ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

 

Samo da prijavim da sam juče preuzeo svoj primerak knjige, koja izgleda sjajno, dizajn je lepo pogođen, i da sam "čak" stigao da pročitam Svu vučju decu. Uzorak je mali, ali reklo bi se da će čitanje Anđelkovićevih priča u najmanju ruku biti zanimljivo iskustvo.

Zbirka stigla u Paklenicu.

Quote from: scallop on 02-05-2015, 16:04:33
Zbirka stigla u Paklenicu.

Starigrad?

Paklenica. Stene za veranje. Vinetu i tako to.

Aman, Paklenica kod Zadra, ili neka druga?


http://www.booking.com/city/hr/starigrad-paklenica.en-us.html?aid=303948;label=starigrad-k8nB0tMDGVDI8lDHLwV%2AAgS65968795821%3Apl%3Ata%3Ap195%3Ap2%3Aac%3Aap1t2%3Aneg;sid=8baf09da15c5cafe83fd3ab67ff7d874;dcid=1

Quote from: Karl Rosman on 02-05-2015, 16:27:12
Aman, Paklenica kod Zadra, ili neka druga?


http://www.booking.com/city/hr/starigrad-paklenica.en-us.html?aid=303948;label=starigrad-k8nB0tMDGVDI8lDHLwV%2AAgS65968795821%3Apl%3Ata%3Ap195%3Ap2%3Aac%3Aap1t2%3Aneg;sid=8baf09da15c5cafe83fd3ab67ff7d874;dcid=1

tako je. knjiga je moja. ali  na slici, da ne bude zabune, nisam ja...

Saturnica je u pravu. To je u Nacionalnom parku Paklenica.

I meni se ucinilo.

Pre svega, mislim da sam napravio veliku grešku što sam ovu zbirku priča pročitao u svega nekoliko dana, jer se u brzini previše slojeva i značenja izgubi. Ali imao sam u planu da svratim na današnju raspravu o delu, no, na žalost, druge obaveze će me sprečiti.


Negde na pola čitanja sam sebi rekao da je ovo prva stvar koju ću reći o knjizi, pa da održim obećanje. Ako ne računam Martina, nikad nisam sreo pisca koji toliko prostora posvećuje i sa tolikim uživanjem piše o hrani u svojim pričama. Ne čitajte ih ako vas od narednog obroka deli više sati, ako boga znate.


Druga stvar bi bilo ono što mi se kod pisca najviše sviđa, a to je stil. Odnosno, sposobnost da se snađe u korišćenju različitih stilova i različitih načina prilovedanja. Anđelković ide u svom pisanju od pesničke slikovitosti do jednostavne, mehaničke preciznosti u iznošenju činjenica, od čisto naučnih tema do nadmudrivanja sa ličnim demonima. Mislim da mi jedino u njegovom pripovedanju smeta snažna kontrola koju je uspostavio nad svojim rečenicama, u koje ne dozvoljava da zaluta makar jedna suvišna reč, sve je uvek lepo zategnuto pod konac. Lično više volim kada su pisci opušteniji po tom pitanju, ali, prvo, to je samo pitanje ličnih preferenci, drugo, verovatno nužnost kada se radi o pripovedanju u kratkim pričama i treće, moje zakeranje.


