ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Osamdesetprva epizoda Midnight Resistance brings the band back together. Makar za jednu priliku - Andi Hamilton već mesecima radi u gejming kafeu pa je uveče - kad se podkasti snimaju - uglavnom zauzet i njegovo je mesto u MidRes podkastu zauzeo Chris Spann, ali za epizodu 81. Owen, Sean i Andi su ponovo zajedno i sve je kao da se nikada nisu ni rastajali 

No, na stranu nostalgija (za vremenom od pre, eh, 3-4 meseca?), ovu eopizodu preporučujem da biste čuli Andijev raspamećeni izveštaj o igranju VR igara na Gamescomu. Ako vam OVO ne proda headset i prateću opremu, ništa neće. 


http://midnightresistance.co.uk/podcasts/podcast-081-new-ps4-firmware-special

Znači, osuđuješ me na večnost bez VR-a!?    Moj hype resistance je na 88%, plus bonus od 10% ako hype dolazi od gejming novinara, a to je teško zaobići i pogoditi onih 2 posto. No, nije nemoguće. Naravno, zadovoljavajuće lično iskustvo, cena i, pre svega, igre koje je vredno igrati iz razloga boljeg od trenutne mode - dakle, na duže staze - bi svakako pomoglo (i nema veze sa hajpom, pa se odgovarajuća otpornost ne bi ni aktivirala).


Ali, trenutno sam više zainteresovan za AR (augmented reality) opremu. Majkrosoftov Hololens radi neke zanimljive stvari u vezi toga, ali ostaje da se vidi kakve bi mogle biti primene na nivou igara.

Hololens za sada deluje kao da je projekat koji postoji samo zato što se niko nije setio da ga otkaže... Augmented reality je imao svoju možda i poslednju šansu sa Pokemon GO, ali Gameindustry.biz je pre neki dan pisao o tome da se ne da primetiti da su drugi AR projekti/ proizvodi zbog ovoga dobili više pažnje od publike. Hololens je pritom skup, visokobudžetni projekat koji za sada nije, posle početnog marketinškog pusha pre više od godinu dana, proizveo bogznašta vredno pažnje. Bojim se da Majkrosoft nije siguran šta bi započeo sa njim, pogotovo sada kada se borba između njih i Sonyja vodi na tako banalnim stvarima kao što je da li konzole imaju UHD BR drajv (ko danas uopšte koristi diskove da gleda filmove?), ko gura "nativni" a ko "apskejlovani" 4K (a većina potencijalne publike nema 4K televizore) i tako to. Sony će sad u Oktobru da potroši ogroman marketinški budžet na guranje svojih VR setova publici i to je najrealnija šansa da VR dosegne išta slično mejnstrim penetraciji (s oproštenjem). Vive i Oculus Rift za sada ostaju oprema za bogate entuzijaste a broj teksotva o njihovom softveru se, paradoksalno, smanjio otkad su obe mašine izašle, skoro kao da još uvek ne postoji "pravi" killer app za ove mašine i da developeri još uvek traže šta bi bilo "prirodno" VR iskustvo na ovom nivu tehnologije. Daleko od toga da su Sony i njihovi saradnici ovo rešili, ali njihov hedset - uz sva tehnološka ograničenja koja ima - košta MNOGO manje nego Rift ili Vive. Slušajući Andija kako se guši od uzbuđenja pričajući o tome kako je BIO Betmen (u igri koja je više kratko iskustvo nego prava igra) stiče se utisak šta bi VR za sada mogao da zaista dobro radi i zašto bismo za to želeli da damo pare...

Andija je ponela mašta više nego VR. Kako drugačije objasniti taj osećaj da JESI Betmen kada je igra iz prvog lica, a nemaš pristup ni telesnim osećajima, ni sećanjima i psihologiji lika? Cenim ja maštu možda više od svega, ali moram da izuzetno dobro poznajem datu osobu da bi postojala dobra šansa da prihvatim sud. Imaš na internetu i ekstremno različite utiske od Andijevog o VR Betmenu. Recimo, ovde (iako tekst od pre nekoliko meseci).

Drugo, Soni nikad nije bio dobar u domenu igračke tehnologije. N-I-K-A-D-A u istoriji. Osim ako to nije neka univerzalna tehnologija, već razrađena, kao što je 4K, recimo. PlayStation je vredelo imati zbog nekih ekskluzivnih igara, nikada zbog bilo čega drugog. To ne znači da ću veštački da zatvorim vrata za mogućnost da nekad naprave nešto povodom toga, ali potrebno je više od entuzijastičkih izjava entuzijasta da bi me ubedilo.

Pravi napredak može da nastane tek kada VR prestane da bude čudno iskustvo sam po sebi, i prenese tu "začudnost" na konkretan sadržaj.

Povodom augmentovane realnosti, Pokemon GO ima suviše mnogo mehanike društvenih mreža da bi me interesovao, a HoloLens... videćemo. Verovatno si u pravu, ali zanimljivo mi je da (povremeno) gledam kako se snalaze s tim. Ne da bih ga skoro kupio.

Ma, naravno, nisam ja siguran da iko tu u VR biznisu još uvek zna tačno šta radi - u smislu da će proizvesti iskustvo koje igra na jake strane medijuma dok minimizuje njegove nedostatke (ne samo pomenuto odsustvo taktilnosti već i probleme sa kretanjem, kao i mučninom), a Sony samo mudro pokušavaju da popune nižebudžetnu prazninu koju su ostavili Facebook i Valve/HTC sa svojim skupim hedsetovima kojima su potrebni skupi kompjuteri. Istorijski, Sonyjev uspeh sa perfierijskom opremom za konzole nije sjajan, pa je sasvim moguće da će i PSVR propasti.

