ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: neomedjeni on 15-06-2015, 10:33:39
Lepo je od tebe što nam informacije prenosiš u formi prihvatljivoj za naš ego. Mislim na tu veoma pažljivu "znaš i sam" formulaciju.    U svakom slučaju, pročešljaću to za drugi prelaz, ortak mi je rekao da je rasa sa kojom igram, Brujah, najgora koju sam mogao da odaberem, i predložio mi da igram sa Malakvijanima drugi prelaz. Ja sam već imao na umu Toreadore ili Nosferatu vampire, tako da sam sada u zanimljivoj trilemi.

U slučaju da dopustim igri na početku da mi izabere rasu, skoro uvek ispadnem Malkavijan.

:O

Sent from my LG-D855 using Tapatalk

Zato ja nikad ne koristim tu opciju. 

Moram da priznam da sam zabušavao sa epizodičnim naslovima neko vreme, tako da mi se dosta toga bilo nakupilo:

- Life is Strange - epizoda 3
Ne preterano dinamična ali jako simpatična i atmosferična, sa intrigantnim konceptom koji se maštovito proširuje kao serijal produžava, ova igra apsolutno je bila i ostala moj favorit u epizodičnim naslovima. Finalni i neočekivani obrt u ovoj epizodi donosi promenu statusa kvo u odnosima likova u gradiću Arkadija, a nagovešteno je da će sledeća epizoda doneti i razrešenje vezano za najstariju misteriju grada - nestanak lokalne lepotice.

- Broken Age - act 2
Dugo očekivan i logičan nastavak prethodnog akta baziran na potpuno istim lokacijama i sa istim likovima kao prethodni deo. Što postavlja pitanje koliko je zapravo odluka da se razvoj igre podeli na dva dela mudra, pošto se čini da su tako troškovi samo povećani. Ali opet, rezultat je više nego solidan, sam gejmplej dosta duži nego akt 1, zagonetke kompleksnije...

- Tales from the Borderlands - epizode 2 i 3
Simpatično i neprenciozno, sa adrenalinskim gejmplejem, kao mešavina crtanog-filma i igre. Nažalost, i dalje mi smeta nedostatak humora karakterističan za koncepcijski lične naslove, poput Monkey Island serijala.

- Game of Thrones -  epizode 3 i 4
Solidno, iako ne previše originalno. U suštini, komercijala namenjena gledaocima TV serije. Priča je malo usporila u odnosu na prvu epizodu, ali se i razvila, mada ne dovoljno da nas previše zainteresuje za sudbinu likova koje vodimo. I dalje su cameo pojavljivanja originalnih likova iz knjiga i serije (u igri samo sporedni) najbitiniji delovi igre.

Life is strange mi je definitivno sledeće na spisku za kupovinu. Izgleda mi da su reakcije igrača od prve do treće epizode išle od "Hm, ima potencijala al je nekako nespretno" do "OMG, ovo je igra godine". Francuzi se trude 

Francuzi su jaki uvek bili. Ide to iz njihove strip kulture. Meni  je i prvi deo bio OMG, posebno što ti odmah suljnu većinu lokacija, a prvi susreti su uvek najimpresivniji. Doduše, kako serijal odmiče naša junakinja stiče i neke nove moći, što možda na početku nije bilo nagovešteno, ali meni je bilo očekivano, po koncepciji. Rekao sam i tada da me igra najviše podsetila na Cognition: An Erica Reed Thriller, a to je zapravo to.

Očekujem da na kraju Max završi omnipotentna koliko i Bog. 

Eh, pa ne znam, meni je Remember me bio simpatičan ama polupečen poluproizvod. Ambiciozno ali nikako dovoljno dobro. Izgleda da su sa Life is Strange pogodili bolje odnos između ambicije i dizajnerske veštine.

Mene je u Remember Me odbio taj postapokaliptički distopijski svet u kome je igra smeštena. Čim sam izašao iz prvobitne lokacije i prešao u grad to mi je nekako dojadilo. Verovatno si u pravu sa svojom ocenom. Igra nekako nije domaštana.

O, meni se dopao svet, čak i vizuelni dizajn Neo-Pariza, ali je sam gejmplej bio slabušan. Platformiranje je svo bilo po principu sledi-osvetljenu-putanju a borba uprkos editabilnim komboima nezanimljiva. No, opet, nije da sam BAŠ očekivao da studio iz Francuske bez notabilnog prethodnog iskustva u sličnim igrama odmah napravi savršenu kombinaciju Prince of Persia i Devil May Cry. Ali sam se dodatno onda razočarao kada su sekvence remiksovanja sećanja ispale retke i mnogo linearnije od onoga što sam se nadao kada sam čitao najave igre... Tako da, Life is Strange deluje kao bolje odmeren poduhvat za Dontnod... Bar ovako izdaleka... Videću da je pazarim danas pa kad stigne na red...

