ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Hm, dobih ovo malopre, pa možda ovde da ga prikačim čisto kao ilustraciju da je Đule ipak Đule, bez obzira koliko mi bilo teško da priznam :

Emir & Frozen Camels feat. Djule Van Gogh - NACRTAJ MI LJUBAV

Nema novog albuma

Sale bih možda i napunio. Ili ne bih. Nije ni važno. Kakve to veze ima. Nije to turizam, kaže frontmen ,,Azre"



Za sve koji su još uvek u nedoumici da li je kontroverzni muzičar, tekstopisac, autor 14 tomova sa prepevima klasičnih dela, Branimir Džoni Štulić zaista potpisnik pesama koje su se nedavno pojavile na Jutjubu, odgovor glasi: DA.

Sasvim neočekivano javio se u toku jučerašnjeg dana posle više uzaludnih telefonskih poziva i u svom stilu, na pitanje da li bi želeo da odgovori na neka pitanja za ,,Politiku", mrgodno odgovorio: ,,Ne!"

Ali, kako je vreme odmicalo, večiti buntovnik koji nikada nije pristajao na osrednjost, a koji već dvadeset godina živi u Holandiji, bivao je sve razgovorljiviji priznajući na kraju razgovora da se od novina i novinara ne može pobeći. I da je bolje reći i rečenicu, dve nego da novinari izmišljaju intervjue!

U Srbiji su ovih dana ljudi izgleda više zainteresovani da li ste Vi autor pesma objavljenih na Jutjubu nego kada će novi izbori.

– Hmmm. Je li?

Da li su to Vaše obrade?

– Moguće je da jesu. Uvek sam svirao i pevao. Nisam poznat po igranju hokeja. Ali, nije to obrada. Obrada bi bila kada bih od njih napravio tango, džez... U ovim pesmama nema radikalnih promena. Možda sam dodao malo ritma. Najbliže je standardu. Na primer, ,,Stojanka, bela Vranjanka" dugačka je pesma. Sažeo sam je i dodao ritam, ali sam sačuvao celu melodiju. To vam je kao kada odete u trgovinu i vidite da nešto ne štima sa pantalonama koje ste kupili. Ili su predugačke ili široke u kukovima. Pa morate da kratite, širite... Ali, napravite nešto najbliže originalu.

Spremate novi album?

– Nema novog albuma. Ne spadam ja u šou-biznis... Naprosto, kada me nešto veseli... Ionako se sve odvija i bez mene. Ali, nekada poželim da i mene bude tamo.

Napravili ste kult od sebe...

– Pas ne laje zbog sela, već zbog sebe. Vidim, godišnje nešto o meni napišu, ali ja sam tu stvarno objekat koji drugi seciraju.

Nostalgični ste?

– Ne. Ne mogu o tome kratko da pričam. Drugačije je bilo u ono vreme pre trideset godina, drugačije je sada. Sve se promenilo. Ili, nije. Čovek se menja, sve ostalo se menja.

Da li ćemo Vas u neko dogledno vreme videti na ovim našim prostorima?

– Da bih mogao da putujem, moram nešto da radim. Moram da imam razlog. Znate, dok ti nos nije začepljen možeš da dišeš. Shvatiš da imaš problem tek kada ti se nos zapušio. I tada reaguješ. Zapravo, uvek nekako ide. Mene mimo posla ništa nije zanimalo. Gubim vreme ako ne radim.

A koncerti? Zar ne želite opet da izađete pred publiku koja Vas je, ubeđena sam, i te kako željna. I sigurna sam da biste napunili sale...

– To je posao kao i svaki drugi. Kao kad imaš fabriku...

...ili, kada radiš za novine...

– Ha-ha. Sale bih možda i napunio. Ili ne bih. Nije ni važno. Kakve to veze ima. Nije to turizam. Kao kada vas ljudi pitaju zašto nemaš auto. A ti odgovoriš da možda i imaš, ali da nema asfalta ispred kuće ili da nemaš benzina... To je glupo pitanje. Sve ide svojim tokom.

A Vaše knjige? Da li ste zadovoljni onim što ste postigli?

– To je istorija koja me je uvek zanimala. Znate zašto sam ih napisao? Jer u vreme kada sam ja studirao toga nije bilo. Kada sam našao vremena, onda sam ih napravio. Ali, nije baš spomena vredno...

Ih, pa ne preterujte. Kako nije?

– Drago mi je da ih imam. Ali, treba još polirati. Ogroman je to posao, a sve treba da bude cakum-pakum. Falilo mi je još nekih šest meseci da sve doteram. A punih 20 godina sam radio. I još nisam završio. Pretpostavljam da hoću za nekih godinu dana.

Šta Vam je još ostalo?

– Plutarh. Svi da budu tamo. Kao kompletan set.

Da li Vam se svideo film o Vama koji je pre nekoliko godina prikazan na HRT-u?

– Nije mi se svideo jer nema veze sa mnom. Kakve ja veze imam sa '68. godinom?! Secirali su mene, a mislili na sebe. A ostalo... čovek može da priča šta hoće.

Da li će se ikada više ,,Azra" okupiti?

– Hmmm.

,,Azra", to ste Vi...

