ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

lepo ga ovaj objasnio:

JURICA PAVIČIĆ
Ja sam zadnji koji bi napisao jednu dobru riječ o Vučiću. Ali, Srbija nije kriva za ove hrvatske izbjegličke neprilike!


Autor: Jurica Pavičić

Posljednji sam čovjek koji bi u životu napisao makar i jednu povoljnu riječ o Aleksandru Vučiću. Čovjek zbilja mora imati želudac od kevlara da bi se bavio političarom koji je počeo političku karijeru sa Srbijom do Karlobaga, a nastavio je s Beogradom na vodi, koji je dobar dio mladosti proveo kličući kako neće prodati nijednu srpsku grudu, da bi potom centar glavnog srpskog grada prodao azijskim špekulantima za cijenu Golfa diesela bez dodatne opreme.

Aleksandar Vučić je pravi, tužni, imperijalni primjer balkanskog post-nacionalizma. Bio je šoven kad su svi bili liberalni kapitalisti, da bi postao liberalni kapitalist sad kad su svi šoveni, kleo se u majku Rusiju dok je Europa još bila nabrekla mrkva, a sad kad je EU tek posvađani, disfucionalni osinjak sjetio se biti Europljanin. Ima nešto temeljito žalosno u političaru koji je karijeru izgradio na antikomunizmu, ali medije drži u šaci k'o da je Tito, u političaru koji maše zastavama, a premješta glavni kolodvor da bi šeici tu gradili stanove na prodaju. Poput pravog balkanskog nacionalista, Aleksandar Vučić ima višak sklonosti za kipove, parade i fejk-historiju, a manjak interesa za stvarni identitet. Cijelu je srpsku filmsku baštinu skupa s Avala filmom prodao prvom nekretninskom ponuđaču, ali se pri tom nije libio i prije i poslije toga mahati patriotskim konfetima. Baš kao i Putin (ali i Orban i Gruevski) Vučić je pri tom pravi postmoderni, postideološki demagog kod kojeg pod ruku idu pravoslavne zadušnice i sovjetske parade. Kraj svih trublji, stjegova, parada, povorki, kraj bijelih orlova, kruna i nacionalnog kiča Vučić je u suštini perfektni kolonijalni guverner, upravnik prekomorskog dominiona. Ukratko, Vučić je malo gora verzija onog što ćemo za par mjeseci imati s Karamarkom. Dakle, malo ustaševanja a malo Deutsch Telekoma. Malo Glogoškog i Klemma, a malo mađarskih direktora s privatnim avionima.

Idiotski scenarij

Posljednji sam- dakle- čovjek koji bi branio Aleksandra Vučića, kao i sadašnju srbijansku vlast, vlast koja je najgori primjer što se dogodi kad se autoritarni mentalni sklop spoji s post-ideološkom, sadržajno ispražnjenom politikom. No, ma što god ja ili bilo tko drugi mislio o sadašnjoj srpskoj politici i sadašnjoj srpskoj vlasti, čini se da je potrebno po stoti i sto prvi put ponoviti činjenicu koja se posljednjih dana u Hrvatskoj namjerno zamagljuje. Naime, Srbija nije kriva za sadašnje hrvatske izbjegličke neprilike. Nije Srbija članica NATO-a, nije Srbija prodavala Kurdima oružje, nije Srbija sudjelovala u svrgavanju Assada. Nije posao Srbije bio da štiti more na Lezbosu i Rodosu. Ni Hrvatska ni Srbija nisu dizale ograde od žice, niti izbjeglice gađali vodenim topovima. I Srbija i Hrvatska našle su se u ovom golemoj ljudskoj drami u ulozi manje-više lateralne žrtve, koja plaća stanovitu cijenu u neugodnostima za svoj zemljopisni položaj. Pri tom su se i Hrvatska i Srbija u osnovi ponašale slično. Pometale su problem pod tepih, nadajući se (čini se- utemeljeno) da će ljudski val koji ih je zapahnuo isto tako i otići, jer cilj tih ljudi nije da dođu do predvorja Oza, pa da tamo ostanu na tepihu pred vratima. I Hrvatska i Srbija zatekli su se u ovom metežu kao talac priče koja je mnogo veća od njih, i jedna i druga nastojale su u svemu tome minimizirati vlastitu štetu, i jedna i druga tu su "štetu" pomeli zapadnije, što se dakako onima zapadnije nije svidjelo. Hrvatska i Srbija u cijeloj ovoj priči oko nesretnih egzilanata nisu neprijatelji. Dapače, može se reći da su se obje pokazale čestitijima od vlastitih sjevernih susjeda besprijekornog mitteleuropskog pedigrea.

Unatoč tome, ovog smo tjedna imali prilike svjedočiti idiotskom scenariju kodnog naziva "orao protiv muhe", operetnom i besmislenom kamionskom ratu koji u trenutku kad pišem ovaj tekst još nije gotov, premda svi znamo da će biti kratkotrajan, kao što svi znamo i to da je bio nepotreban. Riječ je o pseudokrizi u čaši vode koja je otpočela jednim Milanovićem prostačkim vicem ("šaraj malo!"), nastavila se opstrukcijom carinskog protokola, da bi do druge polovice tjedna eskalirala u carinsko-ekonomski rat. U trenutku dok ovo pišem, granični su prijelazi još zatvoreni, vegete, argete i soko štarkovi gomilaju se u skladištima, a srpski tabloidi – nenadmašni u spoju grezoće i nacionalizma- već su na radnoj temperaturi iz jeseni '91. A dok čovjek sve to gleda, treba upregnuti krajnju mentalnu koncentraciju da bi se uopće prisjetio gdje je zapravo meritum sukoba. Naime, svađamo li se mi doista sa Srbima oko toga hoće li Sirijci koji će ionako završiti u Mađarskoj završiti u Mađarskoj preko Horgoša, ili će pak završiti u Mađarskoj preko Bapske? Je li to zbilja bio cijeli meritum sukoba oko kojeg se ovog tjedna bruse prijeke riječi?

Predizborni manevar

Naravno, nije. Novi kamionski rat zapravo je sraz dva politička ega koji su u fajt ušli vođeni dvama političkim kalkulacijama. Na jednoj strani su srbijanske vlasti koje preko uvriježenih trbuhozboraca poput Vulina i Dačića potpaljuju šovenske bengalke, ne bi li se zamaskirala činjenica da se u realpolitici ponašaju kao pravi postnacionalistički cinici, da su od Kosova (razborito) odustali, da su spram stranog kapitala snishodljivi poput dvorjanki, te da im se razvojni model sastoji u tome da metropolu pretvore u privjesak azijskih građevinskih prekupaca. Na drugoj strani, kamionski rat pretvorio se u neočekivani predizborni manevar Zorana Milanovića koji se dva mjeseca uoči izbora dosjetio da bi na Srbima mogao malo trenirati ulogu patriotskog "orla". Ušao je u programirani i besadržajni fajt s Beogradom koji je njegovu vlastitu opoziciju doveo u lose-lose situaciju. Karamarkovi "domoljupci" sada, naime, mogu ili pustiti oduška svom dubinskom antisrpskom instinktu i podržati premijera (pa ga time pred izbore jačaju), ili mu se mogu suprotstaviti s argumentima koje HDZ inače ponavlja: da je premijer tašt i svadljiv, da šteti hrvatskom gospodarstvu, da kvari odnose s partnerima i izolira nas od susjeda. Ali - bude li posegao za i jednim od tih (zapravo: točnih) argumenata, HDZ će se naći u situaciji da daje za pravo Srbiji. A mozak većine HDZ-ovih glasača predvidivo je jednostavan. Naime, za masovno, nevidljivo HDZ-ovo glasačko tijelo sve je prihvatljivo i sve dopustivo, osim jedno- da i u čemu, ikad budete "za Srbe". To je jasno svakom, pa je jasno i Karamarku, koji stoga u ovoj kamionskoj travestiji ne može dobiti, nego samo izgubiti.

