ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Da poludi i ubije sestru, ma sok sledi iz totalno neisprovociranog napada, a ona mala je depresivna inace, samo jede, vidis kakve pesmice peva i kakav pogled ima na ljubav sex, itd. Weirdo.
Inace, meni onaj sami kraj i njen rezon 'logicno' sledi iz njenog ponasanja, mada se pre toga cini kao da je racionalnija od starije sestre. Elena je psiholoski prilicno jednodimenzionalna dok se o Anais ipak moze pricati i analizirati. Nije to lose iskonstruisano, uvrnuta je.

a, ne, ona sestru voli sto se lepo vidi iz scene gde su njih dve na krevetu u evociranju

Quote from: Dybuk on 01-09-2015, 13:56:12
ma sok sledi iz totalno neisprovociranog napada

pa sto bi manijaku trebala provokacija

Quote from: Dybuk on 01-09-2015, 13:56:12
a ona mala je depresivna inace, samo jede, vidis kakve pesmice peva i kakav pogled ima na ljubav sex, itd. Weirdo.

taj weirdo je jedini simpa karakter u celom filmu

Pa ono jeste.

Ali drugi su krajnje crno-belo predstavljeni, vise karikature nego ljudi.

kanda nije bilo konkurencije

odgledao honeymoon killers ponovo. sitan prevarant, inace saosecajan covek se iznenada pretvori u ubicu, ne hladnokrvnog vec izbezumljenog, ubicu u rasulu, koji koji tren kasnije krajnje stalozeno skida svoj donji deo pizame i odlaze na les. veliki, veliki paradoks

izvinjavam se gulu, killersi nemaju scenu vesanja

Погледао сам прије неки дан



Мени је филм био супер, али ја ионако нисам много захтјеван. Овај ме је имао већ у прве три минуте. Кад нешто почне са ЦАЛИФОРНИА ГИРЛС, па одмах затим услиједи СУРФИН УСА па онда ДОН'Т ЊОРРЗ БАБЗ, ја сам по дефиницији купљен.
Најслабија тачка филма је сценарио. Он чини да филм једноставно није намијењен онима који нису љубитељи/познаваоци музике Бич Бојса и Брајановог приватног живота. Кроз филм су испресијецана два периода, из средине шездесетих, првенствено оријентисан на рад на албуму Пет Соундс, и са почетка деведесетих, кад упознаје своју другу жену и уз њену помоћ се коначно ратосиља погубног утицаја демонског доктора Лендија. Међутим, мало шта је у овом филму ИСПРИЧАНО. На примјер, не видимо како се он уопште упознао са Лендијем и откуд он у његовом животу. Погубни утицај демонског др Лендија сведен је на то да га овај са својим хенчменима стално у стопу прати и на нешто мало психичког малтретирања. У стварном животу, мислим да је ту било и големих проблема са финансијама и да је Ленди начисто опустошио Вилсонову имовину (с друге стране, могуће да се и варам, пошто нисам баш експерт у овоме). Период из средине шездесетих је онај кључни период кад је Брајан престао да иде на турнеје и посветио се раду у студију, кад је стартовао са дрогирањем, кад је Мари Вилсон ногиран с позиције менаџера бенда итд. и ови и неки други кључни догађаји су углавном сведени на појединачне сцене које треба да имају неки импакт чисто на основу препознавања ситуација из стварног живота. Све те сцене се појављују потпуно насумично, без икаквог контекста (ријетко која сцена има везе било са претходном, било са сљедећом сценом, у чему свакако не помаже расцјепканост на два различита периода, али далеко од тога да је то једини проблем). Даље, сама чињеница да је ово филм о Брајану Вилсону а не о Бич Бојсима неминовно води до тога да се многи врло битни ликови (укључујући ту и саме чланове бенда, укључујући ту и Брајанову браћу) појаве чисто онако зато што је то ред и мало вегетирају у позадини без икаквог утицаја на филм. Са те неке драматуршке стране, рекао бих да филм има превелику "ширину", тј. да покушава да обухвати превише различитих ствари и на крају ништа од тога не уради баш скроз како треба. Овде су у суштини сасвим лијепо могла да се направе два филма. Два оваква филма од по два сата, то би било феноменално.

