ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

QuoteSmem li ja sad da lanem da uopšte nisam pisala o želji za smrti?

Zato smo tu, da lajemo. Smeš, naravno. Tvoja naracija je, poput moje, dosta loša. Vrlo često nije dovoljno jasno  ko i kada šta govori i šta se na koga odnosi. Iz onoga što sam uspeo da pročitam, ja i dalje u priči vidim Svetlaninu želju za smrću, jer to i ona sama kaže, i kaže se na kraju da joj je budućnost obezbeđena saznanjem da će jednom umreti. Naravno, pisac, kako smo od Bobana u Slobodanidi videli, može da laže čitaoca, pa i tvoji likovi mogu da lažu, ali ja sam u priči video njenu želju za ljudskošću koja će biti obezbeđena mogućnošću da umre. Nešto poput Asimovljevog Bicentenijela (ako neko nije čitao priču, gledao je film). Možda sam pogrešno shvatio tvoj naum, ali to je moje čitanje priče iz raspoloživih informacija i sa mojoj pameti.


Pre nego što odgovoriš, voleo bih da Boban pročita priču i kaže kako ju je on razumeo. U njega imam više poverenje nego u sebe, kad su priče u pitanju...

Bato, to je najbolja priča. Meni totalno nezanimljiva, ali najbolja...

"Lažovi..." je sjajna priča. I ja sam bio u dilemi da li nju da postavim na prvo mesto.
Malo koga mogu da uporedim sa Legvinovom, ali ko god da je to napisao na dobrom je tragu.

Stipane, opusti se. Ovde smo na Sagiti. Meni možeš sve da kažeš, kao što se ni ja nemam previše nerava da se igram suptilnosti u izražavanju mišljenja o pričama. Ja imam samo želju da ljudima pomognem. Ja ne pretendujem da budem pisac. Suviše sam mator za to i bavim se u životu drugim stvarima. Ako želite da budete tetošeni i maženi i pričani da su vam priče dobre, da umete da pišete, idite negde drugde. Isto važi i za svakoga ko komentariše moju priču. Nema nikakve ljutnje. Pokušavamo samo jedni druge da razumemo i da pomognemo da priče budu bolje. Ja ovome tako prilazim i očekujem i od drugih isto.

Pa nisi ni ti baš nešto bio nežan prema mojoj priči, ako ćemo pravo...

Quote from: Stipan on 03-03-2015, 17:04:56
"Lažovi..." je sjajna priča. I ja sam bio u dilemi da li nju da postavim na prvo mesto.

Nema veze. Dobro je i ovako. Sviđa mi se tvoje prvo mesto kao i tvoj komentar.

Moj najveći trud vezan sa tom pričom bio je upravo u mom pokušaju da ostavim čitaocu dovoljno prostora da priča funkcionše čak i ako ne uspe da razluči sve nagoveštaje onoga što sam ja osmislio. Tako da mi je jako drago da mogu da se uverim da to fino funkcioniše i da moj trud nije bio uzaludan. Hvala za komentar.

ŠTA? LOS CAPRICHOS JE TVOJA PRIČA?

LAŽOVI, LOPOVI, PREVARENI
Pošto ja znam ko je autor koje priče, ne mogu u proceni da to zanemarim. Lično, ne volim ovakve priče, koje kreću odnegde i idu nekuda donekle prebrzim ritmom, ali nema sumnje da je u pitanju solidan spisateljski zanat. Sam ritam priče koji nam donosi tek deo informacija bio bi sjajno dopunjen stripom, pa je ovo postavka za mnogo bolji strip nego priču. Takođe, pokušaj držanja teme ne doprinosi priči jer ta napetost između crnaca, belaca i crvenokožaca više je klanovska nego rasna, ljudi najnižih društvenih lestvica manje gledaju na rase nego oni odozgo, više gledaju na tu zanatsku pripadnost. Po meni, da bi ovo bila kompletna i dobra priča, mora da ima malo više mesa, malo praznog hoda da čitalac predahne i presabere dotad pročitano i pripremi se za nastavak.

MEMORIJAL KRALJA PETRA POBEDNIKA
Previše detalja za ovako kratku priču. Ritam potpuno suprotan od prethodne koju komentarišem. Alternativnost sveta u kome nije bilo Prvog svetskog rata ili bar Srbija u njemu ne učestvuje nije poduprta ni sa čim drugim. Ne služi ničemu u priči. Neko je pomenuo Kočićev "Jablan". Takav koncept bi bio možda bolji, da se krene iz klinca koji timari konja i mašta o tome kako će biti na trci, priželjkuje, šapće konju šta i kako treba, to bi bio pun pogodak, ovako, priča deluje kao novinski izveštaj događaja sa ponekim dijalogom tu i tamo.

