ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Vidim da je Konami zabranio Kodjimi da prisustvuje ceremoniji i eventualno primi nagradu... Pa oni su kao neki korporejt negativci iz Grishamovih ili Krajtonovih romana...

Meni je Witcher 3 toliko prijatan za igranje da mi je sasvim u redu da pokupi titulu igre godine gde god može. Dakako, kada stignem, negde pred kraj meseca (ili početkom januara), gledaću da ovde sastavim svoju listu igara godine. Na njoj će svakako biti Witcher 3, Bloodborne, Monster Hunter 4 Ultimate, Metal Gear Solid V, Axiom Verge, Guilty Gear Xrd Sign i SOMA a još uvek treba da odigram stvari kao što su Boxboy, Yoshi's Woolly World, Undertale, Until Dawn etc. Videćemo šta ću od svega toga actually stići da meaningfully odigram.  Jasno mi je i da će Fallout 4 i Super Mario Maker čekati iduću sezonu. Takođe, ZNAM da neću stići da odigram ni Pillars of Eternity (čiji sam kikstarter beker) ni Age of Decadence (koji sam konačno kupio jutros) ni Underrail (koji sam započeo) niti Divinity: Original Sin Extended Edition (koju sam kao pošten čovek kupio na disku za PS4 iako imam besplatnu PC verziju) pa se nadam da će drug Neomeđeni da se trgne iz letargije i doprinese svojim nadahnutim pisanjima ovom topiku.

Quote from: milan on 04-12-2015, 09:52:47
Vidim da je Konami zabranio Kodjimi da prisustvuje ceremoniji i eventualno primi nagradu... Pa oni su kao neki korporejt negativci iz Grishamovih ili Krajtonovih romana...

Pa, da se razumemo, to je naše tumačenje. Odnosno tumačenje zapadnjačkih medija koji vole te narative o zabrani gde siroti kreativac stenje pod korporacijskom čizmom. Kifer Saterlend je dobar glumac al nije BAŠ najpouzdaniji izvor informacija.

U realnosti, ko zna šta je po sredi. Zvanično Kođima i dalje radi u Konamiju, ali je na odmoru pa bi onda to da nije došao da primi nagradu doista bilo sumnjivo. No, ako je njegov ugovor sa Konamijem okončan (a znamo da više nije u bordu direktora) moguće je da on zapravo ne želi da ima ništa sa Konamijem pa ni to da dolazi na ceremoniju i prima nagradu u ime firme sa kojom je imao možda ne sasvim prijateljski razlaz. Japan je to, oni se retko blate u javnosti i radije će da prikazuju fasadu pristojnosti i uvežbanog osmehivanja.

Edit: Mada Džef Kili veli ovo:

Quote"Mr. Kojima had every intention of being with us tonight, but unfortunately he was informed by a lawyer representing Konami just recently that he would not be allowed to travel to tonight's award ceremony to accept any awards. He's still under an employment contract and it's disappointing."

Tako da, možda su u Konamiju stvarno TAKVI negativci.

Producent i voditelj manifestacije je bio Džef Kili, kao i obično. Čitav dogadjaj je bio veoma nalik na dodelu Oskara, sa različitim prezenterima nagrada, koje su išle u mnogobrojnim kategorijama, nekoliko predstavljanja još neobjavljenih igara - računajući i nekoliko prvih objavljivanja svetu - i nekoliko muzičkih izvodjenja (CHVRCHES, tema iz MGS V, Deadmau5).

Naravno, i ovde je bila poenta videti dosta glamura, ali i tehnologije, i možda uhvatiti neku najavu koja će nas iznenaditi, kao što je ona za Psychonauts 2.

Najbolji trenutak: prezentacija Konana O'Brajena za... razvojni tim godine, ako se dobro sećam, mada se u njegov komentar da mu je Witcher omiljena igra ove godine može učitati više nego što je poželjno, kao i u zaobilaženje Super Mario Maker-a. Osim ovog navedenog, bila je  generalno najduhovitija i najoriginalnija prezentacija.

Najgori trenutak: ne mogu da se odlučim izmedju srceparajuće i banalne muzičke teme iz MGS V i srceparajućeg i banalnog govora Grega Milera, čoveka koji je dobio nagradu za aktuelnog gejmera (trending gamer). Verovatno ovo drugo. Bila je i jedna greškica, kada je objavljeno da nagradu za najbolju glumačku izvedbu dobija Viva Seifert za ulogu u Witcheru 3, što je ekipa iz CD Projekt Reda primila šireći ruke u čudjenju (Viva je igrala glavnu ulogu u Her Story).

Generalno me raduje da su nagrade za najbolji narativ, najbolju vizuelnu estetiku i najbolju glumu dobile manje i manje poznate igre, konkretno Her Story za prvo i treće, a Ori and the Blind Forest za drugo, nezavisno od toga što je ova godina bila mnogo raznovrsnija nego što se da zaključiti po ceremoniji. Ah, da, i Splatoon je dobio nagradu za najbolji multiplejer, što je, u konkurenciji franšiza poput Call of Duty, Destiny i Halo više nego simpatično.

Shvatam potrebu da se izdvoje visokobudžetne igre, u koje su uloženi milioni dolara, hiljade sati i mnogobrojni ljudski i drugi resursi, ali da li najveći zaista znači i najbolji? A čak ni nominacija 4 takve igre (Witcher 3, MGS V, Bloodborne, Fallout 4) nije dosledno sprovela takav stav, jer je tu, forme radi, bio i Super Mario Maker. Kao da smo poverovalu i u jednom trenutku da bi on mogao da pobedi!

Medjutim, staviti Bethesdu na listu najužih nominacija za razvojni tim godine je gotovo neukusno. Kakav god bio novi Fallout i šta god vi ili ja  mislili o njemu, poznato je da Bethesda ima letargičan stav prema pristupačnosti svojih igara. Oni se uglavnom bave nabacivanjem ideja, a tehnologija i interfejsi se doteravaju kasnije, i dobar deo zadatka snose moderi, tj. fanovi. Meni je već to dovoljno neoprostivo da ne vidim Bethesdu nigde blizu ijedne liste najboljih, pa makar njihove pojedinačne igre mogle da se nadju argumentovano ili ne na njima.

Sve u svemu, nije bilo loše za pogledati, ali za mesec dana se neću sećati mnogo toga.

Quote from: Meho Krljic on 04-12-2015, 09:59:11
pa se nadam da će drug Neomeđeni da se trgne iz letargije i doprinese svojim nadahnutim pisanjima ovom topiku.

Nije do letargije, samo mi ovih dana ništa ne izaziva posebno nadahnuće. No da bar pokušam:

Ako bih gledao po tome na koju igru sam potrošio najviše vremena, za mene je PoE naslov godine po svemu i svačemu. Možda sama priča koju su nam Obsidianovci ispričali na kraju nije bila onako orginalna i efektno ispripovedana kako smo očekivali (daleko od toga da zborimo o nečemu što je minus u igri, samo je bilo tu potencijala za nešto još jače, naročito nakon svega viđenog u prvom poglavlju), ali svet, taman onoliko koliko treba baldursgejtovski, i taman onoliko koliko treba orginalan da ne pričamo o besramnoj kopiji, atmosfera, ta divna mehanika igranja sa šestočlanom grupom pustolova koja mi je patetično nedostajala sve ove godine, nekoliko veoma zanimljivih kvestova koji su doneli još zanimljivije moralne izbore, dovoljan broj lepih okršaja... Prešao sam je četiri puta. Dakle, valja.

No, sve to ne bi bilo važno da je Underrail izašao ove godine jer je on ubedljivo najbolja igra koju sam igrao deceniju i duže. Pričamo o Fallout klonu koji se u porođajnom procesu izborio za sopstvenu ličnost, uspešno iskopirao sve što je stare Fallout naslove činilo dobrim i još uspešnije ispravio sve što je smatrano njihovim manama. I nema mape, što je njeno najvažnije dostignuće.

