donji porub nogavice..."
,,Pridigao se koliko da je seo"
,,tapkala je naspram sebe gde je bilo neugaženo i u jedrom zeleno"
,,Pažljivo je koraknuo u gde je naciljao"
,,Gora je bila samo jedna, istražio joj je svaki surduk a da ga je pronašao"
,,Podno surduka, iz dimnjaka se povijalo od sveže podloženog."
Itd...
Jedva i s velikom mukom sam se probijala kroz nimalo lak i vrlo začudno gramatički složen tekst. Ne znam ni koje je opravdanje za ovoliko pretjerano korištenje turcizma. Možda tuđice daju veći šarm priči i čine je arhaično – romantičnom... Osobe s drugog govornog područja, jako bi se teško u ovoj priči snašle. Kako god, ja sam se valjda navikla i pisanje iz srčane čakre nagradila bodom na tajnom glasanju.

Da. Meni ta cudna konstrukcija recenice i turcizmi i nisu nesto zasmetali u smislu da ne razumem, ali za drugo govorno podrucje, drugi jezik, pricu bi verovatno trebalo prevesti. Pricamo hipoteticki. 
Prica me podseca na neku RTS domacu seriju. Glumatanje i usiljeni dijalozi. Zato dok sam citao, nisam ni makao od pocetka. Mislim, probao sam. Jbg. Ako je gatara Ciganka, onda to ide potpuno drugacije. I jezik i sve. 

Kimura, dobra ti je prica. Procitao sam je celu.

Sintetik, kad bismo svi pisali na isti način bio bi to kraj literature. I tvoja svedena rečenica nije za salve slave, ali je prihvatamo kao tvoju marku i sve dok nam ne dosadi biće u redu. Trudim se da na radionici ne diram u stil, već u sve ostalo. Naučite vi kako napisati početak, sredinu i kraj priče, pa tražite ko će da se opredeli za vaš način izražavanja. Posebno bih naglasio da je možda najbolja priča koju ste napisali ovde bila na narečju istočne Srbije. I, pročitaj, bre, te priče na radionici, vidi šta su drugi uradili dobro, a šta ne, šta ih je mučilo da bi priču započeli i završili, saznaj kako neko drugi rešava ono što ti ne umeš.

Quote from: scallop on 29-01-2015, 12:26:16
Kad dovedemo naslov u vezu sa pričom, a priča je o štrku ili manje zanimljivo - o rodi, onda niz delova priče dolazi na svoje mesto. Budući da je priča čistokrvni SF, onda čitamo priču o rodi koja nema kome da isporuči dete. I o usvajanju napuštenog deteta. Meni je drago da još postoji ta vrsta emocija i rado ću pomoći ako autor, zbog drugih komentara, ne izgubi volju.

Nisam je izgubio, a valjda i neću. Barem ne skroz. Dejan, Miloš i Coffin nisu komentarisali, a pročitali su priče. Saturničina Lukrecija je više Cezar iz novog majmunskog serijala, nego Čarli.

Oh... Izgrdih Savajata ni krivog ni dužnog...

Quote from: Mandragora Dragon on 02-02-2015, 11:13:58
Saturničina Lukrecija je više Cezar iz novog majmunskog serijala, nego Čarli.

Pre bih rekao da je Aldžernon.

Algernon je bio miš.

Jeste, ali tu je otprilike sva razlika.

Quote from: kimura on 02-02-2015, 09:22:51
Ne bih sama procenjivala da li mi je priča ovakva ili onakva, čemu onda Radionica?
Mogu da kažem jedino da mi nije bila namera da se bavim ljutim, uvređenim i osvetoljubivim duhovima, koji nakon smrti dolaze po neka svoja prava, te da nastradali i na Orlovači sahrenjen momak u mojoj zamisli ne postoji kao lik.

mislim, nemoj se ljutiti, ali ostavila si me s odgovorom bez teksta. bolje da temu zaključimo i do idućeg susreta svima 

Quote from: Prc Milojko on 02-02-2015, 11:23:55
Oh... Izgrdih Savajata ni krivog ni dužnog...

Ах, но фркс, што би рекли ви млади А баш сам био у фазону: "Шта, бре, сад `оће овај?!" Срећа те прочитах све до краја...

Quote from: SuperSynthetic on 02-02-2015, 09:35:26


... turcizmi i nisu nesto zasmetali u smislu da ne razumem...

Hoće li neko od vas dvoje, dijamantom nesrećno sparenih, da mi tačno naznači svu tu silu turcizama o kojima laprdate?!