Tako smo predizborne jeseni '15 u Hrvatskoj dobili politički novum: ekonomski rad dizajniran u predizborne svrhe, Milanovićev win-win dramolet kojem je svrha ta da ga predstavi kao "orla", a druge kao "muhe". Koliki će biti politički dometi te smicalice? Mislim, mali. Milanoviću je nakon osam godina na čelu stranke moralo već postati jasno kako funkcionira hrvatski jednostanični mozak, te da opozicijske "domoljupce" nikad neće moći pobijediti bude li govorio njihovim jezikom. U jednostavnom, bipolarnom kozmosu hrvatskog patriotizma- naime- "naši" mogu prodati naftnu kompaniju i nalazišta, mogu uzeti za to mito, mogu obećati "Švabama" optičke kablove i Mađarima upravljačka prava, mogu rasprodati obalu, mogu falsificirati diplome, utajivati porez i imati dezertersku prošlost, ali uvijek će biti veći "patrioti" od "jugoslavenčina" Freda Matića, Kotromanovića i Ostojića. Teško je objasniti kako nakon osam godina Milanović taj mentalni sklop još nije upoznao i shvatio.

Povijesna lagarija

Umjesto da potpuno demontira taj jezik, umjesto da potrošeni i kompromitirani patriotizam raskrinka kao prijesnu lagariju, te u fokus predizborne debate stavi Građanstvo i Građanina, Zakon i Red, Milanović kampanju počinje tako što se želi iskazati kao veći "orao" od "orlova", kao onaj koji "njima" zna reći što ih spada. Premijer najednom potpiruje nacionalističke prskalice niskog intenziteta, a pri tom ne razmišlja o tome da bi nehotice mogao potpaliti šumu. Ne razmišlja o tome da svaka ovakva kriza uruši još za mrvu ionako zatrovano povjerenje, te dodatno zakomplicira ionako krhku i osjetljivu realpolitiku na trokonfesionalnoj balkanskoj tromeđi. Zaboravlja da ovakve pseudo-ratove od luka i vode ne plaćaju samo soko štark, vegeta i argeta. Plaćaju ih na duge rate neki mali, anonimni ljudi u osjetljivim zajednicama, u svakom Plaškom ili Gračacu, Brčkom, Borovu ili Tavankutu gdje pravoslavci i katolici žive jedni uz druge, i jedni i drugi kao taoci vlastitih velegradskih i malomišćanskih glavonja. Jer, ti ljudi dobro, iz svakodnevnog iskustva znaju ono što je Milanović zaboravio. Naime- da je onaj tko je ovdje orao, tamo muha, tko je ovdje muha, tamo je orao. Te da je bolje da se oboje ponašamo kao muhe. Jer- u široj slici- to i jesmo.

http://www.jutarnji.hr/jurica-pavicic-kome--zapravo--koristi-kamionski-rat/1425641/

blablatruc, blabla, ako sam 'rvat,a ocu nesto pisat, moram dvije trecine texta srati po Srbima da bi ga iko u 'rvackoj citao...
eee, jebem te 'rvatsko novinarstvo i mentalitet.....

on ga krsti, a narod, stoka grdna (većinski za njega!) - prdi li prdi!

Nije problem što nas on na silu gura u svoju viziju prosperiteta (dobro, jeste malo, ali bar se trudi čovek), nego što pritom ruši kuću sazdanu od zakona.

zakon - to sam ja.
država - to sam ja.
prosperitet - to sam ja.
budućnost - to sam ja!

Jos nije dostigao titov nivo - i posle mene ja

VUČIĆU NIJE JASNO KAKO JE TAKO ZATUCANA VEĆINA USPELA DA IZABERE TAKO PAMETNOG PREMIJERA

BEOGRAD, 29. septembar 2015, (Njuz) – Premijer Srbije Aleksandar Vučić izrazio je danas čuđenje kako je zatucana većina građana uspela da na izborima izglasa jednog tako genijalnog čoveka poput njega za premijera, dodavši da građani, uprkos svojoj zatucanosti, neće uspeti da spreče njegov reizbor na predstojećim vanrednim izborima.

Kako je Vučić naveo, napredak Srbije moguć je samo sa njim na najvažnijim funkcijama u državi, a da zatucana većina to ipak razume, dokazala je na prethodnim izborima kada je njegova stranka osvojila oko 50 odsto glasova odnosno aposlutnu većinu.

– Začuđujuće je da je jedna tako zatucana većina, koja ne razume Beograd na vodi, smanjenje plata i penzija, budžetski suficit i slične važne stvari, uopšte uspela da proceni koja je najbolja opcija i zaokruži je na glasačkim listićima. U tom pogledu ja joj se divim. Međutim, ta zatucana većina pokazala je i brojne slabosti, kao onda kada je uporno tražila da se kazne odgovorni za pad helikoptera, kada se raspitivala o ličnoj karti mog brata ili kada je smatrala da bilo ko iz Srpske napredne stranke može da ima bilo kakvu odgovornost za bilo šta. To je vrlo jasan signal da zatucana većina ipak ima ograničene spoznajne kapacitete i da ona ne može da zna šta je dobro za nju, već o tome moramo da odlučimo mi za koje je glasala – istakao je Vučić.

Prema rečima premijera, zbog labilnosti zatucane većine građana koja nije u stanju da uvek donese ispravnu procenu, sledeća predizborna kampanja će morati da bude mnogo veća i intenzivnija kako bi većina donela ispravnu odluku.

– S obzirom na to da je demokratija vladavina naroda, a da on vlast predaje u ruke najboljima među jednakima, sasvim je logično da zatucana većina glasa za SNS jer je očigledno ko je najbolji, ali se ipak ništa ne sme prepustiti slučaju – zaključio je premijer Srbije.

http://www.njuz.net/vucicu-nije-jasno-kako-je-tako-zatucana-vecina-uspela-da-izabere-tako-pametnog-premijera/

AFERA "REKETIRANJE": Procureo prisluškivani razgovor između Bojana Pajtića i Lidije Udovički

OBJAVLJENO: 29/09/2015 · POLITIKOVANJE

Portal Teleprompter.rs ekskluzivno objavljuje transkript telefonskog razgovora između Bojana Pajtića i Lidije Udovički o reketu koji je Vučićev kum i direktor EMS-a, Nikola Petrović, pokušao da naplati od američke firme "Continental Wind Partners".



Kako nam je rekao izvor blizak službama bezbednosti, transkript je nastao na osnovu prisluškivanog telefonskog razgovora između predsednika Pokrajinske vlade Bojana Pajtića i Lidije Udovički, sestre ministarke Kori Udovički, koji se dogodio pre nešto manje od godinu i po dana.

