ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Pa, rekao bih da nema tako mnogo rešenja za novine iz budućnosti: u Rene Klerovom filmu iz '44 novine donosi duh, u Silverbergovoj priči iz '73 i nije sasvim objašnjeno, moguće da je zapravo sve bila mesecima pripremana podvala, mada narator priče naginje fantastičnom objašnjenju, dok u seriji Early Edition iz '96 novine donosi žuta mačka i kroz 90 epizoda varira se uglavnom šta u novinama piše.

Negde sam našao da je originalni koncept zapravo osmislio Lord Danseni.

Quote from: zosko on 17-04-2015, 17:58:41
bah, da znam pisati razmislio bih sta sve nude novine: vijesti, privreda, politika, crna kronika, oglasi... beskrajno mogucnosti.
a kao solidna ideja djeluje mi sljedeca: glavni protagonista otkriva svoju osmrtnicu. te odluci taj dan "proziviti", ubija zenu, shefa, baca novac sa nebodera... a ono, tipfeler, osoba istog imena, sta god. uz to da se povod za ludilom pojavljuje tek na kraju price, t.j. do samog kraja pratimo divljanje bez uvida u uzrok, sutrasnje novine (koje on, recimo, cita od kraja, a na naslovnoj njegova prica). i u zatvorskoj ludnici ga ceka nesto sto mu sve priredilo, da bude sf, neko cudo iz svemira koje ga zeli samo za sebe u samici. tako nekako.

Pa šta čekaš, go 4 it.
Kada sam napisao da mi ništa smisleno ne pada na um, trebalo je da dodam - i originalno. Loto brojevi, rezultati kladionice, sopstvena smrt, atomski napad velesila itd... bez veze, zar ne?

nista 4 it, ja sam kritika. originalno? mozda da pustis glavnog aktera da prosece pored sutrasnjih novina bez da ih primjeti, te se iste kroz pricu uporno nude, sto on blazeno zaobilazi, sve uz elemente sf-komedije?

Damn dobra ideja, našvrljati nešto o neverovatnom glupanu, ali opet, to ne bi bila moja priča, nego plagijat tuđe ideje...

Quote from: Boban on 17-04-2015, 17:58:46
Sedamdesetih i osamdesetih u Jugoslaviji, u Srbiji se pisao uglavnom mejstrim, a u Hrvatskoj žanr i to krimići. Tada Srbi nisu imali ozbiljnog žanrovca, a Hrvati nisu imali ozbiljnog mejnstrimaša. Jednostavno, bilo je tako, Srbija se ugledala na rusku tradiciju koja gotovo da ne poznaje trivijalnu književnost, a Hrvati su svoju poetiku crpli iz Zapadne književnosti koja je manje-više odrasla na trivijalnom.

Znaš, ovde bi sad trebalo da se cimne neki poznavalac i da te proverbijalno nalupa samo tako! 
To da Srbi nisu imali ozbiljnog žanrovca, pa to je... vrisak. Vrisak! Pored TH Grejča i Eštona i Derek Finegana da to kažeš, pa missim stvaaarno. Nemam sad vremena ali razmenićemo mi još par reč o ovome.... 

Quote from: Dart Džek on 17-04-2015, 18:48:59
Damn dobra ideja, našvrljati nešto o neverovatnom glupanu, ali opet, to ne bi bila moja priča, nego plagijat tuđe ideje...

ne mora biti glupan, niz nesretnih okolnosti, i na kraju u jos jednom zaludnom pokusaju zutu macku gazi auto. omaz.

Derek Finegan, velikan srpske žanrovske književnosti!

jel to bješe Ninja pisac, mene je vala ubijedio da je Tabasko pit postojao!

Koliko neraspoloženja za jednu ovako simpatičnu temu!
Kao da verujete onome što piše u novinama, svejedno kojim! 

Bez šale, tema postaje odbojna ako joj se pristupa isključivo kao priči o proročanstvu. Kad imate više od pet-šest godina, sve takve priče su dosadne i uglavnom liče jedna na drugu: proročanstvo se do kraja mora ispuniti i tačka.
Kao dete sam volela bajku o ribi i prstenu, posle nijedna takva nije mogla da me očara.