Hajde, priznaj. Navalio si buljuk turcizama, pa se ljudi čude i ne mogu da čitaju.

ja nisam video nijedan turcizam, a cenim da se steva nikad nije ni sretao sa turcizmima.

Očito sam preterao s njima, ne znam, moguće, čekam da mi stručnjaci objasne.

Evo da malo pomognem. Navešću reč - panađur. Panađur je čuvena turska reč za vašar ili sajam. Dospela je u srpski jezik iz turskog preko klasične grčke reči panagiro, koja je označavala skupove, okupljanja. Zbog toga se i danas javne pohvale na skupovima nazivaju i panegiricima, što je dostupno svim balkanskim jezicima, kao i jadac.

Evo ga ovaj, da mi pokvari veselje... Pa čekao sam da mi onaj dvojac objasni poreklo baš te reči. Ni vašar nije naša reč.

Pa, objašnjavaj deru ako već nešto 'oćeš. Ili - gora, ako znaš.

Mada je konačno strana reč - kajgana.

Dal ih ima ili nema? Turcizmi nisu bili poenta komentara. Sorry. Ne bih se vise upustao. 

http://youtu.be/qfk5O4RaifU

Izvinjenje autorima zbog kašnjenja sa oglašavanjem. Čekao sam naočare i izbegavao glavobolju.


DOSTAVA
Interesantna i simpatična ilustracija, ali ništa više od toga. Ne znam čak ni da li se ovo pisanije može smatrati pričom. Ipak, bilo da je u pitanju priča, crtica ili ilustracija, rečenice moram pohvaliti. Sve teče, nigde nema zapinjanja, kao podmazano.


ZALUTALI
Nemam zamerki u vezi sa ovom pričom. Bodove nije dobila samo zato što sam se zasitio "the-night-was-dark" priča. Ova funkcioniše po propisu, ali mi nije legla, no to je moj problem, a ne autorkin. Na kraju bi trebalo malo poraditi, mada nema nejasnoća.


ZELENOOKA
Ovde ima problematičnih rečenica. "Da budem iskren" momenat je nepotreban, "usr'o od straha" može i drugačije, a da ne usere priču, "najlepše" noge i "najzelenije" oči meni kao čitaocu ne znače mnogo, a "prdež smrznut u gaćama" mi je dočarao hladnoću, no moglo je i drugačije. Glagolska vremena se kolju na nekoliko mesta.


DUHOVI PROPADANJA i IZBRISANI SE VRAĆAJU KUĆI (1 bod)
Slične priče, ali dovoljno upečatljive da dobiju po bod od mene. U "Duhovima" mi smeta izražavanje glavnog lika - od "pišanja", preko "prelepog bajkovitog mesta", Deda Mraza i muzike iz prošlog veka i milenijuma, do preispitivanja unutrašnjosti i pramena obojene magle. Strukturno i idejno je OK. Kod "Izbrisanih" su rečenice nešto ukroćenije, ali ima grešaka tipa: "Gurnuo sam odškrinuta vrata i SA NJIH osmotrio prizor", da sad ne nabrajam slične.


SRPSKA ANTIZAVERA i NEPARNOM STRANOM ULICE
Ovim pričama se nema na čemu zameriti. Ipak, ostale su bez bodova jer me jednostavno nisu dirnule. Vidi se da su autori majstori zanata i nema svrhe secirati im rečenice, ali po završetku čitanja ostao sam ravnodušan u oba slučaja ("Zalutali" mi, recimo, nisu legli, dok ove dve priče kao da nisam ni čitao). Jedina zasotala misao - sve na mestu i lepe rečenice, al' opet... možda je do mene.


VOLIM SE UTRKIVATI, TKO (3 boda)
Nije mi smetalo čak ni kad se u komentarima otkrilo da je reč o pauku, premda sam tokom čitanja, zbunjen čupavošću bića, dao mašti na volju, pa zamišljao neko čudo još neotkriveno, ili u laboratoriji sklepano. Ideja zanimljiva, struktura jednostavna, rečenice u redu. Autorka se snašla pri opisima unutrašnjeg stanja životinje tokom silnih eksperimenata, a pri tome nije bilo kuknjave i zamaranja već silovanim izrazima i poređenjima.