Е сад, рекох да је упркос овоме филм супер. Прво, сви главни глумци растурају.  Пол Дејно, или како се већ изговара, лик који је прије осам година већ имао сјајну улогу у филму Дер Вил Би Блад, овде глуми младу верзију Брајана Вилсона. Његов пех је што му фаца није најсрећнија, тако да сигурно никад неће добити неку значајнију награду и критичари ће увијек умјесто њега да хвале неке полупроизводе као што је бескрајно мање талентовани Данијел Редклиф на примјер. Вилсон с почетка деведесетих је Џон Кјузак, који физички више личи на моју покојну бабу него на Вилсона, али зато је његове маниризме (јел се тако каже?) скинуо маестрално до најситнијих детаља и ово му је једна од понајбољих улога. Пол Гиамати у свом стандардном овер-д-топ фазону глуми доктора Лендија и он је један од ријетких глумаца који сво то силно урлање и екстремизам може да изведе а да не буде антипатичан (други је наравно Николас Кејџ). Елизабет Бенкс игра Мелинду Ледбетер (Вилсонова друга жена) и она је углавном суздржана али максимално ефикасна. Колико се мени чини, награде углавном добијају они који се дерњају (или иду у другу крајност па буду аутистични или нешто слично), али мене много више импресионира сналажење у знатно обичнијим ситуацијама. На примјер, сцена кад Мелинда слуша како Ленди нешто кења и како дијалог/монолог тече, њој је све јасније колка је будалетина тај лик. Е тај израз нарастајуће непријатности, без изговорених ријечи, то уопште није лако ухватити, а она је ту издоминирала.
Поред тога, звучни дизајн је маестралан, не само да се наслушамо изванредне музике, већ је и комплетан саундтрек живописан и ефикасан, нарочито у ситуацијама кад млади Брајан има халуцинације и нападе креативности/лудила.

Коначно, посљедња сцена је тако феноменална да сама доноси филму гомилу поена. Можеш рецимо да погледаш сат и по филма који није ништа посебно (рецимо Хеартбреак Кид са Беном Стилером или 40 Зеар Олд Виргин) и онда на самом крају се деси нешто апсолутно генијално што поправи утисак о комплетном филму. Овде је нешто слично (с тим да је сам филм наравно много бољи од оба ова поменута). Наиме, на крају филма Брајан набаса на Мелинду на цести и онда је зове да изађу и прича шта би могли да раде, а она пита "А шта онда?" и умјесто одговора креће најнајнајнајбоља пјесма Бич Бојса, Wouldn't It Be Nice и даље не чујемо шта њих двоје причају. Поента је наравно у томе да текст пјесме то објашњава

LA ISLA MINIMA je odličan španski krimić o dva pajkana koji traže serijskog ubicu, i stvarno ima finih sličnosti s Istinskim detektivom, kroz močvarnu lokaciju i neke druge detalje.

No, sasvim jasno pokazuje i da je aga Fukunaga samo jedan u nizu reditelja koji znaju da rade svoj poso, i da bi bilo potpuno svejedno i da je Istinskog detektiva režirao Alberto Rodrigez, a ne dragi nam Keri.

Što nas vraća na genijalnog Picolata, koji je ipak klasa iznad svojih španskih kolega, prvenstveno prema cilju. Španci, naime, samo obrađuju policijski dio posla i politički kontekst, dok je Picolato naravno luča mikrokozma.

Španci procedural odlično odradiše, ali ženski dio priče je prilično tunjav, dočim je politički aspekat ipak samo kliše, a nije bilo ni ambicije da se stigne do mikrokozme, tu nisu znali bolje, al šta da se radi, i pored toga ne pamtim bolji film bliske tematike.

Ovo mi je svakako ispred Prisonersa, i Finčerovih proseravanja u 21. vijeku, i skandinavskih smarača, al još mora da se uči od Picolata čokolata!

Pogledao sam Metallica: Through the Never (2013).


Ovo nije ni Rock'n'Roll High School ni Across the Universe i ne znam zasto sam ja mislio drugacije, ovo je maltene snimak koncerta Metalike a "prica" o roudiju koji mora hitno da odradi neki posao za vreme koncerta je ubacena cisto da corba bude masnija tj. da gledaoci ne gledaju samo ove kako sviraju.

Roudi upada u neprilike, odjednom se nadje usred nekih nereda, juri ga neki maskirani konjanik itd. ali, iako ta zbivanja na momente korespondiraju sa nekim pesmama Metalike, nema tu bas mnogo smisla, niti je dato bilo kakvo objasnjenje zasto se te stvari desavaju.