Quote from: Stipan on 03-03-2015, 17:33:26
ŠTA? LOS CAPRICHOS JE TVOJA PRIČA?

Znam znam. Svestan sam i ja da može to i puno bolje. Ali ipak nije loše za prvi put. 

Mda .. Nije loše... Za prvi put...

Dakle, je l' to sada onaj momenat kada se otkrivaju autori priča ili se čeka da Boban aminuje? Imao bih nešto da zucnem o površnom čitanju priča i ubojiti učinak na autore takvog čitanja...

pa dajte još malo anonimno... vidim da je naglo opao moral za komentarisanje priča povodom nedavnih događaja, ali možda samo ljudi žale za D.
Treba li da je vratim da se podstakne priča o pričama?

To sa otkrivanjem identiteta je jako zanimljiv momenat.

Ovaj Linkin je sve drugo, samo ne početnik. Ubij me ako nisam mislio da je "Los capricos" Hrundijeva priča.

Kimuru sam prepoznao, što je dobro, jer znači da je izgradila prepoznatljiv stil, ali i prepoznatljive mane.
Tera besomučno priču i onda se izgubi na kraju, kao da se umorila. 

Ja sam se otkrio malo prerano jer smatram da je ipak bolje za mene da prvi put dobijem malo kritičkije komentare, a ne da se svi ustežu sa onim što misle zato što je moja priča malo bolje kotirana. Moguće i zbog malo glasova.

Slobodno ožežite bez imalo ustezanja.

Inače, neću ja mnogo menjati ovaj svoj fazon tako da ćete sledeći put svi znati koja je moja. 

kimura možda nema jasan koncept na početku, nego ima začetak priče, krene, pa da vidi gde će stići. To retko daje dobar rezultat. Priča je kao osetljiva matematička struktura. Pogledajte film "Petparačke priče"... koliko je tu sve unapred isplanirano u mm. To je uglavnom najbolji način, sve drugo traži dozu ingenioznosti i stilskog ludila što je poprilično retka pojava.

Ostao sam dužan da prokomentarišem još nekoliko priča, pa da onda odbranim svoju od meni nerazumnih komentara. Mići ću, uljudno i kako dolikuje, naravno, sugerisati da ima malo poverenja u autora i njegovu pripremu, ali to mi je najmanje zasmetalo. Odbraniću ga od sebe činjenicom da ljudi u svoje priče unose vrlo neuverljive likove i dešavanja.

Očito i napisano se sa jezivom lakoćom obnevidi. I kako onda autor da shvati komentatora ozbiljno, uprkos njegovoj dobronamernosti? Umesto da usvoji sugerisano, nervira se zbog plahovitog preleta preko pokušaja. Mislim da je Mića izneo pojam "mehaničko čitanje". Odličan opis tog preletanja da se skine s vrata dosadni deo čitanja tuđih radova.

Quote from: Linkin Uroborni on 03-03-2015, 18:05:26
Slobodno ožežite bez imalo ustezanja.

Ne brini ti ništa Linkin, ovde niko nije naročito obziran. Kad budeš zasrao priču, dobićeš po nosu itekako.

QuoteMEMORIJAL KRALJA PETRA POBEDNIKAPreviše detalja za ovako kratku priču. Ritam potpuno suprotan od prethodne koju komentarišem. Alternativnost sveta u kome nije bilo Prvog svetskog rata ili bar Srbija u njemu ne učestvuje nije poduprta ni sa čim drugim. Ne služi ničemu u priči. Neko je pomenuo Kočićev "Jablan". Takav koncept bi bio možda bolji, da se krene iz klinca koji timari konja i mašta o tome kako će biti na trci, priželjkuje, šapće konju šta i kako treba, to bi bio pun pogodak, ovako, priča deluje kao novinski izveštaj događaja sa ponekim dijalogom tu i tamo.

Pa ja se upravo bunim što sve priče ovde počinju da liče jedna na drugu. Da valjaju ako imaju poetske momente, magični realizam i dete u nevolji. To jeste dobro, to jeste fino, ali zašto kratka priča ne bi mogla da bude praktično novinski izveštaj iz alternativnog sveta? Čitate li vi nešto osim fanastike? To je ono što sam pokušao da vam kažem i na onom drugom topiku i što libeat pokušava da kaže - klub i Sagita, koja je nekad predstavaljala avangardu, predstavljala mesto koja je podupiralo kvalitet, različitost, mogućnost novog, postala je mesto prosečnosti, osrednjosti, ukalupljavanja. Ja ću i dalje da se bunim protiv toga i branim pravo na različitost.