Quote from: kimura on 17-04-2015, 20:41:35
...Bez šale, tema postaje odbojna ako joj se pristupa isključivo kao priči o proročanstvu...

citas mi misli. upravo razmisljam o pristupu kroz uporabnu vrijednost, fokus na objekat, sadrzajno tek usput.
dva djecarca sklupljaju stari papir, dobijaju sutrasnji start i tako...
ili u centralnom javnom wc-u grada prnjavora, kraljevstva jseulta, vise sutrasnje novine na koje nailazi princeza majorina, kcerka cara minora, te kradomice frce joint i istripuje prekosutrasnje vijesti.

Quote from: zosko on 17-04-2015, 20:50:50

citas mi misli

Ili ti čitaš moje...hm?

U biti, sve se svodi na prorocanstvo, inace, koja je svrha sutrasnih novina ako ne iznenadenje, neki dogadaj, zgoditak, smrt i slicne stvarcice. Inace, cemu takve novine? I kakve bi to novine bile s buducim vijestima koje to nisu? Sto god da se procita iz sutrasnjih novina, kako god okrenete, biti ce prorocanstvo, nesto sto se nije jos dogodilo, a hoce... E sad, koliko ce to biti zanimljivo, duhovito, mracno, ostaje na piscima...

Quote from: PTY on 17-04-2015, 19:00:25

Quote from: Boban on 17-04-2015, 17:58:46
Sedamdesetih i osamdesetih u Jugoslaviji, u Srbiji se pisao uglavnom mejstrim, a u Hrvatskoj žanr i to krimići. Tada Srbi nisu imali ozbiljnog žanrovca, a Hrvati nisu imali ozbiljnog mejnstrimaša. Jednostavno, bilo je tako, Srbija se ugledala na rusku tradiciju koja gotovo da ne poznaje trivijalnu književnost, a Hrvati su svoju poetiku crpli iz Zapadne književnosti koja je manje-više odrasla na trivijalnom.

Znaš, ovde bi sad trebalo da se cimne neki poznavalac i da te proverbijalno nalupa samo tako! 
To da Srbi nisu imali ozbiljnog žanrovca, pa to je... vrisak. Vrisak! Pored TH Grejča i Eštona i Derek Finegana da to kažeš, pa missim stvaaarno. Nemam sad vremena ali razmenićemo mi još par reč o ovome.... 

Nisam se dobro izrazio i odmah mi je bilo jasno šta će ljudi da potegnu.
U Srbiji su žanrovski trivijalni romani pisani za roto pod stranim imenima. Nije bilo srpskih pisaca koji su to radili u knjigama, dok kod Hrvata jeste.
Kod Srba je bilo jasno razdvojeno da je književnost samo glavni tok, a poželjne teme istorijske ili socijalne/doseljenje u grad.
Nikome nije padalo na pamet da piše krimiće pod svojim imenom, a o fantastici da ne pričam...

Quote from: saturnica on 17-04-2015, 21:06:09
U biti, sve se svodi na prorocanstvo, inace, koja je svrha sutrasnih novina ako ne iznenadenje, neki dogadaj, zgoditak, smrt i slicne stvarcice. Inace, cemu takve novine? I kakve bi to novine bile s buducim vijestima koje to nisu? Sto god da se procita iz sutrasnjih novina, kako god okrenete, biti ce prorocanstvo, nesto sto se nije jos dogodilo, a hoce... E sad, koliko ce to biti zanimljivo, duhovito, mracno, ostaje na piscima...

Zaboravljate jednu bitnu stvar. Sutrašnje novine pišu o DANAŠNJIM događajima.

to mi je sad prva čuti...onda sam omašila 100%... bogami, nemam vremena priču prepravljati s takvim obratom situacije...

Ali, današnji događaji se još događaju, tako da ćemo tek sutra znati šta će se sve dogoditi.

Quote from: kimura on 17-04-2015, 21:03:30
Ili ti čitaš moje...hm?

shalu na stranu, vjerujem da bi vrijedilo razmotriti sam objekat. imamo jasnu predstavu o novinama.
ali ako se odmaknemo od toga, recimo po vremenskoj liniji, novine mogu biti: dimni signali, bubnjanje, javni urlator, crtezi, simboli na glinenim tablicama... ili neurolosko-informaticka povezanost u rt-u. 
sutrasnje novine mogle bi se definirati kao splet elektronskih impulsa pre-rt-a ili trenutkom ovladavanja fizikom kaosa.

