ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

bilo bi lepo kada bi se ljudi koji nit šalju priče, niti ih čitaju, nit komentarišu, uzdržali od podjebavanja onih koji sve to ili deo rade...

Ne bi bilo lepo. Bio bi to sunovrat u nametanje mišljenja. Nadam se da nisi spreman za to.

Quote from: saturnica on 23-06-2015, 13:43:37
u redu je da mi ne vjeruješ. i pripazi kad budeš sa mnom pio one dvije kave...

hm, riskirao bih dvije slicne, idealno uz degustatore kimuru i stipana. sad, za kimuru ne brinem, ali stipan je bas, bas bojazljiv...

Ostao sam dužan svoje glasove:

Pobuna.
Lirska priča jakih emocija, koja ostavlja utisak da je izuzetno lična.
Mašina je dobro i neintruitivno uklopljena, jer je prognoza ostavljena da je čitaoc sam istumači. Istinski bunt priče dolazi kroz suočavanje čitaoca sa samim sobom, individualnim doživljajem ljubavi, slobode i drugih ideala u sanjarenju i borbi izrazito mlade protagonistkinje. Po meni, ubedljivo najjača priča u ovom krugu.

Odmetnik.
Pitka, zanatski besprekorna priča na intrigantan način proširuje zadatak motivom besmrtnosti, što rezultira iznenađujućim preokretom. Nema lutanja, nema patetike. Sve je podređeno pripovedanju, dinamično i verodostojno.
Činjenica da ovaj autor može biti ovako ubedljiv, sa malo prave konkurencije, u krugu sa posebito teškom i ograničavajućom temom otkriva nam njegovu pravu ozbiljnost, koju inače jako dobro skriva.

Stari znanac, nezvan gost.
Iskren da budem, dosta sam se lomio koju priču da stavim kao treću. Odlučio sam se za ovu, koja mi je tek za nijansu bolja od ostalih za koje nisam glasao, dok je za par koplja ispod prve dve.
Zamisao i motivi priče mi se sviđaju: smrt od sloljenog srca, šumska majka, pa čak i starešina hrama, mada taj deo mi je i najproblematičnije realizovan, tj. ne baš mnogo uverljiv. Priču shvatam kao sinopsis većeg i ozbiljnijeg dela.

Gospode! Pa Stipe je bojažljiv na tatka!
Gle, kako ni ti ne smeš da Saturnicom nasamo, a sprema ti čak dve kafe. Ako jednu preživiš, druga te mora dotući. Nema ti spasa, makar te ja bodrila, a Stipan ti na uvo pesme pevao.
(mislim, od poslednjeg ćeš presvisnuti sigurno, i ako si sve pre toga prošao ko Raspućin )

Nije istina! Ja baš lepo pevam!

Pa i Saturnica verovatno kuva dobru kafu...

Quote from: kimura on 24-06-2015, 08:54:41
Pa i Saturnica verovatno kuva dobru kafu...

normalno... a za antisluhiste spremam kavu specijal!

A šta podrazumeva kava specijal?

sta jos necu istrpiti da bih udomio sina pjesnika...

Quote from: kimura on 24-06-2015, 07:26:31
Gospode! Pa Stipe je bojažljiv na tatka! ...

sav je na mamu.
koliko se gospod plasi saturnice saznali bi tek kad bi se negde nasli nasamo!
ali od toga, naravno, nikad nista nece biti...

Tatko, prestani više da me kopiraš! Postaje mi neprijatno zbog tvoje neozbiljnosti!

Ne diraj Gospoda, Stipe! On je na strani dobra. Čuvaj se zlih sila i maračih bića, koja su bacila oko na tvog Oskara!

Usled nečuvene propagande nebeske porodice  prinuđen sam da reagujem sledećim saopštenjem.

Još imaš vremena da izabereš; izaberi pravu stranku u kojoj je zagarantovan večni provod na splavovima vatrenih orhideja! Besplatna cuga, cigare i sve vrste travuljine! Go Go igračice u beskrajnom nizu! Zvuči bolje nego večno piskaranje na nekim dosadnim oblacima? Naravno da zvuči, prodaja oblaka ili magle je ista stvar! Ne nasedaj i opredeli se sada, ne oklevaj!

I zapamti: Ne moraš da završiš onako kako mašina veli, prava stranka sve sredi...

Ko sa Đavolom tikve sadi, posle pije rakiju od istih. I ne pomažu mu ni sve one lopate šećera.

Sadnja tikvi se vrši po vrtovima, a zna se ko ima vrt. Zove se rajski.
Ne nasedajte na propagande!

Gospod je skroman i dobar. Za ulaznicu u nebesko carstvo dovoljno je da zrtvujete prvorodjencad, materijalna dobra, da se pokajete i ponekad pomolite. Jos vam se nudi i sin pjesnik i, zasto ne, moze i koji potop u miraz! Necastivi trazi dusu a ne nudi nista!