Age of Decadence je naslov koji je neverovatno teško voleti i previše lako mrzeti. Kako je to lepo primetio jedan njegov fan: "Ovo je prva igra koja me je navela da poželim da njenog tvorca tresnem po nosu ako ga ikad sretnem, a svejedno ne mogu da prestanem da je igram." Briljantan u određenim segmentima, nedorađen u nekim drugim, težak i izazovan poput uspona na Mont Everest sa slomljenom nogom, AoD je igra koja donosi orkan svežine žanrovskoj sceni... koji će svi propustiti jer igraju Fallout 4. Da, pa, život nije fer, osim ako ne radite u firmi čini naziv počinje slovom B.

D:OS je igra iz prošle godine, ne verujem da činjenica da je izašla EE verzija koja je svakako u mnogo čemu poboljšala orginalni proizvod znači da treba da je tretiramo kao ovogodišnji naslov. Naročito jer je uprkos svojim manama ubedljivo osvojila titulu RPGa godine na svim relevantnim glasanjima.

Quote from: neomedjeni on 05-12-2015, 13:15:05
No, sve to ne bi bilo važno da je Underrail izašao ove godine jer je on ubedljivo najbolja igra koju sam igrao deceniju i duže. Pričamo o Fallout klonu koji se u porođajnom procesu izborio za sopstvenu ličnost, uspešno iskopirao sve što je stare Fallout naslove činilo dobrim i još uspešnije ispravio sve što je smatrano njihovim manama. I nema mape, što je njeno najvažnije dostignuće.

http://www.rpgcodex.net/forums/index.php?threads/underrail-update-release-date-december-21st.105132/

Okej, zaboravite sve što sam gore lupetao, Underrail je igra godine.

    Srbija trijumfuje na svim poljima!!!!!!! 

Jedna igra koju niko ne pominje (ni ovde, a ni drugde) je Dying Light. Fantasticna zombie-parkur igra koja je izasla prerano u godini da bi je se sad iko secao. Kad svi imamo pamcenje ko zlatne ribice.

Meni su open world igre u sustini dozlogrdile odavno, jer imaju dva teska problema koje obicno ne resavaju na zadovoljavajuc nacin: 1. popunjavanje sveta zanimljivim sadrzajem koji ima smisla raditi, 2. da sam traversal kroz svet bude zanimljiv. Dying Light briljira na svakom polju, iako se vidi da nisu imali astronomski budzet svojih zapadnjackih kolega. Pocetni salvo recenzija bio je nepravedno suzdrzan i sitnicav, al skoro svako ko je probao igru bio je odusevljen.

* * * * * *

A cisto da unesem dozu kontroverze u ovaj post, spreman sam da izjavim da mi je Doom 3 cak najbolji doom koji sam igrao. Monster klozeti aside, za jednu 'obicnu' pucacinu Doom3 je imao toliko atmosfere da sam zastajao u svakoj sobi i udisao miris masinskog ulja. Uspeli su da uzdignu okruzenja kroz koja se kreces od obicnih 'nivoa' do 'zaista si tamo' mesta, sto je za mene sveti gral igara. Takodje, Idov art department je oduvek bio prve lige -- modernizovani dizajn hellknighta ili onog pinky demona su mi dizali kosu na glavi, i dan danas kad ih vidim im se divim kako su lepi i grozomorni. A o karmakovom endzinu da ne pricamo, to je bila tehnologija iz buducnosti. Isti osecaj ko kad sam prvi ajped drzao u rukama.

Fala Alahu da je ovde ostao neko pribran.    Dying Light sam baš danas razmišljao da potražim na nekom popustu pa da je stavim u red za iduću godinu. Hm, vidim da je manje od 17 funti na Baseu, možda, možda...

Quote from: n00dle on 08-12-2015, 10:13:16
Jedna igra koju niko ne pominje (ni ovde, a ni drugde) je Dying Light. Fantasticna zombie-parkur igra koja je izasla prerano u godini da bi je se sad iko secao. Kad svi imamo pamcenje ko zlatne ribice.

Naprotiv, na ovom forumu ljudi baš imaju suprotnu tendenciju: ne zaboravljaju čak ni kada bi trebalo. Kad vreme nešto proguta, sažvaće, razgradi i ispljune skelet, ovde ostaje stav da je to i danas odlično, ili bar pristojno. Prethodna dva posta su dokaz. 

Quote from: ridiculus on 08-12-2015, 12:46:53
Naprotiv, na ovom forumu ljudi baš imaju suprotnu tendenciju: ne zaboravljaju čak ni kada bi trebalo. Kad vreme nešto proguta, sažvaće, razgradi i ispljune skelet, ovde ostaje stav da je to i danas odlično, ili bar pristojno.

Da li je to neko rekao Sacred 2??! 

Nadji mi gde sam ja rekao da je Sacred 2 ikada bio dobar, pa ćemo pričati...     Inače bi se lepo uklopilo u moju teoriju, priznajem. 

Quote from: n00dle on 08-12-2015, 10:13:16
Jedna igra koju niko ne pominje (ni ovde, a ni drugde) je Dying Light. Fantasticna zombie-parkur igra koja je izasla prerano u godini da bi je se sad iko secao. Kad svi imamo pamcenje ko zlatne ribice.

Meni su open world igre u sustini dozlogrdile odavno, jer imaju dva teska problema koje obicno ne resavaju na zadovoljavajuc nacin: 1. popunjavanje sveta zanimljivim sadrzajem koji ima smisla raditi, 2. da sam traversal kroz svet bude zanimljiv. Dying Light briljira na svakom polju, iako se vidi da nisu imali astronomski budzet svojih zapadnjackih kolega. Pocetni salvo recenzija bio je nepravedno suzdrzan i sitnicav, al skoro svako ko je probao igru bio je odusevljen.

* * * * * *

A cisto da unesem dozu kontroverze u ovaj post, spreman sam da izjavim da mi je Doom 3 cak najbolji doom koji sam igrao. Monster klozeti aside, za jednu 'obicnu' pucacinu Doom3 je imao toliko atmosfere da sam zastajao u svakoj sobi i udisao miris masinskog ulja. Uspeli su da uzdignu okruzenja kroz koja se kreces od obicnih 'nivoa' do 'zaista si tamo' mesta, sto je za mene sveti gral igara. Takodje, Idov art department je oduvek bio prve lige -- modernizovani dizajn hellknighta ili onog pinky demona su mi dizali kosu na glavi, i dan danas kad ih vidim im se divim kako su lepi i grozomorni. A o karmakovom endzinu da ne pricamo, to je bila tehnologija iz buducnosti. Isti osecaj ko kad sam prvi ajped drzao u rukama.

Друже, ти си геније! Мало ко на овом форуму (а и шире) спреман је да прихвати генијалност феноменалног ДООМа 3.

The Best Japan-Only Games of 2015

QuoteGenre: Cute Survival Horror

Kris i Džej Džej su za potrebe poslednje epizode svog Shall We Play podkasta u ovoj godini pitali gomilu ljudi iz industrije (od poznatih novinara do poznatih developera) šta su najvoleli ove godine i to je jedna zanimljiva procesija naglasaka i odabranih igara. Od Kena Levina i Sajmona Parkina do Meg Džajant (pisala 80 days) ili Anite Sarkesijan, kačeći usput i akademike, pozorišne dramaturge itd., ovo je sjajna epizoda jer dobijamo više od dvadeset mišljenja o igri godine među kojima NEMA ni Witchera 3 ni Bloodbornea ni Metal Gear Solid V (Fallout 4 i Xenoblade Chronicles X su se provukli, kao i Rocket League) ali ima gomile zanimljivih indi igara, nešto iOS egzotike i nekoliko legitimnih AAA hitova. Ja uredno stavljam neke od pomenutih avantura na steam wishlistu. Vredno slušanja:
All-Star GOTY Spectacular

http://www.pcgamer.com/best-pc-games-2016/?utm_content=buffer82d1a&utm_medium=social&utm_source=facebook&utm_campaign=buffer_pcgfb#page-4

Igre koje ocekujemo u 2016.

