ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: Layanich on 09-03-2015, 00:16:51
Moj prijatelj Zosko! Ha ha ha! Odavno te nije bilo!

hahaha, pozdrav druze. ma bio u nekim svatovima. 300 ljudi, popilo se, sviralo, pjevalo, pricalo o romanima i tako.

Lepo. Samo još da se pojavi neki čitalac ovde i ostavi komentar...

Quote from: Boban on 08-03-2015, 23:23:11
Niko ne sumnja u Miljanovu popularnost u Kruševcu, dapače; nemoj samo, Layniću, da pomisliš ijednog trenutka da tu ima ikakve tvoje zasluge.

Po reakcijama Miljanova popularnost se ne ograničava samo na Kruševac. Inače, niko ne sumnja ni u Bobanovu popularnost u Beogradu, njegov izdavač tu nema nikakve zasluge, dapače. A s obzirom na to da je Radmilo Andjelković na promociji pomenut minimum tri puta. To mora da bude fenomenalna promocija!


Koga zanima razgovor na promociji, Kulturni događaji u Kruševcu su se pobrinuli da je ovekoveče.
http://youtu.be/cvU5qsrs-U4?t=14m45s

Quote from: Boban on 09-03-2015, 06:42:21
Lepo. Samo još da se pojavi neki čitalac ovde i ostavi komentar...

Nema ovde, ali ima na fejsbuk stranici Klarine ljuljaške.
https://www.facebook.com/permalink.php?story_fbid=344245362433430&id=338248446366455

Fejs... Miljane, daj, ponašajmo se odraslo. Prošli put kada sam postavio našu zajedničku fotku i tagovao te, u roku od 2 minuta fotka je pobrala nekoliko desetina lajkova, sve mlade i lepe Kruševljanke. Dakle, to se ne računa. Smatraj da će ti se priznati spisateljsko umeće kada neko relevantan ovde, na ovom topiku, postavi ljucki afirmativan prikaz romana.

A ko je to relevantan preostao? Ne može Jevtra sve sama, sve i da hoće...

stvarno, bez jevtre nema ko.

Nemoj da si nakraj srca, rado ću ti prepustiti prikazivanje kompletne domaće produkcije... žanr, nežanr, nemam više nerava za to. Eventualno poneki roman za decu, ako je autor miroljubiv.

tolki bre doktori i profesori i šta ti ja znam književnosti na forumu, valjda bi nekom trebalo da se omakne pozitivan prikaz ako za takav ima ikakvih elemenata...

Quote from: Jevtropijevićka on 09-03-2015, 19:17:33
rado ću ti prepustiti prikazivanje kompletne domaće produkcije... žanr, nežanr, nemam više nerava za to.

ne, neka hvala, ja sam anglista, o pisanju na srpskom ne znam ništa (tako kažu), pa zato samo izvoli - za domaću produkciju i meni je sve manje živaca (i dobrostivosti).

Bobane, šta će tebi filolozi...

Miljane, čestitke za uspešnu promociju!

'Fala Džek!

Dobio ja cveće na kraju promocije sa porukom...





A ovako je promocija izgledala iz ugla Laze Vizantije...

Overio Ljuljašku, pa evo da podelim svoje mišljenje:


Ne nailazim često na dela koje pročitam u nekoliko zalogaja. Klarina ljuljaška je upravo jedno od takvih. Radnja koja drži konstantan tempo i nategnutost, sa dobro izgrađenim protagonistom i fascinantnim setingom, su svakako doprineli tome. Uprkos manama, koje naročito u pripovedačkom delu ponekad žacnu, ovaj roman mi je držao pažnju sve vreme čitanja  i svakom stranicom podgrejavao žar da saznam odgovore na pitanja koje nam autor tokom cele radnje nameće.