– To sigurno. Ali, promenilo se mnogo stvari. Stvarno je nemoguće odgovoriti. Čak i kada bi bila ista država, zamrznuta od pre 30 godina, opet ne bi bilo isto. Zanima me samo dobra pesma, dobra izvedba. Da sve dobro funkcioniše. To su neki standardi koji su mene zanimali. Samo me pesma interesuje ili knjiga koju radim. A sve ovo mimo mene, kakve to veze ima.

Možda su ljudi gladni tih nekih starih, dobrih vremena..

– Kada se svira, to je jedan kroz jedan. Kao kada ustaneš. Moraš da staneš čvrsto na obe noge. Kada sviram, meni je bilo isto. I onda i sada. Nije to bilo bolje vreme, možda samo što se muzike tiče. Ko zna kakav će biti ukus za trideset godina?! Ali, princip je isti....

.... sve ostalo su nijanse...

– Da, jeste. Može biti da je čovek lepši kada je mlađi. Kao i ljubav. Ili se dogodi ili se ne dogodi.

Da li ste se Vi promenili ili ste ostali lepi kao pre dve decenije?

– Ha. Nisam se gledao u ogledalu punih 20 godina. Ne znam šta da Vam kažem. Nemam viška kilograma. Eto. Ja sam sebi uvek isti. Ili nisam.

Da li ste se promenili u sebi?

– Nisam. Ne da bih ja video neku promenu. U stvari, ono što sam mogao da trpim kao mlađi sada ne mogu...

Niste tolerantni?

– E, da. Nisam o tome ni sa kim razgovarao. Je li to to?! Nekada samog sebe ne podnosim. Starim. I, u tom smislu muzika je lepa, pa zaboravim na sve i bude mi lepše. A to je suština.

-----------------------------------------------------------

U belom odelu na bini

U filmu koji Vam se nije svideo, ima i jedan deo gde vaši prijatelji pričaju kako ste se Bregoviću poverili da želite jednog dana da sedite na bini u belom odelu, svirate gitaru, a iza Vas devojke koje pevaju obučene u narodne nošnje i orkestar...da li je to tačno?

– Ne sećam se. Moguće je. Pa, i neka je napravio to što je napravio. A i kada bih se sećao cele priče, ne mislim da je to važno. Bar za mene.


http://www.politika.rs/rubrike/spektar/zivot-i-stil/Nema-novog-albuma.lt.html

Bio to na jutjubu Džoni lično ili neko drugi, hvala mu! Ladno je okačen kompletan koncert u Banjaluci iz 90.

Balkan Sevdah Shuttle Band, LIVE! (Banjaluka krajem Jula '90.)

Zabranjeno Pušenje - Kompilacija 365 Posleratna (1997-2009)



Evo ga, drugi deo kompilacije po mom izboru, i naravno da je sigurno još neka mogla da uleti, al' sam se kao ograničio na 25 komada tako da je to u principu to.

01. Nema nigdje nikoga
02. Od istorijskog Avnoja
03. Tri ratna havera
04. Zoka ja sam trudna
05. Halid umjesto Halida
06. Mozeš imat' moje tijelo
07. Fildžan viška
08. Kad dernek utihne
09. Pismo
10. Agent tajne sile
11. Jugo 45
12. Pos'o, kuća, birtija
13. Karabaja
14. Lijepa Alma
15. Arizona Dream
16. Raja iz škole
17. Počasna salva
18. Dobro dvorište
19. Sigurna vremena
20. Laku noć Stari
21. Džana
22. Pred zatvorenim šankom
23. Agregat
24. Kladimo se
25. Nije to (Čuva Bog Želju svog)

http://www.mediafire.com/download.php?195orp15ukcddqn

Quote from: Zika Kisobranac on 20-10-2007, 11:56:3328. maj 2004. | Ivan Zlatić

DRAGI, KADA ĆEŠ DOĆI?

Gay rock u YU 

Jes' da je bilo davno, ali zna li neko možda gde je objavljen ovaj tekst? Hoću da ga upotrebim kao jedan od izvora, pa mi treba tačna referenca. 

...nešto na srodnu temu, YU gay pop-classic doživljava obradu...

Sanja Ilić snimio pesmu sa sinom

Grupa ,,Balkanika" snimila je pesmu ,,Ljubi me na Ibici" u saradnji sa pop pevačem Andrejem Ilićem. Inače, Andrej je sin Sanje Ilića, frontmena ,,Balkanike" koji je pesmu ,,Ljubi me na Ibici" komponovao 1985. godine za grupu ,,Hladna braća". Pesma je u bivšoj Jugoslaviji bila veoma popularna. Sada su u novom elektro-pop izdanju Sanja i Andrej rešili da je ponovo predstave mlađoj publici.

- Andrej je snimio pesmu ,,Ljubi me na Ibici" sa nama i uskoro će nas obradovati spotom koji će režirati. Završio je režiju na Akademiji pre četiri godine i od tada nas neprekidno prati na turnejama po regionu i svetu. On režira serijal dokumentarnih filmova sa naše turneje. Mlađa publika ga veoma dobro zna kao izvođača pop muzike. Sada će biti specijalni gost na koncertima ,,Balkanike" - kaže Sanja Ilić.