Usudio bih se da pretpostavim kako su teme kojima se bavi i njegov pristup istima, odnosno odbijanje da čitaocu pruži objašnjenja na tacni, već ga goni da traga za odgovorima na postavljena pitanja i u samom tekstu priče i van njega, jedan od razloga što nije smatran naročito popularnim piscem. Evo, na primer, kao tipičan ljubitelj pripovedanja o rekama krvi koje mišićavi varvari ostavljaju na putu do zakopanog blaga, deva bujnih grudi (sapetih u čelični bikini, ako je moguće) i uzgrednog spasavanja sveta, preznojavao sam se nad polovinom priča iz zbirke i čudio šta mi je ovo trebalo, kad sam mogao još jednom da uzmem da čitam Tolkina ili Hauarda. Naročito imajući u vidu da su, kako je Anđelković postajao zreliji pisac, njegove teme i ideje postajale sve smelije i luđe. Opet, uživanje u stilu i formi svakako nadoknađuje potrebu da budete visokoobrazovana i/ili natprosečno inteligentna  osoba kako biste rastumačili sve šta je pisac hteo da kaže (ili da Vas ne mrzi da često posežete za guglom). Ili da kažemo to ovako - nikada nisam pisao Majkla Murkoka zato što sam ga smatrao majstorom pisane reči ili zato što su me njegove rečenice ostavljale bez daha, već zato što sam voleo njegovu nepresušnu maštu i priče koje je pisao (ostavljam mogućnost da sam nepravedan prema Murkoku jer domaći prevodi nisu uspeli verno da prenesu istinsku lepotu njegovog izraza). S druge strane, Anđelkovića sam čitao i čitaću sa zadovoljstvom zbog načina na koji piše svoje priče, makar ponekad bio žalosno nesposoban da se zainteresujem za temu, ili još gore, da razlučim o čemu se u njima zapravo radi.








Kraća verzija napisanog - sviđa mi se pročitano, lepo je otkriti novog pisca (novog kada je moje čitalačko iskustvo u pitanju) i tako to.

Zahvaljujem. Tip pre što je ovo prvi opsežniji prikaz na ZS onoga šta pišem. Što reko Zoća, smerno priznajem da precenjujem svoje čitaoce, ali to je moj obol respektu onima koji me čitaju.

Dobra ona apokalipsa na dve strane. I... eto zasto ne idem na more, nikako zato sto nemam love 
Inace, podseti me na moja razmisljanja povodom Trirovog filma Melanholija - kako bih ja to docekao kraj sveta. Pivce... moze. U kafani... mada bolje bi bilo da bude onoga cega nema u prici (ipak na dve strane...  ), neka laka droga, mozda ali bas laka. Vise bih voleo da ostanem cist, i gledam vatromet kakav niko nikad nije video. Ili u ovom slucaju vodo-pad.
Inace, voda? Ne, ne ni u casi... Pa cemu sluzi piva, pobogu!

Aman, kamo izveštaj o tome kako je protekla promocija? Kamo fotografije?

Niko ništa ne pita. A bolje je da se ne vidi ko nije došao. Ni Mića ne može da pohvali fotografa.

Promocija je bila posećena i veoma lepa, ne znam kamo fotografije?

Da, i ja bih volela nečije utiske, fotografije opcionalno.

mozda je bolje ovako za nas koji nismo bili, ostavlja prostora masti. zamisljam lovorov vijenac, violine i ovcu na raznju.
elem, seriozno, bilo bi lijepo podijeliti utiske.

Ovo je sve što ja mogu da ponudim. Šta ću kad moji slikaju samo mene.


Utisci su mi slabi. Zadovoljan sam posetom, a i nisam, ali to je druga priča. Pojma nemam šta sam pričao, Nevidljivi to zna bolje. Preostalo vreme sam potpisivao više knjiga nego što sam se nadao. Izgleda da sam usput orobio i svog izdavača, ali se nije bunio. Galete su mi izeli, šta mogu kad ih pravimo savršeno. Koka kolu i sokove smo vratili kući, jer je moj najbolji prijatelj, kao i obično, doneo šampanjac. Posle promocije sam bio iscrpljen, pa sam ispred DOB lovio banderu da se ne sručim.
Džorigu sam preporučio moju apokalipsu na dve strane i vidim da mu se dopala. ZStefa sam upozorio na "Dronjave gaće" i očekujem njegov komentar. Sve ostalo drugi znaju bolje.

M.M. ima mnooogo boljeg fotografa...

Pojma ti ne znaš. Moj traje već 46. godina.

Одлична промоција и одлична књига. Шта сад фали, фотографије?
Било је лепо време, могли су сви да дођу да су тели.