SURDUK (1 bod)
Priča bi dobila više od jednog boda da se sa inače prepoznatljivim, meni vrlo privlačnim stilom autora, nešto nije desilo. I dalje su tu one rečenice koje osvajaju, ali umeo je autor i bolje, dok ovde imam utisak da se u nekim momentima pomučio da nakalemi izraz kako bi ispao što upečatljiviji. Jasno je u tim rečenicama šta je autoru bilo na umu, ali pojedine škripe i štete priči, moglo se i lakšim putem. Konkretno, momenti poput: "tapkala je naspram sebe gde je bilo neugaženo i u jedrom zeleno" (razume se o čemu je reč, ali mi deluje nakalemljeno i izveštačeno), "frljnuo je iz šake malo od zvečećeg", "kako je zakoračio u to od podivljale snage zeleno, noga mu je kroz zamaskirano propala u ništa" i slični...


UP YOURS, GRUCHO! (1 bod na tajnom)
Nema potrebe za italikom. Zaplet je simpatičan, zanimljiva realizacija, likovi razvijeni, ali previše psovanja čak i kada je svrhovito.


ROĐENDANSKA PRIČA (2 boda)
Ideja je odlična! Nemam zamerki ni na realizaciju. Stil lagan, sve teče glatko, struktura u redu. Nije mi smetala ni pretrpanost, iako je primetna.


KAMENJE
Brzo, jasno i efektno. Autor bez problema savladava sve uloge. Rečenice jure bez spoticanja, a sve što bi trebalo da bude rečeno biva rečeno. Smetaju mi jedino ona unutrašnja preispitivanja - nisu problematična sama po sebi, vrlo su svrhovita, ali bi ih sročio malo drugačije, da ne "crtam" baš toliko čitaocu.

Hvala, Coffine. Bolje ikad nego nikad.

Pošto su svi zapeli za reč "najzelenije", moram da kažem šta sam imao u glavi kad sam je upotrebio. Sudeći po reakcijama, nije bilo baš najuspešnije.

Dakle, problematična rečenica zvuči ovako:

"...streljajući me najzelenijim pogledom koji sam ikada sreo. Imala je oči boje žada. "

Dakle, ne radi se o najzelenijim očima, nego o najzelenijem pogledu. Boja očiju je izrečena u rečenici "Imala je oči boje žada. "

Zeleno je asocijacija na mladost, neiskustvo i naivnost. Pogled joj je bio naivan, tako je bilo zamišljeno. Žao mi je što se asocijacija negde zagubila.

bolje da nisi objašnjavao...

Imala je zelen pogled ali bila je kuckica. Opet, i pored toga, na licu joj se videlo da je u zivotu patila.

Uzgred, nadam se da je jasno da je ovo priča o duhovima...

Quote from: SuperSynthetic on 06-02-2015, 09:22:00
Imala je zelen pogled ali bila je kuckica. Opet, i pored toga, na licu joj se videlo da je u zivotu patila.

To mozda deluje kao kontradiktornost ali samo deluje. Meni odaje kompleksnost tog karaketera i jako dobro pisanje.

Za zelene oci se vezuje zavodljivost. Ma i da je vesticica, pasovalo bi joj. A ako je negde prolazila olako, ne znaci da se negde nije i napatila.

Quote from: Prc Milojko on 06-02-2015, 05:50:16
Pošto su svi zapeli za reč "najzelenije", moram da kažem šta sam imao u glavi kad sam je upotrebio. Sudeći po reakcijama, nije bilo baš najuspešnije.

Dakle, problematična rečenica zvuči ovako:

"...streljajući me najzelenijim pogledom koji sam ikada sreo. Imala je oči boje žada. "

Dakle, ne radi se o najzelenijim očima, nego o najzelenijem pogledu. Boja očiju je izrečena u rečenici "Imala je oči boje žada. "

Zeleno je asocijacija na mladost, neiskustvo i naivnost. Pogled joj je bio naivan, tako je bilo zamišljeno. Žao mi je što se asocijacija negde zagubila.

Prc, to zapravo uopće nije bitno. jesu li oči bile ovakve ili onakve. tvoje priče, makar što se mene tiče, generalno pate od jednog drugog kroničnog problema.

A taj problem je...?

Quote from: Prc Milojko on 06-02-2015, 10:22:19
A taj problem je...?

... a taj problem je da ti u pričama jako loše idu opisi muško ženskih odnosa. mislim da sam ti to već jednom rekla. izvještačeni su do bola, bajkoviti kada njima želiš dati romantičnu notu, i totalno nerealni kao u ovoj zadnjoj priči. sve sam mogla zamisliti i da se dogodila apokalipsa i nuklearno razaranje grada, sve dok nisi krenuo uguravati u nju što može i što ne može stati. ima da čitalac pukne po šavovima, kad već neće pisac.

Zanimljivo je ovo sa uguravanjem u nju što može i što ne može stati.