Transkript razgovora potvrđuje ranije pisanje portala Teleprompter.rs da je Lidija Udovički govorila da joj je direktor JP "Elektromreže Srbije", Nikola Petrović, inače kum Aleksandra Vučića, tražio dva miliona evra kako bi se vetro-park priključio na mrežu EMS-a.

- Zamisli da mi je idiot tražio da mu dam dva miliona evra u kešu da bi dozvolio da se vetro-park priključi na sistem EMS-a. Još ne mogu da dođem sebi od šoka, rekla je Lidija Udovički u privatnom razgovoru sa Bojanom Pajtićem.

Predsednik Pokrajinske vlade odgovorio je da ne može da veruje da "banda" reketira američkog investitora.

- Katastrofa. Je*o te. Ne mogu da verujem da reketiraju američkog investitora koji pritom ulaže nekoliko stotina miliona evra u ovu zemlju. Nisu doveli nijednog investitora i sada ludaci hoće da oteraju i one koji su došli pre njih. Kakva banda, rekao je Pajtić.

On je u jednom trenutku razgovora spomenuo da ga je ambasador SAD u Srbiji, Majkl Kirbi, obavestio da Nikola Petrović za Vučića svakog meseca "iznosi dva miliona evra iz države".

- Zamisli da me je baš pre koji dan Kirbi pitao da li sam čuo informaciju da baš taj Nikola Petrović mesečno za Vučića iznosi dva miliona evra iz zemlje. Rekao sam da nisam i stvarno nisam do tada. Izgleda da im je dva miliona nekakva lopovsko-naprednjačka norma. Odvratno, dodao je Pajtić.



Podsetimo, premijer Srbije Aleksandar Vučić optužio je Lidiju Udovički i firmu "Continental Wind Partners", koja je u vlasništvu njenog supruga Marka Krandala, da su pokušali da reketiraju Srbiju preko vetro-parka.

Vučić je posle povratka iz SAD na TV "Pink" dodao da je upravo firma "CWP" preko lobista izlobirala da pet kongresmena potpiše pismo Džozefu Bajdenu u kojem su Vučićev brat Andrej i njegov kum Nikola Petrović označeni kao centar korupcije u Srbiji.

Kasnije su režimski mediji objavili da je firma "CWP" zaista pokušala da reketira Srbiju jer su "želeli da grade vetro-park kada nije postojala zakonska regulativa da bi naplaćivali struju tri puta skuplje".

Dozvolu za izgradnju izdao je Pokrajinski sekretarijat za urbanizam, ali je Ministarstvo građevinarstva poništilo tu dozvolu prošle godine zbog žalbe EMS-a". Ministarstvo je poništilo građevinsku dozvolu sa obrazloženjem da visokonaponski deo trafostanice nije mogao da bude deo građevinske dozvole. U julu 2014. godine dozvola je ipak izdata.

Međutim, na osnovu razgovora jasno je da je osnovni problem nastao oko priključenja vetro-parka na mrežu EMS-a. Zbog toga je, prema rečima Lidije Udovički iz telefonskog razgovora, Nikola Petrović tražio dva miliona evra u kešu.





- See more at: http://www.teleprompter.rs/afera-reketiranje-procureo-prisluskivani-razgovor-izmedu-bojana-pajtica-i-lidije-udovicki.html#sthash.qNzlNSi3.dpuf

Pričaju na momente mnogo književno. Ja ne bih tako pričao u živom govoru.

to sam i ja pomislio: mnogo nekako zvuči napisano, kao scenario za neku domaću glupu seriju.

"hej, eno ga X. znaš ko je X, zar ne?"
"da, X je taj-i-taj i ovo-ono."

uostalom, slučaj je već rešen: slina je reko da je sve nameštaljka žutih, s ciljem rušenja AV, za čiji život sada naročito strahuje...

ipak: "Iako Pajtića nikada nismo prisluškivali, videli smo kofere dokumenata o presretnutim komunikacijama Aleksandra Vučića, naročito u periodu od 2008. do 2012. godine. Očekujem da ćete u narednim danima videti kako to izgleda. Vučić nije želeo o tome da govori, ali to je bilo brutalno kršenje svih njegovih prava. Režim DS je pratio i slušao lične razgovore svog političkog protivnika", rekao je Stefanović.

MEĐUTIM, slinavi šef mup-a ni ovom prilikom nije propustio priliku da zađe duboko u rektum AV: "Ne mogu da ga pobede u posvećenosti, ne mogu da ga pobede u radu, ne mogu da nađu nijednu lošu stvar o njemu", rekao je Stefanović ističući i da premijera Srbije "novac ne interesuje ni kao pojam".

jer on ZNA!

eto, to je zvanična izjava visokog zvaničnika 'države' srbije.

Sta li se ovaj narod baca u....
Pa jel bio Toni Bler, poili kaficu, svratio 'nako se vide, ko sto eto i otad stalno dolazi, ono, kucni prijatelji,komsije....
Reko im sta da rade, inace za sledece izbore nema kinte da se popuni sva televizija, bilbordi i prazna mesta za plakate u BG,
a u Zajecar posalju nekoliko dzipova celavih gorila da istuku opoziciju i prebroje sami glasacke listice.

JUTARNJI RAZOTKRIVA VUČIĆEV MIT Posjetili smo selo srpskog premijera: 'Ustaše nisu ubile baš nikoga iz njegove obitelji!'

http://www.jutarnji.hr/-siguran-sam-da-nikog-od-vuciceve-rodbine-u-ratu-nisu-ubili-ustase-/1435805/

Vučić odgovorio "Jutarnjem listu"

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/597646/Vucic-odgovorio-Jutarnjem-listu

QuoteNe znam ima li naš gradonačelnik šestospratnicu u Bugarskoj, slabo me to i zanima, pratim razvoj predsednika Vlade, koga sve više mrzi da se služi logikom, kome se osladilo da jednostavno kaže kako ne da Gašića, kako nije čuo ništa gluplje od glasine da je ministar policije doktorirao na nedoličan način, sad samo kaže kako je apsurdno imati toliko stanova na jednom mestu: ovo mora biti istina, jer ovo ja govorim!

Čitav txt.

Ovo naravno nema baš nikakve veze sa Vučićem ali, eto, ne znam gde drugde da stavim.

QuoteMirko Kovač: NA LUDILO TREBA MOTRITI STALNO


"Jahani narod", kako bi rekao Domanović, sanja o vođi koji će ga izbaviti nevolja, a kad se taj vrag pojavi i unese neke strasti u svoj nastup, niko se ne pita odakle stiže, iz kakvog političkog okrilja, s kakvim traumama i kojim potrebama da zavodi druge i vlada ljudima. U literaturi je moguće da vođa stigne iz ludnice, a u literaturi nema ničega što pre toga nije bilo u životu.


Svaki je narod kuburio s vođama. Revolucionarne gomile ne mogu bez vođa; obezglavljena masa ih poziva. Vođe su napast, čak i kad su spasitelji. Uvijek dojezde na nekom valu, i u vremenima nekih rasula i kriza. Kada se pojave, lako se nametnu. Odmah naprave zaokret u retorici, prividno se približe narodu, zasipaju ga novim frazama i kljukaju praznim obećanjima.