Sad, ako je neko baš teo, a nije mogao da dođe, potrudiću se da mu otežam:

Meni  je ona prostorija u DOB uvek pomalo sumorna, ali tako nije bilo u ponedeljak uveče. Imali smo jednu netipičnu promociju, drugačiju i kudikamo zabavniju od običnog predstavljanja knjige, možda zato što je autor odavno predstavljen i dobro znan svima koji su došli.
Ipak, prisutni su čuli (a o tome se može čitati u Predgovoru) nešto što nisu znali:
- za nastanak Zbirke je, pored upornog nagovaranja ZStefanovića, od velikog značaja bila Radionica Znaka Sagite. Autora je želja da pomogne Radionicu navela da se posle mnogo godina i mnogo romana vrati formi kratke priče. Zato poslednji deo knjige sadrži priče pisane po zadatku za ovu Radionicu i to sve priče, ne njihov izbor.
Zbirka je, pored ostalog, zamišljena i kao svojevrsni udžbenik za pisanje kratkih priča - to je odgovor meni (i možda još nekom ko je imao slično pitanje) zašto je nazvana KRATKE PRIČE i Akvarijum za zlatnog karaša.
- ova zbirka je druga u ediciji NOVUM izdavačke kuće NOVA POETIKA i ne treba da ostane poslednja. Svako ko ima zbirku priča ili roman koji se može svrstati u fantastiku - slobodno mu je da se javi izdavaču. Poželjno je da dela budu zaista fantastična, pošto će se dati na uvid prilično oštrom i strogom oku. Šest (ne)dela je, kako smo čuli, odbijeno. 

Pored razgovora o KRATKIM PRIČAMA, bilo je reči i o fantastici uopšte, pisanju i objavljivanju nekad i sad, o opštem padu kreativnosti u Regionu ili o njegovom razvoju (po usamljenom ZStefanovićevom i mom neizrečenom mišljenju), a i o još mnogo čemu drugom što ste, na svoje nazadovoljstvo, propustili da čujete. 

I dalje nemamo Saturnicu, ali imamo knjigu u Zadru.

Postavljeno mi je pitanje kako slučajni prolaznik da nabavi zbirku. Na to bi mogao da odgovori izdavač. Valjda se on time bavi? Prilog "Sva vučja deca" je otišao. Planulo.

Utefteri me u te slučajne, kada nemam mogućnost namernika. Nadam se da će se zbirka pojaviti u NS, a o posveti ćemo preko piva; kako bi drugačije, sladoled ne širi pogled, nego utrne jezik.
Mrzi me da čestitam promocije, ali drago mi je da se tu našlo meni gotivnih radioničar(ki)a.

http://emitor.rs/2015/05/tribina-kratke-price-na-duge-staze/

Prijatno sam iznenađen kojliko je tekst iz e-Emitora iscrpan, iako ne predug. Zahvaljujem autoru priloga.

Izgleda da su do 2000 bar negde sletali leteci tanjiri 
Dobre ove prve price, pravi starinski SF.
Moj favorit Leptirova lutka, pa onda Djokondine oci.
Da se videti da mi se svidjaju te price o metamorfozama. Malo drugaciji ton, i eto nam ga Lovecraft. U nekom smislu su bili u pravu oni koji rekose da je horor ton, a ne zanr.

Sreća te nije HFL ton!
I meni se dopadaju Leptirova lutka i Đokondine oči, a pravo iznenađenje mi je to što su starije priče - pa nekako romantične.
Za Priznanje ne bih pomislila da je Scallopova priča, dok mi je ona o Lajkovcu baš karakteristična.
Leteći tanjiri možda više ne sleću, ali i u naše vreme sasvim mogu da zamislim nesrećnika koji pijane drugare u kafani ubeđuje da je došao odnekle, a oni mu se rugaju prosto zato što bi ti vajni vanzemaljci sigurno odabrali neko drugo, a ne naše beznačajno mesto. I neke druge, bolje ljude, ne nas.

Pa svakome svoje, Radmilo se sasvim dobro snalazio i ovako, dobro rece romanticno, sta ce mu horror.
A i ja kad piskaram ista stvar bi imala neki treci tonalitet - ni HFL ni romantika, dakle iz desetog razloga mi tako pisanje nije islo, osim ponekad...

U romantična vremena, romantične priče. Posle smo se snalazili kako smo znali. Sada kad brknem po tastaturi utronjam se od stra'. Uvek sam nevoleo neka poslednja dela Sjenkijevića i Tvena. Mnogo bila mrčna, a sad znam kako im je bilo.