Okrenuo sam na stranicu za najocekivanije RPG igre, a vi prebacujte na sta vam je volja.

Srecna nkva 2016 dragi moji gejmeri i forumasi.

Poslano sa mog SM-N910C koristeći Tapatalk

Srećna Nova godina svima, drugari. 

Srecna srecna srecna!
I nadam se da cu u 2016. godini imati vremena barem neku igru da odigram pa da vam se pridruzim u diskusijama...

Pridružujem se čestitkama.

Bila je ovo mnogo dobra godina za igranje. Mnogo loša za skoro sve ostalo, ali eto, Vučić sa otvaranjem poglavnlja i mi sa izlaskom nekoliko igara koje će ostati kao monumentalna dostignuća vo vjeki vjekov smo imali sreće. Idemo dalje. Sastaviću ja neku listu igara godine za potrebe diskusije ili makar referenci kad stignem... Trenutno sam u kancelariji, pa ne mogu sad 

снг браћо по џојпеду! (мишу, тастатури, џојстику)

 SNG,

Nego, hajde da na Božić po džulijanskom kalendaru sastavimo tu neku listu igara godine. Nekoliko napomena:

- Meni je nemoguće da odaberem jednu "igru godine" prvo zato što sam osoba rasute pažnje u hropcu krize srednjih godina. Pravljenje bilo kakvog izbora za mene je sada agonija.

- Pored toga, svrha ove liste i nije da se dodeli neka nagrada ili već nešto slično nego da se stalnim učesnicima ovog potforuma da materijal za diskusiju ako je priželjkuju, a lurkerima i uzgrednim posetiocima skrene pažnja na razne igre iz raznih žanrova i tržišnih niša koje bi im možda bile interesantne. Dakle, prosvetiteljska ambicija, nou les.

- Ne treba zanemariti apsolutnu subjektivnost na mojoj strani kod sastavljanja liste. Recimo, na njoj neće biti ni jedne trkačke igre jer je Mario Kart 8 iz prošle godine a ja taj žanr toliko ne pratim da bi bilo urnebesno da pokušam uopšte da pišem o tome. Kako nisam profesionalno zainteresovan za igre ni na koji način, onda ni nemam pretenziju da su moja interesovanja za iste ikako univerzalna ili makar reprezentativna u odnosu na istorijski trenutak u kome se medijum video igara nalazi.

- U tom smislu, ja ću ovde ispisati igre koje su meni lično obeležile godinu na neki način ali i igre koje nisam igrao ili nisam igrao dovoljno a koje su a) bliske mojim interesovanjima u dovoljnoj meri da ih ili već imam a nisam zaigrao (ili dovoljno zaigra) ili ih imam u planu i b) obeležene od strane reprezentativne većine igrača na internetu kao vredne pažnje. Tako recimo u cRPG domenu uzimam sebi slobodu da se oslonim na preporuke i ocene druga Neomeđenog, osobe koja sa velikim autoritetom može da priča o ovom podžanru.

- Nekakav kriterijum za uvršćivanje igre na listu je bilo i to da je igra po prvi put na zapadnom tržištu izašla u ovoj godini. Zato na listi nema ni Stret Fighter 4 Ultmate ni Guilty Gear Xrd Sign ni Super Meat Boyja, na primer, iako sam se od njih odirao.

- Konačno, ja smatram da je platformski agnosticizam pozitivna ljudska karakterna osobina pa se neću preterano baviti pojašnjenjima koja je igra za koju platformu. Svestan sam da većina ljudi koji ovo čitaju imaju PC kao svoju primarnu ili jedinu igračku platformu. No, neka i oni budu prosvećeni ili makar upućeni.

U redu?  Onda idemo nekakvim nikakvim redosledom.

Bloodborne je igra o kojoj se ovde dovoljno pričalo i pisalo i samo treba da podsetimo da je u pitanju još jedan vrhunski izbrušeni dragulj iz kuhinje Hidetake Mijazakija, Dark Souls igra bez Dark Souls imena ali kompenzovana vatrenim oružjem i brzim nogama, Playstation 4 ekskluziva koja je na najbolji način potvrdila Sonijevu posvećenost "pravim" igrama i napravila solidnu pripremu za Namcov Dark Souls III koji nam stiže za koji mesec. Još uvek nisam pobedio Ludwiga i počinjem da slutim da nikada neću, ali ne predajem se.

Meta Gear Solid V: The Phantom Pain je igra koju smo jako dugo čekali, igra koja je uspela da promeni skoro sve u vezi sa mehanikom serijala a da ostane dosledna njegovom duhu, kulminacija Kođiminog iskustva i kreativnosti posle tridesetak godina rada, nedostajuća karika u priči o legendarnim vojnicima, njihovim klonovima, globalnim zaverama i ratu kao neizlečivom tumoru civilizacije, igra koja je istovremeno postigla ogroman kritički i komercijalni uspeh ali i sahranila serijal, kao i Konamijevo interesovanje za AAA projekte. MGSV je bez sumnje remek delo, ali i prava definicija faličnog, polomljenog remek-dela, igra bez pravog kraja, sa očiglednim problemima u razvoju  a koji su rezultirali razvodnjenom i nezadovoljavajućom drugom polovinom. Velika je šteta što je poslednji Kođimin URA na Metal Gear franšizi ovako nedovršen. Opet, veliki je trijumf što čak i tako Kođimin retkon Metal Gear narativa uspeva da bude ovako potentan.
The Witcher 3: The Wild Hunt je još jedan primer trijumfa, ovoga puta firme koja ne operiše u uobičajenoj marketinškoj sferi. CDPR uspevaju da budu istovremeno i korporacija i izdavač i gejm diveloper i distributer ali i da i dalje odaju utisak male, drugarske firme koja kapira gejmere i čini sve da prema njima bude poštena koliko je god to moguće. Treći Witcher je uspeo da izazove mini kontroverzu blagom redukcijom grafičkih kvaliteta između neke alfa verzije i konačnog produkta ali ljudi koji su se time bavili su na sopstvenu štetu propustili jedan od najbogatijih, najimpresivnijih RPGova u recentnom sećanju. The Wild Hunt je i širok i dubok i ima puno karaktera, akcija mu je izbalansirana sa dijalozima, sakupljanje sa kraftovanjem, sloboda sa sigurnom režijom, a smeštanje svega u izvanredno ubedljiv mizanscen prepun srednjeevropskog folklora i mitologije, ali sa očuvanim "odraslim" tonom i karakterizacijama je ispalo, mislim, nikada bolje nego sada. Još imam da dovršim ovu igru, ali to su desetine (i stotine) sati kojima se aktivno radujem.

Yakuza V je još jedan trijumfalni nastavak voljenog serijala i još jedan dokaz da SEGA apsolutno ne zna šta radi i kako da ovu igru marketira na zapadu. Objavljena pred kraj godine samo u digitalnoj verziji, pune tri godine nakon japanskog originala, samo za Playstation 3, Yakuza V je definicija igre poslate u smrt bez mnogo emocija. Što je, naravno, ogromna greota, ali i, naravno, način kako je SEGA hendlovala sve prethodne Yakuza igre na zapadu. Nažalost, nekako niko u toj firmi (koju je, da ponovim po ko zna koji put, osnovao Amerikanac) ne razume kako da zapadnoj publici proda raskošnu razglednicu savremenog Japana postavljenu na sada već izvanredno uhodane JRPG temelje i umotanu u akcioni, kriminalistički triler sa tolikom količinom prilika da se radi svašta (od plesnih nadmetanja, preko karijera taksiste ili lovca na krupnu divljač, pa do, da, da, rešavanja sukoba između kriminalnih klanova) da je meni za prelaženje samo jedne od pet priča unutar ove igre bilo potrebno oko 26 sati igranja. Poređenja radi, celu prvu Yakuza igru sam završio za oko 15 sati. Idemo dalje.