Andrej Ilić je izvršio sve pripreme za snimanje spota ,,Ljubi me na Ibici" koje je planirano za 7. jun.

- Uskoro ulazimo u studio da uradimo spot. Naručili smo ogromne količine peska i izgradili pravi mali drveni grad. Sve će izgledati kao da smo na pravoj plaži na Ibici. Biće mi malo naporno da režiram i istovremeno budem izvođača na sceni, ali sve se može kad je organizacija dobra - priča Andrej.

http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/258224/Sanja-Ilic-snimio-pesmu-sa-sinom

Elvis J. Kurtović i njegovi amateri - Demo (1982)



Evo konačno jednog pravog, al' baš pravog rariteta, naime, čast mi je da vam predstavim, ladno sam došo u posed jedinog preživelog demo snimka kultnog new primitives sastava Elvis J. Kurtović. E sad, da vam ne bi kvario ugođaj jer je Elvis dole jako lepo opisao dešavanja iz tog ranog perioda grupe, samo ću napomenuti da je bek vokale otpevo, a to ćete i sami izvaliti, niko drugi do brat Nele Karajlić, dakle HAIL NELE! Osim toga na ovom demo snimku se nalazi i pesmica "Kažu mi da imaš novog dečka" koja se kasnije pod sličnim imenom ali uz skroz drugačiju muzičku podlogu pojavila na po meni najboljem albumu Pušenja "Dok čekaš sabah sa Šejtanom", i najiskrenije, to mi je možda i jedna od dve najjače stvari sa tog albuma uz neizbežno i neprevaziđeno "Stanje šoka". Za kraj tu je i pesmica pod nazivom "Prva ljubav" koja je, verovali ili ne, ladno pank obrada Đorđa Balaševića, samo sa, razume se, malko izmenjenim tekstom, što je i razumljivo za bendove tog, ako smem da kažem, zajebantskog kalibra. Uglavnom tih prvih godina Pušenje i Elvis su stalno menjali muzičare i to između sebe, pa je tako npr. prvi, originalni Elvis bio Sejo Sexon, da bi prelaskom u Pušenje tu titulu preneo na Mirka Srdića, koji je bogme evo nosi do dana današnjeg.

http://abraxas365dokumentarci.blogspot.com/2011/08/elvis-j-kurtovic-i-njegovi-amateri-demo.html

Evo o istom trošku... Kerbera!!!

Kerber je postao brend

QuoteJEDNA od najznačajnijih rok grupa bivše Jugoslavije ,,Kerber", posle punih 15 godina, sviraće u petak uveče pred beogradskom publikom na ,,Bir festu", na Ušću. Nastup počinje u 23 sata i trajaće do ponoći, a vođa i pevač kultnog niškog benda Goran Šepa Gale ističe da će to biti prilika da prestoničku publiku podsete na svoje nezaboravne hitove.

- Sat vremena nije dovoljno da publici kažemo ono što smo želeli, ali smo pripremili program koji će sve podsetiti na pesme koje se pevaju i danas - rekao je za ,,Novosti" Gale. - Posetioci mogu da očekuje živ nastup ,,Kerbera", u pravom smislu reči. Izbor bendova na festivalu je sjajan i mnogo se radujemo što ćemo svirati pred Beograđanima. Još od prošle godine razmišljamo o beogradskom koncertu, koji će biti pravo iznenađenje, ali još ne mogu da kažem kada će biti održan.


* Najavili ste izlazak i novog studijskog albuma, posle 15 godina pauze?

- ,,Kerber" radi na novim pesmama, ali sada su druga vremena i ne znam kada ćemo to iznedriti, jer producentske kuće ne postoje u pravom smislu. Mi smo i dalje u PGP RTS, naša saradnja traje godinama i u ovim uslovima je to otprilike to. Ali nama treba nešto više, potrebno je da u celu priču uključimo veću menadžeriju i pokušamo da zavrtimo vrtešku u kojoj je nekad bio ,,Kerber". Uradili smo više od pola materijala, ali nismo još ušli u studio.

* Hoće li se nove pesme razlikovati od ranijih?

- Sada smo stariji, neke stvari radimo drugačije, a i muzički smo drugačije vaspitavani. Nećemo kalkulisati sa publikom i nećemo je izneveriti, ostaćemo dosledni svom pravcu. ,,Kerber" je postao brend, zastava pod kojom se okupljamo.

* Zašto ste tako dugo pauzirali?

- Jednostavno, nismo imali šta da kažemo. Bilo je nesređeno vreme, ratovi... Priča koju smo zamislili bila je preskupa i nismo mogli sami da je finansijski podržimo. Neko vreme smo se ućutali, došlo je i do premora. Ali, svako od nas se pojedinačno bavi muzikom.

* Da li ste se svih ovih godina isključivo bavili muzikom?

- Sa ponosom mogu da kažem da sam se bavio samo muzikom.

* Može li da se živi od rokenrola?

- Zavisi ko kakve želje i planove ima. Ja već imam sve sagrađeno i urađeno, tako da mi nisu potrebne jahte, avioni, rakete i džipovi. Ne razmišljam o materijalizaciji svog života, nisam previše komotan, ali jesam vrlo ponosan, jer kao muzičar mogu da živim.

