ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: Dybuk on 16-12-2015, 15:03:50
Ok, ja govorim Jer autor posta rece:

"Uziv'o sam u njegovim filmovima dok nisam svatio kakva je bagra Viktor Salva." [Tako da sad ne uzivam (u istim filmovima u kojima sam do juce uziv'o)]

Pa, eto ti primera sa tim hibridom Ghoula i Son of Mana koji je nasilan u kafani a zatim u privatnim porukama (fiktivan primer, dakako, oni tako nešto nikada ne bi radili). U primeru je on takav prema meni, ali da li bih imao bitno drugačiju reakciju da je takav prema mojoj majci? A prema mojoj nastavnici iz srednje škole? A prema nekoj izbeglici iz Sirije? A prema nekom gej momku iz Toronta? Mankisfera je stvaran koncept, naravno, ali ljudska empatija se menja otkada imamo internet.

Bato, ti si dakle za cenzuru? Ono, Lovac u Razi je kriv sto je Lenon ubijen i to?

A da se pozabavimo primarnom krivicom uma koji knjigu cita i pogresno tumaci, a ne knjigom i autorom?

Hahah, nisam Bata ali da kažem kako ne znam da li je Lovac u raži kriv što je Lenon ubijen ali Protokoli sionskih mudraca jesu (delom) krivi za mnoge slučajeve rasno/ etnički motivisanog nasilja i organizovanja aktivističkih grupa sa programima rasne mržnje. Dakle, primarnom krivicom uma koji "pogrešno" tumači knjigu nek se bave sudski veštaci i literarni kritičari ali postoji razlog što je kreiran koncept "govora mržnje" i što se on ne dopušta u dobrom delu sveta koji sebe naziva razvijenim     

E Meho, de me nadje sa protokolima valjda se razlikuje beletristika od tamo nekih protokola i pamfleta, govora mrznje. Valjda?

Pa, sad, može i prozno delo da bude sa jedne strane pamfletsko a sa druge da utiče na mase da oblikuju mišljenja i stupe u akcije: za Ajn Rand vele da je majka libertarijanstva, za Dobricu Ćosića da je otac srpskog nacionalističkog ekspanzionizma a ne pričamo samo o knjigama: filmovi, pesme, stripovi, mnogi od njih iako su nesumnjivo umetnička dela su imali za rezultat (ili su imali nameru) izazivanje mržnje, nasilja itd. Film Romper Stomper je prilično zaslužan za skretanje skinhed kulture na prostorima bivše Jugoslavije u smeru šovinizma i nacističkih ideja iako se legitimno može reći da je to zato što ga je veliki deo publike pogrešno razumeo. Iz perspektive, na primer, države, koja mora da se brine o bezbednosti građana (i imigranata), legitimno je razmišljati o tome da se pristup Romperu Stomperu na neki način ograniči - na primer da se pušta samo kasno noću na televiziji, da se u video-klubovima iznajmljuje samo punoletnim osobama itd. Razume se, ovi moji primeri su hilerijsli zastareli ali nadam se da je jasan princip.

Sećaš se pop grupe Ace of Base? Lepe pesmice, vrlo popularne. Skoro sam saznao da je osnivač grupe, Ulf Ekberg, bivši otvoreni nacista. Mlados-ludos, kažu ljudi, ali novinar Crackeda je sad skoro otkrio neke čudne detalje u tekstovima pesama Ace of Base, kad je navodno već napustio svoju nacističku prošlost. Hek, čak i ime grupe ima neke veze za nemačkim vojnim operacijama tokom drugog svetskog rata.

Nije mogao da odoli, i da ne poturi svoju navodno napuštenu ideologiju, tako da se na prvi pogled ne primeti.

Ma, svete knjige su u kom kontekstu ''najkrivlje'' Nema opasnije literature za izmešten ili nedovoljno razvijen um.