Gospod je skroman, dobar i dosadan i muti svašta po svom vrtu. Zato je Nečastivi osnovao svoju stranku.

Quote from: Nečastivi on 24-06-2015, 13:43:32
Gospod je skroman, dobar i dosadan i muti svašta po svom vrtu. Zato je Nečastivi osnovao svoju stranku.

i Nečastivi je iz loze anđeoske....

Quote from: Gospod on 24-06-2015, 13:38:10
Necastivi trazi dusu a ne nudi nista!

Nudi čašicu Džekovače, opasni opijat, podvalu neviđenu još od Evine jabuke!

Šta je 21 gram ničega za večni provod uz to piće za kojim se i Gospod oblizuje?

Hm. Ovo je negdje otislo u pogresnom pravcu. Necastivi, necemo se mi nadmetati ponudama, cim se osjecaju pozeljne dizu pazar!
Also: Gospod uz kavu voli palacinke!

Sin gospodnji će se zadovoljiti materijalnim dobrima u neograničenim količinama i pristojnom količinom devica. Ostalo prepuštam tatku i nečastivom da dele kako im se ćefne.

Hm, izvinjavam se što kasnim sa komentarima na priče. Kao što rekoh, vražiji pametni telefoni su zgodni za voajerisanje, ali nikako nisu za smislenu (i pismenu) prepisku. Svašta se ovde raspravljalo, s mnogim stvarima se slažem, s nekima se ne slažem, a u međuvremenu ste krenuli i na kafu da se zovete, no, nadam se da nije zgore da i ja prokomentarišem priče, da možda dodam nešto na sve što je rečeno, i tako to, te da to autorima možda bude korisno, a svakako im (nadam se) neće biti štetno.

Komentarisao bih, prvo, dve priče - "Pobunu" i "Odmetnika." Obe priče su sasvim solidne, za ovu prvu bih čak i izdvojio glas, ali sam bio sprečen iz nekoliko razloga. Glavni i najveći razlog je sledeći, pa me ispravite ako smatrate da grešim - problem totalitarnog društva. Džek je o tome već pričao, ali ja bih da elaboriram.

Elem, ono što meni bode oči i žulja logiku, a što je akcentovano u ove dve priče (mada se pojavljuje u velikom broju drugih priča), jeste pojava totalitarnog društva koje prisiljava svoje građane da se testiraju kod Mašine. To postaje uslov za brak, kredit, posao, pa čak i posedovanje osnovnih građanskih prava. Ipak, meni je to nelogično. Zašto? Pa lepo, imamo mašinu koja predskazuje uzrok smrti, ali nam ne govori ni vreme, ni mesto, ni datum, ništa osim uzroka. A ta informacija, kao takva, nije uopšte korisna. Beskorisna je. Svi ćemo mi da umremo, na kraju krajeva, ovako ili onako, pa kako to može uticati na mogućnost braka ili kredita, kakve veze uopšte ima sa pripadnosti društvu? Možda možemo utvrditi uzrok, ali bez tačnog datuma, to može samo da zadovolji nečiju radoznalost. Od kancera umiru i mlađi i stariji, a isto tako i od saobraćajnih nesreća, avionskih nesreća, požara, eksplozija, bilo čega. S pojavom takve mašine, samo bi osiguravajuće kompanije imale problema - ili bi profitirale ili bi propale. Zašto bi nam banka odbila kredit ili bi neko odbio bračni predlog ako dobijemo karticu da ćemo umreti od tumora? Pa to može biti sutra ili za pedeset godina, a banke i supružnici se s takvim rizikom (ako se nešto što će se sigurno dogoditi može smatrati rizikom) nose već vekovima. Na kraju krajeva, pilot može poginuti u avionskoj nesreći i kao putnik, a ne na radnom mestu. Eksplozija može da bude i eksplozija kafe aparata, a ne mora biti u fabrici u kojoj radite. Takođe, mnogi autori su svoje priče zasnivali na tome da takve prognoze često mogu biti dvosmislene, te, po meni, takva društva koja pokušavaju da uspostave kontrolu nad svojim građanima i obavezuju ih na testiranje, nisu moguća. Mašine, s toga, ostaju samo u dometu zajebancije i bolesne radoznalosti. Da je, kada je zadatak zadat, omogućeno navođenje datuma, e onda bi takva društva bila moguća. Ali bi i onda okvir za naše priče bio drugačiji i imali bi širi spektar mogućnosti u razvijanju fabule.

S tim na umu, većina priča sa ovom premisom mi je otpala na glasanju. Osim "Morije", koja je bez takvog društva mogla sasvim lepo da funkcioniše, a i težište fabule je na drugom mestu.