Monster Hunter 4 Ultimate izašao je na zapadu početkom godine i iako ne pričamo o blokbasteru koji je u potpunosti etablirao franšizu u Americi i Evropi i učinio je nacionalnim fenomenom kao u Japanu, ipak se može reći o tome da je ovo prva MH igra koja je uspela da se iskopa iz tržišne niše i malčice sebi privuče i "normalnu" publiku. Nije to ni slučajno, Monster Hunter 4 Ultimate je destilat decenijskog rada na serijalu, do sada najudobnija za ulaženje u kompleksne sisteme i vrtogalvo isprepletane mehanike, a istovremeno zabavna, duhovita i pozitivna. Naravno, i dalje pričamo o ultrahardcore simulaciji lova na fantazijske zveri prepune nestvarno teških čudovišta i paklenog grajndovanja ali ovog puta je sve to malo pristupačnije, povezivanje sa drugim lovcima malo lakše, oružja malo ekstravagantnija a JuTjub puniji dubinskih tutorijala koji pomažu čoveku da posle dvadesetak sati udaranja glavom u betonski zid ne siđe sa uma baš potpuno. Monster Hunter igre su uvek citirane kao jedan od najočiglednijih uticaja na Dark Souls serijal. Da su u istoj godini, u istom kvartalu na zapadu izašle Bloodborne (sa oružjem koje direktno citira MH) i MH4U je neka vrsta demonskog blagoslova.

Life is Strange je pokazao da je život uistinu čudo. Igra je uspela da prevaziđe takve otežavajuće okolnosti kao što su

   
• glupo sub-kusturičasto ime
• sredovečne Francuze koji pišu dijalog za američke tinejdžerke
• relativno neuspešnu prvu igru relativno nepoznatog francuskog studija, koja je bila u sasvim drugom žanru
• poređenja sa Telltaleovim igrama od kojih je prekopirana bazična mehanika

i da zablista sa svojom kombinacijom ozbiljne pripovedačke ambicije, priče koja je uspela da se očeše o naučnu fantastiku, horor i eksploataciju a da opet u srži očuva humanistički fokus na međuljudske odnose, kao i produkcijske kvalitete koji su je postavili iznad drugih, u teoriji boljih narativnih avantura ove ili prethodnih godina. Ja sam igru bindžovao za jedan vikend i uživao.

SOMA je, avaj, igra koju gotovo niko ne pominje na svojim listama igara godine iako je ovo veoma sigurna ekstrapolacija Penumbra i Amnesia predložaka i verovatno najstrašniji naslov koji ste mogli da igrate u godini u kojoj su horor igre praktično zatrpale distribucijske kanale po internetu. Šveđani su za ovu priliku radnju igre postavili u naučnofantastično okruženje i, kako već rekoh, potpuno rezurektovali autentični egzistencijalni užas System Shock igara, dopunili ga oprobanim no-combat survival horror mehanikama i uz solidnu produkciju, pisanje i glumu uspeli da isporuče jednostavnu ali jako efektnu i memorabilnu igru koja se bavi proučavanjem jastva i opstanka rase na dirljiv i upečatljiv način.

Batman: Arkham Knight je pomalo nezasluženo nezastupljen na godišnjim listama, u velikoj meri zahvaljujući skandalu vezanom za (i dalje nedovoljnu) funkcionalnost PC porta. Ovo je šteta jer iako pričamo o igri koja je sjajni fokus Arkham Asyluma raspršila na bezbroj različitih strana, ona je i uspela da mnogo toga što je poželela da uradi - uradi dobro. Zato je ovo i najdarežljiviji Arkham naslov, koji uspeva da ima i raznovrsne bosfajtove i interesantne vozačke deonice i forenzičke elemente i da Detective Mode ne bude prezastupljen. To da je veliko otkriće u vezi sa identitetom samog Viteza zapravo vrlo malo, predvidivo otkriće mi nije smetalo (uostalom, Rocksteady i Warner su sami krivi što nisu ponovo zvali Paula Dinija da piše) jer je ovo najudobniji, najizdašniji Betmen koga sam ikada igrao. Plus, naravno, klasični TV kostim!!!!!

Da malo ubrzamo da ne bismo ovde bili do jutra. Na cRPG strani dobili smo izvanredni Pillars of Eternity. Kažem "izvanredni" iako sam ga igrao premalo da bih imao velike utiske o igri koju sam kikstartovao pre tri godine, ali topik na ovom forumu posvećen igri je, mislim, dovoljna potvrda. Obsidian su konačno svoji na svome i uspehom ove igre je, mislim, utemeljeno da su IE-style RPGovi ponovo dovoljno primamljivi za dovoljno publike da posvećeni manji developeri imaju komercijalnog rezona da se njima bave. Zato smo dobili i Underrail, beskompromisni srpski postapokaliptični izometrijski RPG sa jakim odjecima Fallouta ali i mnogo interesantnih varijacija (oddity sistem sticanja iskustva, na primer) i kompleksnim sistemima koji se dopunjavaju na zastrašujući ali na posletku i elegantan način. Istovremeno, jedan čovek je završio svoju decenijsku misiju kreiranja RPG igre po sopstvenom ukusu i Age of Decadence je izazvao pravu malu buru revolta na Steamu svojom pogolemom težinom ali i divljenje posvećenih RPG aficionadosa svojom otvorenošću i dubinom. Drug Neomeđeni tvrdi da je igra i pored svoje percipirane težine fer, ako se čovek potrudi da iščita upustva i treba mu verovati. Konačno, Shadowrun: Hong Kong je još jedna potvrda da Harebrained Schemes znaju šta rade i igra koju ja nisam stigao ni da pipnem (a kikstartovao sam je) a koja je diljem interneta ocenjena kao možda do sada najbolji uradak u ributovanom Shadowrun serijalu. S obzirom da nam uskoro stiže Torment ToN pa posle i Bard's Tale, mislim da ljubitelji cRPGova nemaju čega da se plaše.

Ljubitelji platformskih igara, pak, su isto imali lepu godinu. Nikada nisam stigao da zaigram Ori and the Blind Forest ali je planiram jer su ljudi koji su je igrali prepuni svakovrsne hvale. Microsoft je publikovao ovu prelepu Metroidvania-sreće-studio-Ghibli igru i mada je na Xboxu i PC-ju obavila solidan posao, greota je da se nikada neće pojaviti na Playstationu i Wii U-u... No te su platforme imale svoje platformere za ponos. Axiom Verge je igra koju sam iščekivao sa mnogo nade i strepnje. Delo poludecenijskog pregalaštva jednog jedinog čoveka Axiom Verge je izašla baš u godini kada je Nintendo razočarao ljubitelje Metroid franšize najavom spinof igre u kojoj nema omiljenih Metroid elemenata: samoće i Samus Aran. Time je primetniji zastrašujući kvalitet Axiom Verge, igre koja je klasičnu Super Metroid formulu tako dobro razumela i tako dobro esktrapolirala da sam ja i dalje zapanjen kako nešto ovako dobro uopšte postoji. Dvodimenzionalni, akcioni platformer u fantazmagoričnom naučnofantastičnom okruženju sa interesantnim narativom i neverovatnom kolekcijom kreativnog oružja? Axiom Verge je dovoljno dobar da može da se poredi sa mojim uspomenama na vrhunske igre osamdesetih i devedesetih.

Oh, pa onda, i Nintendo je imao interesantnu godinu i izdao nekoliko izvrsnih igara od kojih je možda najimpresivniji Yoshi's Woolly World. Mnogi smatraju klasični Yoshi's Island najboljom platformskom igrom koju je Nintendo ikada napravio (što je besmislica, Yoshi's Island je izvanredna igra ali nije Super Mario World) a Yoshi's Woolly World zapravo nije "nastavak" ove igre (već smo imali Yoshi's New Island) već neka vrsta sublimacije svih Nintendovih ideja vezanih za "otvorenije" 2D platformere i pričamo o izvanredno bogatoj, zabavnoj platformskoj igri prepunoj tajni, intrigantnih mehanika, sa eskalirajućom težinom koja obezbeđuje da počinjete sa čupanjem kose tek kada ste već dobrano navučeni na ovaj perfektno dizajnirani svet od vunice.