Za Mehu, povodom Remarka i Hemingveja, dodajem da sam se malčice udaljila od teme, ali da je ipak nisam sasvim napustila.
Posmatrala sam dela tih ljudi (više njihovih dela, ne samo najpoznatija) isključivo kao umetničku tvorevinu, ne kao deo lektire ili romane koji su imali određeni društveno-istorijski značaj.

ах какав синхроницитет, управо на неком радију који се чује овде иде 'сајн' од ејсовбејс

Mac, pokusavam da zaboravim Ace of Base, thank you very much.

Meho, pa to je to, danas se lovi, vreba dje ima kakav nepopularan stav, recenica, ideologija, secira se i beletristika, i film, ma koja umetnost u potrazi za "opasnim" elementima do iznemoglosti. Pritom, uopste ne govorim o ljudima kojima je posao da seciraju. Evo ti kako Bata tumaci Robinzona, to je taj princip.

Paranoja paranoja lalalala, gde ode ono lepo vreme kad se u umetnosti uzivalo bez razmisljanja i osude, nje same ili njenog autora

Quote from: Dybuk on 16-12-2015, 14:17:56

Quote from: Meho KrljicDakle, sasvim mi se čini razumnim da neko ne može da svari nečije stvaralaštvo jer taj neko izvan tog stvaralaštva čini nešto što nam je neprihvatljivo

Jeste, ali sta sa mojim primerom gde je osoba uzivala u delu stvaraoca sve dok nije postala svesna njegovog privatnog zivota? To mi se cini kao licemerje i lazan stav iznudjen upravo pritiskom drustva, makar na podsvesnom nivou.

Vrlo koristan post i dobar zakljucak, zahvaljujem Meho! 

Može da bude lažan stav i licemerje, ali ne mora. Saznaš nešto odurno o čoveku koji je radio film, ono, terao neku devojčicu (uzrast osnovna škola) da mu puši, i šta još, prevrne ti se želudac, i svaki put kad probaš da gledaš film u kome si ranije iskreno uživala, setiš se tih gadosti, i više nisi u stanju da uživaš. Čisto emotivna reakcija, nema veze sa moral high groundom.

Fer poenta angel011. Ne mogu reci da mi se vracaju scene autorovih nepocinstava o kojima sam citala tokom gledanja filma koji se bavi nekom fantasticnom ili horor temom, ali nismo svi isti.

Romper Stomper je jedan odličan film, nimalo kriv za neke naše priče. Možda se na trenutak učinilo da je povod, ali koreni su, kao što se zna, uvek duboko u zemlji.

Sad sam se setila priče o mladoj narkomanki kojoj su roditelji, u pokušaju da joj ogade upotrebu droga, poklonili knjigu ''Mi, deca sa stanice Zoo''.
Ona je čitajući tu potresnu priču došla do samo jednog zaključka: treba putovati u Berlin, tamo se lakše dolazi do droge!
Sa druge strane, poznajem mnogo ljudi na koje je ta knjiga delovala upravo poučno. Kružila je u mojoj školi kada sam bila sedmi-osmi razred.

Upravo!!! Potpisujem.

Nimalo kriv jer nema nameru da kaže to što mnogi u njemu vide ali faktički kriv jer mnogi u njemu baš to vide i u svom socijalnom okruženju delaju sa takvim tumačenjem koje je možda pogrešno u očima kritičara ili autora ali faktički štetno i ima rezona da na njega društvo putem nekih institucija reaguje.