Pobuna - svidela mi se pismenost, i nekako lirski, gotovo poetski izraz. Ciklično ponavljanje rečenice mi ne smeta, čak naprotiv, ja volim takve metronome katastrofe, taktove ka neminovnoj propasti, poslednje otkucaje sata (da se ne rasplinem sada). Jedna zamerka, međutim - bilo bi više nego dovoljno da je autor ponavljao onu rečenicu - "taj i taj je danas otišao i puhvaćen je" (parafraziram). Zasmetalo mi je ponavljanje onog - možda sam naivna. naime, ne samo što imamo dve tri rečenice koje se ponavljaju pa time gube na efektu, nego ni ja ne volim ljude koji za sebe tvrde da su naivni - takvi uglavnom to nikada ne smatraju, odnosno, lažu nas, bre. Da se ponavljala samo ona izjava o nestancima, bila bi to druga stvar, katastrofa je na pomolu i tako to. opet, to je samo moj utisak.

Elem, priča glatko teče, zanimljiva je, mislim da je autor i pismen  i ima smisla za lepe rečenice i poetsko izražavanje, a čak mi je i poenta dobra, sentimantalna ali ne i patetična. Međutim, iz prethodbno navedenih razloga zbog kojih je meni takvo društveno uređenje nemoguće, cela stvar puca po šavovima i pada u vodu. Pogotov sa Mašinom koja je u stanju da iznedrui tako apstraktnu prognozu kao što je smrt od ljubavi prema slobodi. Nijedno ozbiljno fašističko društvo ne bi primoravalo svoje građane da se testiraju ako će takve prognoze da dobijaju.

Odmetnik - u ovoj priči već imamo malo bolje objašnjenje mašine, s obzirom da autor i sam navodi da su prognoze samo delić informacija koje dobijamo, što takav svet čini verodostojnijim. ne znam je li to izvrdavanje teme ili ne, ali ipak takav svet čini održivim u mom logičkom sistemu.

E sad, ne mogu se praviti da ne znam ko je autor, kada se on i sam već odao, te se s toga, nećemo se praviti ludi, pa ću u skladu s tim da komentarišem priču i da kažem sledeće - mister Stipe, nemojte se uvrediti ili shvatiti me pogrešno, ali mislim da vi imate odlične, ponekad i vrhunske ideje za priču koje samo u izvođenju pomalo zakažu. Ili možda i ne zakažu, ali meni lično (što vas, opet, ne bi trebalo uznemiravati) bodu oči. Kao i sa onom pričom za "Đavolji prst" (čija mi je ideja vrhunska), i ovde postoji dobra ideja za priču, ali meni smeta sledeće - scene akcije su mi nekako zbrzane, kao da se mnogo toga pokušava ugurati u šest soma karaktera. To verovatno i jeste istina, ali pretpostavljam da onda takvu priču treba preurediti da bolje odgovara zadatom okviru. Ovde imamo jurnjavu, tuču, bekstvo, sve zgurano, brzo i nekako neuverljivo. ko se u životu potukao, zna kako sekunde postaju sati a ko je bežao, zna kako minuti postaju stotinke. Prosto opisivanje, ja udarim, on udari, bežim, jurim, to mi je nekako neuverljivo i čak, nemojte se uvrediti, dosadnjikavo. Mislim, ne diže mi adrenalin, a svađta se dešava pa me mrzi da ispratim ako to nema neke veze sa pričom. jedna uverljiva scena tuče ili bekstva bi me više nekako dirnula. Bol, suze, krv i znpoj ja želim da vidim, to me dirbne, a ne prosto prepričavanje.

Drugo, nekako m ine odgovara struktura priče )opet lični afinitet, mister Stipe, ali nije pravo da ne kažem) - prvo blok akcije pa blok objašnjavanja pa onda rasplet. Priča bi mi bila efektnija da su informacije nekako suptilnije udenute tokom pripovedanja, da je svet pažljivije građen kroz dijaloge, razmišljanja, motivaciju i karakterizaciju. ovde imamo prepričavanje pa objašnjavanje pred veliko otkriće. Samim tim, mislim da je motivacija (koju ste u forumskoj konverzaciji lepo izložili, mada je u samoj priči ona pomalo nejasna) bolje dođšla do izražaja. ja sam, prvi put čitajući priču, stekao utisak da junak prosto beži, ne zna gde ide, pa slučajno nabasa na Mašinu i ode da se testra zbog toga jer ga bole kurac više.

Poenta o besmrtnima koji vladaju svetom i mašinom mi je skroz korektna. ja bih, doduše, u takvoj priči stavio da je prognoza smrti prazan list papira, ali možda to onda ne bi baš bilo najjasnije o čemu se radi, osim ako se priča o besmrtnicima ne utvrdi i ne akcentuje više puta. jebem li ga, nadam se da vam moj komentar nije problem ,a na kraju krajeva, to sam samo ja, pa valjda nije problem što sam vam sve ovo rekao, iz najbolje namere, naravno

A što bi mi bio problem ičije mišljenje? Ja samo delujem tako malo svadljivo, ali nemoj da te to ometa u iskrenosti. Međutim, u tvom osvrtu postoji nešto što me je nagnalo na razmišljanje.