Nintendo je godinu započeo i takoreći fenomenalnim naslovom Captain Toad: Treasure Tracker, igrom nastalom iz kolekcije minigara u Super Mario 3D World i ako je iko ikada pomislio da će Nintendo pokvariti magiju proširenjem formule na punokrvni naslov, kao i da platformska igra bez skakanja ne može da bude dovoljno dobra da zadrži pažnju igrača tokom deset ili petnaest sati, ovo je najbolji moguć demantij. CTTT je beskrajno šarmantna igra koja od igrača zahteva više cerebralnog rada nego brzih refleksa i primer naslova koji omogućava intergeneracijski, jelte, bonding.

Nintendo je HAL Laboratory zaposlio i na proizvodnji Kirby and the Rainbow Curse, raskošnom nastavku Canvas Curse sa DS-a. Kirby igre su tradicionalno igre vrlo blage krive izazova ali i igre natrpane inteligentnim i kreativnim, neretko bizarnim idejama. Ovaj platformer za Wii U je savršeno spojio tač-skrin i stylus pokazujući nam odbljesak neke hipotetičke budućnosti u kojoj bi igre za mobilne platforme legitimno imale ovaj nivo dubine i kreativnosti.

Naravno, Super Mario Maker je na kraju ispao ogroman hit - iako nije pomogao da se prodaja zlosrećnog Wii U ikako ubrza - i JuTjub fenomen, baš kako je Nintendo i planirao. Decenije ROMhackova klasičnih Super Mario igara pripremile su teren za vrhunski udobnu i intuitivnu kolekciju alata i materijala za kreiranje često šokantno maštovitih Super Mario pastiša a samo Nintendova još uvek nedovoljna snalažljivost sa tim nekim internetom sprečava ovu igru da eksplodira još jače.

Ali zato je tu bio Splatoon, igra nekarakteristična za Nintendo po više osnova - pravili su je developeri mlađe generacije, bez dokazanih uspeha u prošlosti i previše nadzora od strane Nintendovih veterana, u pitanju je multiplejer šuter iz trećeg lica - ali igra sa kojom je Nintendo uspešno revolucionisao onlajn šuter. Splatoon je igra dobrog raspoloženja u kojoj su i igrači sporih refleksa i nepreciznog nišanjenja u mogućnosti da smisleno doprinesu pobedi svog tima, igra gde se ne meri čiji je veći već, er, ko je uspeo više kvadrature da poškropi svojim, hm, mastilom...

Naravno, i na polju JRPG-a, Nintendo je godinu zatvorio jednim od najiščekivanijih a onda i najhvaljenijih naslova u poslednjih nekoliko sezona. Xenoblade Chronicles X se od prethodne igre (Xenoblade Chronicles)  razlikuje po mnogo osnova, udarajući akcenat na otvoreni svet, vrtoglavu akciju i raskošne eksterijere u kojima se radi MNOGO grajnda Monster Hunter uticaji su nesumnjivi, a to ovaj metaserijal (započet još 1998. Godine sa Xenogears) odvodi na nova, neistražena mesta.

Sa druge strane planete, naravno, Bethesda je izbacila Fallout 4 i napravila još jedan komercijalni urnebes iako se većina igrača slaže da je ovo samo Fallout 3 sa nakalemljenim elementima Minecrafta. Opet, nije da to zvuči kao nešto loše. Ja još nisam ni pipnuo ovu igru ali bez sumnje je da ću u njoj uživati jednom kada stigne na red.

Na potpuno drugom kraju skale, ponovo Nintendov HAL Laboratory studio je napravio jednu od najinteligentnijih i najšarmantnijih misaonih igara poslednjih godina. Boxboy je varljivo jednostavna igra o kvadratu sa nogama koji može da kreira druge kvadrate, spaja ih i penje se na njih ili ih kači za ivice poput kuke ili mostića i igra koja posle nežnog, umirujućeg početka kreće da igrački mozak uvrće i proširuje na takve načine da do kraja prolaska kroz kampanju radite stvari koje ne samo da vam na početku ne bi pale na pamet, već za koje biste se zakleli da nikada ne bi mogle da se urade. Nastavak nedavno najavljen. Neodoljivo!

Sunless Sea je izašao iz Early Access faze početkom godine i bio jedan od najelegantnijih indi hitova već time što se radi o sporoj, odmerenoj, tekstom bremenitoj igri a ne o bučnom 8-bit platformeru ili survival mučenici. Failbetter su besprekorno spojili pripovedačku dubinu Fallen London sa blagim roguelike elementima i podarili nam igru snolikog istraživanja i nežne lavkraftovske jeze.

Olli Olli 2: Welcome to Olliwood je tek jedna od mase izvanrednih indi igara koje su PS+ pretplatnici dobili da igraju bez dodatnog troška i nastavak jedne od meni najdražih indi igara poslednjih godina. A to kažem kao čovek koji ni u životu ni u igrama nema interesovanja za skejtbording. Jednostavnost i kompleksnost uvezani na izvanredno prirodan način krasili su i prvi Olli Olli a ovaj nastavak je bolji u svemu i uspeo da se probije do ove liste tamo gde su mnoge druge izvrsne indi igre (Hotline Miami 2: Wrong Number ili Jotun ili No Hero) za dlaku omašile.

Ono gde omašaja nema je Kleijev izvanredni potezni špijunski naslov Invisible Inc. Kupljena još u Early Access fazi (jer Klei su sa Don't Starve kod mene isposlovali MNOGO poverenja u svoje Early Access buildove), ova superšarmantna izometrijska šunjačka igra je u punoj meri opravdala svoju ,,XCOM sreće Mission Impossible" premisu i mada još imam da joj se vratim u fulu, ona cementira moje poverenje u Klei kao jedan od najboljih indi studija na svetu.

Kerbal Space Program je takođe napustio Early Access i zaigrao na centralnom terenu. Ja ovu igru verovatno nikada neću igrati ali ne mogu da ne ukažem na naslov koji od igrača pravi inženjere a od inženjera igrače.

Her Story je, na moje ogromno zadovoljstvo krasio godišnje liste brojnih novinara i igrača. Još jedna od igara kojima ću se vratiti kad stignem, Her Story je, pak, i ona retka vrsta: igra koju je pravio jedan čovek, koja ne samo da je originalna (i varljivo prosta) po mehanici već i uzima jednu sasvim prokazanu produkcijsku tehniku (Full Motion Video, to jest digitalizovan snimak kamerom živih ljudi) i oko nje zatim kreira izvanredno zanimljiv Murder Mystery zaplet u kome se igra na igrača oslanja da ima dovoljno mozga i strpljenja da se snađe. Uspeh Her Story će, prezjumabli, da skrene pažnju i na druge slične naslove, poput Contradiction.

Undertale je naslov koji je osvojio igrače na prečac, postao bona fide komercijalni gigant na Steamu i čak izazvao pravu oluju po raznim internet zabitima kada je pobedio na Gamefaqsovom glasanju za najbolju igru svih vremena. (Napomena: ovo glasanje ne shvatati PREVIŠE ozbiljno.) Ova (zapadna) varijacija na klasične JRPG formate (prevashodno Earthbound) je svet zapanjila svojim inteligentnim dizajnom, žanrovskom disforijom gde su RPG, avantura i, er, bullet hell shooter spakovani u istu kutiju a da to deluje pametno i duhovito a ne zbunjeno, kao i stalnim rušenjem četvrtog zida tako da vas istovremeno podseti da igrate video igru ali i zašto to volite da radite.

The Beginner's Guide sam već pominjao kao jednu od najemotivnijih igara ove godine i ispostavlja se da je ova, druga igra Daveyja Wredena, bazirana na istraživanju depresije i izolacije koju kreira hiperubrzana komunikacija našeg vremena, i dalje intrigantna pa i šokantna za mnoge ljude sa i dalje živim diskusijama o tome da li je, možda, ono što se u njoj događa, zapravo istina.