Na kraju je koncert taj koji dominira i on je sasvim OK, isprasili su ljudi posteno i strpali pesama koliko su mogli u 90-ak min koliko film traje.
Rezirao ga je Nimrod Antal koji i nije za nesto bolje od ovoga.

Odgledao Felinijevog Kazanovu. Ovo je kolaž u njegovom stilu koji opisuje različite epizode iz života čuvenog zavodnika. Mislim da ga je Donald Saterlend dobro prikazao. Sad baš dobih želju da pročitam nešto više o Kazanovi...

Quote from: Red John on 06-09-2015, 01:07:18
Odgledao Felinijevog Kazanovu. Ovo je kolaž u njegovom stilu koji opisuje različite epizode iz života čuvenog zavodnika. Mislim da ga je Donald Saterlend dobro prikazao. Sad baš dobih želju da pročitam nešto više o Kazanovi...

Ја кад сам видио костиме, одлучио сам да не могу то да гледам.

A Woman Under the Influence
Ovaj Kasavetesov film se nasao na nekoj listi 100 najboljih filmova, na veoma visokom mestu. Odmah cu reci da ne razumem sentiment ni hvalu, jeste ovo character driven dvoiposatna drama gde su glavni glumci (Gina Rowlands i Peter Falk) dobili puno prostora da pokazu svoje glumacke bravure koje meni sa ove distance - posebno od strane inace harizmaticne Rolandsove - deluju kao zestoko preglumljavanje. Zacudo, film mi nije bio nimalo dosadan, nisam gledala na sat, ima veoma potresnih delova ali i onih gde ti dodje da glavnu junakinju pridavis.

Mejbel i Nik Longeti su u cudnom neskladu, ali se ipak vole, a on iako priprost covek iz te ljubavi 'trpi' ispade svoje emotivno nestabilne zene. Nik nije potpuno nevin i zrtva u celoj prici, na delu je uvrnuta dinamika koja ih oboje uslovljava da preuzimaju odgovarajuce uloge. Naime, deluje da se Mejbel dobrovoljno potcinjava ulozi koja joj je dodeljena, ali se njeno bice ipak buni protiv stega porodice i zapostavljenosti od strane supruga. A sta ona zeli - to niko ne zna, ne zna ni ona te najcesce deluje kao nervozno, izgubljeno i uplaseno dete.

Iz danasnje perspektive deluje da bi terapija i medikamenti ucinili cudo za Mejbel, koja se lisena odgovarajuce terapije bas muci sa naletima svojih 'stanja' koja su, moram priznati cudna i neobjasnjiva i deluju kao egzibicionizam, povrsno gledano. Medjutim, posle burnih i nervoznih ispada film se zavrsava na pozitivnoj noti, ipak ljubav pobedjuje, i Nik shvata da mora 'dopustiti' svojoj zeni da bude ono sto jeste i 'svoja' jer ce samo tako njihova deca imati mamu a ovaj neobicni par povremene momente srece (izmedju intervala ludila).
Film jeste dug i razvucen (na primer deca sto puta bivaju odvucena na sprat da bi ponovo strcala niz stepenice) neki real time pristup - ali kao sto rekoh, meni je ipak sve to lepo leglo i brzo proslo. Najveca zamerka portretisanju 'ludila' u Mejbel jer mi se cini da se ovde bas preteralo pa sa sve njenim gestikulacijama deluje naivno i karikaturalno.

Шта би прво гледали: Hellraiser трилогију или Battles Without Honour and Humanity пенталогију?

Quote from: Васа С. Тајчић on 08-09-2015, 21:35:59
Шта би прво гледали: Hellraiser трилогију или Battles Without Honour and Humanity пенталогију?

Feast.

Posle Feasta BWH&H, ali samo zato sto ih nisam gledao.

Mad Max: Fury Road - Ludilo. "Malo" mi je krivo što sam propustio priliku da ga odgledam u bioskopu.

Oi ores: Mia tetragoni tainia - Jedan od vizuelno najatraktivnijih eksperimentalnih filmova.

Golub sedi na grani, razmišljajući o postojanju - veselo...

Danas su dani Kristofera Lija u Kinoteci pa iskoristih priliku da pogledam Tajnu crvene orhideje, krimić na nemačkom jeziku u kome Li tumači FBI agenta. Moram priznati da se u ovoj ulozi nije preterano proslavio i da je prilično neupečatljiv. Njemu ipak više stoje neki drugi žanrovi. Ovaj film ću pre pamtiti po Klausu Kinskom...Das Rätsel der roten Orchidee više deluje kao parodija na krimi filmove i od efemernog je značaja za ovaj žanr. ocena: 6/10

De wisselwachter - bizarna (anti?)romantična drama sa elementima pomerenog humora. Lepotica i zver u alternativnom svetu (nedolazećih) vozova.