Nisam toliko mislio na vizuelni dizajn koliko na worldbuilding. Meni su apsolutno bili antipatični oni multanti na đubrištu, i dobro, malo sam prešao taj deo i došao do nekih tržnica i urbanijeg dela, kad ono opet navale odjednom neki roboti u napuštenim zgradama. Ako pamtim dobro. Sve mi je nekako bilo nategnuto i bezlično. Kao da je taj Neo-Pariz pravio randomizer.

Jeste bezlično prilično, pogotovo što se na prvi pogled radi o igri gde ćeš se kretati po otvorenom gradu, sa sve prolaznicima, vozilima, koliko-toliko nasumičnim događanjima na ulici a u stvari imamo posla sa veoma linearnom akcionom igrom...

Quote from: Apostol Linkin on 25-06-2015, 10:02:54
Francuzi su jaki uvek bili. Ide to iz njihove strip kulture.

Konačno neko ko razume. 


Vezano za temu, sinoć sam, nakon što sam se namučio sa pathfindingom u Ulcaster dungeonu, skinuo demo Age od Decadence da pogledam to RPG čudo u najavi. Nakon par sati igranja, obrisao sam demo sa diska. Ne zato što je loš, već zato što će igra zaista biti čudo i želim da znam što manje detalja u njoj.


Na početku igre, možete da birate jedno od osam zanimanja koje će automatski odrediti vaše psihofizičke karakteristike (dakle, ako biste želeli da budete snažni trgovac ili harizmatični plaćenik, zaboravite). Igra vam širokogrudo daje veliki broj poena da ih razdelite na borbene i ostale veštine (u koje spada svašta, od rečitosti i obrazovanosti, do obijačkih sposobnosti i šunjanja). Međutim, od zavisnosti od klase koju ste odabrali, dobićete više ili manje poena za raspodelu na borbenim ili ostalim skilovima. Dakle, nema šanse ni ovim putem da od svog trgovca napravite borca bez mane i straha.


Takođe, zavisno od odabira klase, imate drugačiju reputaciju kod svake od mnogih plemićkih kuća koje se bore za vlast, imperijalne gatde i trgovačkog esnafa.


Inače, turn based sistem borbe je zastrašujuće detaljan i brutalan prema igraču, kako je u tutorialu i obećano. Niste i nećete (dobro, ovo nisam mogao da proverim) postati supermen, već samo još jedna među hiljadama duša koje pokušavaju da pronađu put do uspeha u mutnim vremenima propadanja nekad moćne imperije. Čak i ako ste fajterska klasa, najbolji način da dobijete borbu je da pronađete način da je izbegnete.


Početak igre je jednostavno veličanstven u svojoj nepretencioznosti. I drugačiji za svaku klasu, očigledno. Isprobao sam ga za asasina, najamnika i trgovca. Kao asasin, dobio sam od vođe lokalne gilde zadatak da koliko iste noći ubijem trgovca koji je upravo došao u grad. Ubistvo je iz nekih razloga naručio lokalni trgovački esnaf. Kao plaćenik, počeo sam kao izbacivač u lokalnoj krčmi, čiji vlasnik mi je naredio da uglednog trgovca koji je odlučio da prespava kod njega čuvam celu noć od bilo kakve opasnosti. Kao trgovac, dobio sam zadatak od glave svog društva da organizujem atentat na trgovca koji je protivno izričitoj zabrani društva došao u grad. Dalje nisam isprobavao, ali nagađam da bih kao loremaster počeo razgovorom sa asasinom koji je došao da me pita za mapu koju je nešao zgužvanu u ruci mrtvog merčanta i tako dalje... Prekrasno.


Odigrao sam sa svakom klasom po pola sata ili nešto jače i zaprepastio se brojem skil čekova sa kojima sam se susreo na samom startu AoD. Ako je ovako do samog kraja, onda... Ne želim čak ni da kažem to glasno.


Da ne zvučim kao loš propagandni program, pomenuću da igra ima i mana. Ili manu, jer sam samo na nju naleteo. Upravljanje kamerom je prilično nezgrapno, za sada. Grafika će verovatno mnogima biti sirova i ružnjikava, ali meni sjajno paše uz atmosferu igre.


Mislim da će Iron Tower Studio za koji mesec iskamčiti od mene nešto teško zarađenog novca. Age of Decadence, ili bar njen demo, deluje poput ostvarenja vlažnog sna svakog pravovernog ljubitelja RPG-a. Držimo mu fige.

Deluje kao da će biti prilično napeto ili čak frustrirajuće igrati Age of Decadence  Nadam se barem dobrom tutorialu koji će mi objasniti šta otprilike mogu da radimda bih se usmerio u pravcu onog builda koji mislim da mi odgovara...

Borbeni tutorial je odličan (a svoju borbu u tutorialu sam izgubio). U igri sam sukob vojnika i asasina u trgovčevoj sobi odigrao tri puta. Kao plaćenik sam bezmalo raskomadan od veštog ubice, a kao asasin sam uspeo da dobijem jednu od dve borbe. A to je sam početak igre!!!