Dying Light je novi Techlandov zombi poduhvat koji, kako se ispostavilo nije mogao doći u bolje vreme. Dead Island je, čini se, definitivno završena priča a Dying Light, koga još nisam igrao, mnogi hvale kao osvežavajuću promenu originalne formule.

Rise of the Tomb Raider niko koga poznajem nije igrao jer niko koga poznajem nema Xbox One, ali igra stiže na PC za tri nedelje. Oni koji je jesu igrali kunu se da je odlična, ali mnogo slabija prodaja od prethodnika će, nadam se, biti opominjući poziv Microsoftu i Square-Enixu da se uzmu u pamet.

I, da završimo sa očiglednim. Rocket League je igra koja je došla naizgled niotkuda i pokorila internet. Izlazeći istovremeno na Steamu i kao PS+ poklon kritična masa igrača koji su hteli da makar vide kako to taj fudbal sa automobilima može da izgleda je bila dovoljna da od kurioziteta napravi izvanredno popularan hit. Mnogo se mastila prosulo da se objasni zašto je ova Psyonixova igra tako uspešna kada gotovo identična igra od pre sedam godina, Supersonic Acrobatic Rocket-Powered Battle-Cars nije uspela da bude išta više od prolaznog kurija, ali nije da je to nama bitno. Rocket League je, rekao sam već, igra koju mogu da zavole i ljudi koje apsolutno ne interesuju fudbal i automobili (na primer, potpisnik ovih redova) a koja ima ono što je klasične, legendarne igračke naslove učinilo klasičnim i legendarnim: ovo je igra koju shvatate za pet minuta a zatim učite sledećih dvadeset godina. Uz to je ludo zabavna.

Quote from: Meho Krljic on 07-01-2016, 13:57:35

Rise of the Tomb Raider niko koga poznajem nije igrao jer niko koga poznajem nema Xbox One, ali igra stiže na PC za tri nedelje. Oni koji je jesu igrali kunu se da je odlična, ali mnogo slabija prodaja od prethodnika će, nadam se, biti opominjući poziv Microsoftu i Square-Enixu da se uzmu u pamet.

Ja ću igru ovih dana preorderovati. Generalno, Tomb Raider igra je za mene te godine koje je izašla imala najbolji gejmplej, tako da, ako su tvorci nastavili u tom maniru, daću naslovu preorder šansu

Inače, Mehmete, lepi tekstovi.

Quote from: Meho Krljic on 07-01-2016, 13:57:35
Da malo ubrzamo da ne bismo ovde bili do jutra. Na cRPG strani dobili smo izvanredni Pillars of Eternity. Kažem "izvanredni" iako sam ga igrao premalo da bih imao velike utiske o igri koju sam kikstartovao pre tri godine, ali topik na ovom forumu posvećen igri je, mislim, dovoljna potvrda. Obsidian su konačno svoji na svome i uspehom ove igre je, mislim, utemeljeno da su IE-style RPGovi ponovo dovoljno primamljivi za dovoljno publike da posvećeni manji developeri imaju komercijalnog rezona da se njima bave. Zato smo dobili i Underrail, beskompromisni srpski postapokaliptični izometrijski RPG sa jakim odjecima Fallouta ali i mnogo interesantnih varijacija (oddity sistem sticanja iskustva, na primer) i kompleksnim sistemima koji se dopunjavaju na zastrašujući ali na posletku i elegantan način. Istovremeno, jedan čovek je završio svoju decenijsku misiju kreiranja RPG igre po sopstvenom ukusu i Age of Decadence je izazvao pravu malu buru revolta na Steamu svojom pogolemom težinom ali i divljenje posvećenih RPG aficionadosa svojom otvorenošću i dubinom. Drug Neomeđeni tvrdi da je igra i pored svoje percipirane težine fer, ako se čovek potrudi da iščita upustva i treba mu verovati. Konačno, Shadowrun: Hong Kong je još jedna potvrda da Harebrained Schemes znaju šta rade i igra koju ja nisam stigao ni da pipnem (a kikstartovao sam je) a koja je diljem interneta ocenjena kao možda do sada najbolji uradak u ributovanom Shadowrun serijalu. S obzirom da nam uskoro stiže Torment ToN pa posle i Bard's Tale, mislim da ljubitelji cRPGova nemaju čega da se plaše.

Okej, da pokušam da dodam par napomena u vezi jedinog žanra koji sam sposoban da komentarišem. Osim po oživljavanju žanra, godinu karakterišu brojne EE verzije ranijih igara. Postalo je bolno očigledno koliko je mukotrpan posao skrpiti dobar RPG i da izdavačima postaje sve primamljivije da šalju u prodaju ne baš sasvim dovršene proizvode, koje će kasnije u dužem vremenskom periodu glancati i usavršavati. Najćešće zbog toga što se pravljenjem RPG-ova ipak prevashodno bave manji studiji koji baš ne plivaju u parama, zbog čega najčešće bivaju prinuđeni na ovakve nepopularne poteze. Tako smo dobili Divinity: Original Sin EE, Wasteland 2 je dobio Director's Cut, a obsidianovci su mehaniku Pillars of Eternityja menjali češće nego donji veš (bar se nadam da tako stoje stvari). AoD, igra za koju se tvrdilo da će se pojaviti tačno onakva kakva treba da bude, doživela je veliki broj unapređenja i ubrizgano joj je poprilično novih sadržaja u ovih 3-4 meseca, tako da ni ona nije izbegla to prokletstvo. Prilično sam siguran da je tu bar još jedan naslov na koji sam zaboravio, ali...

... da pređemo na lepši deo priče. PoE je zaista zaista, i pre i posle ovih silnih izmena, odlična igra kojoj vredi posvetiti pažnju. Witcher 3 je možda prvi dobar open world RPG nakon drugog Gothica, možda i najbolja igra ovog podžanra, što ne zaključujem na osnovu ličnog igračkog iskustva, već priloga druga Meha na temi o igri (da, zapravo gledamo onaj silni video materijal koji nam prilažeš!!!) i razgovora o istoj sa određenih sajtova. Age of Decadence i Underrail su apsolutni trijumf i najveći žal u meni za ovu godinu, kada je o RPG-ovima reč, je što mali timovi koji stoje iza ovih igara najverovatnije neće naročito dobro finansijski proći jer su igre za savremene igrače izgleda previše zahtevne. Šteta, jer obe imaju mnogo šta da prikažu, AoD blista na terenu izbora i posledica, Underrrail na polju istraživanja i građenja lika, a obe imaju predobre i veoma različite turn based sisteme borbe.

U poređenju sa prethodno nabrojanim, Shadowrun: Hong Kong bi se čak mogao nazvati razočaranjem (rekao bih da ipak većina igrača smatra Dragonfall mnogo boljom igrom), a radi se o sasvim solidnom naslovu koji pruža tridesetak sati dobre zabave (kada niste u matrixu).

Da, čuo sam da je izašao i novi Fallout. Priča se da je okej pucačina.

I da na kraju dodam, nakon još jednog Mehovog hvalospeva Bloodbornu i Dark Souls serijalu, odlučio sam da stavim prokleti Dark Souls kec na višlistu i pokušam ponovo sa njim. Obećao sam sebi da ću biti malko manje zadrt u novoj godini. Ima li ikakve veze koju verziju igre nabavljam?

Neomeđeni, dođe mi da te sad izljubim Koliko je meni poznato za PC postoji isključivo Dark Souls - Prepare to die edition, verzija igre sa integrisanim dlc -om. Kad budeš rešio da igraš, javi se ovde da ti pomognem oko neophodnih fixeva za grafiku i m&t kontrole (osim ako ne planiraš džojpedom da igraš, ako je tako, počeću opet da verujem u deda mraza ).

Žao mi je, ali bradati dekica sa kočijom na rogati pogon ne postoji. 


