ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Prekazi je musliman, kojima je post mnogo rigorozniji, pa primer nije baš adekvatan. Post muslimanima nije hrana bez mesa, nego mesec dana (Ramazan) nikakva hrana i nikakvo piće, uključujući i vodu, dok je sunce iznad horizonta, a normalno jelo, uključujući i meso, ujutru i uveče dok se sunce još ne vidi. Tamo gde sunce ne prelazi horizont za vreme Ramazana poštuje se satnica koja vlada u Meki.

Quote from: Boban on 12-08-2016, 11:12:05
Vegetarijancu su isto što i homoseksualci: smaraju od jutra do sutra da je njihovo opredeljenje uzvišeno i svakakva još sranja.
Meso razvija mozak, zato su svi mesožderi inteligentniji od biljojeda, a ljudsko telo ne može da funkcioniše bez određenih belančevina koje postoje samo u mesu. Kraj priče.
Srećom po vegane, ima mnogo sićušnih životinja koje ostanu unutar biljaka pa tako oni imaju iluziju da ne jedu mesu i da im je dobro.

Вегани и истополници не могу да буду исто никад јер се вегани боре за племенитији свет без непотребног убијања животиња, док се истополници боре како да напуне своје гузице.

Где су то рекламе за вегетаријанство, где је промоција вегетаријанства, где су такве ствари?
Нема их, док педеризма има на сваком кораку, људи се чак охрабрују да постану педери, али никако немој да постану вегетаријанци, то никако...

Месо не развија мозак, од меса мозак страда јер прионска болест тад мозгом влада.
Мозак иначе ради на шећер, односно на глукозу, а не на беланчевине...
То је оно што требаш да знаш.

Волим те Бобане ко оца, ал ти морам рећи да лупеташ, није ли мајмун најинтелигентија животиња, а мајмун је биљојед - плодојед.
С друге стране најјача животиња је такође биљојед и то је слон, који прави цар и краљ џунлге, али је пропаганда од лава направила некаквог краља, иако се лав слона плаши и од слона зазире.

Што се човека тиче, сви ви избегавате да се суочите са овом истином, а ово читајте и о овоме мислите:

QuoteLeonardo da Vinci (1452-1519, talijanski univerzalni genije, umjetnik i znanstvenik):
"Čovjek je zaista kralj životinja, jer njegova svirepost nadmašuje njihovu. Mi živimo od smrti drugih. Mi smo hodajuće grobnice!"
"Ja sam se još u najmlađoj dobi odrekao jedenja mesa. Doći će vrijeme kada će ljudi ubijanje životinja promatrati istim očima kao i ubojstvo čovjeka."
"Onaj tko ne cijeni život, nije ga ni zaslužio."

F.M.Dostojevski
"Covece,ne ponosi se svojom superiornoscu nad zivotinjama,jer one su bez greha ,dok ti svojom velicinom oskrvnjujes Zemlju."

Thomas Alva Edison (1847-1931, američki pronalazač, između ostalog: žarulje, gramofona i mikrofona):
"Ja sam vegetarijanac i antialkoholičar, jer tako mogu bolje upotrebljavati svoj mozak."
"Nenasilje je put do više etike, koja je cilj svekolike evolucije. Sve dok ne prestanemo nanositi zlo svim živim bićima i dalje ćemo biti samo divljaci."

Aleksandar von Humbolt (1769-1859, osnivač znanst. istr. Zemlje):
"Svirepost prema životinjama ne može opisati niti kraj pravog obrazovanja niti kraj erudicije. Ona je jedna od naznakovitijih poroka nižeg i prostog naroda."

Ralph Waldo Emerson(1803-1882, američki pisac i političar):
"Upravo ste objedovali, i koliko god da je brižljivo i u taktičnoj udaljenosti od klaonica, vi ste sukrivac."

Friedrich Nietzche (1844-1900):
"Sva antička filozofija bila je usmjerena na simplicitet života i naučavala je život bez zahtjeva. U tom smislu više su za čovječanstvo učinili vegetarijanci po filozofskom uvjerenju nego svi novi filozofi zajedno, i sve dok ne smognu hrabrosti da potpuno izmjene svoj način života i to pokažu svojim primjerom, ništa od njih."

L.N. Tolstoj (1828-1910, ruski pisac):
"Kada čovjek slobodno i pošteno traži moralni put, prvo od čega se mora okrenuti je meso...Vegetarijanstvo je kriterij po kojem možemo prepoznati da li je čovjekovo stremljenje prema moralnoj savršenosti iskreno i ozbiljno."
"Zastrašujuća je ne patnja i smrt životinja, već to što čovjek u sebi zatomljuje najviše duhovne osjećaje samilosti i sažaljenja prema sebi sličnim živim bićima te gazeći vlastite osjećaje postaje okrutan."

Wilhelm Busch (1832-1908, njemački pjesnik):
"Prava ljudska kultura je tek ona u kojoj se kanibalizmom ne smatra samo jedenje čovjekovog mesa, nego svako uživanje mesa."

Emil Zola (1840-1902, francuski pisac):
"Stvar sa životinjama za mene je ispred brige da me se ne ismije."

Georg Bernard Shaw(1856-1950, irski dramatičar, pisac, dobitnik Nobelove nagrade 1925.):
"Životinje su moji prijatelji, a svoje prijatelje ne jedem."
"Doživjeti istinsku radost života znači pridonijeti onom cilju koji i sami smatramo veličanstvenim, biti snaga prirode umjesto grozničave, sebične, sitne duše."

Sven Hedin(1865-1952, švedski istraživač Azije):
"Nikada nisam mogao ugasiti neko životno svjetlo, jer mi nedostaje moć da ga ponovno upalim."

Franz Kafka (1883-1924, austr-češki pisac):
"Sada vas mogu mirno promatrati, više vas ne jedem." (prilikom promatranja riba u akvariju)

Isaac Bashevi Singer (1904. američki pisac, dobitnik Nobelove nagrade 1978):
"Svi smo mi Božja stvorenja - da se molimo Bogu za milost i pravednost dok jedemo meso životinja koje su za nas zaklali, nije u suglasju s tim."
"Ja bih i dalje nastavio živjeti vegetarijanski, čak i kada bi cijeli svijet jeo meso, to bi bio moj protest protiv stanja svijeta. Atomska energija, bijede zbog gladi, svirepost - moramo nešto poduzeti protiv toga. Vegetarijanstvo je moj prvi korak i mislim da je to vrlo važan korak."

Harvey Diamond (pisac):
"Ljudi jednostavno nisu pripremljeni za jedenje mesa. Stavite u kolijevku dijete i uz njega zeca i jabuku. Ako se počne igrati s jabukom, a pokuša pojesti zeca - kupit ću vam novi auto!"

Albert Schweitzer (1875-1865, elsaški teolog i misionarski liječnik, dobitnik Nobelove nagrade za mir 1953):
"Moje mišljenje je, da ćemo mi, koji se zauzimamo za zaštitu životinja, potpuno odustati od uživanja mesa i da ćemo protiv toga govoriti."

Mahatma Gandhi(1869-1948, indijski političar i zastupnik nenasilnog otpora):
"Mislim da duhovni napredak na jednoj određenoj točki od nas zahtijeva da prestanemo ubijati živa subića za zadovoljenje tjelesnih zahtjeva."
"Veličina i moralni napredak naroda moći će se mjeriti po tome kako postupaju sa životinjama...Jedini način da živiš je da pustiš i druge živjeti."

Victor Hugo (francuski pjesnik i pisac):
"Bilo je nužno civilizirati čovjekov odnos prema čovjeku. Sada je nužno civilizirati čovjekov odnos prema prirodi i životinjama."