Mission Impossible: Rogue Nation

prilično istrošena formula, a ni sama priča nije zanimljiva, Kruz je bre postao Džeki Čen

bolji je Blackhat

A ipak je na temi "Šta sam lepo gledao..."?

Nisam gledao, no, i Ghost Protocol je imao banalnu priču. Ali je imao i maestralnu režiju Breda Berda, koja uvek može da uzdigne film do gledljivosti i zabavnosti. Osim kad ga napiše Lindelof. To ne vadi ni Gospod Bog.

Odgledao Everest. Ovo je film napravljen po jasnom kalupu, ali reklo bi se kako valja. Drama o alpinistima na Himalajima ne završava se baš hepi endom, jer je rađena po istinitoj priči. Od mene sedmica.

Man Up Mnogo slatko. Dobar!!

Odgledao Peccato veniale. Ovo je simpatična italijanska komedija koja donekle podseća na Varljivo leto '68. Klinac se zaljubio u ženu svog starijeg brata koji ga uči kako da zavede udatu ženu ne znajući...Odlična razonoda. I sutra su na programu filmovi Laure Antoneli.

Mænd & høns aka Men and Chicken(2015)Petorica polubraće od istog oca i raznih majki, svi sa zečjim usnama i sve jedan luđi od drugoga se pronalaze i žive u istoj kući sa genetski modifikovanim kokošima. Kad nema "pravih ženskih", dobre su i one jer "ionako nose jaja, pa su dovoljno široke"... Dovoljno da se shvati koliko je film uvrnut, ali zaista nije morbidan. Makar do kraja, kad se od fine i bajkolike crne komedije pretvara u filozofsko-antropološku pitalicu.

Novi film A. T. Jensena posle desetogodišnje režiserske pauze okuplja prvu ligu danskih glumaca predvođenu ovde često pominjanim i stvarno neverovatnim Madsom Mikelsenom. Teško ga je isprva i prepoznati u ulozi jednog od braće koji je opsednut seksom i drka gde stigne. Na nekoj drugoj temi je bilo reči o glumačkim transformacijama, pa je valjda ovo savršen primer. Kad kaže da ume da kuva, čovek mora da se seti Hanibala i iskreno nasmeje.

Moglo bi se čivijati o toj nadrealno dekadentnoj atmosferi gde se u besprekorno beloj opremi igra badminton dok okolo idu kokoši sa papcima i koju teži da očuva Franc, a jedini koji bi nešto da promeni se zove Gabrijel aka Gavrilo, ali možda su se ljudi samo okupili i lepo zezali. U svakom slučaju, za mene odličan film.

Gridlock'd
http://www.imdb.com/title/tt0119225/

očekivao sam neku zaebanciju, ali se ispostavilo da je ovo ozbiljan film, filmčina štaviše. Tupak i Tim Rot glume dva džankija koja nakon overdoza drugarice odluče da se skinu, ali ispostavi se da birokratski lavirint nema kraja

jeste socijala film, ali nigdje ne prelazi one bljutave granice patetike, dobro šljaka, ovo je crnački Withnail & I, i samo u tom smislu uzmite ono ''komedija'' što piše na imdb

Prosto je nevjerovatno da je istom reditelju uvaljen projekat s Marajom Keri, i neke bljutave serijice da režira, a ovdje je izdominirao.

Jel' moguće da ti se svideo dobar film post-1990?

Tupak je jedan od najboljih ne-glumaca koji su ikad glumili.

Quote from: Filaret on 01-10-2015, 00:37:44
Mænd & høns aka Men and Chicken(2015)

a meni se to, eto, baš nimalo nije svidelo, a ŽELEO sam to snažno + stari sam fan i jensena i mikelsena.
al džaba

Quote from: Ghoul on 01-10-2015, 01:19:39

Quote from: Filaret on 01-10-2015, 00:37:44
Mænd & høns aka Men and Chicken(2015)

a meni se to, eto, baš nimalo nije svidelo, a ŽELEO sam to snažno + stari sam fan i jensena i mikelsena.
al džaba

Stvarno si me iznenadio, mislio sam da će baš tebi recimo da se dopadne. Ne znam, možda zato što nema neki narativ?