Ali javljam se za te fikseve, čim nabavim igru. Valjda je s vremena na vreme stavljaju na neki popust, makar 20%.

Druze Neomedjeni, imam li ja vas na steamu i koji vam je nick?

Poslano sa mog SM-N910C koristeći Tapatalk

Jok. Nick je isti kao i ovde, i na steamu i na GOG-u, druže Perine.

Quote from: neomedjeni on 07-01-2016, 19:59:36
Jok. Nick je isti kao i ovde, i na steamu i na GOG-u, druže Perine.

Hm...ne mogu da te pronađem koristeći taj nick. Jesi siguran da to ime koristiš pri logovanju na steam?

Meho, Tom Čik je stavio Arkham Knight (verziju za Playstation, normalno) na drugo mesto svoje liste najboljih igara iz 2015. Ali, u pravu si, ne pominje se često, mada me to ne zanima, jer znam kako viralno funkcionišu igrački mediji.

Iz moje perspektive, najzapostavljenija igra godine je Invisible inc, zato što je stvarno odlična, a pominje se još redje.

Nema te Neomeđeni. Ni kao NeomeĐeni ni ovako, sa Dj.

Quote from: neomedjeni on 07-01-2016, 18:57:34
Žao mi je, ali bradati dekica sa kočijom na rogati pogon ne postoji. 

Mnogo je dva čuda za jedan božić, nema veze, možda sledeće godine...

Neomeđeni se na Steamu zove vladeemilosevic. Pa ga potražite tako. Poklonio bih mu ja Dark Souls al sam trenutno u minusu na tekućem 

Quote from: Meho Krljic on 07-01-2016, 22:31:03
Neomeđeni se na Steamu zove vladeemilosevic. Pa ga potražite tako. Poklonio bih mu ja Dark Souls al sam trenutno u minusu na tekućem 

Da, pa, ista stvar kod mene. Ali za ubuduće, trebala bi plata biti negde sredinom meseca, pa reko' da čoveku barem poklonim Banner Sagu kad ista legne na račun.

    Ljudski.

Nego, par komentara i dopuna.

Quote from: neomedjeni on 07-01-2016, 16:36:04
Age of Decadence i Underrail su apsolutni trijumf i najveći žal u meni za ovu godinu, kada je o RPG-ovima reč, je što mali timovi koji stoje iza ovih igara najverovatnije neće naročito dobro finansijski proći jer su igre za savremene igrače izgleda previše zahtevne. Šteta, jer obe imaju mnogo šta da prikažu, AoD blista na terenu izbora i posledica, Underrrail na polju istraživanja i građenja lika, a obe imaju predobre i veoma različite turn based sisteme borbe.

Mislim da ovde stvari nisu suviše crne. Ove igre jesu za odabranu publiku i nikako neće imati mejnstrim komercijalni doseg (ali nisu ga imale ni IE igre, ne treba da mislimo da su Baldur's Gate ili Icewind Dale bile igde u blizini Tomb Raider ili Final Fantasy vršnjaka) ali je prednost što ih prave jako mali timovi i što je word of mouth reklama za njih dosta jaka pa mislim da se ovi ljudi neće obogatiti ali da će moći da nastave da rade to što rade u srazmerno udobnim uslovima. Opet, jasno je da nije svako ni Brajan Fargo - treba imati njuha i za biznis.

Quote from: ridiculus on 07-01-2016, 21:11:47
Meho, Tom Čik je stavio Arkham Knight (verziju za Playstation, normalno) na drugo mesto svoje liste najboljih igara iz 2015. Ali, u pravu si, ne pominje se često, mada me to ne zanima, jer znam kako viralno funkcionišu igrački mediji.

Iz moje perspektive, najzapostavljenija igra godine je Invisible inc, zato što je stvarno odlična, a pominje se još redje.

Ja sam čak imao utisak da je više ljudi pominjalo Invisible Inc. nego Arkham Knight, ali moguće da nismo čitali iste liste. U svakom slučaju, Klei su sa ovom igrom postigli pogolem uspeh i to me ekstremno raduje.

E, sad, dopune, zavoravio sam dve igre koje su svaka na svoj način kamenovi međaši i jako dobri naslovi, ali sam ih toliko dugo imao u Early Accessu (jednu sam i kikstartovao) da sam zaboravio da su prošle godine izašle u fulu.

Jedna je Introversionov Prison Architect, izvrsna menadžment simulacija koja je pokrenula i mnoga sociološka promišljanja među igračkom inteligencijom (iako Britanci tvrde da nisu imali na umu kritiku američkog kaznenog sistema. Druga je naravno Chaos Reborn, o kojoj imamo i zaseban topik, novi komad taktičke genijalnosti legendarnog Juliana Golopa i igra sa dubolim korenima u osamdesetima a opet sa jako svežim idejama. Obe sam igrao nedovoljno u njihovim završenim verzijama da dajem reprezentativne komentare.
Treća igra koja meni nije bila na radaru ali je obeležila godiunu svakako je Cities: Skylines koja je posle EA-ovog blama sa poslednjim SimCity preuzela štafetu najvoljenije simulacije Siniše Malog i usrećila mnoge igrače.

QuoteJa sam čak imao utisak da je više ljudi pominjalo Invisible Inc. nego Arkham Knight, ali moguće da nismo čitali iste liste. U svakom slučaju, Klei su sa ovom igrom postigli pogolem uspeh i to me ekstremno raduje.

Da, mislim AK je bio tema velikog broja diskusija kad je izašao, ali na kraju godine ga nekako nema, dok se Invisible Inc. plasirao na liste do kojih je meni stalo...

Sve u svemu, iako imam utisak da sam se vrlo slabo igrao 2015. godine, ispada da sam gotovo sve igre koje je Meho boldovao ili:
1. Igrao
2. Imam na wishlistu i samo čekam priliku
3. Bar čuo za njih, ali me ne interesuju preterano

Svakako imati na umu da smo mi već stariji ljudi sa zaposlenjima i obavezama i da je naše shvatanje "igre godine" time neizostavno obleženo. Primjerice, mi i dalje u dobroj meri o igrama razmišljamo kaao o proizvodima sa nekakvom konačnom formom, iako veliki broj igrača zaista igre igra kao uslugu. U tom smislu, ja nisam pomenuo ni jednu MOBA igru, ni jednu F2P igru, ni jedan MMO, iako su bez sumnje mnoge od njih igre godine po raznim osnovama.

Edit: Maj gad, tridesetpethiljaditi post 

Quote from: Perin on 07-01-2016, 22:38:34

Quote from: Meho Krljic on 07-01-2016, 22:31:03
Neomeđeni se na Steamu zove vladeemilosevic. Pa ga potražite tako. Poklonio bih mu ja Dark Souls al sam trenutno u minusu na tekućem 

Da, pa, ista stvar kod mene. Ali za ubuduće, trebala bi plata biti negde sredinom meseca, pa reko' da čoveku barem poklonim Banner Sagu kad ista legne na račun.

Quote from: Perin on 07-01-2016, 22:38:34

Quote from: Meho Krljic on 07-01-2016, 22:31:03
Neomeđeni se na Steamu zove vladeemilosevic. Pa ga potražite tako. Poklonio bih mu ja Dark Souls al sam trenutno u minusu na tekućem 

Da, pa, ista stvar kod mene. Ali za ubuduće, trebala bi plata biti negde sredinom meseca, pa reko' da čoveku barem poklonim Banner Sagu kad ista legne na račun.

Jao, hvala drugari, najbolji ste, ali stvarno nema potrebe. Jedna od lepših stvari koja mi se desila krajem godine je da sam dobio unapređenje na poslu, pa finansijski znatno bolje stojim nego ranije (jer još uvek nismo ukinuli taj varvarski običaj da sa unapređenjem u paketu ide i bolja plata, jelte).