Quote from: kimura on 17-04-2015, 21:27:49
Ali, današnji događaji se još događaju, tako da ćemo tek sutra znati šta će se sve dogoditi.

e, ne znam, ali sad mi sve zvuči kao dobra zajebancija, a ne kao materijal za priču...

Naknadna pamet 

Ne kontam šta je tu zajebancija, konfuzija, nerazumevanje... događaji se događaju ceo dan, a biće ih i celu noć. I to diljem sveta, a mi nemamo pojma šta se sve zbilo i šta će se tek desiti.  Novine opisuju sve te događaje na jednom mestu, ali treba vremena da se informacije prikupe, napišu i štampaju. Zato saznajemo za njih tek sutra, kada se sve to odradi i novine puste u prodaju, a mi dok čitamo o našim fufama u Dubaiju, nove stvari se dešavaju.

Prosto ko pasulj.
Kao kada gledamo zvezde. Gledamo je kako je nekada izgledala, a ne kakva je sada. Dakle, novine i zvezde su prozori u prošlost. Prvi prozor ume da bude lažan, a potonji nemože. Uh, odoh ja u filozofsko naprđivanje...

tema je vrhunska. idemo malo u sf:
godina 2777. stvorili smo informativni sustav koji temelji na sklopu pametnih satelita, neuroloski umrezeni, primamo zeljenu informaciju u rt-u.
sustav nadzire svaki pokret bilo koje materije u zatvorenom sistemu zemlja na elementarnoj razini, razvija se do "prorocanske" moci jer ima savrsenu informaciju, te krene emitirati pre-rt.
ne moraju novine biti sad ovaj neki papir.

Quote from: kimura on 17-04-2015, 21:34:46
Naknadna pamet 

znaš što, ja sam danas zbunjena osoba. razumijela sam temu, napisala točno kako je zadano, dakle, nemam pojma zašto vas sada u trenutku tipkanja i komentiranja nisam shvatila što ste htjeli reći. znači, naknadna pamet. idem sad začepiti usta i pokriti se ušima...

Samo ti šalji priču, ne obaziri se.

Quote from: zosko on 17-04-2015, 21:43:56
tema je vrhunska. idemo malo u sf:
godina 2777. stvorili smo informativni sustav koji temelji na sklopu pametnih satelita, neuroloski umrezeni, primamo zeljenu informaciju u rt-u.
sustav nadzire svaki pokret bilo koje materije u zatvorenom sistemu zemlja na elementarnoj razini, razvija se do "prorocanske" moci jer ima savrsenu informaciju, te krene emitirati pre-rt.
ne moraju novine biti sad ovaj neki papir.

Već viđeno u Suvišnom izveštaju. Otprilike.

Quote from: Dart Džek on 17-04-2015, 21:47:44
Već viđeno u Suvišnom izveštaju. Otprilike.

mislim da bi to bi bila vise neka selektivna prekognicija.
postavio bih pricu u vrijeme toliko mocnog sustava, hardware/software, da prati svaki zamislivi pokret materije sistema zemlja na elementarnoj razini, recimo atomarnoj, te sve obradjuje kroz vektorne matrice do perfektne informacije, dio koje rabimo po osobnoj preferenciji.
to kao nas informativni sustav buducnosti.
i sad tu nalazimo sutrasnje novine, t.j. emitacije u pre-rt-u, kao cjelokupno covjecanstvo, ne jedna ili tek nekolicina osoba kao izolirani protagonista/i.

Već si potrošio 6Kk.

Eh, jebem ti život kada umesto da blejim na forumu, ja moram da radim. Vidim da se ovde povela zanimljiva rasprava, a onda je u međuvremenu i posustala, pa se sada opet preganjamo oko teme ovomesečne radionice. Mada, zosko definitivno obiluje idejama, trebali bi ga češće ekspaltisati za svoje radove