I kako nije alternativnost poduprta ničim drugim. Nije bilo Prvog svetskog rata jer su Britanci odmah po isterivanju Austrijanaca 1914 ušli u Srbiju i praktično time onemogućili Prvi svetski rat. Kako ne služi ničemu? Domaći konj ne sme da pobedi engleskog punokrvnog konja da bi engleski konzul mogao da preda pehar konju koji potiče iz superiorne zemlje. Srbi se udružuju u tome da se to dogodi. Šta je to nego jebeni engleski rasizam, koji podstiče ono najgore u nama... Nije se dogodilo, ali moglo je. Nešto se slično dogodilo 27. marta pred Drugi svetski rat...


Ja ne kažem da umem da pišem i ne kažem da to što pišem vama nije dosadno, ali ne mogu da razumem da ne shvatate šta sam hteo da kažem.

NAKAZA U LJUSCI ORAHA
Ako je pisanje sa ovoliko grešaka namerno da pokaže primitivnost protagoniste, onda je to trebalo uraditi mnogo bolje, utkano u sve delove izražavanja, a ne samo povremeno.
Zanemarivši pravopis i predvidljivost razrešenja, priča zapravo ima problem u ritmu. Kapetan je naša tačka gledišta i cela priča je postavljena da se saopšti šta je stvorenje u potpalublju, nema realne priče, nema zapleta, samo prepričana situacija i pokušaj da se u tom prepričavanju stvori dinamika. Ali prevelika predvidljivost svega urušava ovaj naum. Ne dobijamo priču, samo situaciju, a pošto ta situacija nije ni originalna ni nepredvidljiva, ne dobijamo zapravo ništa sem nekoliko duhovitih opaski kapetana. Premalo.

Mićo, ta tvoja alternativnost ima problem jer nikada nije postojala kao varijanta pa je zbog toga ne prepoznajemo.
Nisu se Englezi borili da kolonijalizuju Balkan pa da je to u svesti ljudi kao opcija koja se, eto, ostvarila u tvojoj priči.
Ti nudiš potpuno novi koncept nečega totalno izmeštenog. To mnogo teško funkcioniše, osvedočio sam se na svom primeru.
Solidarnost srpskih jahača koji proguruju jednog svog je realno možda uobičajeno ponašanje na konjskim trkama kada učestvuje više različitih klubova. Ne treba nam invazija da bismo želeli svoju pobedu. Nema one titrave razdraganosti i strepnje kao u "Jablanu", da bude baš jasno, ta dimenzija, o kojoj ti pričaš, u suštini nedostaje priči, nije spisateljski utemeljena, jeste u viziji sveta, ali nismo to tako shvatili.

Zato, svet je sada naš

Ovo za mene nije priča. Radnja ide linearno bez uspona i padova, a kraj se nazire pri prvom spominjanju dečaka. Ovde fali dobar nastavak da se zaokruži. Kraj priče nije čak ni klifhenger, nego nagli prekid filma, kao da pukne traka na projektoru pa landara uz ono  ,,vuš vuš vuš"
Znam, nije mi neko poređenje ali bolje ne mogu da skontam.  Ipak, pripovedanje mi je lepršavo i ide lepo, tu nemam zamerki. U stvari, ovo bi bio jedan lep uvod u dužu formu.  Mislim da su oni izveštaji na početku priče sasvim bespotrebni, nemaju nikakvu funkciju.  Lepo se i postepeno tokom priče otkriva sva ujdurma, nema potrebe čitaocu na početku  servirati istorijat, sasvim dovoljno me sama priča uvukla.

Boljom stazom

Već na početku su mi se otvorila mnoga pitanja na koja nisam dobio odgovor.  Priča je konfuzna i na momente nerazumljiva. Doktor je suvišan lik, a njegov odnos ka Svetlani je bespotrebno potenciran, nema baš nikakve uloge u priči. Mnoštvo tipfelera pokazuju da autor nije mnogo peglao rad, a peglanje mu je potrebno. Nemam ništa protiv tipfelera, omakne se i nekad prevari, ali ti feleri su dobar pokazatelj koliko se neko trudi da utegne napisano.  Najveća mana za mene je u nedostatku jasnijeg Svetlaninog motiva. Valjalo bi to srediti, uz bespotrebnosti u uvodu (da se razumemo, u dužoj formi ovo bi lepo ferceralo, dobio bih odgovore na već spomenuta pitanja, ali u ovoj formi je to autodestruktivno.  Kraj je dobar, ali je mnogo zgusnut, a uvod rastegnut sa nedefinisanom ulogom doce i zbunjujućim odnosom sa njim. 
Scenosled je pristojan , a i sajberpankovski šmek je potaman. Ovo bih iskreno voleo da vidim u dužoj formi,  sređeno i utegnuto. Sviđa mi se ideja uprkos što mi se poštovanje teme ovde migolji.     

