ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Haj pa da probamo- dakle pišemo priče do 500 reči, jedna priča po autoru. Šaljite priče meni kroz privatne poruke pa ću ih ja postovati ovde, neka budu anonimne do isteka roka za pisanje i glasanja, posle čega ću objaviti ko su autori.
Rok? Hmmm, nedelja 20.septembar? Možemo produžiti ako zatreba.

Tema: Zabluda
Žanr i ključne reči: Naučna fantastika, roboti

Komentare vezane za temu, žanr i samu radionicu postujte na drugom topiku (koji ću sad otvoriti), a da ovaj ostavimo samo za priče.
Pa neka pobednik onda izabere novu temu i žanr za sledeću radionicu ako zaživi

Prljavi mali Zero

Tog jutra je Zero imao  granitnu boju kože, telo spleteno od  mišića i tetiva, gusto riđe runo umesto kose  i genitalije nalik na anatomski košmar iz morskih dubina.

-  Hoću li ti nedostajati? – upitao je.

- Opet  to pitanje! – frknu gospođa Hristov, a bora joj se pojavi na glatkom čelu. Frustrirano je švićnula bičem. – Zaista preteruješ!

Zero je ćutao, vezan suspenzorima za plafon. Čak i iz te naopake perspektive, gospođa Hristov je bila prizor koji izaziva strahopoštovanje – divlji žbun tamne kose, pozamašne mlečne žlezde nagurane u crni lateks, krupna bedra i mlečno bela koža. Zero nije posedovao aplikaciju za estetske doživljaje, ali je na osnovu baze podataka  znao da mužijaci ljudske rase gospođu Hristov smatraju za zrelu, poželjnu ženku. Nije imala ni sto dvadeset godina - dakle, u najboljem dobu  -  a beše još i bogata, maštovita i puna životne energije.

- Ponovi mi – reče gospođa Hristov, šarajući bičem po Zerovom telu – Ko si ti?

- Ja sam prljavi mali Zero i trebam biti...

- Ne! Ne to! Ko si ti zaista?

Zeru je trebalo nekoliko sekundi da se priseti.

- Jedinica artificijelne inteligencije s rekonfiguritivnim molekularnim sistemom za erotsko uživanje, registarski broj jedanaest hiljada petsto šezdeset i čet...

- Upravo tako – prekinu ga gospođa Hristov.  – S toga, ne preteruj! Već sam ti objasnila...

- Ali, ako probaš da ubediš gospodina Hristova...

- Dušice, dušice – odmahnu gospođa Hristov glavom dok joj je žbun kose šibao kroz vazduh. – Ti si bio izvanredan rođendanski poklon i gospodin Hristov ti je vrlo zahvalan što si mi pravio društvo u njegovom odsustvu, ali sada je dobio premeštaj na Prsten i vreme je da se rastanemo...

Gospođa Hristov deaktivira suspenzore i Zero bupnu o pod.

- Već sam ti objasnila kolika je globa za međuzvezdane teretnjake – reče gospođa Hristov, popravljajući kostim od lateksa pred ogledalom. – Ne isplati se plaćati transport kada na Prstenu mogu da se nabave napredniji modeli za manje pare...

Zero se uspravi. Osmotrio je gospođu Hristov – ne više naopačke – njenu pozamašnu zadnjicu, tamnu grivu i gola leđa.

- Osim toga, bez uvrede, dušice, ali ti zaista imaš poremećene parametre za ljudsko ponašanje...

Bio je to neznatan napor – Zerova koža je pobledela a riđe runo na temenu je potamnelo i izdužilo se.

- Nekako se ponašaš previše... Pa, previše ljudski! – gospođa Hristov je nemarno nameštala frizuru.

Zero vide kako mu salo prekriva mišiće, staračke pege izbijaju po bledim šakama a mlečne žlezde narastaju i bujaju.

- Sva ta pitanja i briga oko sopstvenog života i svrhe... Nije to normalno za androide. Pogotovo ne za tvoju vrstu . Već sam ti objasnila kako ćeš naći večni mir u Reciklatoru...

- I da znaš, to baš ume da ubije romantično raspoloženje...  - gospođa Hristov se okrenu od ogledala.

- Oh! –uzdahnu ona  iznenađeno . Na drugom kraju sobe, stajao je njen istovetni odraz – iste salaste mišice, krupni kukovi, prćast nos. Kopija gospođe Hristov ju je posmatrala, smeškajući se.