Vođe pokatkad ostanu dugo na vlasti, društvo ne može da ih se reši bez velikog zla. Ljudi se privikavaju na trpnju, mire se s bedom. Vođa će naći načina da ih zabavi drugim stvarima, da im stvori mnogo neprijatelja i da u njima probudi ratobornost, osvetoljubivost i mržnju. To je način da ih se zaposli, veže uz sebe i učini zavisnicima svoje loše politike.

Intelektualci su, nema sumnje, kumovali mnogim nevoljama. Ustoličili su kojekakve bezlične osobe, hvalili bezvrijedne tipove, pleli intrige, cinkarili razborite i suzdržane kolege. Radili su za vlastodršce i progonili one koji su se usuđivali da ponešto zamere toj vladavini, ili, ne daj bože, posumnjaju u duševno zdravlje vođe. Ali kad su se i vremenom sami treznili i sagledali obmane, onda bi se takvi intelektualci žderali zbog loše intuicije i plitike pameti. Jedni bi tonuli u rezignaciju i alkoholizam, drugi bi postajali ljuti protivnici do juče ljubljenom vođi.

"Jahani narod", kako bi rekao Domanović, sanja o vođi koji će ga izbaviti nevolja, a kad se taj vrag pojavi i unese neke strasti u svoj nastup, niko se ne pita odakle stiže, iz kakvog političkog okrilja, s kakvim traumama i kojim potrebama da zavodi druge i vlada ljudima. U literaturi je moguće da vođa stigne iz ludnice, a u literaturi nema ničega što pre toga nije bilo u životu. O vođi se stvara lažna slika, a on uspješno pozira za tu laž. Pesnici veselo grakću dok se ta avet uspinje. Oni je veličaju, a taj mali lik preobražava se u političkog diva.

U usponu vođe pesnici vide povratak dostojanstva, jer vođe se i uzdižu tako što najprije proglase da je dostojanstvo naroda izgubljeno i sa s njima počinje nova historija. Samo razboriti intelektualci, skloni sumnji i skepticizmu, uspešno se distanciraju od tih naglih i zavodljivih pojava. Oni znaju da se narod ponižava dok se vođa uspinje, upozoravaju na to, ali su zaglušeni sveopštom galamom koju stvara vođa i njegova rulja. Dok on riče s govornicima, gomila aplaudira trivijalnostima i besmislicama. Lude vođe kao magnet privlače lude sledbenike.

Ludački potezi u prvi mah mogu izgledati kao normalni, pogotovu što ih štampa propagira. Taj negativac, taj ludi šef donosi nagle odluke. On se probudi i prekine ekonomske, trgovačke i diplomatske odnose s nekom državom zato što je besan na politiku te države, ili pak uvređen ako su ga tamo nazvali pravim imenom. Kad mrzi nekog političara, onda svoju mržnju ne obuzdava, već je širi na celi narod iz koje taj političar potiče. Pored toga u svom narodu pothranjuje mržnju, podstiče niske strasti, zavađa se sa susedima, a potom i sa svima koji imaju neke primedbe na njegovu politiku. Poteruje novinare, odbija kontakte, ne prihvata konferencije za štampu. Izoluje svoj narod i nema prijatelja nigde u svetu. Nepovjerljiv je i tvrdoglav kad mu nešto savetuje pametan čovek, popustljiv kad mu nitkovi ugađaju, a prijemčiv za sve što je destruktivno i nakaradno.

Loše postupke vođe mnogi opravdavaju njegovim groznim saradnicima. Na te priče naseda čak i doborameran, mada ne odviše bistar svet. To je način da se zatvore oči pred manama vođe i da se prikriju njegove slabosti. Ništarije koje ga okružuju i na koje se oslanja srž su njegove politike. On je bez njih izgubljen. Ti grozni likovi oko njega nisu ništa drugo do ustrostručeni lik samog vođe.

Ono što je zajedničko manje-više svim vođama jeste obdarenost za demagogiju, a u "liku svakog demagoga postoji jedna patološka crta", kako je to svojevremeno rekao danas zaboravljeni filozof Vladimir Dvorniković. Razne fiks ideje uspinju takvog vođu do vrha, ali tada njegova država postaje luda kuća. On sipa megalomanske ideje, priča o velikim investicijama koje će ga visoko uzdići. Kaneti prepoznaje bolest upravo u toj "sklonosti prema visini". Čim se ustoliči vođa odmah nastoji da se preseli iz kvarta koji je u nizini na neki breg, na neku uzvišicu, jer takvoj osobi nije bitno 'da gore ostane, već da gore brzo stigne'. Kaneti kaže da se takvog tipa hrani nestalnost ideja, a on sve čini kako bi rastao i peo se lestvicama prestiža. Ne bira sredstvo kako bi se što pre popeo, jer on od 'malog' postaje 'veliki', od 'ništa' 'nešto', od 'nikog' 'neko'. Taj hiroviti vođa radi sve nabrzaka, hoće za tili čas da reši ono što je nerešivo. Njegovim naglim odlukama oduševljavaju se neurotični i intelektualci. Mnogima se ludost dopadne, jer šašavi potezi kadkad "onebičavaju" političku stvarnost. To je lakomisleno prihvatanje vođe. Salvador Dali je na jednom nadrealističkom skupu 1934. godine izjavio da je Hitlerova nadrealistička figura sjajna poput one Sada ili Lotreamona. Istoričar A. Hamilton upozorava da je "greška prenositi estetske ideje na nivo politike".

Zaslužuju li negativne vođe da se o njima pišu negativne rasprave, da ga pisci uvode u književnost? Da Ružmon misli da naše rasuđivanje o takvom tipu ne sme da zavisi od "zanosa i mržnje koju izaziva" i da ga ne bi trebalo određivati kao "genija u dijaboličnom smislu". Filozof savetuje da se u takovog vođu ne puca, jer ta čast pripada samo tiranima i kraljevima. Ludi vođa je greška istorije. Nije potrebno njegovo spektakularno svrgavanje, već nešto više ironije ili duha kako bi se izvrgnuo ruglu i učinio smešnim. Potrebno je malo oštroumnosti da mu se prestiž podrije i malo odlučnosti da se njegova ludačka avantura na vreme osujeti. Njega će humor potisnuti; to je za natmurenog vođu otrov. Potrebno je da mu se smejemo i da se, smejući, povremeno ugrizemo za jezik.

Svakako nije na odmet mala doza gađenja prema takvoj istorijskoj figuri. A uz sve to, nužno je da intelektualci ozbiljno shvate onu upozoravajuću misao koju izgovara Kralj u Šekspirovom 'Hamletu': "Na ludilo treba motriti stalno".

Mirko Kovač, "Cvjetanje mase",
Bosanska knjiga, Sarajevo 1997.

http://www.akuzativ.com/teme/854-na-ludilo-treba-motriti-stalno

Važna kulturna događanja u 2015. u Beogradu
Otvaranje Muzeja savremene umetnosti,
renoviranje Geozavoda,
početak izgradnje Beograda na vodi
u okviru projekta 'Beograd- Zabranjeni grad'...

I komentar na sve ovo:

https://www.facebook.com/Istinomer/videos/10153212579491188/

Oh, što bi on meni ovako arogantno odgovorio na pitanje. 