Umesto da radnju vodi vrhuncu i raspletu, autor se odlučio da odigra na drugačiji koncept scenosleda. Takav pristup zna da me zamori i dovode u pitanje nastavak čitanja, ali vešto utkani flešbekovi protagoniste, koji ne daju naznake za dalji razvoj priče, oblikuju već postojeće stanje i otvaraju nova pitanja pa se radnja koluta u vihoru koji ništa ne rešava a pojačava se svojim intenzitetom. Po meni, odlično je to urađeno i taman dozirano; da se takvo stanje u scenosledu duže održalo, kvalitet romana bi drastično opao, pažnja bi popustila, a time i moj interes za njega. Krhka je milost čitaoca a Miljan je dobro izmerio koliko može da je nategne.

Ipak, vrhunac i rasplet mora da postoji. U romanu se rasplet akumulira, pitanja izviru, tenzija raste, da bi mi tek na samom kraju eksplodiralo u lice. Silazna putanja od vrhunca ka kraju je žestoka , kratka i ubitačna. Ipak, na neka pitanja nisam dobio odgovor, ali slutim da je to urađeno namerno. Pisanje fantastike daje sebi za pravo da nešto ostavi čitaocu i njegovoj imaginaciji, a ovde je ostavljeno koliko treba, ni manje ni više. Ne moramo da saznamo baš sve, naročito ono što nema mnogo veze sa radnjom, a opet ta nepoznanica daje lep motiv za neki budući nastavak.  Perfekcionisti se neće naći na svom terenu, ostaće uskraćeni, pa se zbog njih (a i sebe) nadam da ćemo nekada čitati nastavak dešavanja u fantastičnom i fascinantnom svetu nekog paralelnog svemira, alternativne istorije ili sumorne budućnosti. Vremenska odrednica, tj, prostor-vremenska odrednica izostaje i daje poseban ukus romanu, zajedno sa stimpankovskim šmekom.  Namah me podsetilo na seting iz filma ,,Dark City"

Protagonista je samo naizgled stvoren iz šablona. Revolveraš je koji štiti grad od zveri što samo noću vrebaju po uličicama i trgovima i koga saleću lepotice. Njegovo usamljeno blejdraner delovanje je u tajnosti; stanovnici ne znaju za noćne pohode Zira, kako ih je autor nazvao, krvoločnih stvorenja od tri stotine kilograma koje vrebaju ulicama za toplokrvnim bićima a za koje se, sve do poslednjih stranica, ne zna odakle potiču. Komunikacija sa ostalim gradovima je odavno prekinuta, stanovništvo ih se i ne seća. Ceo grad je utonuo u hedonizam i dekadenciju, i kako sam stekao utisak od dobro pozicioniranih hintova, pred propadanjam, uprkos naporima viših kasti da ga održe. No, kao što rekoh, šablonski junak je samo naizgled takav.
Njegova jedini pomoćnik je devojčica Klara koja služi kao mamac zverima. No, i ona je samo naizgled to, kao i ostali sporedni likovi čije sudbine su prepletene sa njegovom. Na koji način, ne bih da spojlerišem, kao ni odgovor zašto je on odabran, šta krije i zašto radi to što radi. Tokom skoro celog romana, ne zna ni protagonista. Njega vode motivi koji nemaju veze sa Zirima i gradom, a ti motivi ga karakterišu sasvim solidno. Kao i čitaocu, sasuće mu se u lice spoznaja da nije sve tako kako se čini, opsena se razbija i strmoglavljujemo se sa revolverašem ka kraju i razrešenju. Identifikovao sam samo jednog lika koji je suvišan u celom romanu i nema veze sa radnjom, ali je trebalo da ima sa karakterizacijom protagoniste. Autor je komotno mogao da ga izostavi, ali oprostićemo mu tu malu digresiju koja je dobrodošli predah.  Takođe moram da oprostim, po meni, mnogo neinventivne i rogobatne nazive gradova, pića, imena (Novi H'Orlo, Horlanka, Oniks itd) ali to je ipak autorovo pravo a moja teška subjektivnost. ,,Ja bih smislio bolje nazive" se povlači pred autorovom afirmacijom.