Mićo, uz objašnjenje bolje razumem, ali čak i uz objašnjenje to meni nije rasizam, nego udvorištvo. Malo je i razasuta ideja na više aktora. Ribnikar je taj koji hvali engleske konje i ocrnjuje osoblje u domaćoj ergeli, ali Ribnikar nije napravio ono što je nazvano zid od konja. To su napravili džokeji, a nama je ostalo da zaključimo da je rasizam motiv za taj zid od konja i uspeli pokušaj zatvaranja. Malo je prostora dato tom momentu, i kao i u slučaju stacionara podatak prođe toliko brzo da se učini nevažnim u poređenju sa svim ostalim detaljima u priči. Meni se učinilo da je to nomalno u džokejskom svetu, da prosto momak nije imao sreće, a i sam protagonista mi je u takvom verovanju potpomogao jer se nije pobunio.

QuoteMićo, ta tvoja alternativnost ima problem jer nikada nije postojala kao varijanta pa je zbog toga ne prepoznajemo.Nisu se Englezi borili da kolonijalizuju Balkan pa da je to u svesti ljudi kao opcija koja se, eto, ostvarila u tvojoj priči.

Pa šta je Engleska politika na Balkanu sve od druge polovine devetnaestog veka nego pokušaj da se spreči ruski uticaj na ovim prostorima. Šta su radili sa Prizenskom ligom? Zašto misliš da je nemoguće da se Srbi, nakon prve pobede nad Austrijancima, obrate velikim silama, a pre svega Engleskoj, za pomoć u sprečavanju više nego očiglednog budućeg napada Austrije, a ovi to iskoriste da se ubace na Balkan. Ne vidim da je to nešto neverovatno... 


@mac: Džokej u trci radi ono što mu vlasnik i trener kažu. Ne rade ništa na svoju ruku inače bivaju kažnjeni. Džokej Ždralina, koji je i trener, nije se pobunio jer je shvatio da nema kome da se buni... Ako misliš da odnos anglosaksonaca prema slovenima je drugačiji zbog boje kože i ne može se nazvati rasizmom, obrati se libeat...

Sa žaljenjem obaveštavam da sam, premišljajući se kako da glasam za priče i više puta ih iščitavajući, zaspao i prespavao zatvaranje glasanja, što je šteta, jer bi druga neka priča dominirala sada. Opet, to nije prepreka da napišem koju reč o priloženim delima - pogotovo jer sam dao sebi još jedan dan da razmislim, kada sam već straćio glas i ostavio beli listić. Al' opet: 

Dakle:

Nakaza u ljusci oraha
Ne znam što li se narod navrzao na ovaj uradak. Nije ispričan iz perspektive sveznajućeg naratora, da bi bio dužan da se razbacuje stilskim bravurama. Narator je čovekoliki majmun a ne čovek, a autor je obrađivao psihu majmuna... goniča robova. Ona, iz naše, ljudske perspektive, mora biti primitivna, pogotovo zbog civilizacijskog kašnjenja druge vrste (to jest, vrstA - jer jedna vrsta primata je porobila drugu). Ne kažem da nema mane, ali poenta je u perspektivi kroz koju treba da posmatramo pripovest (prvo lice jednine, nepouzdan narator, vrlo verovatno bi trebalo da bude i slabo obrazovan, jer goniči robova se nikada nisu isticali obrazovanjem, poetičnim jezikom ili ikakvim kvalitetom karaktera). Njihov granično-primatski moral, nadalje, neće biti crno-beo (poput našeg), već plavo-narandžast (jer tako se naziva analiza etike nama relativno strane vrste ili čak ljudske civilizacije). I pored toga, kada bismo ih posmatrali kao za nijansu primitivnije ljude, morali bismo u obzir uzeti da su goniči robova radije bacali svoje članove posade u more nego što su puštali roblje da skapa od gladi, jer se uvek bolje isplaćivala trgovina nego održavanje posade. Goniči robova su bili gori od gusara - gusari su štedeli svoje ljudstvo, i često su sa brodova na koje upadnu uzimali samo neophodno, bez zlostavljanja posada i šetanja istih po dasci i bez otimanja blaga (Crnobradi je, na primer, bio poznat po tome što je uzimao lekove, tj. živu, protiv sifilisa, a ostavljao posade na miru pri takvim akcijama - i njegove pljačke su se stoga mogle podeliti na zulum i na obilaske farmaceuta). Dakle, i sa ljudskog moralnog stanovišta (pošto ne gledamo iz današnjice), kapetan bi itekako bio spreman da žrtvuje svog člana posade (ili više njih) - a to nam pomaže da, ispočetka, budemo (relativno) prevareni, pomislimo da se radi o krajnje neopravdanom i zastarelom rasizmu, dok u suštini imamo priču o majmuniji.
I ne bunim se protiv toga što je ovo jedna vrsta omaža - svi, kroz crtaće, serije i filmove, kao i kroz pisanu reč i strip, prave omaže "Planeti majmuna". Sam sam napravio nekoliko kadrova za animirani spot koji sam radio (nažalost, animator ih nije iskoristio zbog vremenskog okvira spota), gde Čarlton Heston udara rukom u pesak u blizini porušenih ovozemaljskih spomenika (a opet, majmuna nije bilo nigde, samo srušenih spomenika). U pitanju je jedno od najinspirativnijih dela novijeg vremena. Što se tiče "manjka originalnosti" - manimo se toga. "Ep o Gilgamešu" je SVE ispričao (uz masovnu repeticiju i jezičke bravure zbog kojih sadašnji čistunci grebu oči), i svi ga samo oponašamo. Omaži i parodije su legitimne forme stvaralaštva, dakle, a dokle god ne miriše očigledna tužba za autorska prava, i dokle god postoji originalan pristup neoriginalnoj temi (jer originalna tema, na žalost, ne postoji još od prvog književnog dela), sve je u redu.
Ovoj sam priči planirao dati jedan bod. Zato što je, ako ništa drugo, napravila jednu, možda ne baš nepredvidivu, ali solidnu prevaru, i postepeno, krajnje suptilnim najavama nagovestila taj obrt koji smo mogli a nismo morali očekivati od samog početka. Lično, naratorov govor bih učinio nepismenijim, ali nije ništa strašno po sredi. I nadalje, priča je relativno zanimljiva, i što je još bitnije: za razliku od nekih priloženih ovde, ne biva zaboravljena one sekunde kada zatvorim dokument.