* Kako objašnjavate veliku popularnost, uprkos tome što 15 godina niste snimili album?

- Pesme su čudo, a mi smo samo tvorci nečega što je neprolazno. Ne mogu da pričam o tom fenomenu, već samo da se radujem u ime celog benda, neka se time bave kritičari.


VOLIM KLUPSKE SVIRKE
* DUGO ste nastupali po klubovima sa Dejanom Najdanovićem Najdom, nekadašnjim članom ,,Smaka"? - Sebe smatram profesionalcem i mislim da ne treba samo da pričam da sam muzičar, već i da sviram. Imam potrebu da potrošim energiju na bini. Tri-četiri puta godišnje nastupamo u Zemunu, ali i u klubu ,,Danguba" kod Vukovog spomenika u Beogradu, jer je to mesto gde se poštuje živa svirka i gaji rokenrol. Takvi susreti sa publikom su mi izuzetno topli i zanimljivi i uvek me obraduju. Nastupali smo po Srbiji, BiH, svuda, čak sam prošle godine išao solo u Australiju.

Поп култура у ЈУ распаду
Анте Перковић
саиздаваштво са Новим Либером из Загреба, прво издање, 2011, 14,5 х 22 цм, 200 стр., латиница
ISBN: 978-86-519-0959-0
756,00 РСД

Свак тко рок и сувремену културу осјећа као властиту судбину, и свак тко деведесете доживљава као морални дебакл, нека у овој књизи потражи одговоре – живио ма у којој од бивших шест република. Или, можда, само у седмој.

Ово је есеј о југославенској поп култури, њезину пропадању и изгледима за будућност. Супериоран ставом, стилом и ерудицијом, аутор не преза од расправе је ли и роцк суодговоран за крваву ратну купељ, пјенушаву од ритмова деведесетих. Зашто фашистички роцк постоји са­мо у Хрватској? Зашто је близак Цеци из Житорађе у Србији? И јесу ли могуће нове шездесете? О томе пише Анте Перковић, промишљено и без патетике. Овако: ,,Зауставите се, молим, прије но што вам на памет падне носталгија. Није ово 'Игра rock `n` roll цела Југославија'. Не игра, никад није ни играла. Племе почиње умирати оног тренутка кад своје ритуале и навике прихвати као догму... Не бојте се, музика не умире, само с тијела одбацује паразите. А њих се накупило у ових двадесет година. Како лијепо рече босански психо Дамир Авдић: 'Братство и јединство је завршило / Вријеме је да се упознамо онакви какви стварно јесмо.'"


Ауторски текст Владимира Кецмановића:  "РЕПУБЛИКА" КОЈА ЈЕ  "ОДУМРЛА"

Да ли се рок сцена бивше Југославије распала због тога што је та држава, као што је комунистичка утопија и предвиђала, у једном тренутку умрла, или је, можда,  супротно, држава престала да постоји управо зато што је, на светској сцени, почео да "цркава" рок енд рол?
Истина, бивша Југославија није, како су комунисти прижељкивали,  спонтано  "одумрла" уступајући место рају глобалног бескласног друштва, него се у крви умножила у низ мањих држава, што би ондашњи комунисти назвали  "контрареволуционарном  победом републичких етатизама". А  победу у свету је, уместо марксистичког раја, извојевао глобализам са супротним предзнаком, што би идеолози "авангарде радничке класе", не без основа, назвали  "ретроградним, антиисторијским процесом".
Но, било да су у праву десни или леви глобалисти – као што, углавном, нису у праву ни једни ни други – извесно је да су у целој причи, у свету, а посебно на ексјугословенском простору, рок и за рок везана поп култура, извукли подебео крај.
У другој половини двадесетог века рок култура је, наиме,  постала моћна и опасна алтернатива десничарској идеологији Запада. Господари западног капитала су, међутим, веома брзо, ефикасно и неспорно интелигентно, успели да, као Римљани старе хришћане, рокере инкорпоришу у свој систем и корумпирају, претварајући их у моћно духовно оружје против тоталитаристичког једноумља са источне стране Гвоздене завесе.
Када је Гвоздена завеса пала,  Запад остао без ривала, а капитализам без реалне алтернативе, рок је постао сувишан, па чак и штетан. Заменили су га мање софистиковани  и мање интелигентни обрасци масовне културе, који, уместо да афирмишу слободу, имају да подстичу потрошачку манију глобалног конзумента, пројектованог да се са осмехом на лицу неразумно задужује, како би, задужен до гуше, морао све више и више да ради и производи фамозни  "вишак вредности".
У бившој Југославији, овај глобални транзициони процес  био је комбинован са експлозијом међунационалне мржње, па је имбецилна масовна култура, која је свуда заменила рок, на том простору комбинована са специфичним, руралним наслеђем и субурбаном реалношћу.
О том времену и том свету, у ком некада моћна рок сцена  одлази на маргину, а бивши рокери се или прилагођавају новонасталој ситуацији или славно, али шапатом  нестају у својеврсној илегали – говори "Седма република – поп култура у YУ распаду" Анте Перковића, коју су Нови либер из Загреба и Службени гласник из Београда, као заједничко издање објавили ове године.
Иако безрезервно и носталгично одан рокерској  идеологији и рокерском југословенском наслеђу, Перковић углавном није некритичан, а његова симпатична патетика није лишена ироније.
Због тога вреди прочитати ову књигу.