Spomenuto pripovedanje je na pojedinim mestima trebalo da bude bolje. Uprkos evidentnom uredničkom radu i trudu koji se primećuje, pojedine rečenice su rogobatne, ima tu i ponavljanja i bespotrebnih objašnjenja. Ruku na srce, u malim dozama koje se lako svare. Smatram da prosečan konzument neće obratiti pažnju na njih, ali meni su zasmetale. Ostalo, lepo klizi.
Knjiga je pristojno (po mojim skromnim znanjima) lektorisana; uočio sam dve štamparske greške u celom romanu. Sve u svemu, oduševljen sam Miljanovim napretkom, uživao sam čitajući njegovo delo i smatram da itekako zaslužuje pažnju.
 

Moje čestitke fotografu sa promocije. Majstor!!!

Quote from: Mica Milovanovic on 18-03-2015, 14:38:26
Moje čestitke fotografu sa promocije. Majstor!!!

Mićo, hvala. Preneo sam čestitke Lazi Vizantiji. A s tobom ne znam šta se događa, bre, ti si gospodin čovek. Da li ja treba da te učim bontonu? Znaš kako je kad odeš u goste i iz pristojnosti pohvališ kolač domaćice a on je nešto najneukusnije što si okusio, a i domaćica ti ide na živac, onako pristojno. Tako da, hvala, odista, nije trebalo, promocija je zaista sjajno protekla. Bilo je dosta dobre energije, pića, a i prodalo se nekoliko desetina primeraka romana. Uskoro ćemo doći u Beograd i nadam se da ćemo se videti tamo.

U četvrtak, 18.juna, imaćemo promociju "Klarine ljuljaške" na istom mestu gde i je održan i Festival Fantastike Art Anime, pre desetak dana. Dakle, podrum knjižare Plato, Kn. Mihajlova 48. Skallop će biti moderator budući da najbolje poznaje razvoj ovog dela. Pozivamo Beograđane da vide šta je na promociji u Kruševcu privuklo 150 posetilaca.

Zar 150?
Nisam sigurna da će Beograd moći da se nadmeće sa starom prestonicom, ali bar mogu da potvrdim da ću ja doći.

S tim sam i računao. Voleo bih da se pojavi i Loni. Neke njegove logike su mi zanimljive. Oni koji ionako ne dolaze, ne moraju da dođu.