"junak prosto beži, ne zna gde ide, pa slučajno nabasa na Mašinu i ode da se testra zbog toga jer ga bole kurac više. "

Sjajno zapažanje! I tačno.

On zaista beži. Beži od sjebanog života, straha, gubitništva... Svejedno mu je hoće li se testirati ili uginuti. Jednostavno želi da izbriše sopstveni promašeni život.

Bravo!

Jups, zabavi je kraj, počelo se ponovo šljakati!
Saću da vrnem svoj nik

Stari znanac, nezvan gost - dakle, bodovao sam ovo delo. Ali, čisto da ne bude kako je autor dobio smislene i podjednake komentare, moram da unesem malo konfuzije i protivurečnosti. Mene je početak ove priče kupio, a drugi deo mi je slabiji. Zapravo, na poečtku priče mi se sviđa taj cinični ton glavnog protagoniste, te i to kako se preklapaju dijalozi i unutrašnja razmišljanja glavnog junaka. Duhovito je, i tera na dalje čitanje. Što se tiče zamene Šumske majke sa Makinom - rizičan potez, ali nije loše ispalo. opet me je zainteresovalo za dalje čitanje. Razmišljao sam o sličnoj zameni, čisto da priču malo začinimo nečim fantastičnim i egzotičnim, umesto dosadnog frižidera sa ceduljicom, ali sam čitajući Linkinovu zbirku od toga odustao, te se zadržao u duhu priča koje su tamo navedene. u suprotnom, akcenat bude na samoj prirodi Proroka, kakav god da je, umesto na samoj dilemi i psihološkom lomu junaka koji ne želi da se testira, a mora.

S tim u vezi, prtiča mi je u početku smešna, duhovita i interesantna, ali kada jednom krenu kod Šumske majke, sve nekako deluje kao da će se odigrati poenta koja se na kraju i odigra. naprasno, od zainteresovanosti koju priča potakne, ona prelazi u nešto već viđeno i već očekivano. Ne bih rekao da je "Pobuna" imala istu poentu, drugačije su vrste ljubavi u pitanju, ali sam već pročitao jednu sličnu priču u Linkinovoj zbirci, barem kada je prognoza u pitanju. i nekako mi zbrzano deluje ceo taj kraj. možda je Džek u pravu, pa se trebalo štedeti sa karakterima, ali opet, meni je početak super. Takođe, nije mi baš najjasnije, a bome nije mi ni efektno, onakav kraj - kada majka kaže devojci da imaju nešto da popričaju. Šta ima da pričaju, o ćčemu, kako, gde? i nekako mi deluje slabunjavo, bolje da se priča završila sa prgnozom smrti, kakva god da je.

Elem ,glasao sam za ovu priču jer je baš zanimljiva bila za čitanje, duhovita je, svidela mi se (baš baš svidela) ideja o nemilosrdnom najamniku koji svoju prognozu o tome da neće umreti od oružija koristi u komercijalne svrhe, i sve je to mnogo obećavalo, ali, kao što rekoh, malo je priča zbrzana na kraju, a i fabula je pomerena. nije to slučaj samo sa ovom pričom, zapravo su mnoge priče, uključujući i moju, preskočile ovaj deo oko pšsihološkog problema i zapleta testiranja, i primenile sledeću formulu - lik mora da se testira iz nekog razloga, on prihvati tahj razlog, te pošto smo zapostavili centralnu temu, odmah prebacujemo težište fabule na ono što će nam makina reči, na ono što ćče se potom desiti i tako to, elem, to postaje pančlajn i centralna tema priče. Prognoza koju je naš nesretni protagonista pokupšavao tako očajnički da izbegne. Ili je bar trebao da pokuša.

Opet sam ga zdužio, ali, samo bih ponovio - bolje bi bilo da je priča zadržala ton sa početka. Sviđa mi se kada priče počnu tako opušteno, kao da ograničenje karaktera ne postoji, i kada je glavni narator ciničan, duhovit i razgovorljiv. čudno mi je, međutim, kako će tako brzo (i smrtno) da se zaljubi u nekoga koga je video na kratko.

pa ne, mister Stipan, ne mislim da si svadljiv, nego ne želim da ispadne kako ti tamo neki scordisk popuije o stilu i strukturi:D

A što ne bi popovao? Niko ovde nije više ili manje vredan.

Znaš li šta je meni jednom Scallop rekao? Da on nikad nije sjebao moju priču koliko ja njegovu.
Ej, bre! Scallop! A on mi je sve vreme bio mentor i učitelj!

Nije da je sad Stipanovo sjebavanje moje priče razlog, niti Bobanovo "diskretno" upozorenje da oni koji ne pišu ili nešto od ostalog iz kompleta ne rade, ne treba ni da zajebavaju sirote dobre duše koje se ubiše od utuvljavanja "dragoj deci", nego, okoti se zanimljiv post, pa me natera da još jednom, napišem dugačku rečenicu. Vi nemojte pisati dugačke rečenice, jer u takvima obična pred kraj zaboravimo šta smo počeli i da su tačke bogomdane da takve zavrzlame reše.