Ne da sam sad ja neki posvećeni cenzor, samo pokušavam da argumentujem i tu stranu.

pa nisam ja izmislio ovo za Robinzona, to je i Karl Marks glavom i bradom pisao, 150 godina se ta knjiga smatra pogubnom u vaspitanju djece

šta to znači da li sam za cenzuru, ko nije za cenzuru taj laže sebe, jer prvo bar djeci ne pušta pornjavu, to je vrsta cenzure, zar ne

ako već postoji sadržaj koji ne treba prikazivati nekim dijelovima populacije, onda naravno da se treba vidjeti kakvi sve problematični sadržaji postoje

i Romper Stomper, i Boni i Klajd i Paklena pomorandža su primjeri filmova gdje se teza o rezonantnoj predstavi pokazuje ispravnom

naime, to je predstava koja odvaja likove od onoga što čine, to jest moralne strane i posljedica njihovog ponašanja. Bukvalno omladina može da posmatra Boni i Klajd kao kul likove, iako su pljačkali (dal i ubijali?) ljude, jer rezonantna predstava izdvaja njih, njihovu simboličku pobunu, od kriminalne aktivnosti

To što Dybuk kaže da je do pitanja umova publike je samo dio istine, jer ako publika nije sposobna da razmišlja izvan rezonantnih predstava, a realno adolescenti generalno nisu, naravno da to ne treba ni da gledaju

sem uz propratno uputstvo za upotrebu. Onda to kao nije cenzura, jer si čitao Mein Kampf, gledao Romper Stomper, čitao Robinzona, ali dobio kritičko tumačenje istih pride

Bato, ne cenzura nego postavljanje granica i odlaganje gledanja odredjenog sadrzaja, postavljanje starosne granice. Ja s tim nemam problem, pa necemo decici da pustamo torture porn zaboga, naravno da kontrola sadrzaja treba da postoji, od strane roditelja i staratelja.

Ja svom potencijalnom detetu ne bih pustala ni te filmove ni Ramba makar do odredjenog doba gde ono razlikuje dobro od loseg, fikciju od stvarnosti.
S druge strane, nije problem umetnosti sto je neke poremecene licnosti tumace na poguban nacin.

nisu to poremećene ličnosti, govorim o prosječnim primjercima ljudskog roda, i kako bi i socijalna psihologija govorila o rezonantnim predstavama


možeš zvati to kako hoćeš, ja bih zvao cenzura, jer svaki pokušaj države da ograniči neki sadržaj zove se cenzura. Dakle, zakonom odredi šta će biti ukljanjano iz etra, s mreže, iz biblioteke itd...

to što su neki uklanjali jevrejske ili liberalne knjige u prošlosti meni ič ne znači, neću Robinzona u XXX sekciju, bar ne bez propratnog uputstva za korišćenje

S druge strane, osnovnoskolsko dete ili stariji tinejdzer verovatno - ne, sigurno - nece naci u Robinzonu Krusou to sto je Marx nasao a ti podrzao, niti ce naci u Lovcu u Razi uputstvo za ubijanje pop idola! Pokvarena masta, sklonost ka politickom i ideoloskom ucitavanju, na koncu deluzija se zapravo razvija s godinama, verujem.

Dybuk, ja očigledno ne znam kako ovo da objasnim, nego da te pitam ovako: šta konkretno znaš o afričkoj kulturi? Koje običaje imaju, šta rade, kakvi su im praznici, itd... bilo šta.

Znam da imaju vise obicaja, zavisno od regije.

Kakve to veze ima sa bolesnim umovima koji tumace sadrzaje naopako ili sa politickim analizama skolske lektire, ne razumem?

ništa, samo Evropljani kao Robinzoni se uopšte ne interesuju za običaje Afrikanaca. Dakle, kad spustiš stvari na svakodnevne aktivnosti, mnogo štošta je tu prisutno

opet kažem, instrumentalnost, tretiranje ljudi kao stvari, apsolutno je u temelju evropskih društava. Robinzon je tu samo jedan od tekstova koji konstantno propagira takav odnos među ljudima

zašto misliš da naše neznanje o afričkim kulturama nije uvezano sa našim robinzonskim navikama u čitanju knjiga?