Ove popuste čekam čisto jer je uvek zauvar uštedeti bar neki evro i jer ionako trenutno paralelno igram Underrail i Baldurs Gate 2 EE, a iza ćoška me u februaru čekaju Baldurs Gate: SoD i White March 2 koje ću verovatno nabaviti i instalirati odmah, tako da imam vremena za DS i BS. Ali obe su mi u planu za 2016. godinu, makar zbog njih patio moj pravosudni!!!

Samo se ti opusti. Na kinguinu sve te igre mogu da se nabave kao da su na popustu na Steamu, tako da...

Sem toga, ja imam neku praksu da na svakoj plati poklonim nekome neku igru.

Poslano sa mog SM-N910C koristeći Tapatalk

Quote from: Meho Krljic on 07-01-2016, 23:03:13

Quote from: neomedjeni on 07-01-2016, 16:36:04
Age of Decadence i Underrail su apsolutni trijumf i najveći žal u meni za ovu godinu, kada je o RPG-ovima reč, je što mali timovi koji stoje iza ovih igara najverovatnije neće naročito dobro finansijski proći jer su igre za savremene igrače izgleda previše zahtevne. Šteta, jer obe imaju mnogo šta da prikažu, AoD blista na terenu izbora i posledica, Underrrail na polju istraživanja i građenja lika, a obe imaju predobre i veoma različite turn based sisteme borbe.

Mislim da ovde stvari nisu suviše crne. Ove igre jesu za odabranu publiku i nikako neće imati mejnstrim komercijalni doseg (ali nisu ga imale ni IE igre, ne treba da mislimo da su Baldur's Gate ili Icewind Dale bile igde u blizini Tomb Raider ili Final Fantasy vršnjaka) ali je prednost što ih prave jako mali timovi i što je word of mouth reklama za njih dosta jaka pa mislim da se ovi ljudi neće obogatiti ali da će moći da nastave da rade to što rade u srazmerno udobnim uslovima. Opet, jasno je da nije svako ni Brajan Fargo - treba imati njuha i za biznis.

Tja, pretpostavljam da je istina negde između. Iron Tower je vrlo otvoren kada se radi o podacima o prodaji svoje igre i prošle subote su objavili da je do sada prodato 32 746 kopija. Koji primerak gore ili dole, razume se. Istovremeno, radi se na maloj hack&slash igri smeštenoj u AoD svet i tim je počeo da skicira svoj novi projekat, RPG smešten na ogromni svemirski brod (njihove ideje su me u velikoj meri podsetile na Urt Novog Sunca, odnosno dešavanja u prvoj polovini te knjige, ako se sećate Severijanovih muka da preživi rat između brojnih frakcija na ogromnom brodu koji ga je nosio ka dalekoj planeti). Međutim, u momentu kada je AoD izašao, obznanjeno je kako, da bi studio opstao, mora da proda 45 000 kopija igre. Evo, četiri meseca kasnije, nisu baš toliko blizu tom cilju, mada situacija nije baš ni očajna. Valjda.

Ma, prodaće, nemam ja tu brige. To je tip igre koji se prodaje jako dugo (kako to kažu na američkom "has a long sales tail") i čim uleti u sledeći steam popust prodaće tonu kopija. Prodati ovoliko komada za četiri meseca bez ikakve reklame ili ikakvog marketinga, plus bez toga da su ga neki uticajniji sajtovi poput Kotakua ili Destructoida nešto specijalno gurali (poput recimo Undertail ili Mushroom 11), plus da je u pitanju hardcore igra, to je priličan uspeh i obećava.

Evo i liste najhrišćanskije pozitivnih igara 2016. godine. Iako bi čovek očekivao da će sad to da bude neka sprdnja - nije. I Metal Gear Solid V i  Fallout 4 i Her Story i The Beginner's Guide i SOMA i Rocket League su u prvih deset:

Gamechurch's 2015 Games Jesus Loves

Kako nikad nisam ostvarila svoj večiti san "detektivka da budem" , ova igra Her story mi zvuči super, tj. ako zaista zahteva upotrebu mozga.

Pa, zahteva. Nije baš ko Boxboy, al zahteva promišljanje i povezivanje. Možda čak i... zapisivanje 

Quote from: Father Jape on 07-01-2016, 23:20:33

QuoteJa sam čak imao utisak da je više ljudi pominjalo Invisible Inc. nego Arkham Knight, ali moguće da nismo čitali iste liste. U svakom slučaju, Klei su sa ovom igrom postigli pogolem uspeh i to me ekstremno raduje.

Da, mislim AK je bio tema velikog broja diskusija kad je izašao, ali na kraju godine ga nekako nema, dok se Invisible Inc. plasirao na liste do kojih je meni stalo...

Dobar deo lista koje se ovde prate su pisicentrične. Možda je problem u tome. Ili bar deo problema.

U toku noći ću staviti Čikovu listu 26 najboljih video-igara, kao i 12 koje su potcenjene, i treba ih makar probati. Kao i uvek, vrlo specifičan izbor, gotovo ekscentričan.

Ali, pošto mi je Čik prva referenca kada pričamo o strategijama, simulacijama (i stonim igrama), evo šta on kaže o pomenutom Cities: Skylines, sumirano u jednoj rečenici, u članku o najprecenjenijim igrama:

QuoteA decent once-and-done entry in a genre that should be characterized by limitless gameplay

Da, čini se da je Cities: Skylines užasno profitirao na razočaranju masa SimCityjem...

Rekoh 26 igara, a ono 27!

Tom Chick's top games of 2015:
1. Massive Chalice
2. Arkham Knight
3. Renowned Explorers
4. Vietnam '65
5. Dirt Rally
6. Invisible Inc
7. Metal Gear Solid V
8. Hand of Fate
9. Prison Architect
10. Heroes of the Storm
11. Chaos Reborn
12. Rebel Galaxy
13. Big Pharma
14. Xenoblade Chronicles X
15. Warhammer: Vermintide
16. Broforce
17. Sunless Sea
18. SOMA
19. Mad Max
20. Victor Vran
21. Total War: Attila
22. Fran Bow
23. Anno 2205
24. Nuclear Throne
25. Age of Decadence
26. Star Wars: Battlefront
27. A Fistful of Gun

Neke igre, poput trećeg Witchera, Dying Light i Splatoon-a, nije igrao dovoljno da bi znao da li im je mesto na ovoj listi. Dalje, uvek je kod Čika neka vožnja na godišnjoj top listi (Dirt Rally ove godine); Vietnam '65 je suviše hardkor za većinu ljudi; Massive Chalice će mnogima izgledati kao čudan izbor... ali ima mnogih dokazano sjajnih stvari na njoj. Stavio je tu Heroes of the Storm, recimo, iako on generalno ne igra igre tog žanra.

I Broforce! The Expendables video-igara, samo sa manjim produkcijskim vrednostima i zabavnije. Zanimljivo je i da Čik tvrdi da je Atila zapravo dobra igra, a setimo se da se medju kritičarima on najjače obrušio na Rome 2 kada je ovaj izašao.

Dalje, Tom Chick's 12 Games You Didn't Play in 2015 But Should Have:

Bloodlust Shadowhunter
Skyshine's Bedlam
The Swindle
Warhammer 40,000: Regicide
Networm
Mini Metro
Conquest of Elysium 4
Beyond Sol
Human Resource Machine
Resident Evil: Revelations 2
Assassin's Creed: Victory
Sunless Sea

QuoteIn a year with Age of Decadence, Fran Bow, Arkham Knight, and a PC release of 80 Days, it's quite an accomplishment — but no surprise — that the best and most memorable wordsmithing is lurking in the dark caverns of Sunless Sea. Interestingly enough, also the best music.

ко нема у глави има у квоту

Quote from: дејан on 22-02-2016, 14:11:28
ево топика за тему са листама фаворита из (билокоје) прошле године (ако има сличан топик нек се сам јави, ја га нисам нашао!)


отварам је са листом из (омиљене ми) арсчетнике


спојлер - има и вичера, бладборна, андертејла, фолаута, метал гирова....

Ja još proveravao, video da si ti postovao na ovoj temi i zaključio da imaš neku svoju agendu 

старост је грозна, пријатељу!