Povod mi je Scordiskova opaska o totalitarnim društvima kao obaveznoj pratećoj pojavi u temi. Iako je Boban jasno napisao:

Kao prvo, imamo mašinu koja prognozira na koji ćemo način umreti. Nema veze kako je imamo i ko ju je izmislio i odakle je došla - jednostavno je imamo i otud se priča ne mora baviti time.

Izbor totalitarnog društva je linija manjeg otpora, vozanje niz dlaku i u pravu je kad ga vidi kao nedostatak. Takođe je odlično prokljuvio Stipanov šablon i zašto su te priče lake, brze i zaboravne.

Da ne bi Džek imao osećaj izostavljenosti, pre nego što su priče bile napisane i postavljene, znao sam da će da se batrga po svaku cenu da izbegne usud datosti da mu način smrti bude najavljen. To je Džek i nema šta da se čudimo. On ni kao Nečastivi ne može da izdrži dva dana.

Na kraju, pre ove radionice sam odlučio da ne pišem i ne čitam priče. Ko želi da vidi kako pišem neka čita zbirku Kratke priše. Dosledno ne čitam, jer ne možete da zamislite kako prija čitanje komentara priča, bez uvida u materiju kako nastadoše. Tako ponekad ugasim ton i gledam Zvezde Granda.  Pokušajte jednom. Priču Svet sam pročitao nakon nasilja koje je autorica uložila da demantuje neke komentare. Ja to nikad nisam radio. Pitajte Stipana.

Quote from: scallop on 24-06-2015, 18:15:35
Takođe je odlično prokljuvio Stipanov šablon i zašto su te priče lake, brze i zaboravne.

Pa da, ajd' malo da zajebavamo Stipana. Uostalom, ko želi da vidi kako pišem neka čita zbirku "Dolazak tame".

Quote from: scallop on 24-06-2015, 18:15:35
Ko želi da vidi kako pišem neka čita zbirku Kratke priše.

Ili možda, još bolje, pročita komentare bez uvida u materiju kako nastadoše.

 

Quote from: Stipan on 24-06-2015, 18:28:57

Quote from: scallop on 24-06-2015, 18:15:35
Takođe je odlično prokljuvio Stipanov šablon i zašto su te priče lake, brze i zaboravne.

Pa da, ajd' malo da zajebavamo Stipana. Uostalom, ko želi da vidi kako pišem neka čita zbirku "Dolazak tame".

Ne vredi. Potrošeno. Ajde, jednom budi originalan. Na tatka.

Možda nisam orginalan, ali sam šarmantan. I to ima svoju cenu na tržištu.

samo se ti hvali; ako udjes u fokus kakvom vampiru, nece ti pomoci sto ocenasa! a bilo bi steta, kao zajednica dovoljno smo razbijeni, pogledaj samo doticnu zivad (k)ako se uopce i apaticno logira a nema snage ni pisati. isisani do srzi, prazne ljusture, non rechargeable. pa ti budi sarmantan!

Hah, džabe ti šarm Stipe, Gospod Zosko je progovorio.

Odoh ja da večeram, sutra ću u cik zore da iskomentarišem i ostale priče pa možemo da se raspravljamo. Ili da se sprdamo, kako god vam je po volji:D

Krv Lordova - bilo je neminovno da u ovom krugu u kojem imamo mašinu što sisa krv, bude i neki vampir. I meni je slična stvar pala na pamet, naime, priča o šizofreničnom vampiru sa egzisencijalnom i identitetskom krizom koji saznaje šta je kada ga mašina obavesti da je on već umro... Mada je tu postojalo dosta nerešivih tehničkih problema, pa sma odustao. No, nije to ni bitno, bitno je to da je i nemrtva populacija ispoštovana na radionici.

Elem, meni je ova priča, i pored svih problema i bedastoća, jako šarmantna i simpatična. Lepo se čita, zanimljiva je, interesovalo me je da vidim šta će se desiti i sa nesretnim Drakulom i vernim Dezmondom. ideja o sukobu vampira je dobra, već viđena, ali dobra i zanimljiva. Takođe, možda sam ja to sam učitao i to nije bila autorova namera, ali ja sam tu video i neku metaforu - paralelu o kenjkavim Evropljanima i žilavim Afrikancima, i to još u svetlu ove epidemije Ebole koja hara... lepo je to, prate se vesti iz sveta, zna se šta se dešava.

Nije mi palo na pamet, prilikom čitanja, da bi vampiri morali imati neki prirodni imunitet na bolesti koje se prenose krvlju, ali sam, čitajući komentare, morao da se zveknem po čelu - logično je, naravno, i kada ti neko na to ukaže, više je nego jasno pa se posle pitaš kako se ranije nisam setio... Ali to je problem tehničke prirode, kada bi autor nešto radio sa ovom pričom, sigurno bi našao drugačiji način da upokoji vampira.