Ali Batooooo! Ja sam stanovista da deca nemaju takvu predrasudu, tek da pricu tumace kao storiju o nekom prijateljstvu na pustom ostrvu. Tj, sve dok ne poodrastu pa im se natukne da je takav odnos zapravo rasizam, imperijalizam i vajt superioriti!!! A ona to dotad nisu znala niti se ponasala po Robinzonovom modelu.
Kao ovaj sto je voleo Jeepers Creepers - pricu o cudovistu koje jede ljude, pa je poceo da ga prezire u trenutku kad je saznao da je njegov autor osudjeni pedofil.

Komprende? Ignorance is bliss.

pojma nemam o čemu pričaš, djeca su satanisti.

  zapravo, po dr Milivojevicu deca su psihopate, ali samo u prvim godinama zivota. Tad jos ne znaju da citaju.

Quote from: Dybuk on 16-12-2015, 18:46:47
zapravo, po dr Milivojevicu deca su psihopate, ali samo u prvim godinama zivota.

duvaj ga mala

Quote from: Cedo Medoduvaj ga mala

Prilici ti da se tako izrazavas, nema sta. Ajde malo se bavi devojcicama modelima, pusti ljude da inteligentno raspravljaju.

normalno, i onda kad počnu da čitaju, poture im Robinzona i nastave da budu psihopate!

stara dilema da li rišćanski treba uništiti sotonu u čeljadi, sakateći im svako zadovoljstvo, i bezopasno i neko destruktivnije, vezivati ih noću da ne onanišu i slično

ili kao dr Spok pustiti ih da rade sve, kako bi se iživili da u svjesnom dobu nemaju potrebu za divljanjem, što se ispostavilo kao ne baš tačna prognoza, to jest i Spok se zaebo kao i hrišćani

kako ovo promisliti, čemu li se nadati

Za mislece clanove sagite disklejmer, naravno da dr nije tako rekao, to je moj slobodan i polu-saljiv zakljucak.

Bato, prestaju to posle da budu, kad im se ugrade vrednosti kao empatija, a to rade prvenstveno roditelji. Tako da, ne brinem ja za njih. Brinem za odrasle.

Quote from: Dybuk on 16-12-2015, 17:55:13
Ali Batooooo! Ja sam stanovista da deca nemaju takvu predrasudu, tek da pricu tumace kao storiju o nekom prijateljstvu na pustom ostrvu. Tj, sve dok ne poodrastu pa im se natukne da je takav odnos zapravo rasizam, imperijalizam i vajt superioriti!!! A ona to dotad nisu znala niti se ponasala po Robinzonovom modelu.
Kao ovaj sto je voleo Jeepers Creepers - pricu o cudovistu koje jede ljude, pa je poceo da ga prezire u trenutku kad je saznao da je njegov autor osudjeni pedofil.

Komprende? Ignorance is bliss.

+1 Kao klinac sam čitao ovu knjigu, bila mi je super i na pamet mi nije palo da je reč o nekom rasizmu. Isti slučaj i sa Tomom Sojerom, posle čitam da se neki pobunili jer je Mark Tvejn koristio rasistički izraz za crnca.

da, ali Truman jeste fašista, latentni, ne kapiram kako pored živog dokaza ne uspijevam da doturim poruku na drugu stranu

Quote from: Dybuk on 16-12-2015, 18:55:41
Za mislece clanove sagite disklejmer, naravno da dr nije tako rekao, to je moj slobodan i polu-saljiv zakljucak.

Bato, prestaju to posle da budu, kad im se ugrade vrednosti kao empatija, a to rade prvenstveno roditelji. Tako da, ne brinem ja za njih. Brinem za odrasle.

pa kako ti odrasli postanu to što postanu, normalno zato što deca nisu naučila šta je to empatija, nikad nije zavladao istinski super-ego, a kako će kad je za to potrebna sublimacija, koje nema bez cenzure

mislim, ako pratimo Frojda

no, to što je društvo generalno psihopatsko itekako ima veze sa pričama koje to društvo priča samo o sebi

I zato treba pogledati ovo predavanje pomenutog doktora

http://www.znaksagite.com/diskusije/index.php?topic=14890.0

šta će mi doktor, gledo sam Istjerivača đavola, znam sve o klincima

Quote from: angel011Čisto emotivna reakcija, nema veze sa moral high groundom.