Plutarh (rimski pisac, iz eseja O jedenju mesa):
"Možete li se zapitati koji je razlog naveo Pythagoru da odbaci meso? Što se mene tiče, ja bih radije volio znati pod kojim je neočekivanim okolnostima i u kojem stanju uma prvi čovjek stavio svoje usne na meso i krv mrtvog stvorenja, iznio na stol mrtva, ustajala tijela i usudio se nazvati hranom dijelove tijela koji su do maloprije puštali glasove i krikove, kretali se i živjeli...?"

Albert Einstein (1879-1955, njem-američki fizičar, dobitnik Nobelove nagrade 1921):
"Vegetarijanski način života mogao bi krajnje pozitivno utjecati na sudbinu čovječanstva, čisto fizičkim djelovanjem na temperament ljudi."

"Ništa neće toliko pomoći ljudskom zdravlju niti povećati izglede za opstanak života na Zemlji kao prijelaz na vegetarijansku prehranu."

"Naš zadatak mora biti da se oslobodimo...širenjem kruga samilosti na sva živa bića i svu prirodu i njenu ljepotu."

Milan Kundera (pisac):
"Istinski moralni ispit čovječanstva, ispit koji je temelj svega ostaloga, očituje se u odnosu prema onima koji u potpunosti ovise o našoj milosti, a to su životinje. Na tom je polju čovječanstvo pretrpjelo potpuni poraz, poraz koji je toliko potpun da svi ostali porazi proizlaze iz njega."

Paramhans Svami Mahesvarananda (duhovni učitelj):
"Najviši princip u ljudskom biću jest njegov razum koji mu omogućuje razumijevanje i shvaćanje. Zato razmislite - osjetite i razumijte. Tada je to ono pravo znanje, mudrost. Takva je svijest iznad kulture, tradicije i religije - to je svijest realnosti."

Sveti Franjo Asiški (mistik i propovjednik):
"Ne ozlijediti našu skromnu braću (životinje) naša je prva dužnost prema njima, no nije dostatno zaustaviti se na tome. Mi imamo uzvišeniju misiju - služiti im kad god to zatrebaju...Čovjek koji bi isključio bilo koje Božje biće iz okrilja samilosti i suosjećanja, isto bi se tako ponio i prema drugom čovjeku."

Martina Navratilova (svjetska teniska prvakinja):
"Postala sam vegetarijanka zbog patnji životinja, ali su se pojavile i neke druge dobrobiti. Počela sam se osjećati zdravije - postala sam puno pokretljivija, što je jako važno za sportaša. Osim toga, bilo mi je potrebno puno manje sna, a budila sam se svježija i odmornija. Moja koža je postala kvalitetnija i sada imam više energije. Obožavam biti vegetarijanka."

Damon Albarn (pjevač skupine Blur):
"Što više znamo o mesnoj industriji, više možemo učiniti da ih zaustavimo. Zaista, znanje je moć!"
"Vegetarijanac sam jer nisam mogao podnijeti užasavajući način na koji se životinje ubijaju za hranu. Ako vam roditelji zadaju probleme, recite im zašto ste vegetarijanac i pripremite se da budete popustljivi - nemojte se izolirati. Pokušajte pomoći kod nekih obroka. Na kraju će shvatiti da vegetarijanstvo spašava životinje i okoliš i da je to prava stvar!"

Magi Clarke (glumica):
"Ne trebate ubijati da bi imali potpun život. Ako vi ili vaši prijatelji želite postati vegetarijanci, vjerujte mi, puno je lakše nego što se čini, a sigurno da je i prekrasan način života. U svakom slučaju, vegetarijanci su bolji ljubavnici..."

Charles Darwin (1809-1882, engleski prirodoslovac):
"Činjenica je da najbolji radnici, koje sam ikada vidio, čileanski rudari, žive samo od biljne hrane, tj. samo od mahunarki (grah, grašak, soja...)"

Richard Wagner:
"Vjerujem da je cijeli život sveta stvar. Na vegetarijanstvo gledam kao na prirodnu prehranu koja može spasiti čovječanstvo od nasilničkih tendencija, te nam pomoći vratiti se u davno izgubljeni raj."

Alice Walker:
"Životinje svijeta postoje zbog njihovih vlastitih razloga. One nisu stvorene za čovjeka, kao što ni crni ljudi nisu stvoreni za bijele ljude ili žene za muškarce."

Sokrat:
"Ono smo što jedemo."

Marguerite Yourcenar (francuska književnica, vegetarijanka):
"Kada tučemo dijete ili kada ga izgladnjujemo, kad ga odgajamo tako da mu se misao izopačuje ili da gubi volju za životom, činimo zločin spram univerzuma koji se putem njega izražava. To je isto tako istinito kad uzaludno ubijamo životinju ili kad, bez nekog dobrog razloga, siječemo drvo. Svaki put izdajemo svoje ljudsko poslanje, koje bi se sastojalo u tome da organiziramo nešto bolji svijet."

Linda McCartney:
"Da klaonice imaju staklene zidove, svi bi ljudi bili vegetarijanci"

Walt Whitman:
"Vjerujem da bih mogao navratiti k životinjama i živjeti s njima; one su tako spokojne i zadovoljne; ja stojim i promatram ih dugo. One se znoje i ne jadikuju o svojim prilikama; One ne ostaju budne ležeći u tami i ne svile zbog svojih grijeha, ne ogađuju mi se raspredajući o svojim dužnostima prema Bogu; nijedna nije nezadovoljna, nijednu ne tjera u ludilo strast za posjedovanjem; nijedna ne kleči pred drugim ili pred svojom rođakom koja je živjela prije tisuću godina, nijedna nije uglednog imena ni nesretna na svijetu."

Којих беланчевина то има у деловима лешева убијених животиња а да их нема у одређеним биљкама или у семенкама одређених биљака?

Срећом по вегане - постоје разноразне обраде биљака пре јела, од оне под јаким млазом воде (сећаш се упутстава након Чернобила да се салата пере под јаким млазом), до термичке обраде за оне који воле да кувају...

Ако говоримо и религијски, Срби пре наметања хришћанства  својим боговима нису приносили на дар крвну жртву , већ маслац, мед, млеко и пољско цвеће, а реч је о ратним боговима попут Перуна или Јарила, што може само да значи да је вегетаријански начин живота једини природни у Србском пантенону, као и у Србском бићу.

Quote from: Divlje srce on 12-08-2016, 12:09:33
a da ne spominjem Jovicu Spajića, čovjeka kojem se posebno divim i koji mi je iskreno nadahnuće!
Jovica Spajić nije sportaš ali je napravio 30000 trbušnjaka bez prekida!!
Jovica Spajić je ultramaratonac koji trči najduže i najteže maratone diljem cijelog svijeta.

Јовица Спајић је надухнуће сваком спортисти вегетаријанцу/вегану али и ратнику, јер је човек припадник САЈ-а.
Ушао је иначе у Гинисову књигу рекорда са трбушњацима, а  ја бацам изазов лешоједима да ураде бар 100 трбушњака сваког дана ако то могу....


Иначе, читам јуче постове форумаша и смејем се до бола њиховој брејнвошираној американизацији, оно погледали пар америчких зомби серија и истриповали да су зомби убице кадре да преживе зомби апокалипсу.
Е па другари форумаши, запамтите шта вам каже Терминатор:
Кад наступе борбе дани - не побеђују лешоједи, него вегани!!!
Уместо да испирате мозак глупостима, узмите примере из Србске ратничке историје, па прочитајте шта је јуначка Србска војска јела кад је протеривала туђина из земље наше драге 1914. године, а одма да вам кажем да нису јели пасуљчину са сланином него лебац по имену таин, сира и пасуљ без сланине и суве шљиве, јер зна се шта даје енергију за покрет и борбу.

QuoteOvo je tajno oružje srpskih vojnika u Prvom svetskom ratu!
Da vojska zaista maršira na svom želucu, kako je govorio Napoleon, još jednom je potvrđeno u Prvom svetskom ratu.
Iako je austrougarska vojska imali obilnije i bogatije obroke, srpski vojnik se zahvaljujući tainu hranio zdravije. Zato je bio spretniji i pokretljiviji od neprijatelja.