Ono što je meni bilo nelogično, međutim, jeste to da Mrtvozborac (dobar naziv), predviđa uzrok smrti nečemu što je već mrtvo. Zapravo, najveća mana ove priče je u tome što bi bez Makine i smrtne prognoze, ova priča sasvim lepo stajala kao zasebna fabula. Kao da je ideja već postojala, i priča, pa je prognoza smrti naknadno ubačena, a isto tako može biti i izbačena. Zapravo, deo sa mašinom i prognozom više smeta priči no što se fabula oko nje vrti, a ako bi naš Lord na drugačiji način dobio potvrdu o Dezmondovoj navodnoj izdaji, sve bi sasvim lepo i fino teklo.

Takođe, još dve stvari - treba proveriti, nemoj me držati za reč, ali mislim da se Osmanlije pišu velikim slovom. I to je čisto stvar mog ličnog ukusa, ali knez lepše zvuči za jednog transilvanijskog plemića, bolje nego lord, mada priznajem da je on ovde naturalizovani plemić u Engleskoj.

Sve u svemu, dobra i fina priča, i pored izvesnih nedostataka, šarmantno napisana i jako čitljiva.

Ne zaboravi da daš krv - dakle, početak mi je delovao obećavajuće - šator na parkingu, razrušene zgrade, ne znam zašto me takve stvari asociraju na interesantne priče. možda jer volim kampovanje i postapokalipsu (ili bar urbanu apokalipsu), ali sam od naslova i od početka priče imao visoka očekivanja. Mogao bih reći da je priča pismeno napisana, da su rečenice lišene rogobatnosti i nesuvislih poređenja, naziv Smrtoza mi je simpatičan, pa čak i ono za vašar, šećernu vunu i smrtne prognoze mi je duhovito, ali imam nekoliko zamerki na ovu priču.

Ne bih se vraćao na temu totalitarnog društva što insistira na obavljanju prognoze, ali ipak da napomenem da mi je i ovde to bio logički neizdrž, naime, zašto bi jedna takva stvar toliko promenila čitavo društveno uređenje, nije mi jasno.

Prvo, tema zadatka je donekle izvrdana - umesto da imamo glavnog junaka koji ne želi da se testira pa se zatim susreće sa okolnostima koje ga na to primoravaju, mi imamo junaka koji je već došao da se testira, dakle, već je prelomio tu odluku i to je gotovo. Motiv da se to obavi je objašnjenje da je to neophodan uslov da bi se junakinja zaposlila u firmi i na taj način iznutra uništila sistem Smrtoze, ali to je jedna od onih tvrdnji koje zvuče dobro na prvi pogled, pre nego što se u njih malo više udubiš. Prvo, nije mi jasno šta je sistem Smrtoze? Sistem koje te primorava da se testiraš? Opet se vraćamo na problematičnost postojanja takvog sistema, ali hajde da zarad diskusije pretpostavimo i da je takav sistem moguć. Opet, i da je tako, nije mi baš najjasnije kako se to sistem može uništiti iznutra? Mislim, tehnički možda i može, bez da zalazimo u detalje, ali kada je to ovako prezentovano, ja imam utisak kao da ni autor nije siguran kako bi se to izvelo u praksi, već je samo naveo kao neoborivu činjenicu da se to može izvesti, bez neke dalje ideje o tome. Može i tako, da se ne zalazi u sitna crevca, ali bih se ja lagodnije osećao da je autor to nerazumevanje o načinu uništenja sistema nekako vešto prikrio. Ovako mi deluje kao bačena informacija koju moramo uzeti zdravo za gotovo, osim što ionako ne znamo kakva je to firma u pitanju.

Drugo, ovde je sama fabula, kao što rekoh, prenesena sa psihološkog problema glavnog lika na prirodu same makine, što je već prilikom zadavanja teme istaknuto kao nebitna stavka, kao datost. A ovde je to pančlajn, i to, ako se ne varam, preuzeta ideja koju je mac dala na temi gde je dat zadatak. Krv je pogon za makinu, reče ona, a to je ovde ispričano u priči.

Treće, ni to što se sama priča vrti oko macine lucidne ideje nije baš najjasnije. Smrtoza je dobila opkladu, ali protiv koga? Šta taj vanzemaljac radi na planeti Zemlji? Zašto je Danica posebna? Šta planira da radi sa njenom krvlju? Ako je to gorivo za odlazak kući, kako je taj vanzemalkjac uopšte i dospeo ovde? Da li je Smrtoza jedan umnoženi vanzemaljac ili je u pitanju više njih, pa se međusobno klade ko će prvi da nađe odgovarajuću DNK? Opet, i te stavke se, pretpostavljam, mogu izneti kao takve i zatim mistifikovati u dvosmislenosti i nedorečenost, ali kada autor to radi, ja volim da imam utisak kao da je iza svega toga neka osmišljena, kompletna priča. Ovako, baš kao i sa samim sistemom Smrtoze, imam utisak kao da ni autor nije bio baš najsigurniji o čemu se tu radi, pa je samo ispričao priču i ostavio neosmišljene delove da lelujaju u vazduhu.