Niška biblioteka cenzuriše knjigu "Vučić i cenzura"

Autor Redakcija Izvor Južne vesti | NIŠ


Cenzurisana knjiga o cenzuri

Pravdajući se tvrdnjom da "ne želi knjige sa političkom konotacijom" i da "mora da misli i na zaposlene" direktorka niške Biblioteke Sonja Šuković otkazala promociju knjige novinara Večernjih novosti Srđana Škora "Vučić i cenzura".

Šukovićeva je o svojoj odluci zasada samo usmeno obavestila "Južne vesti", organizatora promocije knjige, uz obećanje da će uskoro i pisanim putem obrazložiti svoju odluku.

Glavni i odgovorni urednik "Južnih vesti" Predrag Blagojević kaže da nije iznenađen ovakvom odlukom, ali da jeste obrazloženjem.

Direktorka mi je to saopštila telefonom uz konstataciju da "svi zaposleni u Biblioteci primaju platu iz budžeta", da se "lično ne plaši", ali da "mora da misli i na zaposlene" - kaže Blagojević.
On dodaje da je na njegovu konstataciju da nije reč o knjizi čije je izdavanje zabranjeno, čiji je autor osuđen za ubistvo ili koja promoviše nasilje ili mržnju, već o zbirci kolumni uglednog novinara u kojima on govori i o veoma bitnoj temi - cenzuri, direktorka Biblioteke odgovorila je da "knjiga ipak kritikuje premijera", a da je i Upravni odbor ranije zaključio da "u Biblioteci nema mesta politici".

Pitanje je onda gde je za Biblioteku granica između "politike" i kritičke misli. Da li pod "politiku" spadaju i Domanović, Nušić ili Jovan Jovanović Zmaj? - kaže Blagojević.
Predstavljanje knjige "Vučić i cenzura" niškoj publici bilo je planirano za 13. novembar. Nova lokacija i vreme će biti naknadno određeni.

Podsetimo, reč je o zbirki kolumni Srđana Škora, dugogodišnjeg urednika "Večernjih novosti", koji je smenjen samo nekoliko dana nakon što je 27. aprila prošle godine, u jutarnjem programu RTS kritikovao sastav vlade Aleksandra Vučića o kojoj je tog dana trebalo da glasa Parlament.

Novinarska udruženja su tada zaključila da se radi o smenjivanju pod političkim pritiskom, dok je direktor i glavni urednik Novosti Ratko Dmitrović takve ocene odbacio.

Škoro: Otkud ljudima energija za toliki strah?

Srđan Škoro
Knjiga kao melem za cenzuru; Srđan Škoro, foto: N1
Za autora knjige Srđana Škora dileme nema. Ovakav stav uprave državne Biblioteke je dokaz upravo onoga što piše u naslovu knjige - cenzure.
On je na promociji svoje knjige početkom oktobra u beogradskom Press centru rekao da ju je nazvao "Vučić i cenzura" zato što su to "dve čarobne reči koje izazivaju neverovatan osećaj kod ljudi, neku nelagodu".

Uvek se pitam odakle ljudima energije da se toliko plaše. Potroše silnu energiju na strah i to nepotrebno. Odakle im hrabrosti za toliki kukavičluk? - upitao je Škoro.
Škoro je naglasio da su sve knjižare kojima je ponudio odbile da prodaju ovu knjigu, a da je nisu prihvatili ni ulični prodavci.

Zato sam ja odlučio da nudimo knjigu apotekama. Možda je to pravo mesto za ovu knjigu, kao neki melem protiv cenzure - kaže Škoro.
"Politikom se bavi Biblioteka, ne mi"

Poznati kolumnista "Danasa" i televizije "N1" Draža Petrović kaže da "potpuno shvata odluku niške biblioteke da se ne bavi politikom, jer i on izbegava bavljenje politikom", a da, koliko zna, "bavljenje politikom izbegava i Srđan Škoro".

Odluka Biblioteke da ne odobri promociju u njihovoj sali zapravo pokazuje da se oni bave politikom iako toga možda nisu svesni.
Draža Petrović
Novinari ne ujedaju, za razliku od političara; Draža Petrović, foto: N1
Petrović, koji bi trebalo da govori na promociji knjige, kaže da su njih dvojica po zanimanju novinari i da se, kako kaže, bave pisanjem i dodaje da nisu nameravali na toj promociji zastupaju nečije političke programe "ili traže od publike da za njih glasa na sledećim izborima", već da pričaju o knjizi Škorovih kolumni koja se zove "Vučić i cenzura".
Ipak, Petrović kaže da razume "te ljude koji se verovatno plaše šta će neko reći", jer, zaključuje, odavno nismo imali vlast koja je toliko osetljiva na bilo kakav negativan publicitet.

Žao mi je što niški bibliotekari kao ljudi okruženi raznom literaturom nisu već shvatili da su knjige, kolumne i novinari jedna bezopasna stvar. Uopšte ne ujedaju. Za razliku od političara.
Za razliku od političkih promocija gde, kako kaže svi imaju isti stav o svemu, Škoro i on ne misle isto čak ni o naslovu "sporne" knjige.

Petrović pojašnjava da on "uporno tvrdi da u Srbiji nema cenzure, te da je to pogrešan naziv za diktat nad glavnim medijskim sadržajima, dok Škoro tvrdi da cenzure ima".

http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Niska-biblioteka-cenzurise-knjigu-Vucic-i-cenzura.sr.html

Da, ovo nije neko iznenađenje. Moje iskustvo sa lokalnim funkcionerima po Srbijici poslednjih godinu i po dana je da se zaista svi trude da budu veći katolici od pape i veći gospodari od Vučića i da se kritičko mišljenje suzbija veoma agresivno kad god se pojavi na nekakvom javnom forumu iako često to doseže sasvim paradoksalne razmere. Recimo u jednom od šumadijskih gradova u kojem sam letos bio na okruglom stolu posvećenom ciljevima održivog razvoja, jedna od lokalnih naprednjačkih funckionerki, inače sposobna i dinamična doktorka, je inistirala da posle izlaganja svih učesnika i publika doprinese diskusiji pa je direktno pozvala predstavnicu jednog lokalnog udruženja osoba koje žive sa invaliditetom da "i ona nešto kaže". Ova žena je ispričala vrlo direktne i jasne priče o tome kako su osobe sa invaliditetom i dalje u našem društvu stigmatizovane, kako ona, recimo, ima dečka već tri godine (koji nije iz populacije) a on je za te tri godine ni jednom nije pokazao roditeljima, kako centri za socijalni rad previđaju mnoge osobe sa invaliditetom koje su vidljive u zajednici ali ne umeju same da se jave za pomoć, na šta je doktorka reagovala apsurdnom količinom uvređenosti. Doslovno je, dakle ne dodajem nikakvo komično preterivanje ovde, rekla: "Pa ja te slušam kako deset minuta samo govoriš negativno i kritikuješ gradsku vlast (što ova uopšte, ni jednom rečju nije uradila), ispada da je ovde sve negativno, da mi ništa ne radimo za vas, a reci sad koliko ste dobili pretplatnih karata za prevoz, koliko je grad vama pomogao, reci sad, hajde, hoću da bar jedno tri minuta sad pričaš nešto pozitivno."