I sit i siguran! To je tain značio za srpskog vojnika. Specifična mešavina raženog i belog brašna, mogla je da traje dugo i da daje snagu i gipkost u borbi. Reč tain je turskog porekla i znači sledovanje, objašnjava Dimitrije Vujadinović, autor projekta "Hleb u Velikom ratu".

"Naša vojska je odmah posle tursko-srpskih ratova – počela da proizvodi tain, vojni hleb. On je bio zdrav i hranjiv. Njegovi sastojci su: 70 odsto raženog brašna, 30 odsto belog brašna i sve se to zamesi, ne sa kvascem već starim i očvrslim, suvim – već kvasnim testom, koje se zove komin."

Na početku rata Srbija je mogla da prehrani i civile i vojsku, koja je imala određeno sledovanje.

"Sledovanje vojnika je bilo 800 grama hleba. Nesporno je da je taj hleb, koji je konzumirao vojnik u Prvom svetskom ratu, obezbeđivao dovoljnu energetsku vrednost da vojnik može izvršavati osnovne borbene zadatke", objašnjava Boško Tešanović, profesor agronomije.

Priča se da je uspehu srpske vojske u Cerskoj bici doprinela i specifična ishrana: tain u kombinaciji sa jačim, slanijim sirom (punim belančevina koje doprinose pokretljivosti), uz luk, papriku i pasulj (obiluju insulinom).

Tada su i suve šljive podeljene vojnicima, pošto je u Gornjem Milanovcu ostala velika količina šljiva, čiji su izvoz sprečili Austrougari. Energetska vrednost suvog voća je visoka, a hleb sa suvim šljivama se i danas nalazi na meniju vojske u vanrednim uslovima.

Vojnik koji se tako hrani – nije trom, lakše se kreće i ima energiju za brdovit teren. Za razliku od austrougarskih vojnika koji su imali bolju i obilniju ali ne i zdraviju ishranu.

Umešen i pečen 1912. jedan tain i danas opstaje i čuva se u pirotskom muzeju. Bio je prvo sledovanje Alekse Zdravkovića iz Pirota, koga je majka zavetovala još kada je krenuo u balkanske ratove da prvo sledovanje hleba, odnosno taina, sačuva i da će ga taj tain čuvati od kuršuma.

Aleksa je prošao balkanske ratove, vojevao je u Prvom svetskom ratu i vratio se okićen brojnim oredenjem i sačuvanim tainom.

Priča o čudesnom Aleksinom hlebu širila se među vojnicima, naročito posle bitke kod Bitolja, kada je metak namenjen Aleksi pogodio njegovu čuturicu. Aleksa nije dobio ni ogrebotinu, ali jeste brojne ponude da proda tain, čak i od savezničkih vojnika.

Činjenica da je obavezni deo uniforme bila upravo torbica za hleb, svedoči o tome da je tain zaista bio svetinja za vojnike.

(RTS)

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/reportaze/aktuelno.293.html:516418-Ovo-je-tajno-oruzje-srpskih-vojnika-u-Prvom-svetskom-ratu

Ево и рецепта, научите думесите Србски ратнички леба, кад већ слабо знате думесите Србски Славски колач...

http://www.telegraf.rs/zivot-i-stil/1356290-evo-kako-da-umesite-tain-srpski-hleb-iz-prvog-svetskog-rata-i-jedete-ga-20-dana

Такође, кад дође до "зомби апокалипсе" можете јести лешнике и орахе јер су пуни беланчевина и здравих масти, лагерујте и џемове, као и качкаваљ...


@Кимура - види цитат Достојевског.

@Палмер - Тесла да је желео могао је да убија голубове са којима се дружио и да једе њихове лешеве, али то није чинио, па не веруј у неаргументоване приче о томе да је био вегетаријанац зато јер је био сиромашан, јер то су јалови покушаји лешоједа да омаловаже његово вегетаријанство.
Тесла је иначе говорио о друштву будућности у коме ће људи бити узвишени и јешће мед, млеко и житарице, али се преварио јер већина човечанства и даље не може да досегне тај ниво узвишене свести.

Quote from: Meho Krljic on 11-08-2016, 22:29:27
koje mi danas lečimo trivijalnim terapijama ili preveniramo vakcinama,

Хахахах, значи сад си постао и део неке медицинске научне заједнице па говориш као да ти учествујеш у давању терапија или вакцинацији???
Ово чак и нису твоје речи, већ суфлирање из неке лабораторије...


ЕДИТ:
Бобане, Ђоковић не да је вегетаријанац него је веган, а узор у томе му је Навратилова која је захваљујући промени исхране владала дуго женским тенисом!!!
Друга је ствар што је неетичан, па је пре пар година рекламирао оне паштете које производи лешоједска индустрија смрти.

ЕДИТ2:
Бобане, прича о Монт Евересту није прича која потврђује било какво правило.
Мени је пријатељ 1991. године страдао на Елбрусу, на Кавказу, био је млад и неискусан за такав подухват и пао је у провалију, звао се Срећко Радосављевић, Бог да му душу прости, био је лешојед.
Верујем да би и ти, и свако од вас испустио душу да се попне на Триглав, а не на Кавказ или Монт Еверест....
Узми пример Јовице Спајића, то је сад баш актуелно!!!

Vredi ponoviti, što se vegetarijanstva i neubijanja životinja tiče: http://www.iflscience.com/plants-and-animals/ordering-vegetarian-meal-there-s-more-animal-blood-your-hands/

Pravo je pitanje kako biramo da verujemo jednima a ne drugima.
Đoković možda laže da je vegan da bi njegovi protivnici krenuli tim putem i posrnuli.
I tako dalje...

Što se tiče toga da li je pametniji majmun ili pas, to su babe i žabe... mogu da se upoređuju samo mozgovi iste evolutivne generacije, jer svaka sledeća podela pravi izuzetan skok, pa su ljudi kao korak ispred majmuna uvek pametniji, jeli travu ili ne. Krave, guske ovce... a s druge strane psi i mačke, to je isti mozgovni rang.

Quote from: Boban on 12-08-2016, 13:45:06
Pravo je pitanje kako biramo da verujemo jednima a ne drugima.
Đoković možda laže da je vegan da bi njegovi protivnici krenuli tim putem i posrnuli.
I tako dalje...

Онда су у лаж укључени и људи који немају везе са тенисом попут  Маје Волк која му припрема сирову храну кад је по Београду...
Иначе, Маја Волк се сировом биљном храном излечила од рака, па и о томе можете да мислите и размишљате...

Quote from: Boban on 12-08-2016, 13:45:06
Što se tiče toga da li je pametniji majmun ili pas, to su babe i žabe... mogu da se upoređuju samo mozgovi iste evolutivne generacije, jer svaka sledeća podela pravi izuzetan skok, pa su ljudi kao korak ispred majmuna uvek pametniji, jeli travu ili ne. Krave, guske ovce... a s druge strane psi i mačke, to je isti mozgovni rang.

У томе је цака, не постоји никаква еволуција.
Еволуција је каж, измишљотина, јер ништа не еволуира.
Наведи једну животињску врсту која је еволуирала у задњих пар иљада година и не помињи човека у тој причи јер он нит је животиња нит је еволуирао уопште.

Quote from: angel011 on 12-08-2016, 13:41:36
Vredi ponoviti, što se vegetarijanstva i neubijanja životinja tiče: http://www.iflscience.com/plants-and-animals/ordering-vegetarian-meal-there-s-more-animal-blood-your-hands/

Не веруј сумњивим теоријама које испаљује потомак кажњеника прогнаних из Европе на други крај света , већ веруј пракси која је остварена у самој Европи, у Данској....