Preporuke koje ću dati tiču se samo novih epizoda već poznatih podkasta. Ali osećam se dužnim da ih malo hajpujem jer daju interesantan sadržaj na raspolaganje:

Midnight Resistance u svojoj 83. epizodi ima nekoliko stvari kojima može da se preporuči. Prvo je to da Kris i Šon daju svoje impresije nakon korišćenja PSVR-a pa, eto, to treba čuti, jer ipak, ne daje se petsto evra tek tako... Drugo, pošto Owen ovom prilikom odsustvuje, gost je ponovo svačiji omiljeni Škot Kami Toman, glazgovski gejming aktivista i organizator (devedesetih smo to zvali "scenski radnik"  na našoj fanzinaško-festivalsko-koncertnoorganizujućoj sceni) koji ne samo da ima taj neodoljivi glazgovski naglasak nego je i agresivno prepun znanja o fliperima i... pa, čak i ako se ne zanimate naročito za flipere, verujem da ćete ovde slušati sa dužnom pažnjom.

Dalje, The Computer Game Show u svojoj najnovijoj epizodi po prvi put ima sva četiri autora u istoj prostoriji a to je jer su - kako je već nedeljama najavljivano - svi otputovali do Leedsa i kuće Mata Murraya gde su proveli vikend. Mat je Virtual Reality entuzijast koji je priorderovao PSVR i mesecima se na podkastu ložio pričajući o tome pa je ova epizoda čitava o njihovim iskustvima sa ovom novom tehnologijom. David Turner je uobičajeno engleski ciničan i maltretira svoje saradnike ali čak i njemu ta maska cinizma povremeno sklizne i nazre se autentični entuzijazam. Plus, iako je obećavao da će da se napije kao zvijer pre početka snimanja, trezan je do daske. Ova epizoda je i bila strimovana uživo pretprošle subote na JuTjubu a ko želi da je gleda umesto da je samo sluša, to može da učini ovde:

https://youtu.be/K6IzMAJOX8Q

Konačno, nešto što nema mnogo veze sa virtuelnom realnošću (mada će jednom imati  ), sedamdesetšesta epizoda Retronautsa je prava poslastica i sastoji se od intervjua koji Džeremi u hotelskoj sobi izvodi sa trojicom muškaraca koji se bave retro gejmingom na jedan malko dublji, neki bi rekli opsesivniji i formalističkiji način. Neki bi rekli čak i površniji jer ova trojica ne samo da skupljaju stare igre i idu po aukcijama gde se kartridži za NES prodaju za nekoliko tisuća dolara, njihov primarni fokus je "gaming ephemera", dakle, fizički (donekle i digitalni) objekti koji su vezani za gejming i predstavljaju ili deo marketinga ili deo developmenta ili deo, heh, kulture koja okružuje igre. Dakle Frank Cifaldi, Mike Mika i Steve Lin (The Game History Foundation) su ljudi koji skupljaju promotivni materijal (flajere, postere, nalepnice), štampane magazine, reklamne panoe, figurice, press materijale, odštampane imejl razmene, sours kodove itd. vezane za stare igre i mada to na prvi pogled deluje kao veoma dekadentan hobi, jedan od njih trojice u jednom momentu kaže veoma ključnu stvar koja sve stavlja u kontekst: "U jednom momentu sam shvatio da nostalgija koju osećam za starim igrama nije nužno za samim igrama - koje često zapravo i nisu naročito dobre - koliko za marketingom koji ih je okruživao, magazinskim najavama, intervjuima, reklamnih rešenjima itd." i  ovo, ako vas igre zaista zanimaju kao kultura a ne samo kao hobi, veoma ima smisla. Jedna od najinteresantnijih epizoda Retronautsa ove godine a to kažem imajući u vidu da je podkast konzistentno odličan.

Setio sam se nečeg od pre pola meseca. Toni Karnevale (koji je Gokerov stručnjak za roglajk igre) i Tom Čik pričaju o terminu "roglajk" i zašto Karnevale misli da je danas zloupotrebljen, čak i od strane divelopera.

Qt3 Games Podcast: Broguelikes


Karnevale je nemilosrdno old-skul u svojoj upotrebi termina, i smatra da proceduralno formiranje mape (i drugih elemenata) i permadeath nisu dovoljni da bi se smatralo da je neka igra "nalik Rogue". Čik kaže da "to nije semantičko brdo koje bi branio", i da koristi termin neobaveznije, smatrajući čak da tu spada i Spelunky. Na kraju pričaju o jednoj od danas najboljih roglajk igara, koja je još i besplatna - Brogue. Umalo da počnem da je igram u jednom trenutku, a onda sam shvatio da mi trenutno ne treba tako nešto u životu. 


No, epizoda će biti posebno zanimljiva drugu neomedjenom, pošto na početku* pričaju o Dungeon Rats i Age of Decadence, pristupajući ovoj poslednjoj sa različitim vrednovanjima. 




*samo prvih desetak minuta, koga ne zanima ostala tematika

Pogledaćemo nakon što okončamo današnje radne obaveza. Dakle, otprilike za 15-20 minuta.

Osamdesetpeta epizoda Midnight Reistance je urnebesna. Iz više razloga, a prvi je da im je Audacity krešovao više puta tokom snimanja pa je ovo što je Kris Spen na kraju sastavio materijal spasen iz bekap kopija, koji se ne čuje uvek idealno, priče se ponavljaju itd. Ali, opet, ekipa... Dva Engleza, jedan Irac, jedan Velšanin... Sean McTiernan je ponovo gost (i Andy Hamilton) i njegove opservacije su, kao i uvek veoma duhovite. Rise of the Tomb Raider je, trudeći se da mu da pozitivnu kritiku opisao kao "A very good screen saver" a prvu epizodu Life is Strange opisuje kao 'proof of concept': "Give us two hours and we'll proove teenagers exist". Drugde, Chris Spann opisuje kako je Sean Bell došao kod lekara sa infekcijom bešike i objasnio da je to zato što je gledao kako u Earth Defense Force Spann, u ulozi džinovskog robota, udara Godzilu u vrat...