Inače, kada počne igra, svi saveti su dostupni klikom na F1 i nema uobičajenog prologa tokom kog iskaču jedan po jedan, već ako želiš da čitaš - čitaj. Ali prilikom kreiranja lika za svaki skil koji biraš je detaljno objašnjeno šta radi i za šta valja. Tako je za noževe naglašeno da se radi o omiljenom oružju ubica, jer imaju bolji armor penetration od svih ostalih oružja u igri.

E, pa to poslednje što si naveo mi se čini kao najbitnije. Ništa gore nego kad igra pretpostavlja da ja razumem kako će mi skil koji se zove recimo "determination" pomoći u igri dvadesepet sati nakon što sam kreirao lik...

Pazi, zaista ne verujem da postoji mogućnost da se zajebeš ako znaš šta želiš da igraš, čak i ako te opisi ne drže bukvalno za ruku. Mislim, ako si trgovac, sigurno ćeš svoje poene da uložiš u trade, persuasion i slične veštine, a ne lockpicking i stealth. Kao ubica, kada se radi o borbenim veštinama, nećeš ulagati u štitove, već u dodge, jer ko se noću šunja po krovovima u oklopu? Skil čekova ima toliko da nema šanse da se načekaš da koristiš neki, stvar je samo u tome da odabereš neki koji će tvoja klasa češće koristiti i više joj treba.

Da navedem jedan primer.


Kada sam kao ubica upao u sobu i ubio trgovca hicem iz samostrela, a telohranitelj se trgao iz sna, dobio sam tri opcije:


1. Da iskoristim njegovu zbunjenost i metnem novu strelicu na samostrel.
2. Da prođem persuasion check (koji nisam budžio i bio mi je na jedinici, ali sam svejedno imao pravo da pokušam) i ubedim ga kako nema smisla sada da se borimo kada je njegov gazda već gotov.
3. Da prođem atribute check za dexterity i skočim na njega dok je još neodlučan, vadeći strelicu iz tobolca i zarivajući mu je u vrat.

To bre zvuči kao stona igra  Ima li tu neke... animacije?

Kretanje svetom i borba su kao i usvakoj drugoj igri, naravno. Samo što te igra često podvrgava skil čekovima i donošenju odluka u stilu stonih igara. Recimo, ulaženje i izlaženje iz zgrada, razgovori sa njihovim stanarima su inače klasično real time iskustvo. Ali, zato, jednom prilikom sam dobio zadatak da ubijem špijune koji su se infiltrirali u moj grad i nalaze se u nekoj baraci. Kada sam ušao, nisam mogao da radim šta hoću, već sam zatekao sebe kako gledam u mladu uplakanu devojku i starca koji se previja od bolova na krevetu. Igra mi je ponudila, ako se dobro sećam, da izađem odatle, pucam u nekog od njih ili ih pitam ko su bre oni. U daljem toku postupka, mogao sam opet da pucam ili da priđem krevetu da vidim kako je starac. Slika se prebacuje na mene kako stojim nad starčevom posteljom, a tekst objašnjava da sam osetio iznenedan bol u stomaku, da je bolesni starčić vešto skočio iz postelje sa nožem u ruci, a uplakano devojče odnekle izvuklo samostrel. Odmah mi se vraća kontrola nad likom koji stupa u borbu.

Da, dobro. Pillars of Eternity je ovu vrstu interakcija dosta dobro provlačio, makar u onih par sati koje sam ja igrao, pa se onda valja nadati da su autori Age of Decadence primenili istu promišljenost na frekvenciju i značaj skill checkova u svojoj igri.

Iz onoga što sam video, usudio bih se reći da je AoD čak bolji, jer u PoE nikada, osim jednom na kraju igre, nisam pao na ovakvim proverama (Obsidian je tu bio pomalo blag prema igračima). Uvek neki od članova ekipe ima ono što je potrebno.

Friški utisci nakon igranja Her Story nekih pola sata:

- Nije mi jasno kako se ovoga neko nije setio ranije
- Dosta kratka, već sam 'otkrio' centralni twist (mada ima izvestan riplejabiliti, pretpostavljam)
- Svejedno, vredi tih pet evra, i toplo je preporučujem

Nadam se da će autori nastaviti u sličnom ključu, samo sa daleko kompleksnijim slagalicama.

Zaronićemo u Her Story kad stignemo. Juče sam je instalirao - to je korak u pravom smeru.