Elem, mister scallop, teza je da se mejnstrim i fantastika mešaju zato što kopiramo zapadnjačke trendove? Nije nemoguće, pogotovo kada uzmem u obzir da se  u mnogim romanima, fantastičnim i "običnim", često prekopirani zapadnjački kalupi smešteni na Balkan, bez preteranih modifikacija. Pri tom ne mislim da je problem u Srbiji napisati roman koji će biti vestern, već na to da se određeni elementi bukvalno preslikavaju u našu situaciju. Prvi primer, koji mi je i dalje svež, jeste Otova "Kičma" i kriminalci koji se pojavljuju u romanu, a koji kao da su uzeti iz kakvog američkog filma ili romana i nemaju nikakve veze sa ovim našim, domaćim krimosima (što je ogroman propust knjige i dosta mi je pomutio suspenziju neverice). Opet, s druge strane, mislim da su se i ranije pojavljivali romani, smatrani danas klasikom i lektirom, koji imaju dosta fantastičnih elemenata. "Hazarski rečnik", naprimer, ili dosta Pekićevih romana. Čak bih se možda i složio sa PTY pa rekao da je ubacivanje fantastike u mejnstrim posledica želje mladih pisaca za prodavanjem, mada ni to nije u potpunosti objašnjenje. Ali, u svetu zaista jeste postala popularna fantastika. I samo da skrenem s teme - iznenadilo me je kada sam u Poljskoj otkrio koliko oni vole i cene svoju, domaću fantastiku. Ne samo što imaju mnogo izdavačkih kuća koje se bave izdavanjem isključivo tog žanra, već su i knjige (sudeći po koricama, vezu i ostalim džidžabidžama) jako jako kvalitetne. Šok je bio kada sma video i da im se serijali nekih knjiga reklamiraju na bilbordima! Voleo bih to jednom i kod nas da vidim. O kvalitetu knjiga ne mogu suditi, ne razumem poljski, mada me Poljaci uveravaju da su neke od tih knjiga vrhunske.

Inače, mister scallop, što se tiče onoga što sam čitao i nisam, moram se složiti - poslednjih godina sam retko čitao naučno fantastične romane domaće proizvodnje. Kod naših pisaca sam se uglavnom držao kratkih priča i novela, Monoliti i Trifid, pa, kao što rekoh, ne mogu suditi. Ako neko ima dobar predlog za vrhunski fantastični roman izdat u poslednjih par godina, voleo bih da čujem. Moj utisak je da je takav teško naći.  Ja sam se, prošlo je sad dosta vremena, već jednom zeznuo,  pokoleban laguninom propagandnom mašinerijom, pa sam kupio "Konstantinovo raskršće", pa sam od tada oprezniji sa svojim parama i vremenom.

Imao sam još dosta toga što sam hteo da kažem, al sam pola zaboravio, a pola ne mogu stići da napišem, pa kako već rasprava bude tekla... sutra je novi dan i tako to.

A radioničarska tema je skroz ok, interesantno je kada su okviri zadate teme uski, a pritom i više puta korišćeni, to zahteva višementalnog naprezanja. Osim toga, Džek, ne mora ni svaka priča za radionicu da bude vrhunska - ja mislim da je nekad odvoljno to ako je zabavna za čitanje.

Quote from: scallop on 17-04-2015, 22:11:00
Već si potrošio 6Kk.

oh. a tek razmisljam kako bi nekoliko milijardi individua reagiralo na sutrasnje novine.

Quote from: Scordisk on 17-04-2015, 22:16:13

Inače, mister scallop, što se tiče onoga što sam čitao i nisam, moram se složiti - poslednjih godina sam retko čitao naučno fantastične romane domaće proizvodnje.

Ništa, onda. Samo sam pokušao da ukažem da se mišljenje menja u zavisnosti od obima informacija. Ovo je topik za jezgrovita mišljenja, pa da ne rasplinjujem naširoko. 

Upravo gledam seriju Person of interest, slična ujdurma je u pitanju. Možda mi i nadođe nešto. Ne bih da izneverim Miću, a ni moj ghost fan klub. Moram nekoliko epizoda da odgledam u cugu.

Quote from: Dart Džek on 17-04-2015, 22:36:31
Upravo gledam seriju Person of interest, slična ujdurma je u pitanju. Možda mi i nadođe nešto. Ne bih da izneverim Miću, a ni moj ghost fan klub. Moram nekoliko epizoda da odgledam u cugu.

Nije slična. Person of Interest je AI zaplet. Jako dobar.