Meni zabavno, pogotovo što se mnogo priča o EDF 4.1....

http://midnightresistance.co.uk/podcast/podcast-085

Gde god je Maktirnan, ja to moram slušati, tako da hvala na dojavi!

Dobar je Šon. Čovek koji uspeva da učini da čak i cinizam, kojim maltene isključivo komunicira, zvuči dobronamerno i neagresivno. Ja, naravno i dalje kad on priča vidim karipskog muškarca tamnije puti.

Dok ja kad ga čujem i dalje uvek bar na momenat zamislim tebe kako, s mačkom u krilu, zamišljaš karipskog muškarca tamnije puti.

Ponovimo, Šonov potkast je ovde: http://ttv.libsyn.com/

Ovde je postalo zbilja vruće, ili se to samo meni tako čini?

Druga tema!

Poslednja epizoda Cane and Rinse za ovu godinu, jubilarni 250. njihov podkast se bavi Bloodborneom i prava je poslastica:

http://caneandrinse.com/bloodborne/

OK, podkast preporuke za kraj godine...

Prvo, poslednja epizoda The Computer game Show za ovu godinu je dva i po sata dugačak zapis svađe i nervnih slomova dok četvorica domaćina pokušavaju da demokratski izaberu igru godine. Reći ću da je ovaj podkast u poslednjih par meseci postao na momente donekle aprijatan za slušanje jer David Turner je onaj engleski pristup prijateljstvu i bliskosti (što te više volim to ću ciničnije da ti se obraćam) izdigao na nivo zlostavljanja. Mislim, jasno je meni da on to radi da bi podkast bio "zanimljiviji" i da ovo generiše određeni nivo uzbuđenja i komunikacije među slušaocima, ali valjda sam već mnogo omatorio, svestan sam kako izgleda zlostavljanje u porodici, mobing na poslu i maltretiranje u školi itd. i ponekada me njegovi konstantni napadi na Jamesa Farleyja i Jamesovo prihvatanje da to tako ide jer su oni prijatelji zaista iziritira. Doduše, bilo je određenih reakcija od strane slušalaca pa imam utisak da se u poslednje 2-3 epizode primirio, no tokom ove, GOTY epizode povremeno mu potpuno odleti poklopac sa glave i pokulja gnev, pogotovo kada njegova omiljena igra glasanjem bude eliminisana već u prvom krugu.

David je inteligentan momak i zapravo čak i u svojim najgorim momentima, njegova argumentacija je solidna, ali slušanje ovog podkasta naporedo sa Midnight Resistance (sa kojim dele Seana Bella i gomilu prijatelja) me podseća zašto toliko volim Midnight Resistance  Poslednja epizoda MidRes u kojoj Sean, Chris i Andi pričaju o Final Fantasy XV (Owen je nije igrao) je jedan topao, ljudski razgovor grupe dobrih prijatelja koji jedne druge poznaju, razumeju, prihvataju i podržavaju, te ne osećaju potrebu da podkast "dinamizuju" pasivno agresivnim prozivkama i vitriolskim cinizmom. Prava božićno-novogodišnja epizoda iako je izašla daleko pre ovih praznika. 

Kako sam već drugde pomenuo, nakon što je Jeremy Parish najavio odlazak iz US Gamera, obznanjeno je i da želi da se u fullu posveti Retronautsu i svim svojim drugim aktivnostima vezanim za istoriju igara i retrogejming. Ovo je podrazumevalo i obnovljeni poziv za Patreon podršku (koje sam član) uz obećanje da će, ako se prebaci 5200 dolara na mesečnom nivou, podkast ići sa jednom punom epizodom nedeljno (umesto po dosadašnjoj dinamici od jedne pune epizode na dve nedelje). Ovo se i desilo i ta je dinamika već zapravo krenula (za Patreon bekere je naredna epizoda već dostupna ali nije ljudski da je šerujem), ali ove nedelje je za sve dostupan božićni specijal u kome Bob, Kris Koler i Henri Gilbert ćaskaju o božićnom specijalu crtanog filma Pac-land starog solidne 34 godine. Sad, ne znam koliko koga ovde zanima da slušaju o lošem crtanom filmu starijem nego što su oni, ali meni je milo da sam čuo da se ljudi mlađi deset i više godina od mene jednoglasno slažu da su Hanna-Barbera produkcije bile smeće. Jesu. Mrzeo sam, actually sam mrzeo i Laleta Gatora i Viteza Koju. Čak i Atomskog Mrava 

Dobro, konačno, da preporučim novi podkast koji... i jeste i nije o igrama. Kako smo već pominjali, Andi Hamilton, jedan od domaćina Midnight Resistance je ranije ove godine konačno uspeo da se spase pakla karijere u davanju telefonske podrške korisnicima mobilnih telefona i promenio posao. Sada radi za firmu koja drži dva bara u Londonu. Barovi se zovu "Loading Bar(s)" i oba su tematski posvećena igrama. "Firma" je malo prejaka reč ovde jer se radi o klasičnom entuzijazmu jednog čoveka kome pomaže još par ljudi, gde, dakle, gazda na firmu istovremeno i služi piće, utovaruje gajbe itd. Barovi su danju uglavnom "normalni" a uveče se rade tematske večeri, mada koliko shvatam, stalno su na raspolaganju razne konzole, arkadne mašine (well, MAME kabineti), kao i Playstation VR, pa, ko se zatekne u Londonu, može da svrati tamo.