Ovo se sve dešava posle diskusije u kojoj se isticalo da su ženska prava često ugrožena i od samih žena, pred predstavnicima UN, nemačke vlade i Kancelarije Poverenice za zaštitu ravnopravnosti, da ne pominjem punom salom lokalnih doktora, funkcionera i NVO predstavnika. Naprosto, naprednjaci izgleda svi idu taktikom Zorana Babića da se i na najminimalniji (percipirani) kritički ton koji se kosi sa vladajućim diskursom razvoja i preporoda Srbije neophodno reagovati potpuno nuklearnom opcijom u kojoj kritičar mora da bude ne samo ućutkan nego i osramoćen, da se više ne javlja.

Ružić leti iz SPS-a zbog ovoga?

Autor: mondo.rs

Potpredsedniku SPS-a Branku Ružiću preti smenjivanje jer je na Facebooku pohvalio navijača koji je pre godinu dana na utakmici Srbija - Albanija u direktnom televizijskom prenosu vređao premijera Srbije Aleksandra Vučića.

"Moje prvo upoznavanje sa čovekom, ljudinom, Igorom Mikićem, rodom iz Peći... Divan čovek, čestit, pošten i što je meni najvažnije, 'grobar od glave do pete'", napisao je Ružić na svom Facebook profilu uz fotografiju sa Mikićem, ali je kasnije izbrisao taj status.

Predsednik SPS-a i ministar spoljnih poslova Ivica Dačić će odmah po povratku iz Rusije smeniti Ružića sa mesta potpredsednika stranke, javljaju mediji.

Dačić je iz Moskve poručio da čovek koji vređa premijera ne zaslužuje nijednu lepu reč, već osudu, a Ružićev potez nazvao je nepromišljenim.

"Ružić nije samo navijač, već je kao potpredsednik SPS-a u obavezi da poštuje politiku stranke. SPS ima svoju politiku i kome se ne sviđa, uvek može slobodno da ode. To važi za sve", rekao je Dačić.

Potpredsednik Srpske napredne stranke i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je da funkcioneri SPS-a prednjače među pojedincima koji licemerno žele da budu deo Vlade, a otvoreno rade protiv premijera Vučića.

"Jedino rešenje je da ti ljudi snose političke sankcije", rekao je Stefanović.

http://mondo.rs/a843582/Info/Srbija/SPS-Ivica-Dacic-smenjuje-Branka-Ruzica-zbog-pohvale-navijaca-Igora-Mikica.html

Vrlo efikasni kad treba zaštiti strukturu vlasti. Vrlo traljavi kad treba kazniti odgovorne za gubitak života i umanjenje borbene gotovosti.

Vucicu pederu !!!

Bio jednom jedan i ovde na Sagiti koji je svim srcem hteo da veruje u Vučića, al' mu nije uspelo....ne mog' se setim ko.....

Pa, Truman, ko bi drugi? 

Mada, ja mislim da se zezao.

Nije hteo, nego je verovao.


Ali dobro, čovek radi, greši, uči i menja se, pa je tako i Truman promenio stav. Kao i naš premijer, uostalom.

Ne, onaj jazavac sa cvikerima, ona ljigica politikantska koja kaže da sve treba apsolutno prepustiti Vučiću da radi šta hoće, ON veruje U Vučića, i nikad mu iz guzice neće izaći.
Truman je čovek kog apsolutno razumem, hej, čak i moja religija kaže da je svaki vladar od Boga i da ga treba prihvatiti kao Božju kaznu ma kakav on bio.
A Truman je samo ko svaki normalan čovek kad je već takva situacija pomislio da će mooooožda od ovog sad i biti nešto.

Vučićeva trodnevna sramota u Moskvi

03/11/2015



Putujući cirkus Aleksandra Vučića prošao je Moskvom i, nažalost, vratio se u Beograd. Trodnevna predstava završila se samo s nekoliko propagandnih petardi, bez aplauza.

Vučić se u Rusiji proveo tek malo bolje nego njegov idol Napoleon pre dva veka. Obojica su se tamo uputili s velikim ambicijama, ali nisu naišli na gostoprimstvo. Doduše, aktuelni srpski car bar je video gospodare Rusije. A, s obzirom kako se proveo, bolje bi mu bilo da ni do tih susreta nije došlo.

Srpski političko-privredni karneval, s pratećim ansamblom sekretarica, pi-ar lepotica i sličnih rekreativnih objekata, već na Šeremetjevu je dočekan kako sleduje – ne kao državna delegacija, nego kao grupa turista. Ministri i tajkuni su tri sata zadržani na aerodromu, bez VIP tretmana. Domaćini im nisu organizovali prevoz, ali dopustili su im da sami biraju taksi kojim će se uputiti u Moskvu.

Prijem je priređen u Gradskoj skupštini Moskve, a ne u zgradi Vlade ili nekoj drugoj federalnoj ustanovi. Srpske biznismene pozdravili su zamenik ministra pravde, zamenik predsednika privredne komore Rusije i pomoćnik gradonačelnika Moskve. Posle zvaničnog dela, Rusi su otišli, čak i prevodioci. Naši vajni tajkuni se nisu unervozili. Sami sebi su prikazali svoje promotivne filmove, da bi, ogladneli od uzajamnog čestitanja na fantastičnim poslovnim uspesima, otišli u restoran. Nisu prikazivali filmove izvesne Ružice iz ,,Parova", ali Milomir Marić im je prepričao kako izgleda i šta sve radi ,,Severina sa Vračara". Iza sebe su ostavili haos kakav Vučić viđa samo ujutru, posle žurke kod kuma Bašanovića.

Iako je bilo predviđeno, ruski premijer Dmitrij Medvedev je prvog dana posete odbio da se vidi sa srpskim kolegom. Kad je saznao da je sastanak otkazan, Vučić je pohisterisao kao pred svoje tajno venčanje. No, to je bio tek početak ponižavanja. Brutalni atak na njegovu sujetu dogodio se kad su Rusi iz srpske delegacije izdvojili Ivicu Dačića, Dušana Bajatovića i Aleksandra Antića i, kao drage goste, odveli ih u Kremlj.

Medvedev i Vučić su se sreli na forumu ,,Otvorene inovacije". Šta ga čeka, Vučić je shvatio još dok su se rukovali, kad mu je Medvedev podrugljivo rekao:

– Mora da je kod vas u Srbiji sve odlično čim vam je cela vlada ovde...

U svakoj šali ima pola istine, u Srbiji možda ne bi bilo baš odlično, ali bilo bi mnogo bolje kad bi cela srpska vlada ostala u Rusiji. Recimo, u Sibiru.

Uvodno ćaskanje ruski premijer je iskoristio da opomene gosta da nije pristojno što se ne odgovara na telefonske pozive ruskih diplomata. S najtužnijim izrazom lica, kao da veruje sebi, Vučić je priznao da je kriv za taj problem u komunikaciji, ali samo zato što ima stari model mobilnog telefona. Da se to ne bi ponavljalo, domaćin mu je dao smart-telefon s dobrim prijemom.

U zvaničnom delu sastanka, Medvedev je predložio da aktivno učestvuju svi prisutni srpski ministri. Prestravljen, znajući kakve stavove bi izneli njegovi tzv. Nato-ministri, Vučić je insistirao da samo on govori. Dodvoravajući se domaćinu, govorio je na ruskom jeziku.