Lažovi, lopovi i prevareni
Moja je priča. Ne mogu sada da se pravim blesav (a i kada mogu, loše blefiram pa valjda svi provale). Ne znam, zaista, što je tako dobro ocenjena, al' na to neću da se žalim. Imam samo štošta rečenica ispisati, da je opravdam. Ne mogu obeležavati komentare ljudi (i tako će ovaj odlomak biti ispisan na 2 internetske milje), samo ću usput da sve zakačim...
Da li asocira na Ursulu, ne znam. Poznajem malo Ursulinih dela, ispravljam to s godinama, al' ne naročito brzo. Šta sam nameravao pripovešću, o tome ćemo malo kasnije.
Dalje, Džek je u pravu da sam se zagušio s 6k. Kad i ako budem dorađivao priču, verovatno će biti duplo duža. Trebalo je dočarati lopovluk dve mitološke figure, i sklonost ka prevarama, pa joj je potrebno mnogo više materijala - i malo praznog hoda radi odmora (kako reče Boban), a i mnogo više primera krađe i bašibozluka. Ispraviće se to - jer valjda ću je jednom pripremati za kakvu zbirčicu. Istina je da sam otpočeo odgovor na temu jednom još "bržom" a mnogo razvučenijom pričom (teozofskim mrsomuđenjem o građanskom ratu Atlantiđana), ali osetio sam da je preduga i da u kratkoj formi postaje tupava - pa sam je zamenio ovim, brzinski ga završio i osetio nekakvo olakšanje što je sekundarna ideja ispala boljom od primarne. Priznajem da sam jako nevešt sa zbijanjem teksta (rečima tesno a mislima široko), a obradu samo jednog motiva da ne pominjemo. Pogotovo stoga što uvek padam u iskušenje da ubacim  tarantinovštinu (naizgled nepovezano brbljanje) u sve što radim.
I nadalje, kolegi s peruškama na glavi upućeno: bojim se da ne čitam rasprave o zadatoj temi, samo o realizovanoj. Pogledao sam samo zadatak, isprva, pa sam skoro malo prelistao raspravu (kada si napomenuo moguću inspiraciju), i recimo to ovako: o netrpeljivosti Indijanaca i Afrikanaca (prvi izraz nije baš korektan, ali na stranu) znam od IV osnovne, iz "Vinetua". Zašto sam odabrao ovo, o tome u pasusu dole. A komentare na zadatu temu nisam čitao, nego sam odmah zaseo da odgovorim jednom pa potom i drugom pričom - jer smatram da je to kontraproduktivno. Rasprave o gotovom uratku su u redu, ali ono što sam video ispod zadatka je moglo samo da dekoncentriše. Ja i tako imam poremećaj pažnje...
Dalje, bez uvrede gospodinu Mandragori, ali:
Nije fer što neko misli da niko od ovde učestvujućih ne zna za Gejmenovog Anansija = Nije fer što neko misli da niko od ovde učestvujućih ne zna za Marvelovog Lokija.
Autorska prava na mitologiju ne postoje, a Nil Gejmen, nažalost, nije ništa izmislio. Pre Gejmena, Anansija je obrađivao i Čajna Tom Melvil, njegov zečiji avatar je obradila kompanija Volta Diznija, a samo je povest o krađi priča obrađena u desetak knjiga. Mitologija zapada Afrike, a potom i Kariba, Južne i Severne Amerike je izuzetno popularna kroz istoriju. Mene što se tiče, Gejmen čak i nije predstavio Anansija onoliko šeretskim koliko ovaj to jeste. Ali, glavno je ovo - Iktomi, figura Lakota (Sijuksa), bivši bog mudrosti s kog je ta titula skinuta zbog nedoličnog ponašanja, jeste potpuna paralela Anansija, čija je kolevka hiljadama kilometara udaljena od kolevke istog. Pauk je, sin Tvorca (Injana), ukrao je pripovetke od njega, sve poput svog crnačkog pandana (a bogove-varalice iz svih mitologija nalazim omiljenim, uzgred) - ali glavni je problem, nadam se, zakačen nekako u priči, taj što je Anansi/Tetka Nensi/Bru Nansi/Ča Nanzi/ Brer Zeka/Kvaku potisnuo sijuško božanstvo. S te tačke gledišta, "Bajka o smradovima" poseduje određenu paralelu sa ovime što uradih.
Uzgred, i u "Američkim bogovima" se pominje Iktomi - kaže neko da Iktomija brkaju sa Viskondjakom (Viski-Džekom), iako su potpuno različiti (osim što su prevaranti, čega je puna mitologija svih izvornih američkih kultura). Znam da nisam zakačio ništa individualno, ali glavnu inspiraciju sam ipak našao u knjizi "Vakan'tanka me čuje" i u onoj drugoj, "Sahranite mi srce kod Ranjenog Kolena", a ne u Nilu Gejmenu (uz svo dužno poštovanje prema Nilu Gejemnu). U svakom slučaju, ima nas još koji strvinarimo po svim svetsdkim mitologijama, nadajući se njihovom opstanku.
I nadalje, izvinjavam se Kimuri, ali niko ne piše da bi tačno tu i tu osobu nešto interesovalo. Imam razumevanja za neiteresovanje - ni sam nisam zainteresovan za gomilu pripovesti, al' ne radimo to za svakoga, nego za SLIČNOMIŠLJENIKE. Publika ne zna šta joj treba, autor zna šta njemu treba, publika sama nađe svog autora (ili ga ne nađe, kako to obično biva).
I, Boban je  u pravu. Ja sam stripadžija. I stripovi koje radim imaju previše naracije a priče koje radim previše stripare. To je neizlečivo. Opet, volim da uradim priče koje će se jednog dana spojiti u kakvu Iktomijevo-Anansijevu mrežu zajedno sa stripovima, pa šta da im radim i ako počinju negde tamo i završavaju se tako, u odlomku...