Ipak, moram još dodati da mi se opis Smrtoze dopao, nije bio neophodan po pravilu ovog kruga, ali je definitivno maštovit i simpatičan, i to kako se krv slije u jedan od papirića na njenoj haljini, i kako ima iglice umesto kose, a najduhovitije mi je bilo kada se Smrtoze obraćaju zaposlenima u institutu po njihovim porgnozama. (Hej, ti, čiru na dvanaestopalačnom crevu!)

Quote from: Scordisk on 25-06-2015, 08:59:04
I to je čisto stvar mog ličnog ukusa, ali knez lepše zvuči za jednog transilvanijskog plemića, bolje nego lord, mada priznajem da je on ovde naturalizovani plemić u Engleskoj.

Recimo da je to Stokerov Drakula koji je uspeo da se ugnjezdi u Engleskoj.

E, da ne bude da ja branim samo ovu priču, moram primetiti da smo gotovo svi manje ili više upali u zamke zadatka i proizveli priče u kojima su nam kasnije smetale vlastite nelogičnosti.
Zato imamo: nemrtvog koji umire od ebole (ovde bi se, po meni, ebola mogla zameniti postepenim slabljenjem od neodgovarajuće prehrane, krvi u kojoj nema ''straha'' lovine), zatim krv majke iz koje dobijamo prognozu za dete, što je isto tako nemoguće, mašinu koja se predomišlja ( a čemu prognoza ako će menjati mišljenje) i slično.
Zaboravlja se da je sama mašina nemoguća, da ne može biti stroja koji bi ti po kapi krvi rekao: zaklaće te ljubomorni muž. Ako to imamo u vidu, ispada da je najbolje postupio onaj ko je pisao priču ''Muž iz nužde''.
Jedino što ja vic-priče ne volim, same viceve slabo pamtim i gotovo nikad ne prepričavam, čak ni one koji su stvarno dobri. A ova tema je izgleda tražila upravo to: pravu foru.

Da, da, ja glavnog junaka lordovske krvi u potpunosti shvatam kao Stokerovog Drakulu koji je prejebao Kijanu Rivsa i Entoni Hopkinsa pa sada uživa u svom imigrantskom životu. A gde će drugo Rumun da ode nego u Englesku? To je sasvim ok, samo kažem da knez lepše zvuči. A Krv kneževa još bolje.

Elem, jebena je ovo bila tema, i to iz mnogo razloga. Prvi je taj što se treba sroditi sa principom nepromenljivosti sudbine, što, pretpostavljam, mnogima nije bliska ideja. Znam da je meni potpuno strana i da, od svoje volje, nikada ne bih pisao priče u kojma je sudbina već određena i može se saznati iz kapi krvi. Svako, makar i podsvesno, traga za nekim objašnjenjem, odnosno, kako će se iz krvi saznati da će te ubiti ljubomorni muž? Da je samo predviđanje tipa - dobićeš rak, strefiće te srčka, udaviće te zloćudni tumor, to bi bilo ok, ali ovako se stvari komplikuju. Ipak, ako radionicu shvatamo kao vežbu, a nadam se da shvatamo, onda je i to vredelo probati i temi se prilagoditi.

Problem je, kao što rekoh, u tome što se motivi za testiranje često bili samo uvod u dalju priču, a težište je (u većini priča) bilo na onome što se dalje dešava, onome što sledi. Već sam komentarisao "Muž iz nužde" i dao sam glas tom bodu, a po meni, on je sasvim korektno odgovorio na temu. Da nije napisano tako kako je napisano, bilo bi još bolje. Ali, da je priča nepretenciozno i korektno odgovorila na temu, jeste vala.

Što se čudiš? Od početka je bilo jasno da će osnov svake priče biti vrdanje. Lom ličnog stava je teško prihvatljiv, jer ga treba POLOMITI.

Pa, ako se vratimo na Bobanovo tumačenje radionice kao kondicionog treninga za sportiste, jasno je da su priče koje su bile zapažene, tj imale najmanje faulova zapravo one čiji su autori bili najdisciplinovaniji.

Ajme! Ovo postaje religiozni kutak! Evo i apostola!