Vlasnik i njegova dva zaposlena se i jednom nedeljno pre otvaranja kafane skupe da snime podkast i to je obično sat vremena ćaskanja bez ikakve unapred pripremljene teme koje vam može biti ili ne biti zanimljivo. Teme uključuju igre, naravno, od onoga što su domaćini igrali, preko toga kako gosti kafane reaguju na VR igre (Andi ovde daje mnogo interesantnih uvida, pogotovo u iskustva igranja horor naslova u VR-u), pa do gejming događaja, ali se razgovor često bavi wrestlingom, reality televizijom, dogodovštinama iz života itd. U svakom slučaju, a slice of London life, pa kome je to zanimljivo, podkast, koji se zove Unloading je ovde:

https://soundcloud.com/unloading

ili, ako imate itunes, ovde:

https://itunes.apple.com/gb/podcast/un-loading/id1167424858?mt=2

Tema malo zapostavljena.

Ja bih samo da prijavim da često tokom puta na i sa posla, slušam podkaste o gejmingu. I da, svi podkasti su mahom Mehine preporuke sa ovog topika i hvala mu na tome.

No, od svih podkasta, izdvajam dva (tri) podkasta koja mi baš onako leže.

Prvi je naravno Axe of the Blood God, US GAMER podkast o RPG igrama (gde je drug neomedjeni da nam zbori o tome šta sve pripada tom terminu?) koji vode Ket Bejli i Nadia Oksford. Poslednjih par epizoda su zaista zanimljive (trenutno Nintendo Switch na svakom kanalu glavna tema, kao i Zelda) a dve devojke baš onako lepo zbore o igrama i iskren da budem, milina ih je slušati (iako mi je Ket na početku zvučala bezze). Dakle, svaka preporuka za ovaj podkast.


http://pca.st/podcast/221ce4d0-9e83-0132-f23a-5f4c86fd3263

Sledeći na redu, po ličnom afinitetu, je Shall we play a game? koji vode Chris Suellentrop i JJ Sutherland.

Razlog zašto je ovaj podkast jedan od omiljenih je što su epizode...fokusiranije na manje igara (tipa jednu?) i što kratko traju (do pola sata).

Poslednja epizoda govori o kraju Vičera 3 a prošla o Numenori, i super su.


http://pca.st/podcast/8b02f400-f140-0132-1288-059c869cc4eb

I treći podkast za preporuku jeste Cane and Rinse. Podkast mi se takođe sviđa zbog činjenice da je orjentisan na jednu igru po epizodi (ili neke goste) a baš mi se sviđa jedna od skorašnjijih epizoda koja je zborila o Bloodborne.


http://pca.st/podcast/c1143f00-cc5c-012e-6cd1-00163e1b201c


Sent from my iPhone using Tapatalk

Quote from: Perin on 13-03-2017, 22:51:32
i iskren da budem, milina ih je slušati (iako mi je Ket na početku zvučala bezze

Ja sam od početka (i pre početka, naravno) ovde reklamirao Ket kao ženu koja ima šta da kaže i da je ljudski prebroditi inicijalnu reakciju na njeno prilično beživotno verbalno izražavanje jer ima šta da se čuje. Samo da skrenem pažnju u vezi nje i RPG žanra: za Ket SVE počinje i završava se sa Final Fantasy. Ne kažem da druge igre ne poznaje, au contraire, ali FF joj je očigledno stožerni serijal sa kojim se sve poredi i na koga se u nekoj najgrubljoj analizi na kraju sve svodi. Ovo nije kritika Ket (niti Final Fantasy, koji ja veoma volim), već, zaista samo skretanje pažnje njenom slušaocu da ima ovo na umu kada sluša o drugim JRPGovima (ili RPGovima uopšte) o kojima se na Eksu Blad Gada priča i da u glavi pravi korekcije u odnosu na to koliko on voli FF. Pritom i ona i Nadia su takođe veoma veliki poštovaoci Pokemon serijala, pa i to imati na umu 

Nego, ja poslednjih meseci dosta ležerno slušam i Hardcore Gaming 101 podkast. Njihov sajt podržavam putem Patreona jer je poštovanja vredan napor nasumičnog ali sa ljubavlju i predano rađenog katalogiziranja istorije video igara, a Podkast je zanimljiv utoliko što domaćini u svakoj epizodi diskutuju o nekoliko igara koje su slušaoci nominovali za poziciju na listi od 47.858 najboljih igara svih vremena  Ima tu svega i svačega ali diskusije su uglavnom između dvadeset minuta i pola sata i možete da čujete MNOGO zanimljivog o MNOGO naslova a što će vam dati smernice da igre sami potražite ako vas na gomili sve to zainteresuje. Tipično, nema pravila od epizode do epizode: imate priče o klasičnim arkadnim hardkor akcijašima, pa priče o PC taktičkim igrama, pa priče o japanskim roguelike igrama, pa priče o konzolnim platformskim igrama i sve tako u krug. Uostalom, evo te liste od 47.858 najboljih igara svih vremena pa ćete videti da je u prvih deset i Super Mario i Doom i X-Com i Metal Gear Solid i Super Metroid, i Lode Runner... Naravno, lista je nepotpuna jer ipak nisu stigli još da pričaju o svih 47000 igara, a Tormenta nema ni među nominovanim igrama, tako da, druže Neomeđeni - REAGUJTE!!! Podkast je daleko kondenzovaniji od Retronauts ili, svakako Cane and Rinse, sa kojima načelno deli tematiku, pa se lepo dopunjava. Ovo je inače najnoviji podkast serijal koga ovaj sajt pravi, a stariji serijali se daju videti (i skinuti) ovde. Koga interesuje, sve je besplatno dostupno na HG101 sajtu, ovde:

http://www.hardcoregaming101.net/top47858/top47858.htm

Inače, kad već pominjem Retronauts, od kada je Džeremi napustio US Gamer i posvetio se Retronautsu 100%, na sajtu ima mnogo više pisanja (a ja volim kako on piše pa je to vrlo lepo) a ispunjava se i nova obaveza da se po jedna puna podkast epizoda pojavi svake nedelje. Džeremi tu malo vara jer je učestao sa "Retronauts radio" epizodama koje su u suštini on sam kako priča o muzici iz igara i pušta nam delove te muzike, što je lepo ali nije BAŠ ono što sam ja poželeo, no, počeo je polako da se pomalja i stabilan sadržaj sa istočne obale. Naime, Retronauts East je naziv za Retronauts epizode koje se ne snimaju u San Francisku gde se inače podkast pravi i gde Džeremi mora da doleti da bi sedeo u studiju sa Bobom i gostima, već kod njega u Severnoj Karolini. Ovo je ne samo logistička olakšica (mada regularne epizode u Kaliforniji i dalje bivaju snimane istim tempom i Džeremi i dalje putuje tamo na snimanja) već je i ideja od početka bila da Džeremi tu nađe i nove goste/ saradnike koji će moći da popunjavaju praznine u znanju koje postoje kod njega i Boba na način na koji uobičajena ekipa gostiju (Rej Barnholt, Kris Koler, Henri Gilbert, Džez Rignal, Ket Bejli itd.)  to ne bi mogla. Konkretno, cela ta ekipa je uglavnom odrasla na Nintendu i prešla na Soni, pa su povremeno i dobijali dobronamerne kritike (i pretnje smrću) kada bi sa nedovoljno poštovanja (ili autoriteta) pričali o recimo Seginim mašinama i igrama.

Do sada su izašle dve epizode Retronauts East ogranka i u obe su mu gosti bili Ben Elgin i Benj Edwards. Elgin je jedan od retkih gostiju sa inženjerskom diplomom vezanom za kompjutere a Edwards je gejming novinar koji se specijalizovao za vintage i retro sadržaje pa ima i zgodan blog (koji takođe možete podržati putem Patreona) Vintage Computing. Neočekivano, kada dođe do priče, Edwards je ćutljiviji a Elgin raspričaniji, međutim iako su nominalno obe dosadašnje epizode bile na teme gde bi oni trebalo da pričaju više nego Džeremi, Džeremi se zapravo ubio od researcha i priča daleko najviše od svih, više nego i u jednoj "kalifornijskoj" epizodi podkasta, takođe.

Videćemo kako će se to u budućnosti razvijati ali lepo je slušati Džeremija u ovoj okrepljenoj verziji, punog energije i strasti  Prva epizoda (Retronauts 87) se bavi Apple II računarom i ključnim igrama za ovu mašinu koja je imala aktivnu podršku od kraja sedamdesetih do početka devedesetih, a druga (Retronauts 91) se bavi Seginim arkadnim igrama iz prve polovine osamdesetih, dakle, u periodu pre nego što su ozbiljno utrčali u posao sa kućnim konzolama i, ovo je takođe veoma zanimljivo, makar meni koji sam neke od pomenutih igara igrao u to vreme u verzijama za kućne računare...

Pa još je rano da aktuelni Torment upadne na neku listu ovog tipa, čemu odmah nervoza? 

  Ne pričam o aktuelnom Tormentu, već o originalnom, ali sam, u pokušaju da zvučim bliže vama mladima umesto da napišem puno ime igre - Planescape: Torment - iskoristio samo "Torment", da deluje kao da sam ležeran u njenom i vašem prisustvu. 

Hardcore Gaming 101 čitam povremeno već deset i kusur godina, ali nisam slušao njihove podkaste. Mnogo korisnih podataka na tom sajtu, pogotovo za japanske igre.

A ako neko baš želi da ne slušam neki podkast ili emisiju, samo neka kaže da je voditelju/voditeljki Final Fantasy idealni model za dizajn igara! [emoji38] Pošteno, barem! Zahvaljujem.

Hvala, trudim se, što bi reko Harvester 

Quote from: Meho Krljic on 24-03-2017, 15:28:07
Ne pričam o aktuelnom Tormentu, već o originalnom, ali sam, u pokušaju da zvučim bliže vama mladima umesto da napišem puno ime igre - Planescape: Torment - iskoristio samo "Torment", da deluje kao da sam ležeran u njenom i vašem prisustvu. 

Ma bili ste jasni u prvom pokušaju, nego nisam mogao da propustim priliku. 


A što se liste tiče, znate da priznajem samo one na kojima je Planescape: Torment na prvom mestu, ili eventualno drugom, ako je na prvom Baldurs Gate 2.

A gde bi išao Dark Souls? 


Šalim se, zato i kažem da reagujete. Ako vi ne nominujete - ko će?

Quote from: Meho Krljic on 24-03-2017, 16:02:19
A gde bi išao Dark Souls? 

Među arkadne igre? 

Quote from: Meho Krljic on 24-03-2017, 16:02:19
Šalim se, zato i kažem da reagujete. Ako vi ne nominujete - ko će?

Neko ko je malčice objektivniji od mene, na primer. 

Ali nema potrebe za objektivnošću, domaćini podkasta sami na početku kažu da mesto igre na listi određuju "precizno i naučno" tako da je na vama samo da nominujete, zavalite se i slušate 

Da se vrstim na Eks of the blad gad, moram da spomenem da dosta pričaju i o igrama za Nintendo. Mada je Ket generalno dobar poznavalac RPG žanra i ne treba propustiti slušanje njenih emisija samo zato što joj je uzor Final Fantasy

A ja u poslednje vreme volim da slušam i Kotaku Splitscreen. Veoma dobar podkast i momci koji vode deluju dosta opušteno.