Roman ,,Klarina ljuljaška'' delo je u kojima su korišćene formule: ,,Tvin Piksa'' (atmosfera i karakteri), Plezentvila (iščašen grad bez materijalno opipljive lokacije), ,,Trumanovog Šoua'' (sve je tajna za glavni lik, zavera sporednih u odnosu na glavnog), jednog horor filma čijeg se imena ne sećam, a u kome se ispostavi da je čudovište iz muzeja pre modifikacije bilo ljudsko biće) i naravno romana Agate Kristi (preokret).
    Radnja se dešava u Novom H'Orlou, gradiću koji se nalazi u alternativnom svetu. S obzirom da u romanu ništa nije slučajno, to nije ni naziv mesta. Ono je mešavina anglosaksonskog (H'Orlou) i slovenskog (Novo), a sličnih mikseva ima u kombinaciji skoro svih imena i prezimena u romanu. (Marko Jozef, a ne Marko s romanskim prezimenom ili čisto nemački Mark Jozef; Aleksej Kapo takođe; miks slovenskog i romanskog).
   Te mešavine dale su mi asocijaciju da se roman, možda dešava u postcivilizaciji. Negde gde su narodi potpuno smešani.
    Pri pojavi zira, čudovišta koja povremeno upadaju u grad, palo mi je na um da je reč o paralelnom svemiru u kome ljudi, za razliku od nas koji nemamo rešenje tek za najezdu insekata, bakterija i virusa, ali smo krupne zveri savladali, muku muče s drugom krupnom vrstom.
    Rešenje do kog dolazimo na kraju me demantuje jer je kompleksnije. Ispostavlja se da su zire ipak bivši ljudi. Ostalo je nedorečeno zbog čega su izmenjeni i kako. Da li je reč o magiji ili o genetskoj modifikaciji? Ostaje nejasan i motiv. Da li su zgrešili nalik vilenjacima koji su se pretvorili u Orce ili jednsotavno pokupljeni, prebačeni u drugu vrstu jer su kao ljudi bili beskorisni dok će kao meso biti korisniji.
    Autor je ovo pitanje ostavio otvorenim. Možda i namerno jer kvalitet nekih romana upravo je u tom da ćemo o njima, nakon pročitanog, dosta razmišljati umesto što imamo gotova rešenja.
    S obzirom da junaci nemaju mobilne telefone, a ne spominju se ni kompjuteri pa čak ni televizor ni radio, prva pomisao bila je da je radnja smeštena u vreme u kom još nije došlo do tehničkog napretka. Nešto kao naša 1900.       
    Ipak, saznanje da ,,iza zida'' žive moćnici koji su neke ljude pretvorili u zire, dokazuje suprotno. Čim se neko može genetski izmeniti tako da se pretvori u drugu vrstu, znači da je reč o vrhunski tehnološkoj civilizaciji. Nije dakle problem to što još nema izuma nalik radiju ili telefonu, već što su moćnici odlučili da nekim izolovanim ljudima uskrate tu mogućnost.
(Paradoks je što Oniks ipak zna šta je direktan prenos i klip kompresora, mada ovo ,,direktan prenos'' mislim da je autoru tek potkralo)
    Sve to recimo jeste velika ideja za razmišljanje i potpuno je futuristički moguća.
    Za 500 godina sasvim je zamislivo da recimo neka državica zapadne pod sankcije na način na koji je ograde zidom, oduzmu apsolutno svu tehnologiju i na njih šalju životinje koje su nekad bile ljudi.
   Autor otvara mnogo tema za razmišljanje, što je sve naravno kvalitet.
   Ideja da mi zapravo imamo civilizaciju, ali da je ona svesno uskraćena nekome je vrlo jaka.

MALO I O MANAMA
   
   To što je glavni lik Oniks u dobroj meri šablonski nije mana. On je klasičan pronicljiv muškarac koji dobro barata i oružjem, a pada na čari lepih žena.
   Tu se i ne može biti mnogo drugačiji jer takvi su manjeviše svi protagonisti romana. Molder ne pada na baš svaku laku ženu, Nik Sloter se očeše o neku, a Dajlan Dog u svakoj akciji overi po jednu. Ne pada mi na um šta bi pa i moglo biti drugačije. Mogao bi glavni biti gej ili umesto pronicljivosti da ima gotova rešenja. No u tom slučaju ličio bi na balkanskog špijuna Iliju Čvorovića.
    Ono šta recimo upada u oči kod Oniksa, a gde on definitivno nije tipičan je to što je maloletnicu postavio da mu bude mamac za ubijanje zira. Ne smem da posmislim da bi ijedan junak detektivske serije to uradio tek tako. Toliko je netipično da zahteva jasnije pojašnjenje. Saznali jesmo da je Klara lik iz druge dimenzije. Ipak Oniks to saznaje tek na kraju a sarađuje s njom od početka. On ne deluje kao neko ko bi žrtvovao dete zbog svoje potencijalne greške, a ne čini se ubeđen da će svaku akciju preživeti. To je stavka koja se morala malo bolje pojasniti. (Eto opet šanse za ispravku u drugom delu). Ostalo je i nejasno ko je i starija dama koja se pojavljuje samo na jednom mestu.
   No uprkos toj nevelikoj mani, ono šta bih ja drugačije je postavka po kojoj je ideja (po mogućstvu neka velika ideja) prioritet u odnosu na same preokrete za koje Miljan jeste maher.
   Ma koliko bio majstor obrta i kreiranju šokova za čitaoce, obrti ne smeju sami sebi biti cilj. Ono šta fali je jak idejni motiv zašto se radi to što se radi. Zašto je neko baš na strani Oniksa, a neko na strani tajanstvenog čiče koji može preko zida.
   Zbog čega je civilizacija iza zida, odlučila da Novo Horlou drži u izolaciji? Zašto je čičica predusetljiv prema Marku Jozefu koji stvara drogu? Da li nešto veće stoji iza tog eksperimenta? Potrebno je i pojašnjenje čemu služi drvo Matereja.
    Uz zaokruživanje svih tih pitanja koji mogu biti odrađeni u ,,Klari 2'', ovo bi moglo biti vrlo jako delo. Ne znači da je i ovako loš. Vrlo je zanimljiv i dinamičan.