Angel, evo pojasnjenja zasto je promenio stav

Quotewhat he did is sick, depraved, repungent and unforgivable so i couldnt care less about films after that and that my opinion

Moral hajgraund it iz.

vec smo uveli termin: pseudo (!) moral hajgraund.
realno, ako smo iskreni, uzmem primjerice lovecrafta: meni njegovo djelo ne znaci nista bez konstrukta privatnog. i tako, uzmem reanimatora, planine ludila, bilo koju pricu, citam i usput si zamisljam autora kako je to pisao u nekom mracnom podrumu njujorske radnicke cetvrti, u kreativnim stankama koracao do prozorcica i uz bol u ocima izazvanu dnevnom svjetloscu virio zenama u prolazu pod suknje.
ali to nikad ne bih priznao.
da je lovecraft ugradio, prezreo bih u skladu moralne obveze.

Quote from: Dybuk on 16-12-2015, 14:17:56

Quote from: Meho KrljicDakle, sasvim mi se čini razumnim da neko ne može da svari nečije stvaralaštvo jer taj neko izvan tog stvaralaštva čini nešto što nam je neprihvatljivo

Jeste, ali sta sa mojim primerom gde je osoba uzivala u delu stvaraoca sve dok nije postala svesna njegovog privatnog zivota? To mi se cini kao licemerje i lazan stav iznudjen upravo pritiskom drustva, makar na podsvesnom nivou.

Vrlo koristan post i dobar zakljucak, zahvaljujem Meho! 

veri gud points. zivimo u vremenima "staklenog coeka". pritisak drustva je urnebesan, za vecinu nepodnosljiv; cesto to parodiram.
narod se toliko trudi drzati korak, da na podsvjesnom nivou koji uvodis cesto cak prihvaca svoj licemjerni sud, laz, vidjenje svoje licnosti/morala koje prezentira u takvom okruzenju, nadmece se, kao realno i istinito. avatar.
znaci osudit ce djelo, iako sposoban za odvajanje od privatnosti, po inerciji, stecenom obrascu ponasanja. i sam duboko uvjeren u svoj stav, moral, a koji tek pseudo.

hocu reci, vecina onih koji osude djelo po primjeru koji navodis, ne sude kao savjesne osobe, vec kao ono sto su pod pritiskom staklenog drustva izgradili o sebi i na kraju manifestacije i sami u to povjerovali.

Sta reci, zosko briljira, potpuno u pravu, sve pet itd.

mmmm, jos! jos! jos!!!!

  Dosta, ja volim da dajem komplimente ali mislim da negde treba podvuci crtu

Ah... Ideja je bila da razmenim koju reč sa Mehom - o tome što je pisao valja još pričati - ali vidim još par desetina poruka posle toga, a ja sam osudjen na mobilni do jutra.  

Quote from: Pizzobatto on 16-12-2015, 19:00:58

Quote from: Dybuk on 16-12-2015, 18:55:41
Za mislece clanove sagite disklejmer, naravno da dr nije tako rekao, to je moj slobodan i polu-saljiv zakljucak.

Bato, prestaju to posle da budu, kad im se ugrade vrednosti kao empatija, a to rade prvenstveno roditelji. Tako da, ne brinem ja za njih. Brinem za odrasle.

pa kako ti odrasli postanu to što postanu, normalno zato što deca nisu naučila šta je to empatija, nikad nije zavladao istinski super-ego, a kako će kad je za to potrebna sublimacija, koje nema bez cenzure

mislim, ako pratimo Frojda

no, to što je društvo generalno psihopatsko itekako ima veze sa pričama koje to društvo priča samo o sebi

Mislim, ako pratimo Batu, rekli bismo: da je moguće izgraditi i održati takav univerzalni super-ego koji se pominje, neko bi to do sada već učinio. Batine reči, samo sa drugim objektom rečenice. I gde nas to dovodi?