ево га код станковића

Nedjeljom u 2 - Ante Perković


не слажем се са свим изнесеним тезама мада је књига одлична.

Denis & Denis - The Movie (TVB, 1985), Part 1 of 5
Denis & Denis - The Movie (TVB, 1985), Part 2 of 5
Denis & Denis - The Movie (TVB, 1985), Part 3 of 5

Denis & Denis - The Movie (TVB, 1985), Part 4 of 5
Denis & Denis - The Movie (TVB, 1985), Part 5 of 5

http://youtu.be/XPbT-MPPYaw

http://youtu.be/jTEbF9QsffM

ja pustih suzu, al brzo se dovedoh u red.

Zeljko Bebek nakon 38 godina ponovo pjeva Selmi

http://www.b92.net/kultura/vesti.php?nav_category=271&yyyy=2012&mm=06&dd=21&nav_id=620426

Deseti BGD Beer Fest od 14. avgusta   Jubilarano 10. izdanje ''Belgrade Beer Festa'',koje će se održati od 14. do 19. avgusta na Ušću, okupiće mnogobrojne rok izvođače iz regiona, kao što su Prljavo Kazalište, Partibrejkersi, Vlatko Stefanovski, Plejboj, Viva Vox, Rambo Amadeus, Obojeni program...
    Prvog dana festivala nastupiće hrvatski bend Prljavo kazalište, koji u Beograd dolazi nakon više od 20 godina, a istog dana na bini će se pojaviti i Zoran Predin, hor Viva Vox, kao i kultni beogradski bendovi Plejboj i Vampiri. Svi ovi izvođači nastupaju prvi put na ,,Beer Festu".

Tokom ostalih pet dana festivala, nastupiće bendovi poput Obojenog programa, Love Huntersa, Pekinške patke, Ritma nereda, Plavog orkestra, Crvene jabuke, Van Gogha, Valentina i drugih.

Partibrejkers-Zemljotres

,,Povodom prvog jubileja, Beogradska kulturna mreža, odlučila je da posetiocima pokloni još jedan dan odlične muzike i zabave, tako da će ovogodišnji 'Beer fest' trajati šest dana", rekla je na današnjoj konferenciji za novinare u DOB-u Neda Kurjački, portparolka Beogradske mreže. Kurjački je istakla da će ,,Beer fest" i ove godine zadržati ono po čemu je poznat - besplatan ulaz, raznovrstan muzički program koji se bazira na rokenrol zvuku, pre svega bendova iz Srbije i regiona, široku ponudu domaćih i inostranih pivskih brendova, kao i društvene kampanje sa naglaskom na zaštitu životne sredine.Na današnjem koktelu u DOB-u dodeljene su i zahvalnice onima koji su tokom godina podržavali ''Belgrade Beer Fest'' - Skupštini grada Beograda, Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja, Turističkoj organizaciji Beograda, Turističkoj organizaciji Srbije, medijskim kućama i pivarama.

''Belgrade beer fest'' je po prosečnoj poseti najveći pivski festival u jugoistočnoj Evropi.

Za pet dana koliko traje, festival poseti preko 500.000 ljudi. Ovakvu posećenost ima zahvaljujući svojim osnovnim principima - besplatnom ulazu, izuzetnom muzičkom programu i širokoj ponudi domaćih i inostranih pivskih brendova.

''Belgrade beer fest'' je osnovan 2003. godine. Za devet godina postojanja oko 4.650.000 posetilaca moglo je da vidi više od 450 besplatnih muzičkih nastupa, degustira preko 90 brendova piva i učestvuje u brojnim društvenim kampanjama.

Viva Vox choir - Simply the Best

Belgrade Beer Fest 2012 PROGRAM PO DANIMA

Utorak 14. avgust
The Horsemen
Zoran Predin & Cover Lover
Viva Vox
BBF Band – Belgrade Blues Factory
Prljavo kazalište
Plejboj
Vampiri

Sreda 15. avgust
Evil Eva
Obojeni program
Hladno pivo
Vlatko Stefanovski
Rambo Amadeus
Prodigy tribute band

Četvrtak 16. avgust
Texas flood
Ritam nereda
Partibrejkers
Galija
Psihomodo pop
Pekinška patka

Petak 17. avgust
Moloko tribute band
Bilja Krstić & Bistik orkestra
Plavi orkestar
YU grupa
Zabranjeno pušenje
Inspektor Blaža i kljunovi
Dejan Petrović Big Band

Subota 18. avgust
Sharks, Snakes & Planes
Queen tribute band
Love Hunters
Crvena jabuka
Siddharta
Sunshine
Orthodox celts
Kiril Džajkovski
DJ iznenađenja

Nedelja 19. avgust
Angels
Zona B
Đura i mornari
Valentino
Van Gogh
Dado Topić & Time After Time
G'N'R tribute band