Sent from my iPhone 7

Skinem ja tako novi Midnight Resistance jer je opet gostovao McTiernan... kad ono spominju nas! (Mehmete, ne javljaš!)

Ma i ja sam ga tek sad preslušao (mada sam znao da nas pominju). Važnija vest je svakako to da je Seanu McTiernanu danas rođendan a i da je pokrenuo novi podkast na kome sam priča "o trilerima i filmovima gde se ubijaju". On tvrdi da je dobar    Nisam ga još čuo:

http://thewonderofitall.xyz/all-units/

Pa ima samo taj uvod zasad. Plan je da podkast traje dve godine.

"Nas"? Srbiju, Znak Sagite, branitelje lepote i pravde, Džejpa i Mehmeta?

Zahtevam objašnjenje pre slušanja!

"Nas", Znak Sagite, odnosno gejming potforum.

tl;dr verzija: u prošloj epizodi je Kris Spen pričao kako je guglao Midnight resistance pa video "bosanski gejming forum" na kome pričaju o Midnight Reistance podkastu. Presavio sam tabak i objasnio mu da nismo bosanski forum mada da imamo istaknute bosanske članove (i hvalio Perina kao uspešnog autora kratkih priča) i da smo forum za SF i fantastiku sa jednim potforumim koji se bavi igrama. Takođe, pošto je Šon Bel izrazio čuđenje i radost da ljudi kojima engleski nije maternji jezik uopšte razumeju njihovo mumlanje, rekao sam mu da ovde ima i profesora engleskog.

Quote from: Father Jape on 31-05-2017, 18:25:24
Pa ima samo taj uvod zasad. Plan je da podkast traje dve godine.

Potrajaće dok je Srba i Srbije. Il tako nešto 

Quote from: Meho Krljic on 31-05-2017, 18:33:43
"Nas", Znak Sagite, odnosno gejming potforum.

tl;dr verzija: u prošloj epizodi je Kris Spen pričao kako je guglao Midnight resistance pa video "bosanski gejming forum" na kome pričaju o Midnight Reistance podkastu. Presavio sam tabak i objasnio mu da nismo bosanski forum mada da imamo istaknute bosanske članove (i hvalio Perina kao uspešnog autora kratkih priča) i da smo forum za SF i fantastiku sa jednim potforumim koji se bavi igrama. Takođe, pošto je Šon Bel izrazio čuđenje i radost da ljudi kojima engleski nije maternji jezik uopšte razumeju njihovo mumlanje, rekao sam mu da ovde ima i profesora engleskog.

Quote from: Father Jape on 31-05-2017, 18:25:24
Pa ima samo taj uvod zasad. Plan je da podkast traje dve godine.

Potrajaće dok je Srba i Srbije. Il tako nešto 

Ma kakav autor kratkih priča. Perin objavio dve priče u životu, i nije napisao priču 4 godine. Mada imam sjajan početak autobiografije:

Dok izlazim sa fakulteta razmišljam o tome kako kolege nisu bile u pravu. Teško breme ti padne sa srca kad položiš poslednji ispit, rekli su. Udahneš punim plućima i osećaš se slobodno kao ptica. Dok zatvaram masivna crna vrata, shvatam da je od svih stvari što su gorepomenuti nasrali, jedino istina da udahneš punim plućima. Dakle, udahneš punim plućima i kažeš: ,,Jebote, šta ću sad?"

Nema olakšanja i nema slobode. Ne, ne i ne!

Svestan sam da od danas počinje kolotečina. Nije da se žalim: deset godina drkam kurac i živim od onoga što mi udele roditelji. Dok bacam poslednji pogled na zgradu boje cimeta, prožima me osećaj da sam u istoj ostavio deo duše i da ću morati da kročim u deveti krug Danteovog pakla ne bih li se ponovo  sjedinio sa samim sobom.

Bah! Ježim se na samu pomisao o životu posle fakulteta.

Osećaj pogubljenosti je sveprisutan, tako da svraćam do kafane na jednu ljutu. Kralj alkohol u osnovi sve briše i slama, pa se ono ,,jedna" pretače u nekoliko ljutih. Polako gubim osećaj za realnost, pijem, pišam po kafani i pevam iz sveg glasa:

Mene ne zanima to o čemu se priča
Mene ne zanima to što se događa
Jer uvijek sam bio isti
Svakog gledao u oči
Ne želim razmišljati o novom pogledu na život

Dok me gazda kafane izbacuje napolje, sunce polako zalazi iza horizonta. Onako pijan, rukom pokušavam da uhvatim sunčeve zrake, dižem glavu i govorim: ,,Kud plovi ovaj brod?"

Ponavljam rečenicu kao mantru, teturam se u pravcu zapada, jer sunce na zapadu zalazi, a tamo negde, u tom pravcu, je moja kuća. Kud plovi ovaj brod, kud plovi ovaj brod, kud plovi ovaj brod, mrmljam sebi  u bradu i odlučujem da ću koliko sutra početi tražiti posao. Da. Hik.

***

Sutradan, onako mamuran, razmišljam o Marfijevom zakonu. Tokom studija, prilikom obilaska centra za gluhonjeme, rekao sam sebi kako nikada neću raditi sa decom, naročito sa decom ometenom u razvoju.

Ipak, Sudbina voli da pravi trikove, da izigrava Gandalfa, te igom slučaja na prvi intervju za posao u svojoj psihološkoj karijeri odlazim u Dom za decu i omladinu bez roditeljskog staranja.