Nisam bio nešto naročito raspoložen kad sam počeo da ga gledam, pa još kad na početku onaj kao hoće da povraća, pa Mikelsen na ivici glumatanja, pomislio sam da ga odložim za neki drugi put. Međutim, kako je odmicao bio mi je sve zanimljiviji i uspeo je da me potpuno oraspoloži. Jedino mu zameram onaj patetičan kraj u stilu brat je mio od koje živuljke bio, ali on ionako deluje kao da je nakalemljen.

nije me involvirao, nije me zabavio, i - da citiram premijera - 'ništa mi tu nije smešno!'

Quote from: ridiculus on 01-10-2015, 00:57:49
Jel' moguće da ti se svideo dobar film post-1990?

kako ne, i Inferno s žan dam klod vanom

Shirley: Visions of Reality - vizuelno impresivna filmska imitacija slika Edvarda Hopera.

Gledam sad Felinijev E la nave va i ima puno simbolike. Na brod gde se vozi evropska elita ubacuje se srpska sirotinja čiji se brod nasukao. Oni beže iz Srbije od Austrougarske vojske. Na brodu ih tretiraju gore Sirijce danas i ograde ih na palubi.

Lep je to film.

Ali ne tretiraju ih svi loše, nije baš tako jednostavno. I na kraju, recimo da pravda pobeđuje.

Izvanredan film, predstavlja sve strane pravedno i ima humano-humoresknu poruku. Samo mi nije jasno što su ubacili na kraju scenu realnog snimanja? Ovo mi je sada uz Le notti di Cabiria omiljeni Felinijev film...

Quote from: Red John on 08-10-2015, 03:40:35
Izvanredan film, predstavlja sve strane pravedno i ima humano-humoresknu poruku. Samo mi nije jasno što su ubacili na kraju scenu realnog snimanja? Ovo mi je sada uz Le notti di Cabiria omiljeni Felinijev film...

Meni je i to s krajem baš prijalo. Taj meta-pristup kraju, kao recimo kod Žoda u Svetoj planini ili kod Kjarostamija u Ukusu trešanja. Nije to ni toliko neobično. Doprinosi dodatnom izmeštanju iz realnosti, koliko god možda apsurdno zvuči na prvu loptu.

izmestanju u realnost

Da, izmeštanjem u realnost bivamo izmešteni iz realnosti. 

Sada još više volem Felinija. Naredni je Amarkord. Gledao sam ga kao klinac, al slabo se sećam.

Quote from: Red John on 08-10-2015, 14:10:35
Amarkord... slabo se sećam.

komi umesto komija...

U kinoteci odgledao Accattone, uradak Pjera Paola Pazolinija. Ovo je film rađen u neorealizmu i podseća me podosta na Žiku Pavlovića. Imamo tu jadnog i bednog makroa koji živi u siromašnom delu Rima i radi svakakve grozote. Kod Pazolinija nema skrivanja i ulepšavanja ljudske prirode, sve je na izvolte. Po prikazivanju ljudi sa dna liči na Felinija, ali je daleko siroviji i bukvalniji. Volem Pazolinija, i jedva čekam da odgledam sutra i prekosutra još neke njegove druge filmove.

EVERY THING WILL BE FINE

je totalno potcijenjen film, ono tipa dvaes posto ima na rottenu, koji im je linkin.... napokon da je nešto odskočilo u ovoj učmaloj godini, nije to savršeno, može nekima da ne leži, ali Wenders je i dalje pojam za razne Vilneve, Nolane, ovovjekovne Finčere i ostale jadnike.

Garm Wars: The Last Druid - tajanstveni upgrade za Avalon, sa svetim basetom i elementima iz keltskih mitova i legendi.

True Story Klasican triler koji je bas obecavao, a dobrim trilerima se uvek obradujem. Cekala sam na 'tvist', i ne znam je li lose to sto se tvist nikad nije dogodio: pa, makar nisu ispratili uhodanu formulu zanra. Medjutim, istovremeno nisu finalizovali ni lepo izgradjenu tenziju te se film zavrsio mlako i antiklimakticno. Sto bi se reklo- ran out of steam. Steta, jer je voznja do pred kraj bila odlicna. Ja nisam neko ko 'kaznjava' film zbog lose zavrsnice, te svo dotadasnje uzivanje pada u vodu - to samo znaci da je dobio ocenu manje. Zbog zanimljivih 3/4 filma i dobre glume, vredi pogledati. A mozda nekome i taj kraj bude sasvim na mestu.