Ajme meni, nije sve što je Marks rekao suvo zlato, izrekao je i neke budalaštine! Isto kao i Frojd. I uzaludno je onda svako pozivanje na te budalaštine.

Marxisam mora da se zna, ridiculus! 

Samo nemojmo da preterujemo u tome!

smaračikuli dođe i objašnjava da postoji smog, i pošto niko do sada nije uklonio smog to znači da ga je nemoguće ukloniti, a i kad bi ga uklonili gdje nas to dovodi

dovodi nas do još jedne ridikulijeve zamjene teza i opštemjestisanja dojajnog. Naime, možda su Marks i Frojd rekli NEKE budalaštine, ali ja nisam govorio o nekim budalaštinama već o sublimaciji i Robinzonu

sve u svemu, nakuckao neku poruku i ništa nije reko, što već prelazi u ridikulobičaj

Quote from: Dybuk on 16-12-2015, 14:17:56

Jeste, ali sta sa mojim primerom gde je osoba uzivala u delu stvaraoca sve dok nije postala svesna njegovog privatnog zivota? To mi se cini kao licemerje i lazan stav iznudjen upravo pritiskom drustva, makar na podsvesnom nivou.

Pa... ne vidim zašto je to licemerje. Mislim, ne znam nikoga ko je "iz moralnih razloga" prestao da voli Karavađa kad se pobliže upoznao sa njegovom biografijom. Ali ako npr. uživam u nečijem delu koje se bavi time kako najbolje vaspitavati decu i kako ih i čemu učiti, hraniti i odevati (na više stotina strana) i kako im treba davati da čitaju samo Robinzona Krusoa da se ne iskvare (true fact), pa saznam da je autor svu svoju decu (četvoro ili petoro beše) šibnuo pravo u sirotište odmah po rođenju, ne vidim što bi se licemerje tražilo i nalazilo u *mom* bacanju njegove knjige o zid a ne u raskoraku između *njegovih* deklarativnih stavova i praktičnog delanja.

Quote from: Pizzobattosve u svemu, nakuckao neku poruku i ništa nije reko

Moj ideal, Borka Pavicevic i Sveto Marovic izgradise karijeru upravo na ovome, i sta im fali?! Ideal!

@Jevtro, priznajem, malo jaka formulacija ali ja (kao sto je zosko kasnije lepo razradio) ne verujem da osoba ovo izrice iz sopstvenog promisljanja koliko iz automatizma uslovljenog drustvenim shvatanjem "podobnog". Osoba verovatno veruje u ispravnost svog stava ali kako je dosla do njega, ne zna, niti ima duboka ubedjenja tim povodom.

Sveto Marović je kamilica za ridikulija!

@Jevtropijevićka
to je baš direktan raskorak kod Rusoa, kod koga mi nikad neće biti jasno što je vol'o Defoa

al' smatraš li slučaj Polanskog drugačijom vrstom problema ili ne?

Drugacijom od Defoa? Svakako.

Upravo vrstom problema kakvim se ovaj topik bavi? Apsolutno.

QuoteSveto Marović je kamilica za ridikulija!

Ideal!

pitanje je bilo više za Jevtru (sad editovah post), mada i ko hoće

naime, Ruso je primjer raskoraka deklarativnih stavova i prakse

ali da li je Polanski ista grupa

Nije.