– Moram da Vas pohvalim, dobro govorite ruski, ali ipak Vam trebaju dodatne lekcije – rekao je Medvedev.

Vučić je dodatne lekcije imao u Vašingtonu, gde mu je naređeno da odbije ruski predlog o novom ugovoru kojim se reguliše status ,,Rusko-srpskog humanitarnog centra" u Nišu. Iako je Srbija pružila dokaze Americi i Evropskoj uniji da se niški aerodrom ,,Konstantin Veliki" koristi isključivo kao centar za vanredne situacije, za pomoć u gašenju požara, prilikom poplava ili drugih nepogoda, Vučićevi zapadni sponzori su u strahu da Rusi tamo ne podignu vojnu bazu koja će biti pandan Bondstilu na Kosovu, gde trenutno ima oko 12.000 NATO vojnika. Evropska unija je Srbiji postavila uslov da, ukoliko želi pristup evropskom sistemu za vanredne situacije, mora raskinuti komplementarni ugovor s Rusijom. Srpska Vlada još nije donela zvaničnu odluku po tom pitanju, ali Vučić je direktno rekao Medvedevu da je došlo vreme da se okonča rad RSHC.

Iako su već navikli na Vučićev šarlatanski način vođenja politike, Rusi su izgubili strpljenje. Medvedev mu je doslovno rekao da mu ga je više preko glave. Na brzinu je skratio razgovor i zamolio ga da ode.

Posle toga bilo je jasno da ni o kakvoj ozbiljnoj saradnji Srbije i Rusije neće biti govora. Nije dogovoren nijedan novi posao, nije potpisan nijedan novi ugovor.

Da bi prikrio katastrofalne rezultate trodnevne sramote u Moskvi, Vučić je plasirao priču o sporazumu o ,,Metanolsko-sirćetnom kompleksu" u Kikindi i pančevačkoj ,,Petrohemiji", iako su ti poslovi dogovoreni mnogo ranije. Pre dve godine, kad se prvi put obrukao u Rusiji, Vučić je najavio dobijanje milijardu evra kredita za Železnicu i kupovinu ruskih aviona, radarskih sistema i protivavionskog oružja. Sada se setio još jedne milijarde evra i specijalnih topova, koje bi, logično, Srbija kupila po tržišnim cenama, bez povlastica. Sledeći put kad ga Rusi otkače, najaviće kupovinu podmornica ili već tako nečeg.

Tužna moskovska predstava završena je Vučićevim susretom s Vladimirom Putinom. Iako su srpski mediji uveliko najavljivali taj spektakl, u ruskom predsedništvu nisu očekivali, niti su bili zainteresovani za taj sastanak. Na kraju, prema određenim informacijama, do sastanka je došlo uz posredovanje Emira Kusturice i Nikite Mihalkova.

I da Vučić nije srušio most odbijanjem saradnje s ruskim centrom za vanredne situacije, Putin ne bi hteo da ga vidi. Ne zbog Vučića, nego zbog Nikolića.

Prilikom poslednje susreta dvojice predsednika, umesto da sluša Nikolićevu jadikovku, Putin mu je dao prazan list papira i rekao:

– Napišite mi sve šta vam treba: novac, investicije, tehnologija, oprema, bilo kakva vrsta pomoći...

– Kupite od nas 500 ,,fijata" godišnje – odgovorio je Toma kao iz onog specijalnog Vučićevog topa.

Tada je i Putin shvatio ono što cela Srbija odavno zna i trpi – da su srpski državnici beznačajni paraziti kojima je sitna provizija važnija od državnog i nacionalnog interesa.

U kratkom razgovoru, ruski imperator je uživao posmatrajući kako se Vučić znoji i muca, pokušavajući da izvrda odgovor na pitanje o poglavlju 35 i ultimatumu da Srbija prizna albansku državu Kosovo.

Aleksandar Vučić se loše proveo u Vašingtonu, još lošije u Moskvi, prijatelji iz Nemačke raskrinkali su ga ucenom za priključenje EU, a poslovno-mafijaški partneri iz Crne Gore i Ujedinjenih Arapskih Emirata glasanjem za prijem Kosova u Unesko. Jedini diplomatski uspeh napravio je u dogovoru sa Papua Novom Gvinejom.

Posle svih pretpljenih poniženja, ako ikada umre, Vučića bi trebalo sahraniti uspravno, da bar jednom ne bude na kolenima.

https://predragpopovic.wordpress.com/2015/11/03/vuciceva-trodnevna-sramota-u-moskvi/

tako jos nekoliko generacija i, ako pozivi, imate tita, mislim, skoro...

Ti umeš da čitaš pisanu ćirilicu? Kako sad to?

Uzgred, ovo nije dete pisalo, nego je neka zajebancija.

mac, i ja se začudih.
Zloćku se javi ćirilica samo kad se zezne sa tastaturom.

Нема чудиш. Зо Шкојић савршено владала српски. Преводилац Бобана са хрватског и процијенитељ радионичких прича. Само кад се зезала то изгледа чудан.

Quote from: scallop on 10-11-2015, 21:31:07
процијенитељ радионичких прича.

Kao neko ko je dugo prisutan na radionici, biću slobodna da izjavim kako je dotični tamo (na radionici) uvek bio mnogo korisniji od vas.

Elem, Vučiću svaka čast...

Quote from: D.' on 10-11-2015, 22:04:08

Quote from: scallop on 10-11-2015, 21:31:07
процијенитељ радионичких прича.

Kao neko ko je dugo prisutan na radionici, biću slobodna da izjavim kako je dotični tamo (na radionici) uvek bio mnogo korisniji od vas.

Као неко ко је увек био кориснији од тебе, волео бих мишљење које се неће спотицати о личну мржњу.

Žao mi je. Nema mržnje u ovoj izjavi. Uvek sam govorila da su vaše kritike priča šifrovane, nemušte i iz egocentrične perspektive. Mogu i citate da nađem. Ako vas interesuje.

На страну да у коментарима сад користиш све што сам годинама напомињао; зато сам и напомињао да почетници као ти могу нешто да искористе. Само, немој истицати Шкојићева лупетања, он ће бити уз тебе само док може да буде против неког ко има идентитет у овој нашој Србији.

Quote from: scallop on 10-11-2015, 22:25:43
На страну да у коментарима сад користиш све што сам годинама напомињао;

Neko ko je godinama pre vas pominjao. Vi niste izmislili kratke priče i pravila njihovog pisanja. Samo ste se (o)korišćavali tuđim znanjem, i to nevešto i šifrovano, bezvoljno i kratko. I ja se koristim tuđim znanjem, ali ne mislim da je toliko nemušto i nerazumljivo. I da se razumemo jednom za svagda: mene je Živković naučio tome što sada pišem u komentarima, a ne vi.

Edit: da ne grešim dušu, i Boban je.

Сад ми је лакше. Поздрави то Зораново знање и покажи где је уписано да је део његове поруке. Поред тога што лупеташ, ти и лажеш. Мој проблем је што са лажовима никад краја. А коментари су ти као код учитељица у основној школи.

Quote from: scallop on 10-11-2015, 22:42:12
А коментари су ти као код учитељица у основној школи.

Neka su. Ali vi nemate ni najmanji udeo u njima. Da se zna. Od vas ništa nisam naučila.