QuoteDanski eksperiment" – Biljna ishrana sačuvala ceo narod od gladi i degenerativnih bolesti


Dr Mikkel Hindhede kao 75-ogodišnjak, slikano 1937 godine

,,Danski ekperiment" sproveden 1917-1918. godine, u kome je učestvovalo 3 miliona ljudi, je pokazao da ishrana na biljnim namirnicama može da sačuva ceo jedan narod od gladi i da istovremeno doprinese smanjenju stope degenerativnih bolesti.

Ovaj ,,eksperiment" nije pripremio tim naučnika, već je proizašao iz zalaganja jednog uglednog lekara, da svoj narod sačuva od masovne gladi u uslovima pomorske blokade. Pošto je oko 3 miliona Danaca bilo obuhvaćeno specifičnim merama za spašavanje od gladi, može se reći da je čitav narod učestvovao u iznuđenom eksperimentu, koji je mnogo pre Velikog kineskog istraživanja dokazao da ishrana zasnovana na biljnim namirnicama može da sačuva od gladi i unapredi zdravstveo stanje i pojedinaca i čitavog naroda.

Doktor Mikel Hinhede (Mikkel Hindhede, 13.02.1862–17.12.1945. g.), u svoje vreme ugledni danski lekar i nutricionista, je još 1920. godine u nedeljniku Američke medicinske asocijacije (The Journal of the American Medical Association – JAMA) objavio članak o ,,Danskom ekperimentu" i njegovim rezultatima.

ISTRAŽIVANJA O PROTEINSKOM MINIMUMU

Poseban predmet interesovanja i proučavanja doktora Hinhedea, još od 1885. godine kada je počeo da se bavi lekarskom praksom, bio je blagotvoran uticaj hrane siromašne belančevinama (pretežno vegetarijanske) na zdravlje čoveka. U početku su ovi eksperimenti bili skromnog obima, ali kako je istraživanje odmicalo Hinhede je postao ubeđen, na osnovu čvrstih naučnih dokaza, da vegetarijanska ishrana predstavlja najbolji vid ishrane za čoveka. Od 1910. do 1932. godine, Hinhede bio je načelnik Danske nacionalne laboratorije za proučavanje ishrane. Čuven je po tome što je eksperimentalnim putem dokazao da proteinski minimum, pod kojim se podrazumeva najmanji dnevni unos belančevina koji je neophodno za normalno funkcionisanje organizma, ne predstavlja 100 grama, već da je upola manji. Takođe, tvrdio je da masnoće, iako predstavljaju dragocen činilac ishrane, treba konzumirati vrlo štedljivo. Rezultate istraživanja i ideje doktora Hinhedeja u početku nisu naišle na blagonaklon prijem ni u naučnim krugovima ni kod javnosti, jer je tada bilo uvreženo mišljenje, koje je u velikoj meri i danas prisutno, da proteini predstavljaju najvažniji element ishrane i da su nenadmašni kada je u pitanju očuvanje čovekovog zdravlja. Danska, kao i većina tadašnjih razvijenih zemalja, je postala rob "mita o belančevinama".  Međutim, situacija se ubrzo promenila.

NUŽDA MENJA SHVATANJA O ISHRANI
Hindhede5

Porodična kuća Dr Hinhedea u danskom gradiču Skanderborgu. U dvorištu ove kuće Dr Hinhede je imao veliku baštu sa puno povrća. Istorijski izveštaji beleže da je njegova cela porodica bila na isključivoj vegetarijanskoj ishrani.

U avgustu 1914. godine je počeo Prvi svetski rat. Britanska kraljevska mornarica je odmah sprovela pomorsku blokadu Nemačke, da bi sprečila doturanje ratnih sirovina i hrane iz nemačkih kolonija i zemalja sa kojima je nemačka vlada sklopila pomorske trgovinske ugovore. Kao posledica ove akcije, glad se poput kuge širila srednjoevropskim zemljama, a u značajnoj meri je zahvatila i ostale zemlje Starog kontinenta, posebno one u Zapadnoj Evropi. Posledice blokade je trpela i Danska, iako formalno neutralna u ratu.

Danska je posedovala veći broj domaćih životinja po stanovniku od Nemačke, dok je istovremeno raspolagala sa upola manje zaliha raži i krompira po stanovniku, zbog čega je morala da uvozi više od polovine ukupne količine žitarica namenjenih proizvodnji brašna za ljudsku ishranu i značajnu količinu kukuruza za ishranu stoke. Tri godine nakon početka blokade, Danska vlada je uvidela da je ovakva praksa u postojećim okolnostima neodrživa. Zbog toga je martu 1917. godine u Danskoj otpočela primena mera za restrikciju hrane, koje je do oktobra meseca bila izuzetno pooštrene. Čelnici vlade su, kako svedoči doktor Hinhede, promenili stavove kada je u pitanju ishrana. Vlada Kraljevine Danske je tada imenovala Hinhedea za specijalnog savetnika za ishranu. Ona ga je zadužila da osmisli plan ishrane koji će sačuvati danski narod od gladi u uslovima oskudice, nametnute pomorkom blokadom.

HINHEDEOV PLAN PREŽIVLJAVANJA

Tri temelja na kojima počiva Hinhedeov plan koji je za cilj imao da Dance zaštiti od gladi su:

1. Na proteinski minimum ne obraćati veliku pažnju: ovaj minimum kod čoveka je toliko mali da je nemoguće ne zadovoljiti ga.

2. Masnoće se smatraju vrednim dodatkom ishrani, ali njihovo prisustvo u njoj nije neophodno;

3. Mekinje se smatraju vrlo dragocenom namirnicom, koju je ljudski organizam u stanju da lako svari.

Hinhede je savetovao da se broj krava smanji na trećinu i da Danci sav krompir i ječam namenjen podmirivanju svinja iskoriste za sopstvenu ishranu. Smatrao je da bi svinje trebalo rasprodati u onoj meri u kojoj je to moguće, a ostatak će uginuti od gladi. Većina tih svinja je zaista uginula od gladi. Kako svedoči Hinhede, poneka svinja je ipak završila na trpezi danskog seljaka, dok stanovništvo koje se nalazilo u gradovima i varošicama uglavnom nije ni okusilo svinjsko meso za vreme trajanja blokade. On kaže da je goveđe meso bilo izuzetno skupo, i da su samo najimućnije porodice, a takvih je u Danskoj bilo malo, mogle sebi da priušte ovu namirnicu. Takođe, on je uspeo u nameri da se sav krompir i žitarice namenjene destilerijama koje su proizvodile vinjak iskoristi za ljudsku ishranu, dok je osigurao da se pola od ukupne količine žitarica namenjenih pivarama nađe na trpezi Danaca u vidu integralnog hleba i kaše.

Dok se u većini evropskih zemalja, poput Nemačke, Holandije i Norveške, vodila rasprava oko toga koliku količinu žitarica treba pretvoriti u belo brašno, Danska je po savetu doktora Hinhedea celokupnu količinu raži kojom je raspolagala pretvorila u integralno brašno, samlevši čitavo zrno. On je takođe savetovao da Danska iskoristi sve pšenične mekinje kao dodatak integralnom brašnu od raži, jer je na taj način stanovnštvo moglo da ispeče izuzetno hranljiv hleb. Hinhede je preporučio da se na trpezi Danaca svakodnevno nađe ječmena kaša. Jedna četrvtina ječma, kojom je raspolagala Danska, pretvorena je u brašno i takođe iskorišćena kao dodatak integralnom hlebu od raži sa pšeničnim mekinjama. U toku poslednje dve godine Velikog rata, Danci su, pored integralnog ražanog hleba sa pšeničnim mekinjama i ovsene kaše, uglavnom konzumirali povrće, naročito krompir i zeleno lisnato povrće, među kojem se naročito izdvajao kupus jer je bio najdostupnija namirnica ove vrste u Dankoj za vreme trajanja blokade. Takođe, vrlo štedljivo su konzumirali mleko i ponekad maslac.