U svakom slučaju, grešiš kad umetnika posmatraš isključivo kroz njegovo delo. Još više grešiš kad umetničkom delu sudiš opterećen mračnim podacima vezanim za autora.
Grešiš čim se prihvatiš suđenja, pogotovo zato što to uopšte ne moraš da radiš.
Neke je ljude pravo zadovoljstvo upoznati preko knjiga. Susret licem u lice verovatno ne bi ni približno bio tako zadovoljavajuć, ali mnogi od njih su (srećom) davno počivši, dok njihova dela (opet srećom) i dalje žive.
Ovo je jedna lepa činjenica života. Mi ne moramo da odvajamo delo od umetnika upravo zato što su, po prirodi stvari, oni za nas već odvojeni.
Ipak, lično glasam za ''neraskidivu vezu'', pošto više volim da nekog skota donekle opravda ono dobro što je u svom mizernom životu napravio.

Quote from: Dybuk on 17-12-2015, 01:20:57


@Jevtro, priznajem, malo jaka formulacija ali ja (kao sto je zosko kasnije lepo razradio) ne verujem da osoba ovo izrice iz sopstvenog promisljanja koliko iz automatizma uslovljenog drustvenim shvatanjem "podobnog". Osoba verovatno veruje u ispravnost svog stava ali kako je dosla do njega, ne zna, niti ima duboka ubedjenja tim povodom.

Aha. Ajmo onda opet, jer nam se očito definicije licemerja razlikuju. Po meni je licemerje ono klasično kad govoriš jedno, a radiš drugo. Licemeri bi, dakle, bili ljudi koji tvrde da više ne mogu da gledaju Polanskog, a krišom ga ipak gledaju ili čak takođe spavaju sa mlađim maloletnicama. Licemer je Ruso, koji zagovara jedno a radi drugo. Automatizam i "kud svi Turci, tu i mali Mujo" konformizam su nešto sasvim drugo.




Dalje. Odbijanje umetničkog dela zbog njegovog autora izuzetno varira po razlozima, i umesto da se bavimo individualnim primerima, bolje da to malo uopštimo (ovo je istovremeno i odgovor Bati). Npr. ovako. Ljudi se nekog autora, odnosno njegovog dela, odriču zato što:


1) Gnušaju se stavova eksplicitno iskazanih u nekom delu
2) Gnušaju se implicitnih stavova koje oni iščitavaju iz dela (ovde na velika vrata ulazi faktor YMMV, odnosno individualne varijacije)
3) gnušaju se autora na ličnoj osnovi, iz razloga koji nemaju veze sa samim delom, ali njegova recepcija je kontaminirana time
4) proizvoljno kombinovanje dva ili više navedenih faktora.


Ove vrste osude se bitno razlikuju jer pod 3) zaista može da se zanemari i obično se tako i čini ako postoji dovoljno velika vremenska/prostorna distanca. 1) i 2) su aspekti koji se ne mogu tako lako ignorisati a umeju da utiču i na kvalitet dela tj. njegovo naginjanje ka pamfletskom, verodostojnost likova, ubedljivost raspleta, odlazak u kič itd.


E sad. Na ovom topiku se stalno poteže Polanski (3), na nekim drugim topicima poteže se Lavkraft (1&2). E, to je zapravo malo onako... akademski distancirano jer je, iskreno, lako reći "ali Stanar je genijalan film bez traga pedofilije, o čemu vi pričate". Mene bi, recimo, zanimalo da vidim kako sa istog stanovišta branite... aaa... Dobricu Ćosića ili Vladimira Arsenijevića ili Ivana Aralicu, dopunite po želji  jer smatrate da su dobri pisci, iako vam ne odgovaraju njihove biografije i njihovi politički stavovi. Meni je, recimo, to malo teže nego da kažem "ali Česterton je divan pisac, nemojte me sad smarati sa tim što je bio antisemita i zadrti konzervativac i opterećen zabludama o ženama, sjajno piše i ja volim da ga čitam" (što govorim kad god se o njemu povede reč). Oću reći, svako od nas ima neku slabu tačku, koja nije svima na istome mestu, i ne moramo odmah da tvrdimo kako je to licemerje i nepromišljeno i površno, niti da osoba X ne razmišlja nego se priklanja većini samo zato što se ne priklanja našem mišljenju.