U međuvremenu, prvi utisci o Batman: Arkham Knight su mi prilično povoljni. Naravno, apstrahujem činjenicu da je igra na PC-ju ispala takav debakl da ju je WB povukao iz prodaje na Steamu i da je Iron Galaxyju ovo verovatno poslednji PC port koga će raditi još dugo vremena. Na PS4 igra radi izvrsno (imala je i day one peč od tri i po gigabajta), frejmrejt je konzistentnih 30 herca a moćniji hardver na kome je ovo pravljeno u odnosu na prethodne tri igre se vidi u tome kako je grad detaljniji, kako su osvetljenja, teksture i daljina horizonta unapređeni, a najviše, naravno, u tome da Batmobile predstavlja veoma supstancijalan deo gejmpleja. Zapravo, na Betmobil je stvaljen toliki akcenat da je to skoro pa parodično. U ovih prvih par sati igranja sam ne samo jurcao kolima po gradu radije nego da jedriličarim iznad krovova (zato što brza, glasna mašina bolje odgovara falocentričnim fantazijama koje uzgajam kad igram Betmena) već i gomila story-related problema zahteva da se Betmobil dovede na mesta gde u normalnim okolnostima ne biste očekivali vozilo. Dakle, iz mnogo suludih razloga sam Betmobil morao da dovučem na krov jedne zgrade, da onda pređem na krov druge, da ga uteram u proizvodni pogon fabrike gde Scarecrow pravi svoj fear gas... Opet, ima to smisla u tom betmenovskom univerzumu ludila, a Betmobil je očigledno odneo lavovski deo razvojnih napora Rocksteadyja pa je u pitanju skoro organski spojena mašina sa čovekom (i čovekovom hi-tech opremom u plaštu i ostatku kostima) koja reaguje na komande kao dobro dresirana životinja i ne samo što možete da izvedete razne ludorije kao što je iskakanje iz kola u punoj brzini, jedrenje kroz nekoliko ulica i ponovno uskakanje u pokretna kola, sve bez doticanja zemlje, nego Betmobil možete koristiti u borbi i kad jeste i kad niste u njemu. Vozilo inače ima dve forme, koje se šaltaju pritiskom dugmeta, jedna je za brzu vožnju i njen model kretanja i kontrole je sličan GTA, dok je druga varijanta tenk za borbu protiv neprijatejskih dronova na zemlji i u vazduhu (ali se lako koristi i protiv žive sile) a koji se kontroliše potpuno drugačije i lako strejfuje na sve strane. Šaltanje i promena kontrola brzo postanu druga priroda pa je očigledno da su Rocksteady mnogo vremena proveli doterujući ovaj deo igre.

Ovo i znači da je Arkham Knight u stvari dosta kompleksnija igra od prethodne tri i zapravo je u neku ruku antiteza Arkham Asyluma. Kada je ta prva igra izašla pre pet (?) godina ja sam bio iznenađen njenom strimlajnovanošću, kako je Rocksteady mudro mnoge sisteme sažeo u jedan pritisak na dugme, ali onaj najznačajniji pritisak na dugme tako da igrač sačuva osećaj inicijative a da ne mora da se petlja sa pozicioniranjima itd. Dakle, Betmenovo kretanje, penjanje po stvarima, skakanje, borba, sve je to bilo dovedeno na skoro savršen odnos inter i ekstra dijegetskih elemenata tako da utisak da igrač živi u Betmenovom telu bude preovlađujući. U tom smislu, Arkham Knight je vrhunac nadogradnje originalnih sistema igre i mada ne može da se kaže da ima tu jednostavnu eleganciju Arkham Asylum, opet se vidi ista filozofija na delu. Betmen ovde na raspolaganju dakle ima UŽASNO mnogo opreme i veština - detective vision, batarang, batclaw, eksplosive gel, RC batarang, batmobile su sve stvari dostupne praktično od samog početka -  i igra se trudi da igraču pokaže kako oni mogu da se koriste, ali Rocksteadyjeva ambicija je očigledno da igrača poduče ali da ga zatim puste da se snalazi sam. Betmen vrlo notabilno bar dva puta u pola sata na pitanje Oraclea šta će da uradi odgovara "I'll improvise" i jasno je da je ovo sugestija igraču.

I to mi se VEOMA dopada. Već Arkham Asylum je bila igra u kojoj se video jak uticaj Metal Gear Solid i Hitman, dva serijala koji su svaki za sebe slavili tu ideju o davanju igraču na raspolaganje velike kutije sa alatom a onda davanju igraču i slobode da se sa tim silnim alatom sam kreativno snalazi. Arkham Knight nastavlja ovu filozofiju i mada igrač dobija veoma jasne i korisne savete što ekstradijegetski (ispisivanje uputstava posred ekrana), što interdijegetski (Betmen će često, kada pokušate da uđete u betmobil iako je nešto drugo potrebno da radite da kaže kako to nema smisla dok se ne obavi to i to), takođe je više nego vidno da mnoge situacije naprosto prepuštaju igraču da odluči kako će da ih reši. Ovo, recimo, podrazumeva da se neki sukobi mogu rešavati opreznim šunjanjem i pažljivom eliminacijom jednog po jednog protivnika ali i time da pozovete betmobil daljinskim upravljačem i pregazite sve neprijatelje dok još ne stignu ni da se opasulje šta se dešava.