BLOKADA SPASILA DANCE OD DEGENERATIVNIH BOLESTI

Doktor Hinhede kaže da je restrikcija hrane predstavljala posebno interesantan problem za njega. Sada je njegov eksperiment sa hranom bogatom ugljenim hidratima i siromašnom belančevinama poprimio neobične razmere, jer je u njemu silom prilika sudelovalo 3 miliona ljudi, gotovo celokupno stanovništvo Kraljevine Danske. Hinhede je postavio sledeća pitanja vezana za ovaj nesvakidašni eksperiment: Kakav je bio njegov ishod? Kakav je uticaj imao na zdravlje ljudi? Kolika je bila stopa smrtnosti? Hinhede je kao odgovor na ova pitanja dao tabelu u kojoj je prikazan broj smrtnih slučajeva na svakih 10.000 stanovnika Kopenhagena muškog pola, uzrasta od 25 do 65 godina, u periodu od 1. oktobra 1917. do 1. oktobra 1918. godine.

Untitleduyry

Iz tabele se može uočiti da je broj smrtnih slučajeva izazvanih zaraznim bolestima i tuberkulozom opao, zbog poboljšanih higijenskih uslova života, ali se stopa smrtnih slučajeva izazvanih degenerativnim bolestima, na čiju pojavu utiče ishrana, gotovo nije menjala još od 1900. godine. Prosečna vrednost stope smrtnosti od 1900. do 1916. godine je iznosila 100 smrtnih slučajeva na svakih 10.000 stanovnika Kopenhagena muškog pola, dok se nije otpočelo sa restrikcijom hrane, da bi tokom 1918. godine, kada su mere vezane za restrikciju hrane bile izuzetno oštre, prosečna stopa mortaliteta pala na 66 smrtnih slučajeva, što predstavlja smanjenje od čak 34%.

Stopa mortaliteta u Danskoj je od oktobra 1917. do oktobra 1918. godine iznosila 10,4 smrtna slučaja na svakih hiljadu stanovnika. Pre ovog perioda ona nikada nije bila niža od 12,5 smrtnih slučajeva na svakih hiljadu stanovnika. Razlika u stopi mortaliteta od 2,1 smrtnog slučaja na svakih hiljadu stanovnika u okviru populacije koja broji 3.000.000 osoba znači da je sačuvano 6.300 života.

ZAKLJUČCI ,,DANSKOG EKSPERIMENTA"

huitres copy

Na osnovu informacija sadržanih u tabeli, doktor Hinhede  je istakao da je jasno da glavni uzrok smrti leži u konzumiranju nezdravih namirnica i upotrebi alkohola. On je kao ključni uzrok za nastanak većine bolesti, od kojih pate stanovnici razvijenih zemalja, označio prehranjenost. Prehranjenost podrazumeva 1) unos hranljivih materija u količini koja je veća od one neophodne za za njegovo normalno funkcionisanje usled čega se one pretvaraju u otpadne materije, koje dodatno opterećuju organizam, ili u štetne materije, koje ga truju; 2) povećan unos namirnica čiji sadržaj štetnih materija nadmašuje hranljive sastojke kojima raspolažu. Ovaj problem pre svega nastaje kao posledica konzumiranja jela spremljenih od mesa, koja pojedinca mame u klopku svojim ukusom.

Na osnovu rezultata ovog velikog ,,Danskog eksperimenta", Hinhede je zaključio da teška hrana, koju sačinjavaju meso, jaja i beli hleb (koji je u to vreme bio skuplji i smatran je prefinjenijim od integralnog hleba, zbog boje i mekoće brašna od kojeg je izrađivan, i zdravijim od njega, jer je vladala predrasuda da opnu žitarice ili mekinju čovekov organizam teško vari), koju svakodnevno konzumiralo stanovništvo dobrostojećih zemalja, ne samo da nije u stanju da ishrani ljudski organizam već ima pogubno dejstvo po njegovo zdravlje.

Hinhede je bio zagovornik lakto-vegetarijanizma, verovao je da je štedljivo konzumiranje mleka blagotvorno za čovekovo zdravlje, jer sadrži pojedine hranljive materije u kojima povrće oskudeva. Danas je poznato da pravilna kombinacija biljnih namirnica sadrži sve hranljive sastojke (pre svega kalcijum i proteine) kojima raspolaže mleko. Takođe, uzgoj krava i proizvodnja mleka se u vreme kada je Hinhede napisao ovaj članak bitno razlikovala od sistema "industrijskog stočarstva" koji je danas zastupljen u svetu (gotovo čitav život stoka provodi u skučenom i zatvorenom prostoru, često ogrezla u sopstveni izmet i mokraću; u hranu joj dodaju antibiotike, antidepresive i hormone rasta).

Hinhede je bio siguran da su Nemačka i druge srednjoevropske zemlje mogle da izbegnu glad ili da u značajnoj meri ublaže njene posledice da se njihovo stanovništvo odreklo pretežno mesnog načina ishrane. On je u svom članku iz 1920. godine primetio da je i pored iskustva sa glađu u tadašnjoj posleratnoj Nemačkoj "mit o belančevinama" bio i te kako prisutan, jer propovednici ovog mita nastavili da ga zastupaju sa nesmanjenom žestinom. Nasuprot njima, Hinhede je isticao da je ,,neophodno da narod najpre na raspolaganju ima hleba, krompira i povrća", a da je meso namirnica koja im je najmanje neophodna, tako da Danci nisu imali razloga da žale što su tokom rata usvojili ovakav način ishrane.

Doktor Hinhede je na kraju poslao poruku, koja danas važi, kao što je važila za njegove savremenike: ,,Ukoliko su ljudi primorani da čekaju da se prvo namiri stoka i svinje kako bi im trpeza obilovala mesom, oni će umreti pre nego što budu uopšte imali priliku da za tu trpezu sednu."

QuoteMnoge životinje koje se gaje za klanje ne bi nikada ni postojale da nema te potrebe.

-to je apsolutno točno. Ljudi više ne mogu bez konzumacije i eksploatacije životinja, npr. deru govedima kožu, iako se prava koža može proizvesti i od pazi dobro: gljiva, ali ne, to je previše sci-tech, jeftinije je mjesecima trošiti dragocjene Zemljine resurse-vodu, kisik za te nesretne životinje, pa zagađivati Zemlju otpadnim vodama sa megafarmi, trovati plodno tlo pesticidima, sjeći šume i onda pričati o klimatskim promjenama zbog freona u nečijem frižideru.

QuoteA da meso razvija mozak, pa to je bre toliko očigledno da ne znam šta treba da pojašnjavam. Pogledaj u prirodi: najgluplje životinje su biljojedi.

-Ljudi nisu životinje, niti se trebaju sa njima poistovjećivati. Trebaju živjeti sa njima i čuvati red na Zemlji. A što ljudi rade? Upravo se pojedini ljudi ponašaju kao najveće zvijeri i stvaraju kaos.

QuoteTi sada možeš da kažeš: ne jedem meso i nisam glupa, ali u tebi je utkano desetine hiljada godina mesojedstva; prestani da jedeš meso i nagovori svoje potomke da ga ne jedu i tvoji pra-praunuci će ispaštati...

-Sa ovime se ne slažem nikako, jer ne razmišljamo isto o povijesti čovjeka i to bijelog čovjeka na Zemlji, kao ni o duhovnom aspektu življenja.

QuoteNovak Đoković nije vegetarijanac; on ima specijalni režim ishrane koji podrazumeva mnogo, mnogo, mnogo životinjskih belančevina i amino kiselina.