Kada citam kratke price, nikada ne idem redom. Biram po naslovima. I tako sam krenula s Akvarijumom. Ne znam, jel ta pripada starijim ili novijim scallopovim pricama, ali bi takoder rekla da u njoj ima romanticarskog smeka. Plus sto jako volim kad muskarac pise iz pozicije zene, i to tako dobro radi!! Za sada, ne znam kakve su druge price, tek cekaju da ih procitam. Ali ovaj je vrh!

Nikada mi nije bio problem pisanje iz pozicije suprotnog pola. Kad sam shvatio da je jedino što ne smem pisanje iz sopstvene pozicije, sve je postalo lako.

Otišla "Sva vučja deca" osim Ygg-ovog i mog primerka.

O Zbirci, kratkim pričama i značaju kratkih priča razgovara se i za stolom.

O Zbirci će se pričati i na Dražinom Festivalu Fantastike, u Plato knjižari, 3. juna u 17h. Više o pisanju i značaju kratkih priča nego o Zbirci.

To sigurno neću propustiti, mada i sama zbirka zaslužuje svaku pažnju.
Sad, pošto je prošlo izvesno vreme od čitanja, mogu da kažem da ovo nije samo fina zbirčica probranih priča, već knjiga posebna na mnogo načina, urađena promišljeno u odnosu na svaki detalj, a ujedno i s ljubavlju.

Posebno otkriće su mi bile one glavnotokovske priče. To je veće čudo i od romantike! Ispada da je Scallop mogao da bude i sasvim dobar, možda čak veoma popularan mejnstrimaš - da je tako hteo.

U većini životnih događaja Scallop je odabrao da neće. Ima previše onih koji oće i ono šta ne mogu, pa sam ostao na strani onih koji mogu, a neće. Na toj strani se ne moraju činiti kompromisi. To ti je kao organska hrana, prinosi su manji a bolji.

Ček promocija je već bila?

Ja sam pogrešno shvatio da će biti narednog ponedeljka.
No nisam ni mogao da dođem usled obaveza.
U svakom slučaju kupio sam i počeo da čitam prekjuče.

Evo nekih utisaka:

1. LEPTIROVA BELEŠKA
Idejno je vrlo dobro ovo oko snova i komora. Čini se da je to onaj tip priča namerno ostavljen kao netransparantan
pa može da se shvati na više načina. Da li su svi snovi u tim komorama koje služe da razviju svest onih koji bi da odrastu,
doslovce programirani ili ne? Tu su i rastakanja ljudskog tela, separacija materice itd.
Čitava priča je neko snoviđenje.

2. DRAŽ LEBDENJA ILI KERVINOVA STENA
Prvi pasus o travama odličan. Treći, onaj o solidarnosti koja se meri metrima i koracima takođe. Ovde su obrađene mnoge teme. Svrha bića koje je dobilo slomljenu nogu koje su imali i roditelji, svrha čitavog života i naravno smrti. Za moj ukus ovo je isuviše maglovito i uopšteno.

3. ĐOKONDINE OČI
Priču sam shvatio kao preispitivanje lepote? Šta je lepota zaista? Kao da je zaključak da su joj oči glavni nosilac pa i one, premeštene na čudovište sa člankovitim izraštajima umesto ruku i lepazama umesto nogu, mogu biti lepa. Maštovito, interesantno...
Na kraju priče imamo dobru postavku relativne percepcije. Iz perspektive čudolikih ljudsko obličje je grozno i čudovišna.