Nastaviću da trtljam uskoro, kompjuter zakiva, svet se zaverio protiv ovog post-a....

Ti se ubi komentarišući sopstvenu priču...

Svako će dibiti nekoliko hiljada reči, čim sredim ovu matoru kršinu od računara.
Nisam za badava bio odsutan mesecima sa foruma - sada treba štošta reći.
A morao sam da se pravdam, i da branim druge, pošto se ovde gine iz čista mira...

Aj, svašta napričaste dok me nije bilo!

Bez namere da branim priču koja mi nije najsrećnije ispala, evo šta sam imala na umu:

Tema nam je bila rasizam, a ja nisam htela da toj temi pristupim sa najčešće rabljene ''zlostavljanje slabih'' strane.
Drugim rečima, pokušala sam da zamislim kako to izgleda, ne iz perspektive potlačenog roba ili nekog nazovi objektivnog posmatrača, već u oku bića koje se, bar u izvesnom smislu, može smatrati po poreklu superiornim.
To me dovelo do misli da je rasistička ideja, u svom najčistijem obliku, zapravo incestuozna.
Diskriminacija je moguća po polu, veroispovesti, pripadnosti određenoj kulturi, po bilo čemu. Sve diskriminacije liče jedna na drugu, ali mi se ova ljubav prema vlastitoj krvi izdvaja kao izrazito bolesna - kao nešto što teži ka smrti, u svakom slučaju.

Moji junaci su brat i sestra, poslednji pripadnici rase koja nestaje. Brat bi da ostane na stazi koja mu je rođenjem dodeljena, sestra bi da pođe boljom stazom. Na njenu sreću, u pomoć joj priskače žena koja je, iz vlastitih budalasto-emotivno-ženskih razloga spremna da sa njom zameni mesto, te da tako i nju i brata joj oslobodi besmrtnosti koja je postala večno prokletstvo. Eto.

 

Kimura, nije kod tebe problem nedostatak ideje, nego to što se pogubiš na kraju. Tako je bilo u HARP-u, tako prošlog meseca, tako sada. Svaki put me oduševiš i onda TRAS - sjebeš kraj toliko da mi dođe da ti prilepim pljusku.