-To nisam znala, hvala na informaciji. Provjerit ću, jer to onda znači da je Novak jedan običan prevarant po pitanju stila prehrane i da iskorištava medije za samopromociju, što nije baš moralno. Ili tvrdnja znači da ti nisi dobro informiran, pa ti neću zamjeriti ako si nešto krivo zaključio.

QuoteSećam se fudbalera Prekazija, koji je bio verski ostrašćen, pa kada dođe period posta, nije imao snage da igra utakmice za Partizan. To znam iz prve ruke.

-Hhahaha, da, da, pozer Prekazi!
Onda dobro sada, nećemo njega stavljati pred npr. Jovicu Spajića, to je sigurno.

QuoteA evo vam i onaj vegan što je nedavno pokušao da se popne na Mont Everest da bi dokazao da su vegani spremni za najveće napore. Umro je od iscrpljenosti pogleda uprtog u nedostižni vrh.

-uvijek se slatko nasmijem kada netko navede primjer jednog jedinog vegana, koji je umro pri pokušaju penjanja na vrh ME, pri tome ignorirajući činjenicu tisuće lešojeda čiji organizmi nisu mogli podnijeti toliki napor a na tisuće izginuše i na manjim visinama nego što je dosegnuo ovaj preminuo nesretnik, i nasmijem se ignoriranju na stotine tisuća nas anonimnih vegića i sportaša, koji smo izloženi snažnim fizičkim naporima a niti smo još umrli, niti jedemo mrtvace.

QuoteEvolucija je vrlo jednostavno: il te jedu il jedeš, pa ako odbijaš da ubijaš životinje, izumrećeš, ne zato što ne bi mogla da živiš, nego što će oni koji jedu životinje biti jači i pametniji kroz generacije.

-da su životinje mesojedi predodređene preživjeti nije nimalo logično, jer pogledaj tko je najjača/najveća životinja na Zemlji-upravo slon, a da slon nije inteligentan je notorna laž, jer slon je iznimno inteligentan stvor, čije je pamćenje opće poznata stvar, kao i umijeće slikanja surlom, a nekim čudom je biljojed.

Isto i sa nama ljudima.
Jačina čovjeka ne ovisi samo o njegovoj prehrani, nego i o njegovom načinu razmišljanja. Jačini psihe i duha!
Preživjet će oni koji nisu ovisni ni o čemu, počev od mišljenja drugih što je za njih dobro.

Quote from: Boban on 12-08-2016, 13:45:06
Pravo je pitanje kako biramo da verujemo jednima a ne drugima.

Vjerovati ikome je diskutabilno.
Pravo pitanje glasi: što je znanje?
Znati znači da si ono što si zapamtio i o čemu govoriš osobno i doživio. Puko dobro pamćenje o stvarima nije znanje.

Quote from: Boban on 12-08-2016, 13:45:06Đoković možda laže da je vegan da bi njegovi protivnici krenuli tim putem i posrnuli.
I tako dalje...

Uh, šališ se, jel da da se šališ?
Ne obraća se on i ne reklamira drugim tenisačima, nego se obraća ljudima svojim primjerom.
Da li to znači i da evo glumac Arnold Švarcnejger, koji je nedavno prešao na veganstvo laže da bi drugi glumci izgubili uloge u filmovima?

Quote from: Divlje srce on 12-08-2016, 15:24:43
Da li to znači i da evo glumac Arnold Švarcnejger, koji je nedavno prešao na veganstvo laže da bi drugi glumci izgubili uloge u filmovima?

Хехе,  можда је Гвоздени Мајк Тајсон  лагао својевремено да је веган само да би навукао друге боксере да би могао лакше да их изнокаутира у првој рунди...

Vegetarijanci i homoseksualci... 


Nema tu ozbiljnog poređenja, naravno. Pre svega zato što homoseksualnost uglavnom nije stvar izbora.
Ipak, postoji izvesno podudaranje: obe grupe imaju pripadnike koji su dosadni do izrazito agresivni u propagiranju svog životnog stila, a i jedni i drugi imaju podjednako male šanse da bilo koga ''prevedu u svoju veru''.

pa kada sam ih pomenuo u istoj rečenici i mislio sam na tu nesnosnu dosadu ubeđivanja okoline da je njihov put svetla tačka u bezumlju čovečanstva.

Ми се бранимо од ваше агресивне лешоједске свакодневне кампање која жели да нам наметне ждерање делова убијених животиња као нешто најнормалније, а ти Кимурче прочитај одговор који је везано за набацивање агресиве веганима приложила Дивље Срце, па нећеш више натуцати о томе да смо ми агресивни и слично.

Svaki marketing je agresivan pa tako i marketing mesne industrije. Kvarljiva roba, treba što pre da se proda.
Verovali ili ne, i mene nervira taj marketing, radije bih u nekom katalogu ili prospektu da gledam bikini na nekom modelu, ili lepo izmalterisanu tortu, nego rebarca na listovima zelene salate, ali sam pomiren sa tim jer razumem nastojanja da se proda meso. Nema veze taj marketing sa naturanjem mesojedstva, nego sa profitom. Naposletku, sve se i vrti oko toga.
Jebe se mesnoj industriji za zanemarljiv broj vegana, njima su mete ljubitelji dobrog zalogaja.

Ok, smeta vam agresivni marketing mesne industrije, ali zašto ste zbog toga agresivni prema članovima foruma? Koliko znam, niko ovde ne pravi kataloge za prodavnice, niti televizijske reklame u kojima vas nagovaraju da jedete mesne prerađevine.


Ako želite da nagovorite ljude da pređu na vegetarijansku ishranu, pre će vam uspeti ako krenete redovno da postujete recepte (sa sve slikama kako vam je ispalo), i savete kako da se ljudi pravilno hrane, nego ako smarate pričom o lešojedima.

Quote from: Divlje srce on 12-08-2016, 15:24:43
glumac Arnold Švarcnejger

И његов син Дајбук Шварцнејгер

Ко је агресиван према теби Анђеле?
На који начин смо ми то агресивни према било коме од вас?
Зар тиме што кажемо да једете лешеве?
То је истина.
Ни ја, ни било који други веган/вегетаријанац (осим Меха хехе) неће за убијену и раскомадану животињу рећи да је то месо или месанце, већ леш и делови леша.
И то је тачна тврдња која се вама не свиђа и због које нас проглашавате агресивним.
Али истину не можемо да улепшавамо само да би се то вама допало јер у темељу такве исхране стоји убиство.
Поента је да нико вас не наговара да престанете да једете лешеве.
То је ваш избор, ваша ствар, ваша навика.
Одрасле сте особе па можете сами да поразмислите о тим стварима, не требам ја или Дивље Срце или сви они великани које сам навео да вас терамо на то, нити можемо то да урадимо, нити са духовне стране и требамо то да радимо јер свако је одговоран искључиво за себе а не за друге.
Можемо да вас охрабримо, да вас упутимо, можемо да дискутујемо о томе и то је то, а у вегетаријанску и веганску фамилију срећних људи је свако добродошао.
Што се тиче слика, свестан сам да оне говоре више од 1000 речи, али ја храну не сликам, између осталог и због тога јер једем доста сирове хране па ту и нема шта да се слика.

Quote from: T2 on 12-08-2016, 19:53:15
Ни ја, ни било који други веган/вегетаријанац (осим Меха хехе) неће за убијену и раскомадану животињу рећи да је то месо или месанце, већ леш и делови леша.

Pa kad je tako, što je vama čudno kad čujete da se hranite poput ovaca?
S naše tačke gledišta je tako i nijedna parola o leševima to ne može promeniti.

Чудно је, јер за разлику од нас - ви не говорите истину.
Просто речено, рећи да се човек који је веган или вегетаријанац храни као овца је неистинита увреда зато што човек веган-вегетаријанац и овца немају пуно тога заједничког јер човек је плодојед а овца је преживар.
Човек не прежива храну као овца.
И зато је то поређење и нетачно и неистинито и увредљиво.
За разлику од те неистине којима се лешоједи служе, ми говоримо истину и нико од вас не може порећи да је у фундаменту лешоједске исхране не лежи убиство животиње.