Priznaj makar zrno sličnosti, umesto novina je AI, a umesto događaja je neka osoba kojoj će se nešto desiti. I cela priča se bazira na toj relaciji. Sličnost se ogleda u tome što se protagonista postavlja prema toj osobi, razvija neki odnos, kao što je zahtevano u zadatku.

iznenadjuje me trazenje inspiracije kao procesa koji u samoj osnovi ukljucuje postojece radove.
sve je tu: sutrasnje novine.
ne znam, nekako vise tezim pronalazenju vrijednih varijabli, t.j. prepoznavanju kombinacije najjacih u moru mogucih rijesenja.

Nije to traženje inspiracije u pravom smislu te reči, nego odmaranje i izlazak iz šume koju ne vidim od stabala. A serija jeste odlična.

i izlazak iz shume je ok ideja. protagonista koji trazio gljive izlazi iz shume, bacivsi pogled na kiosk uoci sutrasnje novine, povuci-potegni, na kraju otkriva da se on obreo u sutrasnjem danu.

na kraju će zosko do kraja roka ispaliti sve moguće ideje...

ma jok, tu se da sloziti bezbroj prica. mogli bi se poigrati i vremenskim dimenzijama, onako sf, dvije inteligentne rase, jedna vremenske percepcije na razini univerzuma, sveprisutna, druga covjeka, zemlja; druga nalazi "sutrasnje" novine prve, prenosi spoznaje generacijama, izoblicuje ih, do izvorno opisanog zbivanja, koje moze biti kolabiranje crne rupe ciji smrtonosni talas drugu rasu zahvaca "tek" po zakonima fizike, ili kad kazes ispaliti, prva ispalila razorno oruzje na zemlju. dok je druga kroz iskrivljenost i reinterpretaciju ocekivala i pripremala se (za) nesto drugo, andjela spasitelja, te mase palminim granama.

Dzek, nije zanimljivo da pobedis kad konkurencija nije na najvisem nivou

Kako Džek da zna ko je konkurencija i ko sve učestvuje? Te pobede ne bi smele da pomute radost zbog toga, jer nije kriv pobednik, nego oni koji ne učestvuju.

Quote from: Boban on 17-04-2015, 21:14:51

Quote from: PTY on 17-04-2015, 19:00:25

Quote from: Boban on 17-04-2015, 17:58:46
Sedamdesetih i osamdesetih u Jugoslaviji, u Srbiji se pisao uglavnom mejstrim, a u Hrvatskoj žanr i to krimići. Tada Srbi nisu imali ozbiljnog žanrovca, a Hrvati nisu imali ozbiljnog mejnstrimaša. Jednostavno, bilo je tako, Srbija se ugledala na rusku tradiciju koja gotovo da ne poznaje trivijalnu književnost, a Hrvati su svoju poetiku crpli iz Zapadne književnosti koja je manje-više odrasla na trivijalnom.

Znaš, ovde bi sad trebalo da se cimne neki poznavalac i da te proverbijalno nalupa samo tako! 
To da Srbi nisu imali ozbiljnog žanrovca, pa to je... vrisak. Vrisak! Pored TH Grejča i Eštona i Derek Finegana da to kažeš, pa missim stvaaarno. Nemam sad vremena ali razmenićemo mi još par reč o ovome.... 

Nisam se dobro izrazio i odmah mi je bilo jasno šta će ljudi da potegnu.

Da, jeste, tako to uglavnom biva, kad god se ne izrazimo precizno, tu su uglavnom neki "ljudi" koji su za to krivi, jer ne umeju da procene ŠTA smo mi to zapravo hteli da kažemo, jelte, nego samo procenjuju ono što smo zapravo napisali. Jelte. E pa, da sam ja tu neka vlast, ja bih te "ljude" onako preko kolena. Eto.


hauever, problemi izražavanja kanda i dalje opstaju:

Quote
U Srbiji su žanrovski trivijalni romani pisani za roto pod stranim imenima. Nije bilo srpskih pisaca koji su to radili u knjigama, dok kod Hrvata jeste.
Kod Srba je bilo jasno razdvojeno da je književnost samo glavni tok, a poželjne teme istorijske ili socijalne/doseljenje u grad.
Nikome nije padalo na pamet da piše krimiće pod svojim imenom, a o fantastici da ne pričam...

a šta sa Atlantidom, šta sa Novim Jeusalimom, šta sa Hazarskim rečnikom i Besnilom? Nisu li oni fantastika, nisu li žanr, nisu li potpisani punim imenom i prezimenom autora, nisu li priznati i od kritike i čitalaštva, u zemlji i svetu jednako, nisu li i silno nagrađeni, ono beše?