Naravno, još uvek sam na samom početku, nisam video ni team-up napade sa Robinom ili Nightwingom, tek sam omirisao opcione misije, ali igra mi za sada prilično prija. Naravno, ta neka intima koju je imao Arkham Asylum je ovde, ne baš potpuno izgubljena, ali svakako na njoj nije akcent. To se dešava u pojedinim misijama infiltracije u pojedine objekte i spasavanja talaca, ali, barem za sada, akcent je na otvorenom svetu, spektakularnoj vožnji i masovnim tučama - dakle, logična ekstrapolacija Arkham City i Arkham Oranges. Što ne mora da bude skroz pozitivno - postoji realna opasnost da se u buci i vožnji pogube suptilnosti dizajna koje su odlikovale Arkham Asylum i koje je Arkham City uspeo da očuva - ali za sada u igri uživam.

Pritom, ne znam kakva će biti PC verzija kad je Iron Galaxy pokrpe, ali za sada je Playstation verzija ona prava, Thomas Morgan čak sa dosta autoriteta tvrdi da je tehnički ona i bolja od PC verzije (ne uzimajući u obzir loš port) što je opet malo žalosno za ljude kojima je PC primarna platforma zato što se nadaju da investicija u skup hardver uvek znači i lepšeizgledajuće igre. Ovaj video prikazuje razlike između PC i PS4 verzije i, eto... Ali svakako, igra je pravi current-gen naslov koji je radost za oči i uši...


Evo i par videa iz mog sinoćnjeg i jutrošnjeg igranja.

Prvo demonstracija "fear takedown" mehanike, nečega što zapravo nije kopija brutalnih takedownova iz Shadow of Mordor. Ovo je novi Betmenov način da savlada grupe naoružanih protivnika, tako što napada brzo, uz iznenađenje pa ima vremena da zatečene neprijatelje obori po jednim udarcem pre nego što stignu da reaguju. Igrački, ovo je jednostavan a efektan način da se uz proste (ali ne lišene veštine) inpute obavi ozbiljan posao:


http://youtu.be/tEMXvbrPtcc

Ovo je, pak, da se vidi kako ludački koristim Betmobil da porušim zid iza koga su neprijatelji a onda iskočim iz kola i polupam ih ručno:

http://youtu.be/nLtZZlsnKFs

Konačno, prvi susret lice u lice sa Arkham Knightom i situacija koju se sam, bez prompta setim da rešim korišćenjem daljinskog upravljača za automobil (mada je jasno da je ovo korektan način da se ona reši jer drugog načina i nema) a onda sledi tuča u kojoj poslednjeg protivnika zaustavim posebnom kontrom za protivnike koji se zaleću i umeju da sruše Betmena ako igrač ne odradi dobar tajming:


http://youtu.be/H-vsQVi-M9g

Lepo Mehmete Moram da priznam da nakon Arkham Citya nisam igrao Betmen igre, ne zato što mi se nisu sviđale, naprotiv, nego je uvek bilo nešto preče za igrati.

A ovim postom i dajem znak da sam živ, ali u poslu. Vičer je na GoG Galaxy odavno instaliran, i imam 20ak sati provedenih u igri, koja je zaista Mont Everest igračkoga sveta, ali sam jednostavno iznerviran činjenicom da nemam vremena pošteno sesti da je igram, već sve u nekim delovima od po sat-dva vremena.

Stoga sam igranje ostavio za neke bolje dane...

Sent from my LG-D855 using Tapatalk

Potpuno suosećam sa tobom. Meni su rekli da sam dobio otkaz od prvog Jula pa sam se poradovao da ću imati vremena za Witchera, ali šipak - ipak su odlučili da me zadrže zbog moje ogromne dobrote i sada opet ne znam kako ću sve planirano da postignem 

A posle Arkham Cityja je bio samo Origins koji nije pravio Rocksteady i koji je jedan solidan tribjut prethodnim igrama ali nije pogurao serijal na neku novu razinu. Nju je u redu preskočiti ako već imamo pristup Arkham Knightu. Mada su u Origins bosfajtovi bili dosta dobri. Pogotovo onaj sa Deathstrokeom 

Ja sam igrao samo prvu Betmen igru, uživao, i zaključio da mi je narednih cirka pet godina dosta toga.

Naravno, odlična je to igra!!!!!!!!!!! Na Amstradu je bila najbolja:


http://youtu.be/j-ypEFd-b6Y

Polunamerno sam ostavio onakvu formulaciju znajući kakav si lakrdijaš!

Pa, da, a i kačili smo snimke te iste igre i kad je izašao Arkham Asylum... Predvidiv sam.

Ово је најправији Бетмен

! No longer available

Quote from: Glauf Konjufča on 26-06-2015, 20:26:11
Ово је најправији Бетмен

+1

Ne branim al onaj koga sam ja okačio je stariji, izašao dve godine ranije.