Ali, ako smo sposobni da ubijamo, zašto je neobična činjenica da smo spremni i da uvredimo neistomišljenike? Zar to nije manji greh?

Поента није у вређању, већ у изношењу истина и неистина.

Pa dobro, valjda više volite da vam objasnimo da jedete kao šišmiši plodojedi...

Quote from: T2 on 12-08-2016, 19:11:53
Ми се бранимо од ваше агресивне лешоједске свакодневне кампање која жели да нам наметне ждерање делова убијених животиња као нешто најнормалније, а ти Кимурче прочитај одговор који је везано за набацивање агресиве веганима приложила Дивље Срце, па нећеш више натуцати о томе да смо ми агресивни и слично.

Da li sam se tebi (vama?) obratila? Ako si tako razumeo, onda jesam.
Što se agresivnosti tiče, evo mogu i otvoreno: mislim da si agresivan, nametljiv i dosadan.
Nisu mi problem stavovi, već način na koji ih iznosiš. I bila bih ti zahvalna da me preskočiš u budućim tepanjma bilo koje vrste.

ma meni je uopste nejasno sta ce ljudi koji jedu meso uopste na ovom topicu, odakle uopste potreba da doskoce, 'protumace', posavetuju cak. kao da ne mogu da ostave ove ljude da postavljaju slicice, razmenjuju recepte, razgovaraju o prednostima ishrane koju su izabrali. njihovo pravo da budu cak i agresivni na topiku o vegetarijanstvu, a ne na nekom o kobasicama

@trt-mrt: ne znam za druge, ja se nadam dobrim receptima.

pa eno ti ga gore, pasulj sa urmama

Quote from: Kimura on 12-08-2016, 21:36:44
Što se agresivnosti tiče, evo mogu i otvoreno: mislim da si agresivan, nametljiv i dosadan.
Nisu mi problem stavovi, već način na koji ih iznosiš. I bila bih ti zahvalna da me preskočiš u budućim tepanjma bilo koje vrste.

Волим и ја тебе. Кимурице. 

Quote from: angel011 on 12-08-2016, 22:18:21
@trt-mrt: ne znam za druge, ja se nadam dobrim receptima.

Quotepa eno ti ga gore, pasulj sa urmama

Hahaha, trt-mrt!
Točno, sad sam u slatkoj fazi, a šibam po čistim namirnicama, svježim.
Kad ogladnim, jedem ono čega je sad sezona, i što jede cijela familija: mladi krumpir-pečen ili kuhan, mladi kuhan grah na salatu sa paradajzom, paprikama, paradajzom i lukom, paprike punjene sa ječmom i suncokretom, popečke od graha ili ječma, sataraše, sendviče sa namazima od kikirikija ili slanutka, razne juhe sa svim i svačim, palačinke punjene sa raznim nadjevima od povrća, pečenu ciklu, salate svih vrsta, savijače od breskvi, kupina, mrkve, i tak..
Ne kuham sada previše, ne da mi se, ali mora se.
Inače pravim sama kruh, bez kvasca, od raznih brašna, ali nekad se i kupi, da se poželimo domaćeg. 
A kako su vrućine bile, jela sam tone lubenica, breskvi, krastavaca, paradajza, tikvica, smokvi, ribizla, ogrozda, pa čak i blitvu, raštiku, mladi kelj...

Evo još jedna moja slika, ali slatkiša:

Ovo je pržena mrkva sa koprom i kukuruznim brašnom.
i moj kruh:


Kod mene se uvijek nešto znači krčka, istražuju okusi, ali kažem, ljeti je odmor od teške hrane.

Мало објашњење за српске читаоце, парадајз се у Србији зове рајчица.

Divlje srce daj malo više info o toj šargarepi...izgleda interesantno...

Izgleda odlično ta šargarepa!

Šargarepa izgleda fenomenalno, a i hleb izgleda tako da bih ga se rado dočepala (a inače slabo jedem hleb).

Ne volim šargarepu, nikad je nisam voleo. To jedu zečevi. Zeke Peke.

Zečevima šargarepa zapravo prave poteškoće u varenju, a istovremeno im i uništava zubiće. Druga hrana treba da im bude glavni deo ishrane. http://rabbit.org/suggested-vegetables-and-fruits-for-a-rabbit-diet/

Slatke male zeke

@hidden, mrkvu izrežem onim nožem za guljenje na tanke rezance i malo se posoli da pusti vodu. Kopar isto istrgam i odmah ubacim zbog arome, a kada pođe voda, umješam sve sa par žlica kukuruzne palente. Dobro je napraviti tempuru, da se poveže bolje. Uzmem negdje tri žlice polubijelog brašna, stavim prstohvat sode bikarbone i razmutim sa hladnom vodom. I umješam u mrkvu. Vilicama grabim kao neka gnijezda i prinesem u vruće ulje. Prži se zbilja kratko, minut dva. Stvarno bude slatko, a zbog kopra ko laringo bomboni. I zvuči puno posla, ali ide to zum zum, a "čips" bude baš predivan.
@angel011, hvala.

Hvala, probam prvom prilikom!

Evo jedne studije i jedne brošure.


Hroničan nedostatak B12 uzrokuje tzv. pernicioznu anemiju, koja na duže staze može ireverzibilno da ošteti nervni sistem.


B12 iz piva ne pomaže, kao što sam jednom rekao zbog niske peroralne apsorpcije, mada može pomoći u privremenom otklanjanju depre kod onih koji usled nepostojanja argumenata uglas viču: ''Studije su naručene, mesne industrije, kapitalizaam...'' 



http://www.pdfonlinereader.com/WebPdf2/editor.html


[size=78%]http://www.view-pdf.com/ViewPDFFile.aspx?file=http://www.htmlpublish.com/newTestDocStorage/DocStorage/2089027777/Am%20J%20Clin%20Nutr-2009-Allen-693S-6S.pdf[/size]


Malo o pernicioznoj anemiji:

https://en.wikipedia.org/wiki/Pernicious_anemia

Prvi link je ispario:


https://www.docdroid.net/M3COV2T/b12-rd.pdf.html

A što da sad napišem, i što moje iskustvo može promijeniti ili značiti po pitanju B12, kada je tako postavljeno da će onaj tko ne jede komade mrtvaca, imati manjak upravo B12 koji će uzrokovati oštećenje živčanog sustava i od njega napraviti agresivca, depresivca, ovog onog, i kada iza te tvrdnje stoji "znanstveno istraživanje"?!
Nisam znanstvenik, niti mogu znanstveno porušiti tu tezu, a samim time, nisam ni dužna to činiti. Moje je pravo preuzeti odgovornost za vlastiti život i zdravlje.
Ne plaši me nedostatak B12, niti mi pada na pamet time se zamarati. Vjerujem u svoje tijelo a ne u "stručna mišljenja" o mom tijelu, koja me zbilja jako žele uplašiti i izmanipulirati da ću npr. poludjeti ako ne budem jela leša ili pila tabletice.
Jbg, izvagala sam za i protiv, i veći me strah hvata, metaforički rečeno od posljedica jedenja leša.
p.s. vjerujem da su neki među vama već shvatili da nisam zarobljenica potrebe da bih u raspravi odnosila osobne poene, ili se "ložila", već da razmjenim razmišljanje bez želje da utječem na tuđe.

Komade mrtvaca?
Leševi?

Tvoja perspektiva je sačinjena da omalovažava sve ljude sa normalnim načinom ishrane. Normalnim, dabome, jer da je veganstvo normalno, ne bi imalo poseban naziv.
I nemoj sada da odgovoriš "pa jesu leševi, jesu mrtvaci", sama ta kvalifikacija ne bi bila gnusna da se može drugačije izraziti, kao na primer da koristiš opšteprihvaćeni naziv - meso.
Insistiranjem na tim terminima nećeš nikoga pridobiti, niti prezentovati "prednosti" takvog načina ishrane, nego stvaraš spomenutu omalovažavajući atmosferu sa željom konfrontacije i konflikta.