Dok čekam ispred direktorove kancelarije, posmatram jesenje pejzaže nalepljene na oglasnu ploču. Jedan crtež mi privlači pažnju: detalji su šturi, lišče kao da je nacrtano drhtavom rukom, simetrija crteža odaje depresivan um. U glavi zamišljam klinca kako uplašeno gleda levo-desno, dok  mu demon od vaspitača stoji iznad glave i viče: ,,Crtaj, pička ti materina, crtaj!!!"

Prozivaju moje ime i ulazim u kancelariju. Razgovor sa direktorom protiče u redu: ovde je tako i tako, znate, nećete biti plaćeni, znate, vama je potreban pripravnički staž, znate, a taj pripravnički staž, znate, njega ćete odraditi, ako pristanete, pro bono. Volonterski, znate.

Dok direktor melje i melje, mislim na to kako sam dva dana proveo uređujući svoj CV po evropskim standardima a na kraju ću morati da volontiram godinu dana. Mislim na rečenicu koju je majka izgovorila kada sam joj sav ponosan pročitao šta sam napisao u istom.

,,Sine, ovo kad neko pročita, pomisliće da si stvarno nešto radio u životu."

Direktor je prestao da priča, čeka na moj odgovor. Potvrdno klimam glavom, i on me upućuje na stručnu službu, koja mi određuje matičnu grupu.

,,Znate, mi grupe zovemo porodice. Recimo, porodica 1, 2, 3, 4, 5..."

,,Lepo", odgovaram, dok se penjem uz stepenice.


Ina tome sam stao ima tri godine.

Ali ralunam da ima potencijala, iako ovo nije potforum o pričama.

Vreme je da napišeš: "Tri godine kasnije..."


Nego, samo da postujem da ovo moram da preslušam. I kasnije nikad to zapravo ne uradim. 

U pitanju je sam kraj epizode 96 i početak epizode 97 (od recimo petog do četrnaestog minuta).

Hvala za koordinate, druže Đejp.

Forum Znaka Sagite je dobio sledeće bonuse:


status: +150 (ukupno: 151)
finansije: +2000*0 (ukupno: ?)

(...osim ako Boban ne krije neke informacije)

Evo, koga interesuje, Šonov pomenuti podkast o trilerima:

http://allunits.libsyn.com/

(Ovaj sajt je zgodan za mp3 download)

Midnight resistance su upravo započeli svoj dvadesetčetvoročasovni maraton i strim igranja Phantasy Star Online, za potrebe obeležavanja stote epizode (i skore smrti) svog podkasta, kao i prikupljanja para za dobrotvornu organizaciju Refuge. Strim možete gledati ovde:


https://www.twitch.tv/midnightresistance


A donaciju dati ovde:


http://gofundme.com/midres

MidRes strim još traje mada su batalili PSO i igraju stare Arkadne i Super Nintendo igre  Skupljeno je 2445 funti što je lepo. 

Podkast koji ću sad pimpovati nije striktno gejming podkast ali mogao bi da vam bude interesantan ako vas zanima ta neka inter-jelte-sekcija tehnologije i kulture u koju spadaju i igre. Zgodno, i ime podkasta je The Culture of Tech.

Autor podkasta je Benj Edwards koga se sećate da sam pominjao nekoliko postova iznad kao jednog od stalnih učesnika Retronauts East podkasta kojeg je Jeremy Parish pokrenuo kada je počeo da radi Retonauts sa punim radnim vremenom. Edwards je generalno frilensing novinar koji se bavi istorijom kompjutera i video igara a na Retronauts East je redovno tu da donosi neke stare konzole i igra ih u studiju mumlajući kako je šteta što slušaoci to ne mogu da vide. I da pije džin. Inače ima svoj sajt http://www.vintagecomputing.com/ i sakupljač je starih kompjutera.

Elem, sa The Culture of Tech se Edwarsds trudi da govori o tome kako tehnologija oblikuje kulturu, koristeći svoja poznanstva iz industrije, sa planom da u svakoj epizodi intervjuiše drugu osobu od značaja. Za sada je uradio samo prvu epizodu ali da nije ovako impresivna ja je i ne bih ovde promovisao. Naime, ne samo što Edwards radi jak risrč za to što radi, ne samo što sam komponuje i izvodi muziku koja se čuje u podkastu (a, ne zaboravimo, uradio je i špicu za Retronauts rubriku za čitanje pošte slušalaca) nego je i za prvu epizodu nonšalantno intervjuisao nikog drugog do Steva Wozniaka. 

I, nije sad da Wozovih intervjua nema po internetu kolko hoćete, ali retki su ovako nabijeni dragocenostima. Woz je jako strastven sagovornik a Edwards ga vraća u dane koledža i srednje škole, ne insistira na Steveu Jobsu ali Wozniak ga sam pominje (i po dobru i po zlu) i mada čovek nije neki budista koji će o sebi da priča da je niko i ništa i da je samo imao sreće da ga bog pogleda, on je svakako jedan od najboljih inženjera koji su ikada radili u elektronskoj industriji i neki od njegovih uvida ovde su naprosto genijalni. Recimo priča vezana za kolor autput na analognim televizorima korišćenjem binarnog koda da se oblikuje signal koji stiže iz kompjutera, ali možda i najzanimljiviji iskaz gde kaže da je on smatrao da je neophodno da Appleovi kompjuteri imaju igre da bi bili primamljivi za kućnu/ ličnu upotrebu: "Inače su kompjuteri bili za inventarisanje stvari a kome je TO zanimljivo?"

Edwards je jedan od ljudi koje podržavam na Patreonu jer uvek isporučuje interesantne stvari a sa ovim podkastom je zaista krenuo sa jako visoke startne pozicije i moja jedina briga je kako će naredne epizode uopšte da budu u rangu sa ovom. Mislim, jedan je Woz...