Možda je ovo pravo mesto za pitanje znate li iz koje su pesme ovi stihovi:
,,Volim dok spavaš da slušam kako dišeš.
Pomislim kako je lako živeti,
Uzdah za zemlju, uzdah za nebo,
I uvek se pitam da li si ti tu."
Ima još dve strofe, ali da ne kucam sve, valjda će i ovo biti dovoljno za onog ko je uopšte čuo tu pesmu.  Negde na netu sam našla da je u pitanju grupa Istok iza, pa sam skinula sve njihovo što sam našla, ali ove pesme nema. Inače, stihove sam pronašla u starom ujninom spomenaru-pesmarici, poklonila mi ga je kad sam imala deset-jedanaeest godina, i tu je naravno bila gomila Lorkinih i Preverovih pesama, ali se meni najviše dopala ova. Čak sam je i recitovala na nekom opštinskom takmičenju, 'ladno je pripisavši Desanki Maksimović, pošto imena autora u spomenaru nije bilo.

Gugl kaže da je to Debela Nensi:
https://www.youtube.com/watch?v=iULuausTK_0&feature=plcp

Hvala najlepše!!! Rasvetlila si mi veliku životnu misteriju. E sad, zašto moj Gugl ne radi dobro kao tvoj, pa meni uopšte to nije izbacio kad sam ukucala stihove (niti sad to radi, probala sam opet), nije bitno. Jupu, jupi, hvala ti!

http://www.blic.rs/Zabava/Vesti/330491/BiBiSi-snima-dokumentarac-o-eksJu-rokerima

да се сачува и овде, неке људе је баш тешко препознати:

NEOBAVEZNO 2 - O beogradskom punku, prvi deo
Emisija NEOBAVEZNO 2 emitovana je 1980. godine na tadašnjoj Televiziji Beograd. U pokušaju da se objasni fenomen punka kod nas, predstavljena je većina protagonista tadašnje beogradske - veoma tinejdžerske! - punk rock scene.

NEOBAVEZNO 2 - O beogradskom punku, drugi deo


URBANA GERILA
Jako redak snimak Urbane Gerile u akciji. SKC 1980. Rosa (bas), Vlajsa (gitara), Cane (vokal), Pegla (bubnjevi). Pandemonium!
ps - u prvom delu čuje se glas Nebojše Pajkića, u drugom pesma Defektno Efektnih

KAKO SMO PROPEVALI - JUGOSLAVIJA I NJENA MUZIKA
Ivan Ivačković


Izdavač: Laguna
Broj strana: 467
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 16.5x23.5 cm

1181.50 din


Kapitalno delo koje se čita u jednom dahu. Uzbudljiva i nostalgična knjiga o pesmama i pločama koje su nam menjale život, o sudbinskom preplitanju popularne muzike i populističke politike i o usponu i padu zemlje na koju je svet decenijama gledao sa poštovanjem. Od vladavine zabavne muzike, preko rokenrol eksplozije, pojave panka i novog talasa, pa do novokomponovane narodne muzike i turbo folka, knjiga Kako smo propevali priča o višedecenijskom braku države i njene muzike. O tome kako su se Jugoslavija i njena muzika volele, svađale, sarađivale, sukobljavale, rastajale, ponovo spajale i na kraju umrle zajedno. Podjednako namenjena onima koji su u Jugoslaviji prohodali i odrasli, u čijem pamćenju su Štafeta, radne akcije, fića i gol Josipa Katalinskog koji nas je odveo na Svetsko fudbalsko prvenstvo 1974, i onima koji su rođeni kada je pepeo Jugoslavije već bio razvejan na sve strane, ova izvanredno napisana knjiga, obogaćena antologijskim fotografijama, čita se i čuva kao svedočanstvo o jednom neponovljivom vremenu.

Josip Broz Tito • Đorđe Marjanović • Bijelo Dugme • Azra • Riblja Čorba • Ekatarina Velika • Đorđe Balašević • Zdravko Čolić • Lola Novaković • Mišo Kovač • Tereza Kesovija • Miki Jevremović • Predrag Cune Gojković • Lepa Brena • Miroslav Ilić • Šaban Bajramović • YU Grupa • Momčilo Bajagić • Idoli • Film • Partibrejkersi • Prljavo kazalište • Haustor • Korni grupa • Smak • Leb i Sol • Parni valjak • Električni orgazam • Šarlo Akrobata • Mile Lojpur • Slobodan Milošević • Rambo Amadeus • Ante Marković • Emir Kusturica • Zabranjeno pušenje • Laibach • Aleksandar Ranković • Vice Vukov • Siluete • Elipse • Crni biseri • Crveni koralji • Roboti • Mladi • Dado Topić • Plavi orkestar • Van Gogh • Olivera Katarina i mnogi drugi...