Nie Yinniang (The Assassin) - velelepna, eliptična i (f)rigidna arthaus-vušija-drama.

A Most Violent Year Dugo sam obigravala oko ovog filma i konacno ga pogledah. Stvarno ne znam sta da mislim, kakav sud da dam o samom sadrzaju; film je prelep, tehnicki doteran, pravi troubek koji nas prenosi u 80-te lako, tacno, elegantno. Glavni glumac Oscar Isaac kanalise 'iner' Majkla Korleonea za ulogu mirnog, stalozenog cak zen imigranta - privatnog preduzetnika -  koji zeli da odsanja americki san, medjutim okolnosti mu to visestruko otezavaju. Odmah da kazem: Dzesika Cestejn izgleda bolje u Mami nego ovde, i bas me briga sto nema...hmm muskarca na ovome svetu koji ce se sloziti sa mnom.

Problem je sto je film cakum-pakum ali nekako radnja i ritam tako downbeat, ne mami neku reakciju, osim u par akcijaskih scena, i na samom kraju. Sami glumci, iako korektni u ulogama nisu preterano 'investirali' u svoje likove osim Majkla K. wannabe, koji je bas zbog toga i svog ukupnog retro stajlinga i pojave meni pomalo odbojan. Cestejn oscilira izmedju prosecnog, bledunjavog i over - the - top a sporedne uloge su gotovo nezapazene. Obradovala sam se Katalini Sandino Moreno (Marija Milosti Puna) medjutim njena uloga je minijaturna i jako rutinska.
I tako...desi se ponekad ovakva situacija, gde je film po svim standardima dobar ali nekako ne provocira da se u likove, njihove sudbine uzivim. Jedini pravi izuzetak je Dzulijan (Hulijan) Abelov (Issac) radnik ciji lik je tragicar u ovoj prici i koji je slojevitiji od vecine ostalih, for better or worse.

Quote from: Dybuk on 29-10-2015, 14:43:27
A Most Violent Year Dugo sam obigravala oko ovog filma i konacno ga pogledah. Stvarno ne znam sta da mislim, kakav sud da dam o samom sadrzaju; film je prelep, tehnicki doteran, pravi troubek koji nas prenosi u 80-te lako, tacno, elegantno. Glavni glumac Oscar Isaac kanalise 'iner' Majkla Korleonea za ulogu mirnog, stalozenog cak zen imigranta - privatnog preduzetnika -  koji zeli da odsanja americki san, medjutim okolnosti mu to visestruko otezavaju. Odmah da kazem: Dzesika Cestejn izgleda bolje u Mami nego ovde, i bas me briga sto nema...hmm muskarca na ovome svetu koji ce se sloziti sa mnom.

Problem je sto je film cakum-pakum ali nekako radnja i ritam tako downbeat, ne mami neku reakciju, osim u par akcijaskih scena, i na samom kraju. Sami glumci, iako korektni u ulogama nisu preterano 'investirali' u svoje likove osim Majkla K. wannabe, koji je bas zbog toga i svog ukupnog retro stajlinga i pojave meni pomalo odbojan. Cestejn oscilira izmedju prosecnog, bledunjavog i over - the - top a sporedne uloge su gotovo nezapazene. Obradovala sam se Katalini Sandino Moreno (Marija Milosti Puna) medjutim njena uloga je minijaturna i jako rutinska.
I tako...desi se ponekad ovakva situacija, gde je film po svim standardima dobar ali nekako ne provocira da se u likove, njihove sudbine uzivim. Jedini pravi izuzetak je Dzulijan (Hulijan) Abelov (Issac) radnik ciji lik je tragicar u ovoj prici i koji je slojevitiji od vecine ostalih, for better or worse.

Svasta !

Sto se tice filma, treba ga posmatrati kao anti-krimic, sa glavnim junakom koji nece da pribegava nasilju iako ga niko ne bi krivio da se u najnasilnijoj godini u istoriji Njujorka i on latio pistolja.
Ni meni se nije svideo na prvo gledanje ali na drugo mi je vec bolje legao...

Ha, reko' ja! Punija je i kraca/tamnija kosa joj lepse stoji, ali aj sad

Taman anti krimic, ja sam sve vreme bila u fazonu: hej ovo su Amerikanci, gde su vam puske pistolji arsenal! Nije realno

Die Krieger und die Kaiserin - lepo se slažu bajkovitost, melanholija i Franka Potente.