Elem, podkast ima ovde:

http://www.thecultureoftech.com/

 

Overicemo. Bas gledam svoju listu podkasta na Pocket Cast, oko 50. Mada nalazim da mi je Axe of the Blood God dosadio (podugacak, a slusam podkaste kad idem na posao) tako da mi je sve drazi Shall we play the game?, barem sto se gejminga tice. Ali, pored toga, mnogo uzivam u podkastima nevezanim za geming: Science VS, The Inquiry, Stuff they don't want you to know, All in the mind, Thinking allowed, You are not so smart...

Treba to sve stici.


Sent from my iPhone 6s

Sean McTiernan je najavio da se ženi iduće godine, tako da FatherJape ima još samo malo vremena da interveniše ako poželi 

Videh na Tviteru!

Cane And Rinse su uradili retrospektivu 2017 godine i... pa... epizoda je dugačka jedanaest i po sati  Ko ima snage,nek navali:

https://caneandrinse.com/look-back-2017/

Moja već poslovična blentavost (ali i nezanemarljiva lenjost) odgovorna je što tek sada pominjem podcast Insert Coin a koji iz više razloga treba pomenuti na ovom mestu.

Prvi je razlog što ovaj topik bezmalo tri godine nismo osvežili. Svinjski.

Drugi je što je podkast koji želim da pomenem aktivan od početka ove godine. Treći je da iza njega stoji jedan ugledni Sagitaš.

Dakle, radi se o podkastu koga vode Dušan Žica i Dragomir Leko. Ovog drugog ne znam, ali Žicu znam, jelte, veoma dobro - svirali smo zajedno, između ostalog - a Sagita ga po dobru pamti pod imenom Nyarlathotep. Muzička publika će ga poznati po cenjenom psihodeličnom stoner bendu Temple of the Smoke a čovek se jedno vreme prilično uspešno bavio kopirajtingom da bi danas već nekoliko godina imao karijeru gejm divelopera.
Elem, Insert Coin je zamišljen kao podkast u kome Žica i Leko diskutuju o regionalnom gejm divelopmentu, sa gostima koji su iz tog sveta. U dosadašnjih pet epizoda imali smo veterane poput Ranka Trifkovića ili mlade ali dokazane snage kao što su Jovan Vesić ili Slobodan Stević. Priča je neformalna, ali je kvalitet produkcije vrlo dobar (dobri mikrofoni, dobar miks, kastom saundtrak) a razgovori su, barem meni, iako se dobrim delom bave "poslovnim" delom same priče, zanimljivi. Pa čekirajte::

https://podcast.rs/show/insert-coin/
https://podcastmreza.rs/podcast/insert-coin/

Omg, ja nisam imao pojma, ili sam totalno zaboravio da je Dušan Žica sa Fejsa i Steama zapravo ovdašnji Njarla!

Mali kuriozitet: Ja sam tokom jedne godine, a možda i dve, išao sa Jovanom Vesićem iz benda Inje na solfeđo. To je bilo kad sam ja imao oko 11 godina a on recimo 12. Sećam se da je jednom čitao lektiru a ja kao svaki protobubnjar udarao po pernici olovkom, na šta me je on zamolio da prestanem. U svakom slučaju, prepoznao sam ga na nekoj kućnoj žurci oko 15 godina kasnije i pitao da li je možda išao u Mokranjac. U svakom slučaju, dodao sam ga na Fejsbuku i video da se bavi game developmentom, i to igre koja mi deluje zanimljivo! Baš mi beše drago.

Ipak je ovo mali svet 

A sad slušam podkast i tamo kaže da je počeo da 2013. radi na igri sa njegovim najboljim drugom i cimerom, kog ja ne znam lično, ali je sad muž moje jedne poznanice sa Tvitera!

Quote from: Meho Krljic on 06-11-2020, 11:04:20
Moja već poslovična blentavost (ali i nezanemarljiva lenjost) odgovorna je što tek sada pominjem podcast Insert Coin a koji iz više razloga treba pomenuti na ovom mestu.

Prvi je razlog što ovaj topik bezmalo tri godine nismo osvežili. Svinjski.

Drugi je što je podkast koji želim da pomenem aktivan od početka ove godine. Treći je da iza njega stoji jedan ugledni Sagitaš.

Dakle, radi se o podkastu koga vode Dušan Žica i Dragomir Leko. Ovog drugog ne znam, ali Žicu znam, jelte, veoma dobro - svirali smo zajedno, između ostalog - a Sagita ga po dobru pamti pod imenom Nyarlathotep. Muzička publika će ga poznati po cenjenom psihodeličnom stoner bendu Temple of the Smoke a čovek se jedno vreme prilično uspešno bavio kopirajtingom da bi danas već nekoliko godina imao karijeru gejm divelopera.
Elem, Insert Coin je zamišljen kao podkast u kome Žica i Leko diskutuju o regionalnom gejm divelopmentu, sa gostima koji su iz tog sveta. U dosadašnjih pet epizoda imali smo veterane poput Ranka Trifkovića ili mlade ali dokazane snage kao što su Jovan Vesić ili Slobodan Stević. Priča je neformalna, ali je kvalitet produkcije vrlo dobar (dobri mikrofoni, dobar miks, kastom saundtrak) a razgovori su, barem meni, iako se dobrim delom bave "poslovnim" delom same priče, zanimljivi. Pa čekirajte::

https://podcast.rs/show/insert-coin/
https://podcastmreza.rs/podcast/insert-coin/

Evo Žice kao gosta!

https://www.youtube.com/watch?v=AP9lPBlz1V4