 Ravno do dna -- 34 godine kasnije


http://www.dusanpavlovic.in.rs/mypage/Blog/Entries/2015/12/13_Ravno_do_dna_-_34_godine_kasnije.html

Mesto pod ponjavom

QuoteViše od 20 godina posle fizičkog nestanka i Milana i grupe EKV, njihov opus se uveliko približio bezbednoj rokerskoj robi za malograđane novih naraštaja, kao ušuškanom izgovoru da je odmetništvo pokušano, ali eto ne ide... U Srbiji "Klub 27" ima članove s nešto više godina, valjda su se kasnije osamostaljivali od roditelja. Trajalo je to odbijanje stvarnosti, predaja pred nevoljama. U međuvremenu, EKV je postao najprecenjeniji bend na ovim prostorima, mračni predmet mistifikacije

Sećam se kako me pre tridesetak godina žacnula primedba cenjenog britanskog kolege da grupi Bauhaus – tada na vrhuncu – najviše zamera gimnazijalsko poezijanje. Brzo sam shvatio da to nije daleko od istine. Pa mi bilo (valjda jedino što je uradio) simpatično kad je Toni Montano ismevao Milana Mladenovića zbog stihova tipa u naručju vremena. A kasnije je Milan baš zaglibio u umetničarenje, posebno tekstualno, koje je svakako doprinelo i zagrobnoj popularnosti njegovog benda EKV. Više od 20 godina posle fizičkog nestanka i Milana i grupe, njihov opus se uveliko približio onome od čega su i sami počeli da beže: bezbednoj rokerskoj robi za malograđane novih naraštaja, ušuškanom izgovoru da je odmetništvo pokušano, ali eto ne ide.
.......

etc etc....tekst je dug, ne da mi se pejstovati ceo. ali vredi procitati.

Ujebote, Kremer u uobičajenom obračunu sa muzičarima, samo ovom prilikom sa onima koji ne mogu da ga sačekaju u mračnoj ulici i fizički napadnu. Naučio je s godinama 

Fajn sarkazm, druze Krljicu Mozda je malko preterao, dosta ostar ton, mada ne masi u potpunosti kad govori o svojevrsnoj idealizaciji. Ja sam brzo stekla otpor prema "velicinama" naseg rnr-a, i ne mislim da je iko nedodirljiv niti svetinja. Zapravo, mislim da ni ne volim rnr, uvek mi je neka "alternativa" bila bliza.

Nije sarkazam, Kremer je sam u svom istorijskom intervjuu sa Zlatkom Manojlovićem, u uvodu koji je zauzeo celu prvu stranu objašnjavao kako ga je Sead Lipovača fizički napao nakon istrajnog pljuvanja (Kremerovog) po Divljim Jagodama. Pričamo, naravno, o početku osamdesetih godina prošlog veka. U pitanju je stočetrdeseti broj Džuboksa, možete ga sami pregledati ovde.

Ne sumnjam da je istina kako je bio napadnut, nisam mislila na taj deo tvog posta....nevamajnd.

Htela sam da kažem kako je Kremer osamdesetih godina prošlog veka bio poznat po tome što je o aktuelnim bendovima u kojima su svirali živi ljudi umeo da piše surovo, zajedljivo i ekstremno kritički i da je to, ako i niste voleli taj njegov pristup makar bilo hrabro u domenu toga da je neko od tih ljudi actually mogo da ga zaskoči i fizički ozledi. Ne sumnjam da se o EKV može pričati izrazito negativno - ja nikada nisam ni voleo taj bend - ali nije isto kad znaš da su potencijalno uvređene stranke već odavno pod zemljom.

Joj kako sladak tajpo, "htela sam" savrseno mi je jasno sta si htela da kazes Meho, al sad kad si objasnio vise nije sarkazam.
I ne brini, moj komentar je bio izraz simpatija prema tom vidu izrazavanja, nista drugo. Mada sad vidim da je doveo do nesporazuma sve ok, i slazem se s tobom potpuno.

Rambo Amadeus: Uspavanke za revoluciju

Đorđe Marjanović : Milord za sva vremena

O nastanku Paket aranžmana:     Moja priča: Siniša Škarica, urednik ,,Jugotona" o poduhvatu iz 1981. godine (1)

Quote from: Meho Krljic on 18-03-2018, 07:07:43
O nastanku Paket aranžmana:     Moja priča: Siniša Škarica, urednik ,,Jugotona" o poduhvatu iz 1981. godine (1)

Ha, Red Planet slipmat

I Lord Kufer je pomenut u ovom drugom delu 


Moja priča: Siniša Škarica, urednik ,,Jugotona" o poduhvatu iz 1981. godine (2)

Vice Vukov: Hronika smrtne oholosti

Kao da će SFRJ postojati – i za milion godina

Kako je camp-show "Beograd noću" šokirao SFRJ 

Nije ni o popu ni o rokenrolu nego o počecima televizije u SFRJ, ali je dobro i napisao je Nenad Polimac:

Ispovijest jednog mladog ovisnika

Tekst Nenada Polimca o Arsenu Dediću iz 2015. godine a koji ja nisam ranije čitao. Izvrstan:

Arsen Dedić: Pjevao je ono u što je i sam vjerovao

Lep napis povodom obljetnice prvog albuma EKV:


https://www.xxzmagazin.com/ekv-rodeni-u-getu

Zoran Pezo povodom 30. obljetnice filma 'Kako je propao rokenrol': od pada Rimskog carstva do grupe The Fall

Koja iz Discipline kičme doživeo moždani udar

Dušan Kojić-Koja imao moždani udar u Engleskoj, gde je otišao da poseti sestru. Trenutno je na lečenju u jednoj tamošnoj bolnici, objavile su "Večernje novosti".

http://mondo.rs/a1208782/Info/Drustvo/Dusan-Kojic-Koja-Koja-iz-Discipline-kicme-imao-mozdani-udar.html

Nadajmo se da će Koja da pobedi i ovo. Tako je to kad na prvi album staviš pesmu "Mozak", jer ga imaš. Na kraju najebeš. Ali ako iko ima tvrdu glavu i snagu da prevagne, to je Koja.