- Ali... dušice...

- Ne – reče  Zero nabacivši svoj novi zavodljivi osmeh. Napravio je dva koraka i zgrabio gospođu Hristov za mlohavi vrat.

– Samo prljavi mali Zero...

Usvojen

Opet se svađaju, pomisli Bendzamin. Stajao je pred vratima i preturao po ruksaku tražeći ključ-karticu. Dok ceo svet koristi očni skener za identifikaciju, on se još uvek petljao sa ručnim ključevima. Kada prođeš pubertet, kodiraćemo ti oko da ga sada ne oštetiš, govorili su mu. Možda mu neće ni trebati očni skener. Možda bi trebalo samo da ode bez pozdrava, bez objašnjenja, da se vrati tamo gde izgleda pripada.  Svađa toliko beše uzela maha da su se glasovi njegovih roditelja čuli kroz TA-IZO sistem zidova kuće.
,,To je bilo tad pre sedam godina, neće se ponoviti. Sada je potpuno drugačija priča. Uostalom zaboravljaš da smo tada živeli među... Njima. Ovo je Tel Aviv! Bezbedni smo, tu među našima'' čuo se glas Bendžaminove majke.
,,Jesi li ti čula vesti danas? Prokleti Arapin je digao školu u vazduh! To se u Kanadi nikada ne bi desilo! Ne mora da se ponovi dve hiljade trideseta, malo-malo pa bombaš samoubica dođe čak dovde. Džaba žice i kontrolne tačke, džaba sve. Kao proklete bubašvabe su, ne vidiš ih, a ima ih svuda.''  Govorio je Bendžaminov otac.
,,Zar bi opet da bežiš, kukavice? Da napustiš svetu zemlju praočeva, Avrama i Izrailja? Uostalom, šta misliš kako bi Beni podneo put i gde bi tamo išao na kontrole? Ili si mislio da ga ostavimo ovde, i uzmemo tamo drugo dete? Kad malo razmislim, možda si mislio i mene da ostaviš?'' 
Bendžamin beše u međuvremenu ušao, i stajao je na sredini hodnika neko vreme jednako neprimetan kao i te bubašvabe o kojima su pričali. Nije mario za njihove svađe. Trebao mu je samo trenutak njihove pažnje. U ćošku LCD zida umanjena slika pokazivala je prizore bombaškog napada, a zvuk se automatski utišao da ne ometa žustru diskusiju ukućana. 
''Vi niste moji roditelji.'' reče Bendžamin, obelodanivši svoje prisustvo.   
,,Beni sine'', reče majka zgranuto posle kraće tišine. ,,Nije to što misliš, pogrešno si-''
  ,,Aron mi je sve ispričao. Posvadjali smo se posle fudbala, i rekao mi je da sam Palestinac. I sve ostalo: kako ste me oteli od jedne porodice kada ste bežali od Martovske pobune u proširenom pojasu Gaze. Kako niste imali decu za sve godine života tamo, i onda ste došli u Tel Aviv sa mnom u rukama.'' 
Bendžaminovi roditelji nervozno razmeniše poglede. Bio je to još jedan neuspešan, prećutni pokušaj da se dogovore, ovoga puta ko će Bendžaminu otkriti crnu istinu.                               
***
Mladi par sedeo je u foajeu klinike Sintlajf. Kolena su nervozno poigravala a dlanovi se znojili gužvajući dobijene brošure. Napokon je naišao sam načelnik i obratio im se:
,,Poslao vas je doktor Heseling, pretpostavljam?''
  Momak i devojka jedva trepnuše.
,,Pođite za mnom. Niste pogrešili što ste došli kod nas. Mnogi parovi danas pate od infertiliteta, to više nije ništa neobično. Hajdete, nemojte se ustručavati. Verovatno ste već i upoznati sa osnovnim karakteristikama naših modela. Uveli smo i neke novine od prošle godine, recimo nove verzije imaju unikatan zapis očne jabučice. Sve ostalo se podrazumeva, fiziološke funkcije, rast, učenje, vaspitanje... I molim vas, nemojte ih zvati robotima.''

ti, ratigere, u svakom slučaju nisi početnik i znaš vladati pisanjem. rečenice su lijepe, stil izbrušen, itd...
pričica mi je dobra, osim što je radnja mogla biti smještena na domaćem teritoriju. makar nacionalnih sukoba u ovoj našoj balkanskoj baruštini ne fali. nemam pojma zašto si baš izbarao izraelce i palestince da bi odradio zadatak?

prethodna pričica mi je malo praznjikava. neemocionalna. suha. i pretjerano ima dijaloga za moj ukus. istina, tema je obrađena propisno, no nije me prviše dotakla.