Quote from: Meho Krljic on 26-06-2015, 12:54:02
Potpuno suosećam sa tobom. Meni su rekli da sam dobio otkaz od prvog Jula pa sam se poradovao da ću imati vremena za Witchera, ali šipak - ipak su odlučili da me zadrže zbog moje ogromne dobrote i sada opet ne znam kako ću sve planirano da postignem 

Da, pa, dobrota nas je uništila Meho 


U svakom slučaju:

Konačno sredio zombije na groblju u VTM-u, ali izgleda da sam naleteo na svoj prvi ozbiljni bug u igri. U Nosferatu Warrens sam sreo Imaliju, vampiricu koja je čim sam joj se obratio počela da vrišti kako sam sjebo neki zadatak koji mi je dala, a posle toga nisam čak ni ubio nekoga. Nikad ranije nisam sreo ludaču i nema pojma o čemu govori, a u Quest Logu mi se pojavio failed quest Model Citizen. Tja.

Da, taj bag je i mene, kolko se sećam, pohodio. Evo šta vele na gejmfaksu:

http://www.gamefaqs.com/boards/914819-vampire-the-masquerade-bloodlines/43110122

Nije baš to, drugačiji problem. Izgleda da sam prošao kroz neku zgradu kroz koju je trebalo da se neprimetno prošunjam u njenom kvestu i da me je neko primetio. Kada sam joj se obratio, igra je detektovala da sam primećen tamo i proglasila kvest neuspešnim, iako ga nisam prethodno ni dobio.


Ništa strašno, ne verujem da ću zbog jednog sporednog kvesta izgubiti naročito značajne poene.

Hmda, Troika se nisu mogli pohvaliti upeglanošću svojih igara, to je sigurno 


U drugim vestima, posle još nekoliko sati igranja Arkham Knighta, prilično sam komforan, jelte, sa svim tim visokim ocenama koje je igra dobila. Zamerke koje su joj retki uputili stoje, naravno - priča nije preterano zanimljiva, a ogromna količina stvari koju čovek tu može da radi svakako malo odvlači fokus od NAJBOLJIH stvari koje čovek u igri može da radi i, takođe, količina neprijatelja već  sada ume da bude tolika da neke borbe traju apsurdno dugo, ovo pogotovo važi za borbe sa dron-tenkovima koje su korektne ali veoma repetitivne i ne deluje kao da će do kraja igre postati mnogo bolje.

No, sa druge strane, prilično sam oduševljen koliko se igra može dugo igrati a da se ne uđe ni u jednu borbu. Danas sam imao dugačke periode samo rešavanja Riddlerovih zagonetki. Riddler je, dakako, sa svojim hvalisavim solilokvijima iritantan do te mere da čovek poželi da ga zapali pesnicom u glavu prvom prilikom kada ga vidi, ali nisam siguran da ću imati snage da odradim sve njegove zagonetke i dođem do njega, baš zato što on svaku predstavlja opširnom govorancijom. No, zagonetke su dobre, zahtevaju i osmatranje i razmišljanje i mada Batman nikada neće biti Myst, presecanje akcionog gejmpleja ovim cerebralnijim problemima je u ovoj igri ponajbolje od sve četiri (a u Arkham City je to meni već bilo dosta dobro). U tu cerebralnu priču spadaju i rekonstrukcije scena zločina koje su uvedene u Arkham Origins i ovde ih je Rocksteady samo preuzeo. One se i dalje događaju u nekoj vrsti VR simulacije i mada ne zahtevaju OGROMNE intelektualne napore, osećaj da smo sada Betmen - najveći detektiv na svetu a ne samo Betmen, najtvrđa pesnaja Gotama, je palpabilan i dobrodošao.

Kad se uzme u obzir da su vozački delovi igre sve bolji što se igrač više navikava na dva modela vožnje i što više budži auto, ispada da je najmanje unapređen onaj osnovni deo igre - kretanje i borba - ali oni i jesu bili jako dobri već u prethodnim igrama pa se to da oprostiti. Kada do akcionih delova dođe, ovde igrač na raspolaganju zaista ima bogat raspon pristupa koje može promeniti - ako su u pitanju šunjačke akcije, sve moguće fore sa bataranzima, eksplozivom i postavljanjem zamki su legitimne, a u klasičnim tučama je na jelovniku stari dobri ritmički gejmplej sa gomilom specijalki i kontri koje osvežavaju nešto što je do sada već moglo da postane monotono.

Uz sve to, nekoliko paralelnih kvestova glavnoj priči su dozirani tako da igrač uvek ima šta da radi pored critical patha, a da se opet izbegne osećaj pretrpanosti mape ikonama i sporednim akcijanjem. Misije u ovim kvestovima dolaze naizgled nasumično - u prolazu čujete kako neko od siledžija na ulici preti vatrogascu iz jedinice čije kidnapovane članove tražite, ili se popnete na neki krov i naletite pravo na Man-bata, ili čujete policijski radio kako javlja o požaru negde u četvrti bliskoj onoj kojom upravo prolazite;  to je dosta jasan znak da je tamo Firefly koga jurite - i Rocksteady su ovde zaista pokazali izvrstan osećaj za odmeravanje tempa kojim puštaju igrača da uroni u sadržaj igre tako da se uvek oseća kao da je na ivici pada u ambis ali da u njega nikada zaista i ne upadne.