I dalje koristim naziv "vegani" ili "vegetarijanci" umesto "biljožderi" ili "ovce na ispaši" ili sl.
Neću ponavljati ono o evoluciji, inteligenciji, proteinima, ali ću opet insistirati na ledenom dobu ili, da unesem vedar ton u svoj post, zombi ili bilo kojoj drugoj apokalipsi.
Elem, ako dođe do toga, sa premisom da imaš hrpu konzervirane paprike i kikirikija, kako misliš prezimiti? Nema tekstilne industrije, ono što imaš se odavno raspalo i istrulo od smrada, nema deterdženta, sapuna... 
Moraćeš zaklati nešto, da se ogrneš krznom. Ako si dobra šnajderica, gledaćeš da to bude šik. Čovek je ipak iznad životinja, gleda da sebi ugodi na svakom nivou. I da skuvaš sapun ako ne misliš da oboliš od neke Ebole, T-virusa ili Variole Vere.
A da bi zaklala nešto za konfekciju, moraćeš to uloviti. Gladna ne možeš, treba ti snaga. nema dovoljno bobica da bi se najela, samo gomila sitnih životinja koje gamižu, trčkaraju i pasu naokolo.

Vele da zmija nije loša za jelo, a i koža joj je elegantna ako se pravilno skroji. Kao opasač za neko daleko veće krzno. Ili hosentregeri za bolju polovinu, a, zašto da ne, i za traku oko glave.
Nema razloga da žene ne budu doterane i u nekoj apokalipsi.

Dakle, moraš da ubijaš životinje da bi opstala i bila lepa. 
Tako je čovečanstvo preguralo ledeno doba. A i životinje, uprkos što su se tamanile. No, prednost tog doba beše da ljudovima nije trebao frižider, a ja nekako zombi apokalipsu zamišljam uvek u leto.
Ne bi stigao ni da osušim mesinu, valja begati i survajverisati. Rado bih jeo i obezglavljene zombije, glad ne pita, ali meso im je trulo. Za infekciju ne brinem, dobar ražanj, roštilj ili iskuvano bi to rešilo. Možda.

Sad, ako nije zombi cirkus u pitanju, ako je neki drugi folaut civilizacije, gde se ljudi ne pretvaraju u zombije nego survajverišu u ogromnom broju, kanibalizam bi bio glavni njam njam u nekim područjima.
Ovi što grickaju nokte bi se brže prilagodili dnevnom meniju, šteta što sam prestao to da radim, davno još. Da pripremim želudac za dinner ala Hanibal.

Ne omalovažavam nikog time što kažem da danas ljudi jedu komade mrtvaca, jer to nije uvreda niti laž već prosta činjenica.
Osnova ljudskog "mesojedenja" je ubojstvo a potom komadanje i termoprerađivanje komada mrtve životinje.
Diskutirat ću sa tobom dalje rado kada shvatiš razliku i prihvatiš da si lešojed a ne mesojed.
Tada me pokušaj uvjeriti da griješim što ne želim jesti mrtvace.

Gađaš se terminologijom, Divlje Srce. Ubijanje radi prehrane je prirodni zakon i tu ljudska vrsta nije ništa novo uvela u poredak sveta.

Quote from: Stipan on 15-08-2016, 20:16:24
Gađaš se terminologijom, Vedro nebo. Ubijanje radi prehrane je prirodni zakon i tu ljudska vrsta nije ništa novo uvela u poredak sveta.

nije Vedo nebo, već Divlje srce...

Hvala!!! ISPRAVLJENO!

Jedino što sam krivo shvatila i zbog čega žalim je kako sam gađala da je ovo tema gdje mogu razmjenjivati vegetarijanska iskustva sa drugim vegetarijancima. Gadno sam promašila, jer od kada sam na temi, pišu samo ostrašćeni lešojedi koji me ubjeđuju da se oni hrane normalno a ja nenormalno, i još ispade da vrijeđam i provociram.
Meni to ne treba, a vi nastavite samo.

Primedba na svom mestu... Povlačim se odavde...

Quote from: Divlje srce on 15-08-2016, 20:10:24
... kada shvatiš razliku i prihvatiš da si lešojed a ne mesojed.

Ček sad, po tebi to su dva različita pojma? Koja je tačno razlika, i šta koji od ta dva tačno znači?

Životinje koje su mesožderi mi ne zovemo lešojedi, nego mesožderi. Po čemu se čovek (zapravo svaštojed, ali dobro sad) razlikuje od tih životinja, da bi zaslužio da ga zovemo lešojed?

Quote from: Divlje srce on 15-08-2016, 20:58:44
Jedino što sam krivo shvatila i zbog čega žalim je kako sam gađala da je ovo tema gdje mogu razmjenjivati vegetarijanska iskustva sa drugim vegetarijancima. Gadno sam promašila, jer od kada sam na temi, pišu samo ostrašćeni lešojedi koji me ubjeđuju da se oni hrane normalno a ja nenormalno, i još ispade da vrijeđam i provociram.
Meni to ne treba, a vi nastavite samo.

Nisi dugo na forumu, pa verovatno ne znaš da je ovu temu otvorio ostrašćeni lešojed (ili mnogo ljubaznije rečeno: gurman), tako da je od samog početka imala polušaljivi ton. Mada, treba primetiti i da je na tom početku imala mnogo lepši ton, bez obzira na plemensku pripadnst.

Quote from: Stipan on 15-08-2016, 21:04:51
Primedba na svom mestu... Povlačim se odavde...

steta, nedostajat ce mi tvoj ljupki avatar, kao i divljesrcanin...
prija mi truplozdercu, pojacava apetit...

Труплождерац, труплождерац!

Кај ти дивље срце мислиш, јел се вратија Шиме и донија фришку рибу?

Quote from: Divlje srce on 15-08-2016, 20:58:44
Jedino što sam krivo shvatila i zbog čega žalim je kako sam gađala da je ovo tema gdje mogu razmjenjivati vegetarijanska iskustva sa drugim vegetarijancima. Gadno sam promašila, jer od kada sam na temi, pišu samo ostrašćeni lešojedi koji me ubjeđuju da se oni hrane normalno a ja nenormalno, i još ispade da vrijeđam i provociram.
Meni to ne treba, a vi nastavite samo.

Sve što si navela je tačno.

Provociraš gurmane svojom terminologijom, pljuješ prirodi i evoluciji u lice, ne prihvataš činjenicu da bi ljudi pokrepali odavno bez mesa i nestali sa lica zemlje i da travožderi koji pasu samo bilje sebe smatraju višom rasom, pametnijom.

Čovek jede meso jer tako mora da bude. Sve ukazuje na to, baš sve. Nema griže savesti zbog ubijanja životinja, jer njihova svrha bitisanja je da budu ćevap koji mezim na čačkalicu uz Walking Dead.
Mesojedstvo je ukorenjeno u ljudskoj psihi. Atavizam koji nam šapuće da nas ne bi bilo bez mesa, i da ćemo zaglupiti, oboleti i pokrepati bez mesa.
A ako ljudska psiha nema taj šapat i atavizam, onda ta psiha ima kvar u defektu, pod uslovom da to ne radi iz pomodarstva.

Kada predatori primete neku anomaliju u svom čoporu, feleričnog rastrgaju ili ga oteraju.
Ali mi ljudi smo fini. Mi smo gospodari. Mi anomalije prihvatamo kao svoje rođene, pokazujemo samilost i mantramo "svakoj ludi njegova zabava"
A šta rade anomalije? Guraju nam te travuljine na silu u usta!
Sramota!