QuoteMoji junaci su brat i sestra, poslednji pripadnici rase koja nestaje. Brat bi da ostane na stazi koja mu je rođenjem dodeljena, sestra bi da pođe boljom stazom. Na njenu sreću, u pomoć joj priskače žena koja je, iz vlastitih budalasto-emotivno-ženskih razloga spremna da sa njom zameni mesto, te da tako i nju i brata joj oslobodi besmrtnosti koja je postala večno prokletstvo. Eto.

Pa zar to nisam i ja rekao? Ja sam tako priču i shvatio. Zar Svetlana ne želi da se oslobodi besmrtnosti?

Da, ali tako dobija pravo na život, jedan jedini, ne posebno dugačak, ali njen.

Quote from: kimura on 03-03-2015, 20:34:41
Aj, svašta napričaste dok me nije bilo!

Bez namere da branim priču koja mi nije najsrećnije ispala, evo šta sam imala na umu:

Tema nam je bila rasizam, a ja nisam htela da toj temi pristupim sa najčešće rabljene ''zlostavljanje slabih'' strane.
Drugim rečima, pokušala sam da zamislim kako to izgleda, ne iz perspektive potlačenog roba ili nekog nazovi objektivnog posmatrača, već u oku bića koje se, bar u izvesnom smislu, može smatrati po poreklu superiornim.
To me dovelo do misli da je rasistička ideja, u svom najčistijem obliku, zapravo incestuozna.
Diskriminacija je moguća po polu, veroispovesti, pripadnosti određenoj kulturi, po bilo čemu. Sve diskriminacije liče jedna na drugu, ali mi se ova ljubav prema vlastitoj krvi izdvaja kao izrazito bolesna - kao nešto što teži ka smrti, u svakom slučaju.

Moji junaci su brat i sestra, poslednji pripadnici rase koja nestaje. Brat bi da ostane na stazi koja mu je rođenjem dodeljena, sestra bi da pođe boljom stazom. Na njenu sreću, u pomoć joj priskače žena koja je, iz vlastitih budalasto-emotivno-ženskih razloga spremna da sa njom zameni mesto, te da tako i nju i brata joj oslobodi besmrtnosti koja je postala večno prokletstvo. Eto.

 

Onda to nije rasizam. Kontam, rasizam podrazumeva neki oblik nametanja dominacije nad drugačijim fizičkim karakteristikama, što u tvojoj priči izostaje, ta dominacija je u stvari sredstvo za postizanje cilja, a ne uspostavu nje same. 

stvarno, ljudi se danas ubiše da odbrane svoje priče, pa ću ja odustati od branjenja svoje...

Zašto? Interesantno je uporediti ono šta je čovek želeo sa onim što je postigao.

mda... ali vidiš da niko ne uspeva da dokaže svoje stanovište.

Džek, verujem da nijedan ''robovski'' ustanak ne bi uspeo bez pomoći ''gospodara''.

Quote from: Boban on 03-03-2015, 21:03:52
mda... ali vidiš da niko ne uspeva da dokaže svoje stanovište.

Ne mora da se dokaže, dovoljno je da se kaže.

Ako niste uspeli da kažete ono što ste hteli pričom, odbrana je gubljenje vremena.

Kakva odbrana, samo razgovaramo!

Ja ne branim svoju priču, samo pokušavam da vidim da li je ono što sam hteo da kažem shvatljivo čitaocu. Kakvo je branjenje to što kažem da sam svestan da mi je priča dosadna večini čitalaca, stilski problematična zbog nedostatka promene ritma itd. itd. Zar radionica ne služi za to. A malo i da kritikujem čitaoce koji se ne udubljuju u priče.


Ne vidim ni da kimura brani svoju priču, samo pokušavamo da vidimo da li smo isto videli u njoj. Ja mislim da sam je u potpunosti shvatio. Kod te priče nije problem u shvatanju, po meni, već u priličnoj haotičnosti pripovedanja. Ona ima svojih kvaliteta, ali ne dovoljno da je pozitivno ocenim.

A koja je tvoja koju nećeš da braniš?

Ne pada mi na pamet da branim svoju priču. Zapravo, ja najbolje vidim u čemu su nedostaci moje priče i svestan sam da ste svi vi bili suviše blagi.


Mića je naprimer u pravu za prelaz između početka i središnjice.

Savajat Erp je u pravu za kraj.

kimura je u pravu da je kraj opšte mesto.


I ja sam iza svake od ove tri rečenice napisao neki poduži tekst pa onda lepo i obrisao. Neka se moja priča sama brani.

QuoteKontam, rasizam podrazumeva neki oblik nametanja dominacije nad drugačijim fizičkim karakteristikama,

A da li ti je rasizam ono što su Nemci radili Jevrejima u WWII?
Oćeš da kažeš da je pogrom Cigana rasizam, a pogrom Jevreja nije?