4. ZUNZARA U UHU
Ova mi je definitivno najbolja dosad! Najpre u iskazu.
- Centralni vizijski sistem sigurno je BREMENIT svakojakim detaljima.... (Korišćenje termina bremenit u smislu bogat je nešto s čim se prvi put susrećem)
ORIGINALAN POJAM 2 - Kljušta termalne obloge
ORIGINALNA VIZIJA1 - Mogao bih da vidim kroz svoj pupak i okna karličnih kostiju...
ORIGINALAN POJAM 3  - taljige inercije
OR. POJAM 4 - komunikacijska nervatura
OR. POREĐENJE 1 - Ako je čovek samo slučajna pojava na minimumu verovatnoće.
OR POJAM 5 - Artikulacija visoke pouzdanosti
OR. VIZIJA 2 - Umočio svoje kosti u kiselinu spoljnjeg svemira.
OR. REŠENJE 1 - Pao sam. (pa posle jedne replike) Kako da padnem još jednom?
(Motiv Mona Lize pojavljuje se kao i u predhodnoj priči. Videćemo da li je to slučajno).
OR. ZAPAŽANJE 1 - Pomalo mi je bivalo jasno zašto beskičmenjaci ne putuju svemirom. Ne moraju. Njima kalcijum ode s prpom.
OR. KONSTRUKCIJA 1 - Programirano genetsko usložavanje
OR. POREĐENJE 2 - Upecati kao Ahib Mobi Dika
OR. VIZIJA 3 - Pipcima, sisaljkama, rukama, kukama, surlama... Traže način da se dohvate sa svojim pitanjima.
OR. VIZIJA 4 -  Kao da klizim niz tobogan Njegovog (božijeg) ušnog nabora.
OR. VIZIJA 5 - Živeti pod kišobranom svog pokretača...

Dakle ne pamtim da sam kod priča te dužine izvdojio toliko iskaznog bogatstva.
Sama tema je dosta dobra. Koje su to putanje kojima treba da se kreću civilizovane vrste širom svemira?
U ovom slučaju mnoge su, pod uticajem religije, zapsotavile želju za međusobnom, i isforsirale samo komunikaciju ka Bogu, ali takvu da se i Bogu nije dopala. Tvorac želi bića koja razmišljaju (ne baziraju se na lojalnost) i ograničava se na to da im je samo pokretač, ne i dadilja.

Interesantna tema, postavka, bogat iskaz...  Mnoge kratke priče przo zaboavim, ali za ovu mislim da je vredna pamćenja.

Da ne smetnemo s uma: Druga promocija je u sredu, 3. juna u 17 h, u okviru Festivala Fantastike u podrumu knjižare Plato.


Prim: Loni, mogao bi bar neke tipo greške (kao LEPTIROVA BELEŠKA - LUTKA) da ispraviš pre nego što punkeš post na topik.

Aha ha ha.
Prepisivao sam sa juče ispisanog papira. Stajalo mi: Leptirova (pa tri tačkice) beleška.

Vrhunac rasejanja je kad zaboraviš kako da tumačiš svoje skice.
Jbg. U 17.00 promocije su prerane. Mnogi od nas rade do tada, a radno mesto im na 45 km od centra.

Mda... Možeš Scallope da me staviš na spisak... Izgleda da se ipak neću pojaviti u sredu...

Na koji spisak?

Quote from: scallop on 29-05-2015, 12:09:11
Imam poseban spisak za one kojima "krene po zlu", pa ne dođu.

Pa, u jakom si društvu.

Idemo dalje:

5. PRIZNANJE
Reč je o priči toka svesti. Ne toliko o nečem konkretno fabulativnom.
Dopale mi se bravure:
- Mesečina je koprena kojom se smerna supruga skriva od svog blistavog muža.- Teško je krivotvoriti istinu jer sve je zapisano kineskim mastilm, taninskim bojama il' krvlju.
VIZIJA - kotrljanje u neraskidivom limbu sopstvene ovojnice
TERMIN - raskrsnica opredeljenja
TERMIN - predvorje usijanja
VIZIJA - Ajnštajnov prostor se krivi i u Gilgamešovom carstvu
VIZIJA - Sile koje izdvajaju maslo iz mleka

6. DOSTOJNO GALAKTIKE

Ovde je tema postapokalipsa.
Katastrofa se desila i pitanje je šta dalje. Kako od preživelih formirati novog čoveka.
E sad, dilema koja se meni kao čitaocu javila je da li je čovek sam izazvao nesreću koja ga je snašla ili je to ipak učinila
vanzemaljska civilizacija koja se na kraju pojavljuje.
U odnosu na odgovor, drugačije bi zvučalo pitanje - Zašto ste toliko čekali?
Jesu li galaktijci čekali na to da nas desetkuju ne bi li nas lakše uklopili u svoj program ili na to da pomognu u spasenju?
ORIGINALAN TERMIN: aritmetični trokorak
TERMIN 2: šake sa karakterističnom opozicijom prstiju