   Druga zamerka bila bi nešto što se vidi kod gotovo svih domaćih autora, a tiče se samog stila. Naime kvalitet naracije je neujednačen. Kao da su autoru neki delovi romana draži pa ih baš profesionalno odradi sa brojnim metaforama i poređenjima, a smene ih delovi koji su prvorukaški odrađeni. Kao prepričavanja. To je nešto što će autori nalik Miljanu jednom, siguran sam, prevazići. Formula za ubuduće bila bi – Više konkretnih događaja. Manje informacija.

   Treća mana je čisto tehničke prirode. Radi se o tom da digresije treba jasnije odeliti od dešavanja u sadašnjici. Nije dovoljna pauza pa novi pasus.  Bez troznaka, lako se zagubimo u vremenu.


   BRAVURE:
-   Nit poče da se para bez pardona i posle nema nazad, moraš da otrpiš, a onda po pravilu
dođe trenutak kada shvatiš da su ti ruke pune potpuno bezvrednog prediva.
-   Bleskaj tmine poput krljušte ribe u vodi
-   ...da se tlo pod zverinjim nogama nabire kao tepih na uglačanom podu
-   Nenadano, pravo pred mene, na kocke pade raščetvoren svetlo pravougaonik
-   Metalnim stolicama što bi i mrtvaca nažuljale
-   Na gornem spratu Orhideje nalaze se prostorije za koje, svi znamo, ne služe za
proslavu dečijih rođendana! (Odličan način kako nešto može posredno da se kaže)
-   Od poljupca gubim tlo pod nogama. Dama mi ga je uzela i stavila u džep
-   Na mestu gde sam čvrst kao granit, tvrd kao nikad u životu osećam kako vešto
otkopčava moj šlic. I zarobljen deo mene izađe iz tamnice. Prstima miluje moj vlažni vrh i istovremeno znam da uživa u tvrdoći koju je izazvala. (Sve pohvale za opis erotske scene)
-   Njeni ukusni sokovi se slivaju u moja usta, a ona me očupa. Propisno (erotika 2)
-   Ni oset hladnog čelika pucaljke na potiljku ne bi mogao da me odvoji od nje
-   Mrzovoljno šetam ulicom Beri Bimba dok se razmažen povetarac šegači krajem mog
mantila.
-   Blizina njenog tela učini da se mali ljudi unutar menerastče i krenu s podizanjem
rampe (Još jedan originalan lep erotski opis).
-   U pozadini svakog sna nalaze se mrvice jave
-   Nisam se osećao sposobnim da sažvaćem ono šta ću, teškom mukom, morati da
progutam.
-   Cvilež (volim originalno smišljene reči)
-   Snažne ručerde prošlosti
-   Mrtve su. Lepo od njih
(Odlično rečenje bilo je da mesar Li ujedno i masturbira i seče meso)
-   Kičma planine
-   Major Tom (slatko rešenje za imenovanje miša). Major Tom je počeo svoju rapsoduju
u kuhinji itd. (Mislim da nije slučajno no što se miš zove Tom. U našoj dimenziji to je prva asocijacija za mačka, dok je Tom Džeri. I to nam je kao sugestija da je taj svet u dobroj meri suprotan od našeg).
-   Upravo te noći sam skrojio mustru od koje u budućnosti nisam odstupao
-   Trudim se da sažvaćem ono šta mi je starac ispričao
-   Ko se seća dobrog?