Doduše, tek daunloudujem ekskluzivni DLC koji sam dobio uz igru pa pošto tu ima misija vezanih za Scarecrowa i za Harley Quinn, videćemo kako će izgledati mission wheel kada se sve to doda u igru...

Evo sada i svežih videa iz igre, da ilustrujem neke od ovih reči. Nisam snimao "istraživački" gejmplej, mada bi možda trebalo, ali nekako uvek se setim da stisnem "share" posle neke atraktivne tuče    Probaću sutra da se setim i u nekim cerebralnijim momentima.

Prvo prikazujem jednu od težih borbi koje sam do sada imao pošto su neki protivnici bili naoružani a neki nosili štitove. Zapravo, nakon što eliminišem sve ostale, ostaju dvojica sa štitovima koje čitav minut pokušavam da pobedim na neki svoj način iako nasred ekrana piše šta treba da uradim 

http://youtu.be/3Z-CMNlZ2c4

Kao kontrast tome, evo jedne superefikasne borbe, koja je pritom i potpuno nasumična, bukvalno sam se vozeći do neke druge misije odlučio da napadnem automobil sa gotamskim siledžijama jer mi je bilo slatko kako su se uplašili kad su prepoznali Betmobil i pokušavali da pobegnu. Ovde se vidi taj atraktivni spoj vožnje i tuče, sa tejkdaunovima koji koriste i malokalibarsko oružje na Betmobilu:

http://youtu.be/B8rVijPTqx8

Ovaj treći video demonstrira intenzivno reklamirani timski gejmplej. U ovom slučaju Batman i Catwoman se zajedno bore protiv Riddlerovih robota i prelasci sa jednog u drugi lik su bešavni, sa AIjem koji graciozno prihvata kontrolu u pola poteza, a zajedničke završnice u naprosto razvratne:

http://youtu.be/vQv1NCHxo_Y

Još tri videa pa dosta za danas.

Pošto je ovo poslednja Rokstedijeva Betmen igra, onda se igra za sve pare, pa je tu i Azrael kao poseban kvest. U prvom susretu Betmen ga testira, je li dovoljno dobar u borbi da nasledi starijeg kolegu. Reklo bi se da jeste. Mislim, kad se dočepa bejzbolke, to je Bejb Rut u srednjevekovnoj odori:

http://youtu.be/o78og85QDfo


Pošto su tuče u igri tako dobre, evo još jedne u kojoj Betmen savladava grupu prootivnika naoružanih automatskim oružjem:

http://youtu.be/YjBr8Yjg-GA

Konačno, da se vidi još malo vozačkog gejmpleja, evo potere za Fireflyjem i atraktivnog pecanja istoga sa neba.    Firefly je bio jedan od pristojnijih bosfajtova u Arkham Origins, ali pošto ovde imamo motorno vozilo na raspolaganju, jurnjava gotamskim ulicama u plamenu se čini kao dostojna ekstrapolacija Orangesa. Sve, doduše počinje mojim gašenjem požara koga je FF podmetnuo:

http://youtu.be/SqZRTCZ1uPI

Harley Quinn mission pack za Betmena je prilično... skroman. Završi se za manje od pola sata (i to u mom slučaju. Normalan čovek bi ga završio za deset minuta.) i daleko je ispod Catwoman kolopleta misija za Arkham City.

Nije i nezabavan, Harley ima lep set animacija i govornih linija, plus njena misija, mada kratka, podrazumeva i šunjanje i borbu. Uz to, iako ima manje opreme nego Betmen, set poteza joj je dovoljno različit, a umesto detective mode-a ima prilično... ludački pogled na svet. Evo inserata:

http://youtu.be/XzOrHcswCL0

http://youtu.be/sZS_5VpR-uk

http://youtu.be/r2J0OFR7o74

Sve se završava bosfajtom protiv Dika Grejsona. Veri najs. Bejzbol palica vlada:

http://youtu.be/zYTOWy4bplw

Evo i bosfajta u kome mi Arkham Knight, dakako, pobegne. Prikazujem ga pre svega jer je pun kul poteza i jer sam Betmenu navukao klasični kostim kakav je nosio Adam West u TV seriji:


http://youtu.be/9U3GT4lVm_A

Konačno završio KOTOR, nabavljen preko Star Wars bundlea. Ala se ovo oteglo! 11 more to go...

Ne znam je li u tom bandlu bio i KOTOR2, pretpostavljam da jeste, pa ti i njega toplo preporučujemo. Chris Avellone je tu zaista dostigao neke svoje vrhunce, pa iako igra nije actually potpuna, jako je dobra.