IZMEĐU KRAJNOSTI
Ivan Ivačković

Izdavač: Laguna
Broj strana: 296
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 13x20 cm
Godina izdanja: 14. oktobar 2019.

764.15 din

Vodič kroz albume Azre i Džonija Štulića

Albumima Azra, Sunčana strana ulice, Ravno do dna ili Filigranski pločnici Branimir Džoni Štulić i Azra načinili su početak osamdesetih zlatnim dobom jugoslovenskog rokenrola. Knjiga Između krajnosti pošten je i objektivan pogled na Štulićevu diskografiju, kako sa Azrom, tako i samostalnu. Ivan Ivačković, jedan od naših vodećih rok kritičara, slavi Džonija kao najvećeg generacijskog pesnika i glasnogovornika, ali ne podilazi mitovima i ne pothranjuje zablude stvorene tokom njegovog holandskog egzila. Uz korisne dodatke – osvrt na nastanak Azre i rezime o njenom značaju i trenutnoj Štulićevoj poziciji – Između krajnosti je nezaobilazno štivo za sve kojima su ova grupa i njen frontmen stari znanci, kao i one koji njihovu muziku tek treba da otkriju. Knjiga pisana s ljubavlju, ali znalački i nepodmitljivo. Knjiga na kakvu se dugo čekalo.

https://www.delfi.rs/_img/artikli/2019/10/laguna_izmedju_krajnosti.pdf

Upravo je krenula štampa fotomonografije,
Branimir Džoni Štulić

fotografije: Kamenko Pajić
tekst: Dušan Vesić

Promocija na 64. Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu,
u sredu 23.10.2019. u 15h u sali Vasko Popa

Promocija u Zlatnom runu, u utorak 29.10.2019 u 20h, Svetogorska br.3

РОК ПЕСНИК БРАНИМИР ЏОНИ ШТУЛИЋ
Златомир Гајић
прво издање, 2019, 16,5 х 20,5 цм, 324 стр., броширан повез, латиница
ISBN 978-86-519-2456-2

654,50 РСД

Не дешава се често да се о једном песнику, посебно не рок песнику, у часу када је он, упркос свему, и даље стваралачки присутан – напише и објави докторска дисертација. Не дешава се пак често ни Бранимир Џони Штулић. Ни 30 година пошто је највећи песник југословенског рока напустио просторе Балкана, одлучан у идеји да јавно не наступа, интересовање публике за његово дело не јењава; напротив, Штулић је и данас (све)присутан. У овој књизи, заснованој на истраживањима која су претходила одбрани прве докторске дисертације о Штулићу, анализирају се његово поетско дело, животне епизоде, лутања, трагања, сусрети који су имали улогу у развоју песничке идеје и поетског израза култног аутора.

Koja bi bila bolji izbor: Ivačkovićeva ili Gajićeva? Ako je čitao iko...

BUNT DECE SOCIJALIZMA
Dušan Vesić

Izdavač: Laguna
Broj strana: 384
Pismo: Latinica
Povez: Mek
Format: 13x20 cm

849.15 din

Priča o novom talasu

Knjigom Bunt dece socijalizma o prvoj generaciji bendova novog talasa Dušan Vesić zaokružuje trilogiju o najvažnijim momentima jugoslovenske rok kulture. Pred vama je prva sistematska, detaljna priča o ovom periodu, neumoljiva hronika pisana karakterističnim Vesićevim stilom koji Branimir Štulić poredi sa borhesovskim, uz obilje zanimljivih i manje poznatih podataka. Vesić je ovde prisutan u dvostrukoj ulozi: on je u isto vreme neposredni posmatrač koji je iz blizine pratio novi talas tokom njegovog nastanka, vrhunca i gašenja, a ujedno i pažljivi i odmereni hroničar koji s vremenske, ali ne i emotivne distance dočarava, oživljava i približava kulturnu epohu precizno i živopisno. Onima pak koji to vreme ne pamte ova knjiga će u nekoliko poteza pera pokazati zašto se o tom periodu govori i neverovatnih četrdeset godina kasnije. Novi talas? Kao da je bio juče!

Azra • Električni orgazam • Film • Haustor • Idoli • Lačni Franz • Paket aranžman • Pankrti • Paraf • Parlament • Pekinška patka • Piloti • Prljavo kazalište • Šarlo Akrobata • Termiti

https://www.delfi.rs/_img/artikli/2020/06/bunt_dece_socijalizma.pdf

jel ovo nešto novo, kao Štulić izbacio neki literarni uradak
https://www.scribd.com/document/486811537/O-NOVOM-TALASU-%D0%89UDIMA-PISMA-I-%D0%89UDIMA-MARKE