Na isti dan - problematika katastrofe masovnih razmera je u sledećem - ako je već, zarad teme i ljubavi prema Bobanu, prihvaćena premisa da je sudbina ucrtana i nepromenjiva, to bi značilo da smo mi još od samog rođenja predodređeni za specifičnu vrstu umiranja, da sledimo ucrtanu putanju. A ako će meteor da spizdi čitavo naselje, zar ne bi onda i svi koji tu žive od samoga početka dobijali prognoze koje se odnose na takvu smrt? Hajde da kažemo da, recimo, postoji većina ljudi koji će da krepa pre te katastrofe, pa se to ne može zaključiti iz prognoza. Ali, u jednom trenutku, mora stasati generacija (ili više njih) koje će u velikom broju da nastradaju od udara meteora i svih propranih efekata takve nesreće. Onda to već postaje vidljivo svima. Naprasne prognoze koje se pojavljuju dan pred udar onda ne odgovaraju takvom sistemu. O tome se već raspravljalo, te da li će se sistem promeniti ako je to zatvoren sistem zemlje u koju ulazi meteor koji do tada nije remetio računicu, ali to je sve jalova rasprava. Kao kada se zagriženi Tolkin - fanovi posvađaju oko toga da li je moguće da legolas vidi na toliko i toliko liga ili ne. Ako se dogovorimo, što reče PTY, oko neke konvencije, onda je moramo poštovati. A činjenica da je (što se nas lično tiče) tkva makina nemoguća, upravo je i znak da se o njenim svojstvima ne vredi raspravljati. Kao kada scallop kaže da je mašina mogla da prorekne smrt nerođene bebe samo ako je krv uzeta iz materice. Tako rečeno, meni deluje koa da mašine već postoje i da se o njihovim svojstvima može raspravljati, a znamo da ne može.

Na stranu sve to, priča je više nego korektna, vrlo je dobra zapravo. Lepo je napisana, sa duhovitim opaskama, i tema je ispoštovana. Glavni lik gazi svoje principe zbog ljubavi prema sopstvenoj ženi i to je sasvim legitiman motiv za testiranje. Činjenica da je on svestan kakva ga smrt čeka ne umanjuje priču, jerbo nigde nije rečeno da se to ne može uraditi, odnosno, neko se i može testirati protiv svoje volje, mada i sma zna kakav ga kraj čeka. Ovde imamo glavnog junaka koji samo zbog ljubavi prema svojoj ženi i njenog ličnog spokoja odlazi na test, te je ovde barem motivacija ispoštovana. Takođe nemamo nikakvo totalitarno društvo, što je osveženje. Kada j u pitanju lažiranje rezultata, i to je sasvim u redu. zašto da ne, ako čovek rukuje makinom? Pa još i njegova rođena snajka? I to je izvodljivo. I kraj je jako jako lep, sentimentalan, dirnuo je moje hladno i okamenjeno srce. Priča mi se, naime, jako svidela, lepo je ispričana, tragična sudbina ljudi koji su svesni nadolazeće katastrofe i samo žele jedan spokojan dan sa svojim voljenim. Meni je to baš lepo. Deluje mi, međutim, da je šest soma karaktera bilo usko za ovu priču, te se doima ponekad prenatrpanom - pogotovo na početku, gde mi je bilo teško da na prvu loptu pohvatam ko je ko, ko je snajka a ko žena, koja je debela i koja će umreti od srca.

Quote from: scallop on 25-06-2015, 10:09:54
Što se čudiš? Od početka je bilo jasno da će osnov svake priče biti vrdanje. Lom ličnog stava je teško prihvatljiv, jer ga treba POLOMITI.

Ne čudim se, a jasno da je lomljenje ličnih stavova problem, ali pretpostavljam da i to moramo raditi na radionici, kao oblik vežbe ako ništa drugo. A vrdanja je uvek bilo i uvek će ga biti:D

Lomljenja nema bez sile, da ne kažem nasilja, a ovo je Radionica koju organizuje najtolerantniji čovek u univerzumu

Quote from: Scordisk on 25-06-2015, 10:21:50
Ne čudim se, a jasno da je lomljenje ličnih stavova problem, ali pretpostavljam da i to moramo raditi na radionici, kao oblik vežbe ako ništa drugo. A vrdanja je uvek bilo i uvek će ga biti:D

  Pa ne znam baš... Kao prvo, sve se može lepo skockati ako postoji osećaj koji te vodi kroz priču. Nije ovo bila ni gora ni bolja tema od bilo koje druge.

  Kao drugo, vrdanje je samo druga reč za nemoćnu imaginaciju. Priznajmo otvoreno da ovde nema pravih početnika. Ako neko hoće da vidi kako izgledaju loše pisanije neka se promuva fejsom. Nepismenih koliko ti duša hoće.

  Što se tiče tehnikalija, ja stvarno ne vidim da li je moguće nešto ozbiljnije prebaciti bilo kojoj od priča u ovom krugu. Međutim, one padaju po sasvim drugim kriterijumima. Uverljivost, čitljivost, razumljivost, motivacija junaka...

Tako nekako ja vidim stvari, a vi sad ospite drvlje i kamenje po meni ako mislite da lupetam...

ево разбибриге док не видимо ауторе



едит....ако сам нешто зезнуо, правићу нову табелу, тешко да ћу моћи више да едитујем

Nema alternativne verzije! Boban reče da nema redosleda!