Da, u jednom obliku. Nemci su umislili da su superiornija rasa. Ne narod, pazi, nego rasa. Na stranu to što su samo umislili.

Mislim da večina zna koja je moja priča, i uopšte nemam nameru da je pravdam ni branim, ona je krenula svojim putem i džaba mi je da dobacujem za njom, nego samo da ukažem na površnost čitanja iste. Sve je lepo napisano, pa makar i po mišljenju mnogih, nezgrapno, no, neću da remetim običaj i da se prevremeno otkrivam, a mislim i da nisam sve iskomentarisao...

Džek, ne daj se uzrujati. Ako ispravno zaključujem koja je tvoja priča pa ti si imao toliko više sreće što se tiče dubine čitanja od mene pošto su u tvom kraju gotovo svi prepoznali očigledni omaž (uključiv i mene), a u mom baš i ne...

Bojim se da nisam baš razumeo šta si hteo da kažeš (sem onog da se ne sekiram, ali ne brini za to, popio sam čašu vode i sada je ok ) pa bih te molio da mi pojasniš, ako ti nije problem.

Pa samo to da niko nije prepoznao da i kod mene postoji omaž kao i kod tebe. I da su te, bar što se toga tiče, dovoljno duboko iščitali. 

Ustvari, biće da sam samo loše pretpostavio koja je tvoja priča (od ovih par što nisi komentarisao) i da zato ne kapiraš moj krajnje jednostavan komentar. Zaboravi.

Ево, ја признајем да немам појма која је Џекова прича, као и да сам изненађен овим ауторима који су се (не знам из ког разлога) сами открили...а за Волшебника Поцерског, тј. за његову причу сам имао скроз друга два лика на уму, зато сам поменуо ту претходну расправу

Мићо, да будем искрен, истина је да сте били превише суптилни, а мислим да као и Скалоп својевремно имате превилика очекивања, да не кажем мало прецењујете читаче...нпр. ја сам на помињање енглеских трупа застао на трен, на делчић втф секунде, а онда наставио даље...када се помињало избацивање непријатеља само сам закључио да се радња одвија у 1915 години, а не у алтернативној 1915 години, мислим ја стварно не знам колико година је живео Рибникар...такође, трудим се да пре коментарисања не читам туђе коментара на приче, јбг. Ето тако је то што се мене тиче!

Quote from: Linkin Uroborni on 03-03-2015, 22:48:30
Ustvari, biće da sam samo loše pretpostavio koja je tvoja priča (od ovih par što nisi komentarisao) i da zato ne kapiraš moj krajnje jednostavan komentar. Zaboravi.

Ok je, dobro si pretpostavio


Dakle, provaljeno je koja je moja. Obično bude tako.

No, pa da zucnem ovo što mi kuva. Naime, nekolicina (neću da imenujem, da ne bi bilo shvaćeno kao zametak inata ili svađe) je skontala da priča nema veze sa rasizmom, da rasizam nije sudar sa samo jednim predstavnikom druge rase, da su ispod palube ljudi itd... sve su to stvari koje pažljiv čitalac ne bi napisao u komentarima.

Naime, ispod palube su okovane šimpanze, a goniči robova su gorile. Nakaza je dodatak. U kapetanu se javlja "humanost" (da odgovorim komentatoru koji je rekao da na kraju kapetan sažaljeva nakazu, ali nije to sažaljeva je, nego je zaprepašten izgledom tog stvora kada su ga svukli) mnogo pre nego se suočio sa golom nakazom. Ne dopada mu se iživljavanje a hoće i da poboljša uslove u kojima se transportuju robovi.

Kapetanov motiv za gubitkom posade je takođe lepo objašnjen u nekoliko reči, pa me čudi zašto Mićo napominje da nije verodostojno da kapetan želi gubitak posade u oluji. I nije samo motiv kockarskih dugova u pitanju, nego, kao što je Pocerski već rekao - činjenica, istorijska. Ako dodam da je to razmišljanje gorila (ne ljudi) kojima očito dominiraju nagoni (da jebu ženke dole ispod kad god mogu) i zakon jačeg, onda se takva kapetanova želja čini sasvim verodostojna, zar ne?

Pre pisanja sam guglao, da udahnem neku verodostojnost u majmunarijum, i izguglao da su se robovi prevozili kliperima, onomad najbržim brodovima i da su posade bile potrošne. Još dosta sam toga našao, ali je nebitno za samu priču.

Sve ostalo prihvatam, sem onoga da je iskaz "ni jednom nije uspeo da..." pogrešan, a pravilan "nijednom nije uspeo..." Mislim da su oba ispravna, a moj služi da naglasi. no, nebitno. Gledaću da se manem stilskih eksperimenata na koje me je nehotice navukao autor "Bajka o smradovima"