A koji su to Hrvati to isto tada radili, imaš li možda njihova imena, ili barem naslove romana?

Prava reč nije ŽANR nego TRIVIJALNA  književnost.
Ne možeš trpati Pavića ili Pekića u trivijalnu književnost, ali Pavličića možeš.
U srpskoj književnosti sedamdesetih i osamdesetih ti praktično nemaš žanrovski krimić, a kod Hrvata ih ima gomila.
OK, kod Srba su žanrovski trivijalni pisci išli na roto izdanja, a kod Hrvata, u nedostatku prave književnosti i pravih književnih stvaralaca, bilo je lakše da trivijalni pisci dobiju izdanja u formi knjige. Možda je to razlog, ne znam, ali tada je osetno postojala razlika između rusko-istočno orijentisanih Srba i zapadno orijentisanih Hrvata. Nemoj sada da pronalaziš pojedinačne izuzetke; globalno, bilo je ovako kako pišem. Hrvati su imali velike izdavače (Otokar Keršovani, npr.) koji su preferirali žanrovsku i trivijalnu književnost. Pa Momo Kapor, kao srpski trivijalni pisac izdavao je sve svoje knjige u Zagrebu u to vreme. Jednostavno, u Beogradu si morao da budeš Andrić ili Kiš ili na njihovom tragu da te Prosveta ili Nolit uopšte pogledaju. Pa i Pekić je uglavnom izdavan u Zagrebu (pomenuta Atlantida)...

u ovoj raspravi sam blizi bobanovom pogledu. Pavlicic i tribuson su drugaciji zanrovski pisci od pekica, ako izuzmemo besnilo kao izuzetak koji potvrdjuje pravilo. Pored toga u hrvatskoj je znatno razvijenija bila teorijska strana trivijalne knjizevnosti... pavlicic, mandic, itd.

pa, lako je tebi da mu budeš bliži, kad ja i ne znam šta on govori... 


sporna tvrdnja glasi: "Sedamdesetih i osamdesetih u Jugoslaviji, u Srbiji se pisao uglavnom mejstrim, a u Hrvatskoj žanr i to krimići. Tada Srbi nisu imali ozbiljnog žanrovca, a Hrvati nisu imali ozbiljnog mejnstrimaša."


objasni mi kad si mu već bliži, jer ja i dalje ne shvatam kako ta tvrdnja može biti tačna, čak i kad reč "žanrovski" zamenimo sa "trivijalna književnost".


a što se tvoje tvrdnje tiče, to što su pisci "drugačiji", to ih po meni ne čini ih manje žanrovskima, nego je to naprosto druga vrst odrednice, recimo više kvalitativna po svojoj prirodi. To može da znači da je jedan pisao više šundasto a drugi manje, na primer, ali to i dalje ne utiče na žanrovsku pripadnost.


Uostalom, reč je o piscima različitih sposobnosti, to ne samo zanatskih, nego i uopšte. Plus, žanrovci koje sam gore pomenula pisali su maltene po roman mesečno po ustanovljenom šablonu, pa se tu određena "trivijalnost" da i očekivati. E sad, ne tvrdim ja da bi ijedan od njih izašao sa romanom poput Besnila sve da ga je pisao i deset godina, ali eto, Pavličić jeste to radio, on svakako nije izbacivao svoje romane u takvom ritmu ili šablonu, otud je i kvalitativna razlika tu primetna. Po meni, upravo ta razlika je uslovila objavljivanje u knjiškom obliku. 


Ali sve to meni i dalje nema veze sa žanrom, nego sa samim kvalitetom pisanja. I dalje ne vidim po čemu se to može ustvrditi da Pavličić i Ešton i Grejč nisu ravnopravno "žanrovci"...