7. LETEĆI TANJIRI NE SLEĆU U LAJKOVAC
Evo jedne priče koja meni paše po atmosferi. I filozofkska i humoristična i u dobroj meri sa dijaloškom formom.
Fin je preokret. Jedina zamerka mi je kratkoća storije.
Razgovor vanzemaljca u ljudskoj formi kom niko ne veruje odakle je i ljudi u kafani je odličan.

Sve u svemu dosad vrlo solidno. Radmilu dobro idu i filozofske i komične priče i prikaz unutrašnjeg toka svesti i dinamičan dijalog.

8. POGLED SA STRANE

Prekratka priča u kojoj je mnogo kazano. Možda je treba pročitati još jednom, ali ja nisam ustanovio jasnu nit.
Da li se sve dešava u nekakvom svetu duhova ili je i to nejasno?

9. AKVARIJUM ZA ZLATNOG KARAŠA
Evo priče koja mi paše. Što duže priče to više prostora za racionalizaciju.
Izvesna spisateljica Hilija nalazi se u totalitarnom društvu u kome joj je zabranjeno da piše.
Ipak tu je mladi Kohan koji zna za vrmenske crvotočine, izlaze u paralelne vremenske tokove i želi odatle da je izvuče.
U tom će uspeti, ali ona neće biti srećna jer iako prebačena u drugi vremenski tok, ona sme da piše, ona sad nema o čemu.
Njena misija bila je da opisuje svoje vreme i savremenike koji, kakvi su da su, nisu izgubili prava osećanja.
Tako da ona ipak želi da se vrati tamo gde misli da pripada pa makar joj bilo i gore.

Poenta je po meni izvrsna, vrlo originalna i tačna. Tiče se toga da svako ima misiju a da je u okviru nje i težina koja mora da se proguta.
Samo bekstvo od borbe ne donosi zadovoljstvo.

BRAVURE:
- Pojmovni svet nameće ograničena koja tek mašta može da razgrne kao zavesu u uvek novo jutro...
- Luda nada se uskovitlala...
- Nemušti ne žive život ljudi, već riba ograđenih staklenim zidovima akvarijuma, kroz koje je moguće viđenje, ali ne i doživljavanje.
- urušen u ponore sumnji
- POJAM: račva vremena
- Ostala vremena koja se ne ugrade, prolaskom centralnog vremena prestaju da postoje, kao suvišna vlakna pri ogorevanju konca.
- Moramo pokrenuti sebe u vremenu, a ne vreme u sebi.

S.U.S (kraćenica od Sve u svemu), ovo je jedna odlična priča, a mana koja mi pada na um je prečesta izmena naratora.
Jedino u romanu češkog pisca Kundere, sretao sam više od dva naratora, ali na većem prostoru.
Ovde imamo deo u kome nam se obraća Hilija, deo gde nam se obraća Kahak, a deo gde je neko treće lice.
(Uzgred na jednom mestu pojavljuje se ime Zentin, a nisam prokljuvio ko je to. Možda je Kahakovo prezime)
Petnaest stranica premali je prostor za menjanje čak tri naratora što nedovoljno koncentrisanim čitaocima može stvoriti confusion inutile.

Šta mogu kad volim slobodnu naraciju. "Oči Svetovida: Falus" ima tri regularna naratora.

Прочитано убрзо након прве промоције - у три даха, и у баш добром читалачком расположењу. Збирка је испунила (па и надишла) почетну сврху постојања. И скоро сигурно ће имати и друго издање, ценим. Кад изађем из гужве, досолићу још који утисак.

Углавном, летња препорука за сваког ПДФ (Поштоваоца/познаваоца домаће фантастике).

Tebi sam skrenuo pažnju na priču "Dronjave gaće" i na nju čekam komentar. Ta priča je esencijalna kao dilema između profesije i opsesije fantastičnim.