-   Kako mi je ispričala, muž joj je pretrpeo moždani udar, a brojevi od jedan do četiri, bili su sav njegov rečnik. Značenje brojeva nisu mogli da rastumače lekari, ni nadrilekari a kamoli njegova žena. ... Zamišljam kako je komunikacija mogla da teče. - - Dragi da l si gladan? Jedan. – Da ti odsečem uvo i bacim ga na vatru? – Jedan. ..

-   Žensko prijateljstvo je kao jaja. Lepo je i oblo, rečju savršeno, sve dok se ne ukvari. Onda smrdi kilometrima ukrug.
-   Kao odraz u neravnom ogledalu
-   Pazeći da se ne povredi misaonim procesom
-   Život prolazi kraj njega u osedlanom jatu. Zajaše ga i otera u suton
-   Prošlost me je uhvatial za rukav i odvukla tamo gde ona želi
-   Večerao sam u kafani koja bi volela da je restoran
-   Naspram mene pomalja se ženska ćud u formiranju
-   Hitra i gipka nalik mački koja je preterala sa steroidima
-   Naudio sam joj koliko i buva
-   Da se osušiš ko govno na suncu
-   Ako je rasporena utroba mogla da se podvede pod preminuti, onda sam mogao da
primim saučešće.
-   Siguran sam da bih se bolje osećao u stomaku zire što bi me israla kraj nekog zida
-   Živimo zbog ljudi, mesta i sitnica zbog kojih ustajemo iz kreveta I to je ono šta se
računa. Međutim problemi počnu onda kad nema razloga za ustajanje.
-   On prdnu od muke
-   Trećim udarcem sam se pozdravio sa stvarnošću, poželeo joj sve najbolje uz
napomenu da me ostavi na miru, ako nije problem.
-   Opravdao reputaciju ljigavca najvišeg reda
-   Uvezan kao salama
-   Mišićave planine
-   A u N. Horlou je između načičkanih kućeraka bilo udenuto toliko drveća da bi neko sa
strane mogao da pomisli da je to trećerazredna šala nekog nemaštovitog, ali duhovitog božanstva.
-   Suv i jalov. Kao pokušaj pisanja u erekciji
-   Lepše je sa snegom. On daje uzvišeniji ton svemu
-   Kapija je zacvilela
-   Beskorisno kao prava reč u pogrešnom trenutku
-   Podrhtava ko dete pod temperaturom
-   Podigli smo belu zastavu, a nikog nije bilo da je nosi
-   Vreme sada teče po drugoj jednačini
-   Ošamućen od poljupca moje čizme
-   Upao je u njega ko grančica u vir
-   Potpuno mi je jasno da život veoma nalikuje klatnu. A mi ga živimo od položaja do
položaja i stremimo ravnoteži.
-   Nijedan poraz nije konačan. Iz poraza možeš da učiš. Samo tako ćeš biti kadar da
pobediš.

Koga mrzi da čita ovo moje predugačje, da sažmem:
- Knjiga je zanimljiva, autentična, interesantna i na momente duhovita.
Ući u jedan nov, misteriozan svet koji vredi upoznati.

 

Knjiga je stigla i u Čudnu knjižaru pa sam je malo prelistao... pokušao da čitam.
Što ovo nije dato bar na lekturu?