Mislio sam da na ovoj temi samo ja kačim priče koje mi ljudi pošalju kako bi se zadržala anonimnost pisaca, a na drugoj da diskutujemo

Ali ajd sad. Što se mene tiče, mogu da proglasim kraj ove radionice pa da diskusija i komentari počnu, s obzirom da nije bilo preteranog interesovanja :S Naravno, ako je neko u toku ili pri kraju sa pisanjem priče, neka okači sam svoju priču ovde.

Prva priča je Skordiskova inače, moja je druga, jest.

Šta znam, lakše mi je da pišem o međuetničkoj mržnji ako je gledam iz daljine.

Nemoj se brinuti ratigere, prethodna samoinicijativno pokrenuta radionica je imala čak pedeset odsto manje odziva, tako da ovo nije loše

Meni se u tvojoj priči dopalo što si uzeo dve dosta korišćene teme kao što su etničko/verska netrpeljivost i usvajanje malih robota pa je iskombinovao u nešto novo. Ima tu mnaterijala za dobru priču.

Oko brušenosti rečenice ne mogu suditi, ovo je zaista vrlo kratka forma, svedena na osnove samo, pa ni nema prostora za neko preterivanje i blagoglagoljvost.

Ono što me je, međutim, zbunuilo i pokvarilo utisak, jeste sledeća stvar - da li je poslednji deo priče zapravo neka retrospektiva prethodnih događaja, kada su oni usvojili robota, ili je to ono što se desilo kasnije? Kao, nabavili su napredniji model, onaj kome se oči mogu kodirati? Jer je na početku spomenuto kako se, eto, svi kodiraju a on i dalje koriasti kartice, pa sam se ja nekako uhvatio za to kao značajan podatak, a to se i na kraju spominje u priči, ali meni je ostalo nejasno zašto je to bitno. Ako može da se kodira, zašto to do sada nisu uradili, a ako ne može, onda to menja dostau  pirči, ali ,mi je to ostalo nejasno. Zato bih ja možda promenio redosled ili nekako drugačije probao da stavim do znanja da je kli nac robot a ne Palestinac, ali to je samo stvar mog ukusa pa ne valja uzimati za ozbiljno:)

Ma nema veze, i jedna priča po meni bi bila uspeh, važno da se piše

Drugi deo moje priče je samo jedna nevezana epizoda u toj klinici gde se usvajaju mali androidi, a mladi par nisu Bendzaminovi roditelji nego neki anonimusi. Ta epizoda služi samo da otkrije tu ,,crnu istinu'' Benijevih roditelja, a jedan drugar kome sam slao priču na beta čitanje mi reče da sam mogao da je presečem posle rečenice kada im doktor kaže da prođu sa njim (gde bi mi promakao detalj sa skenerom i okom, što bi mi bilo žao da izbacim), tj da je tu već bilo očigledno da dolaze da usvajaju androida i da su to isto uradili Bendzaminovi.

Ee, što se tvoje priče tiče, interesantna zamisao: da li bi u situaciji tvog čestog odsustva od kuće svom supružniku kupio takvu jednu ,,igračku'', i u kom trenutku bi se zapitao da li ta igračka može potpuno da te zameni i kada bi počela da te hvata ljubomora, tj kada prestaje da bude vibrator a postaje švaler na USB punjenje? Mislim da bi fino mogao da razviješ širu priču i da obradiš istovremeno temu ljubomore supruga i seksualnu nesigurnost žene po pitanju veze sa robotom. I androida koji pokušava da se izvuče iz reciklatora opsesivno udovoljavajući gospoji Hristov. Steamy

Quote from: ratiger on 27-09-2015, 22:15:16
Ma nema veze, i jedna priča po meni bi bila uspeh, važno da se piše

Drugi deo moje priče je samo jedna nevezana epizoda u toj klinici gde se usvajaju mali androidi, a mladi par nisu Bendzaminovi roditelji nego neki anonimusi. Ta epizoda služi samo da otkrije tu ,,crnu istinu'' Benijevih roditelja,

upravo tako sam i shvatila o čemu se radi i to mi je dobro.

scordisk, što se tiče tvoje priče, moram reći da nisam dobro shvatila kraj. niti što se to događa s iznenadnim starenjem androida i staračkim pjegama po koži, pa kopija gospođe Hristov... tu mi je totalno izmaklo kontroli što se događa, tko se u koga transformirao i zašto.