Немој тако.   Није ти ваљда о ритму у прози причао Зоран? И о томе да је интерпункција само делимично граматичка, а већим делом у функцији читања? Немаш ти појма ко је шта о писању рекао или саветовао. Трошиш као да ти је од бабе остануло, а није. Највећи део си пазарила код мене и зато ти и јесте толико мука кад напоменем да је тако.

Ljubomorni much?

Ne, ja sam prošla Živkovićevu i Bobanovu školu. Među njima dvojicom vi ste marginalac.

Не, драга моја, ти си прошла само моју школу. Кад већ нећеш да нас обавестиш шта си научила код Зорана, дај просветли нас шта си научила код Бобана. 

Žao mi je. Vi niste nikakav učitelj i to nikada nećete biti. Zadržite ambicije na pisanju.

Prošla sam Živkovićev kurs i beskonačna Bobanova driblanja i pljuvanja po mojim pričama po kafanama. Vi, jednostavno, pojma nemate da prenesete znanje. Ne znate. Tačka.

Quote from: mac on 10-11-2015, 21:12:20
Ti umeš da čitaš pisanu ćirilicu? Kako sad to?
Uzgred, ovo nije dete pisalo, nego je neka zajebancija.

Quote from: ALEKSIJE D. on 10-11-2015, 21:18:53
mac, i ja se začudih.
Zloćku se javi ćirilica samo kad se zezne sa tastaturom.

jok, isao na blef. vidim da topic o vucicu, pa tako, sta bi drugo bilo no oda vucicu...

Знатижељан сам да сазнам о бесконачним "Бобановим дриблањима по кафанама". Волео бих да он то потврди.

ajde ne smarajte opet s tim vašim sranjima.

Predavanje o cenzuri nepoželjno na niškim fakultetima




Autor B. G. Izvor Južne vesti | NIŠ

Nema mesta za predavanje o cenzuri; Filozofski fakultet; Foto: JV

Pravdajući se nedostatkom prostora i tvrdnjom da informisanje nema veze sa pravom, uprave Filozofskog i Pravnog fakulteta u Nišu nisu odobrile da sa njihovim studentima o cenzuri razgovaraju ugledni novinari - Olja Bećković, Draža Petrović i Srđan Škoro.


Dok novinarska i medijska udruženja, ali i kredibilne međunarodne organizacije ukazuju na rastući problem cenzure i autocenzure u Srbiji, dve značajne visokoškolske ustanove su odbile da svojim studentima omoguće da se detaljnije upoznaju o tome.
Nakon što su "Južne vesti" obavestile uprave fakulteta da će u Nišu biti predstavljena knjiga dugogodišnjeg urednika "Večernjih novosti" Srđana Škora "Vučić i cenzura", kojoj bi trebalo da prisustvuju Olja Bećković i Draža Petrović, i ponudile da ovi ugledni novinari održe predavanje na fakultetima, stigli su veoma kratki odgovori.

Filozofski: Nemamo gde

Šef Departmana za novinarstvo Filozofskog fakulteta Vladeta Radović smatra da razgovor o cenzuri "može biti veoma interesantan za studente novinarstva", ali tvrdi da to trenutno nije moguće zbog "problema nedostatka prostora za nastavne, ispitne i druge aktivnosti".

Stoga je doneta odluka da nijedno gostujuće predavanje, tribina ili, drugačije rečeno, sve što nije akreditovana nastavna aktivnost, ne može biti zakazana bez odluke Nastavno-naučno veća Filozofskog fakulteta.
Radović dodaje da je nedavno "usvojena odluka o odlaganju svih sličnih aktivnosti do 1. decembra 2015. godine".

Pravni: Cenzura nema veze sa pravom

Još je kraći bio odgovor sekretara Pravnog fakulteta Miodraga Živkovića.

Obaveštavamo Vas da nismo u mogućnosti da udovoljimo Vašem zahtevu, pošto Pravni fakultet Univerziteta u Nišu vrši samo promociju publikacija iz oblasti prava.
Pravni fakultet
Cenzura predavanja o cenzuri? Pravni fakultet u Nišu; Foto: Wikipedia/AlexMilt
Sekretar Živković je dodatno pojasnio da je "angažovanje nastavnika Pravnog fakulteta kao moderatora diskusije stvar pojedinačnog dogovora organizatora i tog nastavnika".
Ipak, vredi pomenuti da u okviru nastavnog programa Pravnog fakulteta postoji predmet "Medijsko pravo", za koji je ispitna pitanja sastavljao profesor Predrag Dimitrijević, aktuelni dekan Pravnog fakulteta.

Među ispitnim pitanjama se nalaze:

- Pojam slobode medija
- Ustavne garancije i ograničenja slobode medija
- Prava i obaveze urednika, novinara i osnivača
- Propuštanje objavljivanja informacije
- Građanskopravna odgovornost u oblasti javnog informisanja

Cenzurisana i knjiga o cenzuri

Vučić i cenzura
Ima li cenzure u Srbiji?
Podsetimo, i Narodna biblioteka "Stevan Sremac" i "Deli centar" odbili su da omoguće da u njihovom prostoru bude organizovana promocija knjige "Vučić i cenzura".
Reč je o zbirci kolumni Srđana Škora, dugogodišnjeg urednika "Večernjih novosti", koji je smenjen samo nekoliko dana nakon što je 27. aprila prošle godine u jutarnjem programu RTS kritikovao sastav vlade Aleksandra Vučića o kojoj je tog dana trebalo da glasa Parlament.

Ova knjiga je trebalo da bude predstavljena Nišlijama 13. novembra u Narodnoj biblioteci, ali je direktorka Biblioteke Sonja Šuković otkazala promociju uz obrazloženje da "ne želi knjige sa političkom konotacijom" i da "mora da misli i na zaposlene".

Iz "Deli centra" je pojašnjeno da se njihove aktivnosti oslanjaju na "kreativne industrije i kompletan program je usmeren u tom pravcu".

Nikako ne možemo programski uklopiti promociju knjige sa delatnostima kojima se "Deli centar" bavi.
Promocija u subotu od 12 sati na trgu

Nakon što su Biblioteka i "Deli centar" odbili da dozvole promociju u svom prostoru, knjiga "Vučić i cenzura" će Nišlijama biti predstavljena u subotu 14. novembra u podne na Trgu kralja Milana u centru Niša.

Osim autora na promociji će govoriti i kolumnista "Danas" i TV "N1" Draža Petrović.


http://www.juznevesti.com/Drushtvo/Predavanje-o-cenzuri-nepozeljno-na-niskim-fakultetima.sr.html

Kaže Vučić građani Srbije su štedeli...i uštedeli. Pa sad možemo dati Srebrenici pet miliona evra.
Ako, kad je beg bio cicija...šta je ta suma za zemlju ovakvog standarda i ekonomije. Uštedećemo mi opet.

koliko sam shvatio, to i nije poklon

Srbija duguje opštini Srebrenica 15 miliona evra, na osnovu potapanja dijela te opštine, prilikom gradnje neke hidroelektrane još u SFRJ

tako da je to prva rata

Promocija KNJIGE Srđana Škora "Vučić i cenzura" u Nišu nakon što u strahu od naprednjačkog ludila NIKO nije hteo da ustupi prostor za njeno održavanje.

Srbija, dana 14. 11. 2015.