Tu je, ali umorilo me svo to pripovedanje, priče svih saboraca, biranje između svetlog i tamnog puta, i toglovanje režima borbe, jer je prebrza i haotična u realnom vremenu, a spora kad pokušam mikromenadžerisanjem da sprečim saborce da troše manu na glupu upotrebu sile.

Sada sam spreman na neko bezumno razaranje, please.

Овај Спејс Колони је обичан пролив од игре.

candy crush saga, ne rabim bustere, bez kupovine dodatnih poteza i sl.
281. level, 3,5 miliona bodova! dok sljedeci ima 0,7 mio!
ja sam bog! paceri, poklonite se!

Zbogom, Maskarado.


Predobra igra do Đovanijeve vile, čak i to mesto mi je bilo zabavno, ali poslednjih pet šest kvestova su rađeni za neki šuter, a ne za RPG. Zapravo, toliko odskaču od dotadašnjeg stila igre da se pitam da li ih je zaista radila Troika. Uglavnom je bilo smaranje probijati se bez mape kroz hodnike i hodnike neprijatelja i neprijatelja koji vaskrsavaju na svakih 10 sekundi, samo da bih u narednih 5 imao šta da mlatim i koji ne bi predstavljali opasnost ni za bebu u kolicima.


Sve u svemu, sa 5 Celerity bilo je teže naći put do finalnih bosova nego ih pobediti. Šerif je predstavljao pravo razočarenje. Izgleda da je Brujah overpowered class za prelaženje igre.


Jednom ću, kad prođe dovoljno vremena, ponovo startovati igru sa ženskim Malkavianom, odigrao sam tako tutorial i dijalozi su suludi. Ali sad imamo i drugih jela na trpezi...

Da, taj kraj je zaista slab i u nekoj meri pokvari kompletan utisak o igri. Valjda treba imati na umu da je igra izašla istog dana kada i Half-Life 2 i da su u Trojci, mada najpre Aktivižnu verovatno rezonovali da je Call of Duty (u tom trenutku star ni godinu dana) hot šit i da treba da se ima akciono finale igre. I tako i bi...

Quote from: Meho Krljic on 28-06-2015, 22:24:48
Ne znam je li u tom bandlu bio i KOTOR2, pretpostavljam da jeste, pa ti i njega toplo preporučujemo. Chris Avellone je tu zaista dostigao neke svoje vrhunce, pa iako igra nije actually potpuna, jako je dobra.

100% se slažem, čim te prođe faza razaranja, baci se open na ovo, KOTOR2 nije igra koju treba propustiti. Jeste da nije potpuna (iako ima neki restoration project mod), ali je po meni u mnogočemu bolja od jedinice.

Ја сам почео да играм ТХЕ ТХИНГ и ово је за сада солидно. У принципу наставак филма (већ на самом почетку игре налазите Чајлдсово тијело), али не вјерујем да нешто много доноси у самој причи. Игра је стара више од десет година, тако да за данашње стандарде графика и није нешто, али атмосфера је симпатична (у појединим тренуцима прати нас чувена минималистичка тема из самог филма!) и управљање је супер. Мишем се ротира камера (нажалост, само лијево-десно, нема подизања и спуштања погледа), ЊАСД тастерима се креће, с тим да су А и Д за стрејф лијево и десно. Просто ко пасуљ, тако једноставно и очигледно, а опет тако ефикасно. Иако сам тек на почетку игре, мислим да већ може да се констатује да су прегледност и игривост на првом мјесту, тако да је камера у служби играча а не кибицера, тако да нема оних филмских кадрирања (познатих нам из Принце оф Персиа игара и рецимо Дед Спејса) која импресионирају публику а играча гоне да чупа косу у очају. Видјећемо како ће ово даље да се развија, увод обећава приличну комплексност.

Pa, neće biti neke PRILIČNE kompleksnosti, mada je to prijatna akciona igra iz trećeg lica sa dobrom atmosferom. Jedna od glavnih stvari koju je The Thing imala, a čime se izdvajala od drugih šutera iz trećeg lica, je ta mehanika zaraze i poverenja, dakle, to da igrač ne zna jesu li drugi likovi u njegovoj družini zaraženi i neće li se pretvoriti u titularni THE THING prvom zgodnom prilikom, a di ni oni ne znaju kakva je njegova agenda pa ponekad veruju onome što im kaže, ponekad ne, ponekad se uzjogune, oće da pobegnu, ako ih slučajno zakačiš metkom pucajući na prave neprijatelje, misle da stvarno oćeš da ih ubiješ itd. Bude ovo dobro negde do pola igre ali mu se pokažu i mnogi sistemski nedostaci. Meni ovo nije previše smetalo da završim igru u slast, mada treba imati na umu i da je poslednja četvrtina čist šuter, sa gomilom neprijatelja i nila kognitivnih problema.