To mi je večiti problem, kako sve objasniti a da ne kažeš previše

Quote from: Scordisk on 28-09-2015, 13:23:26
To mi je večiti problem, kako sve objasniti a da ne kažeš previše

hm... jel ti tako i ljubav izjavljuješ? s dilemom, kako to reći a da se ne kaže previše?

Skordisk, haj izaberi temu za sledeću mini-radionicu da ti se odužim Saturnice ti izaberi kalibar (broj reči ili karaktera, kako god) pod uslovom da nam se pridružiš sa pisanjem

To su delikatne emocije, to moze i bez reci. Samo skinem gace

Hm, ratigwre, dam sutra temu a neka saturnica odredi karaktere:)

Quote from: Scordisk on 29-09-2015, 21:55:41
To su delikatne emocije, to moze i bez reci. Samo skinem gace

Quote from: Scordisk on 29-09-2015, 21:59:36
Hm, ratigwre, dam sutra temu a neka saturnica odredi karaktere:)

pa dobro, neka ostane isti broj karaktera, ali predlažem da zadana tema ne bude fiksno vezana za SF.

Eh, saturnice, taman da uteknemo od tih pet stotina reci, al nista:D evo teme - tajanstveni rukopis, smislila moja devojka, zahvalite se njoj. Ne mora fantastika

Tema je odlična, pozdravi devojku!
Dakle, pet stotina reči o tajanstvenom rukopisu, ali do kada? Da li se priče postuju na ovoj temi?

Neka ratiger odredi rok:)

Quote from: Scordisk on 03-10-2015, 21:48:28
Neka ratiger odredi rok:)

Može malo drugačiji rok: dok ne skupimo 20 priča ?

Kuvao ovih dana priču na temu ,,Tajanstvena poruka'' i sad tek vidim da je rukopis u pitanju :S Al neka, iznedriću nešto valjda. Dobra tema svakako.

Jebote.... 20 piča? pa to su najbolji dani Radionice!!!!

Whatever...

Želim vam puno sreće...

Kada bi se javili svi koji su manje-više redovno učestvovali - bilo bi više od 20 priča.
Jasno je da Ratiger ne postavlja rok, nego reaguje na neodazivanje ne prethodnu temu.

hahaha, pa budimo realni:D samo ako naposemo po deset prica, mozda razbijemocrok. al bilo bi lepocda stipe i kimura i saturnica i ostali manje vise redovni ucestvuju, pa da se igramo. a za rok, jebem li ga, hocete dvadeseti oktobar

Kome šaljem priču o tajanstvenom rukopisu? Ratigeru u poruku ili Skordisku u poruku?

Jebiga, izvinjavam se - nisam stigao ništa da uradim sa robotićima.
Mogu reći da ste se lepo izborili sa brojem karaktera.
Zato nisam ni stigao. Mnogo je teže pisati kratko, nego nadugačko i naširoko.

Možeš poslati priču Skordisku, neka on moderira ovu rundu. Možda čak da napišeš neobičnim rukopisom pa skeniraš i pošalješ kao jpg, da bude u duhu teme

Hm, možete i meni da ih pošaljete. Ali hajde prvo da utvrdimo datum i tako to. Neka to bude 15. oktobar, dakle, za osam dana da bude krajnji rok da se pošalju priče pa ću ja  onda da sve tri priče da okačim na zasebnu temu?

Dogovoreno je. Ali ako bude zagustilo pa budem osetio potrebu za još danom-dva, zakukaću ovde na vreme.

Šaljem i ja za koji dan. Malo samo sam u gužvi ali sam smislio priču, samo da zasednem i iskucam je. Mislim da ću stići do 15.

Što se mene tiče, ne mora ni petnaesti. Može još par dana posle. Ioako sumnjam da će nam se još neko pridružiti:D

Ne stižem večeras, a isprosio bih još dan ili dva, ako bi Skordisk da udeli!

Udelim, što da ne udelim:D Kada mi stignu dve ili tri priče, otvoriću topik i okačiti ih, a posle neka ljudi, ako takvih uopšte bude, šalju priče da i njih naknadno kačim.