Ali i Pekić je većinu svojih knjiga izdao prvo u Hrvatskoj, kao i Momo Kapor.
Pa i samo "Besnilo" je prvo izašlo u Zagrebu. I "Atlantida".
U tamošnjoj i tadašnjoj književnoj čaršiji bila je mnogo pogodnija atmosfera nego ovde za bilo kakve iskorake iz političko-socijalnih tema.

Lib, ja sam tada bio aktivan u književnosti i znam šta se pričalo po kuloarima, ne lupetam napamet.

Quote from: PTY on 18-04-2015, 20:30:08
pa, lako je tebi da mu budeš bliži, kad ja i ne znam šta on govori... 

A ima li iko u blizini ko razume šta on govori?

Mića ga razume, izgleda... a možda je i kakva telepatija u pitanju... 

Quote from: Boban on 18-04-2015, 20:35:31
Ali i Pekić je većinu svojih knjiga izdao prvo u Hrvatskoj, kao i Momo Kapor.
Pa i samo "Besnilo" je prvo izašlo u Zagrebu. I "Atlantida".
U tamošnjoj i tadašnjoj književnoj čaršiji bila je mnogo pogodnija atmosfera nego ovde za bilo kakve iskorake iz političko-socijalnih tema.

Lib, ja sam tada bio aktivan u književnosti i znam šta se pričalo po kuloarima, ne lupetam napamet.

ama, ne kažem da lupaš napamet, znam da si neke od njih i lično poznavao, nego ne shvatam tvoju tvrdnju da "Srbi nisu imali ozbiljnog žanrovca" kad su većina žanrovaca koje od onda pamtim upravo Srbi. Uostalom, nisu li upravo sve te ondašnje palp edicije bile upravo srpske?

Ešton, Grejč... i gomila najtiražnijih roto pisaca nisu nikada objavili knjigu.
Silverberg je bio na početku karijere pisac za pare, pisao je nekoliko knjiga mesečno; rekord mu je negde početkom šezdesetih 47 romana za godinu dana.
Ali kada je to napustio, postao je veličina.
Ovi naši jednostavno nisu, trivijalija i često prepisivanje... niko od njih nije zavredio da dobije knjigu, naši krimići su bili smešni i nečitljivi.
Ljudi se pale na Luna, ja jedva da sam jedan ili dva uspeo da dočitam, a ovi drugi su ispod svakog nivoa. To ne treba pominjati uopšte.

Quote from: Boban on 18-04-2015, 20:51:10
Ljudi se pale na Luna, ja jedva da sam jedan ili dva uspeo da dočitam, a ovi drugi su ispod svakog nivoa. To ne treba pominjati uopšte.

http://konkursiregiona.net/stevan-sarcevic-poslednja-lunova-avantura-sci-fi-2010-treca-nagrada/

Quote from: Boban on 18-04-2015, 20:51:10
Ešton, Grejč... i gomila najtiražnijih roto pisaca nisu nikada objavili knjigu.
Silverberg je bio na početku karijere pisac za pare, pisao je nekoliko knjiga mesečno; rekord mu je negde početkom šezdesetih 47 romana za godinu dana.
Ali kada je to napustio, postao je veličina.
Ovi naši jednostavno nisu, trivijalija i često prepisivanje... niko od njih nije zavredio da dobije knjigu, naši krimići su bili smešni i nečitljivi.
Ljudi se pale na Luna, ja jedva da sam jedan ili dva uspeo da dočitam, a ovi drugi su ispod svakog nivoa. To ne treba pominjati uopšte.

pa slažem se ja sa tvojom procenom o trivijalnosti, samo kažem da to ipak ne utiče na žanrovsku odrednicu, jer Lun jeste žanr, samo šundasto napisan. A kad skupiš bibliografije svih tih pisaca zajedno, doći ćeš do fascinantnog broja naslova, ali zaista fascinantnog, tako da je naprosto nemoguće ozbiljno tvrditi da Srbi nisu bili žanrovski pisci.

Dok prebrojavate uračunajte Gaju Vučkovića, Maju Zrnić i onoga... Enesa... Ne moram ja sve da pamtim. Pa, uračunjate ko je sve objavljivao roto romane kod nas, pa kasnije objavljivao i "prave" knjige. Recimo, drfa, onoga što je pisao "Smrt na Neptunu", da ne pominjem Ćureta. Skupila bi se najmanje hiljadarka od 60-tih nadalje.