I ovo ni ono, ni tamo i vamo

vimen · 05-10-2016, 00:06:04

(mali prilog septembarskoj radionici)

,,Pukao je glas, koji nisu širile samo ptičice i običan svet, već se mogao čuti i u skupštinskim kuloarima, glas koji stoga nisu dovodili u sumnju ni najciničniji među radoznalima, ni najrazboritiji među besposlenima: desilo se nešto! Nešto! U ovom od boga zaboravljenom gradu u kom se i vrapci izvinjavaju nakon flatulencije se napokon desilo nešto! Grad je prokipeo! Šapati su se kovitlali među zgradama, zalazili u centarske apartmane i među prigradske straćare, pustošili frizerske salone i kartaške stolove. Desilo se nešto!"

A zašto se nikad ništa zapravo ne desi, da li je ljudska perspektiva toliko snažno oružje i da li je otuđenost neopoziva sudbina modernog čoveka su bila pitanja na koja Gonag nije mogao da odgovori dok je napuštao rukopis. Seo je u fotelju i zapalio lulu. Njegova straćara na vrhu jedne od napuštenih zgrada je pružala bezbedan pregled ostataka grada. U daljini se čuo lavež psa. Ili mačke.

Gonag je želeo da shvati, ili je on bar verovao u to, potpuno nesvesno podražavajući Platona, postoji li nešto nezavisno od ljudskog pogleda na svet u šta je moguće verovati. Naravno, tačne Gonagove misli su bile nepovezanije čak i od zakrpa na njegovoj odeći, ali njegov um je bio dostojan protivnik, od rastrzanih niti je pravio mrežu i lovio krupne komade Gonagovih zamisli. Te rečenice su sad odzvanjale u njegovoj glavi pod plavim suncobranom od pliša.

Miran duh, mirna glava, mirno more mirno spava. Ne spava mi se. Čak i biljni svet raste tek kad ga vetar razdrma. Ko će razdrmati nerazdrmljivog, to ja pitam. Nem sam kao ova zgrada. Zviždim samo uz vetar. I tako dalje. Pas je ovaj svet. Nebo.

I samo što Gonagov um nije zaustio da primeti kako su sjajne i velike zvezde na tom istom nebu i kako je čudno što se tako jasno vide iako je još uvek dan, kad mu je pažnju privukao prizor iz susedne zgrade. Na prozoru su se pojavile dve glave sa gas maskama, jedna krupna, loptasta glava prošarana sedim čupercima i druga manja, ćoškasta, prošarana viklerima. Gonag je začkiljio u njihovom pravcu, a potom je ustao iz fotelje i dogegao se do ivice zgrade. Kleknuo je pred metalni tronožac i primakao oko sočivu durbina. Pred pogledom su mu iskrsle dve džinovske glave.

Gledaju ka crkvi. Jadan Gulaš. Evo domunđavaju se. Pa da, ona je nova u kraju. Ona mu kaže:
- Moramo ga zaustaviti. A šta ako ih ipak dozove?
- Draga, molim te - odgovara joj suprug - Gulaš je lud. Zaluđen je idejom da su vanzemaljci napisali Bibliju i da će on u njoj pronaći tajni kod i da će ih pozvati nazad.
- Možda je član neke sekte, možda će nas opljačkati.
- Draga, to je Gulaš. Tu je otkako znam za sebe. Ne brini. Čovek je prostodušan i blagonaklon. Samo je malo skrenuo. Pusti Gulaša, pogledaj, vidi zvezde.

Skrenuo. Otkako mu je supruga nestala ne prestaje da razmišlja o vanzemaljcima. Religija koju nije mogao da napusti je morala da popusti novopristiglim idejama. Gulaš je od tada potpuna olupina.

Gulaš je zaista bio olupina, a Gonag je u tome pronalazio bliskost sa starim ludakom, nekakvu bratsku simpatiju. Za trenutak je okrenuo svoj durbin prema crkvi. Na ulazu je stajao Gulaš, krakat i pogrbljen, čitao je nešto iz raskupusane knjige velikom crnom mačku i snažno gestikulirao rukama. Mačak se pravio da spava. Gonag je okrenuo durbin nazad na bračni par i video da još uvek pričaju o Gulašu. Uzdahnuo je i poželeo da se nalazi u nekom drugom vremenu i na nekom drugom mestu i da se pred sočivom njegovog durbina dešavaju ako ne baš plemenitije, a ono bar uzbudljivije drame. Zamišljao je mladi par, odmetnike, kako se kriju u zabačenom delu grada. Soba im je mala i neugledna, ali dovoljna za njihovu opasnošću raspaljenu ljubav. Ona naga izlazi na prozor i baca pogled na crkvu ispred koje stoji lokalni ludak. Saosećajno uzdiše nad njegovom sudbinom.

- Onaj čovek - započinjao je Gonag dijalog glasom muškog protagoniste koji prilazi svojoj ljubavnici s leđa obuhvatajući je oko struka - će promeniti svet.
- Zašto to kažeš? Meni ga je žao. Pogledaj, priča sa mačkom.
- Pričao je i sa mnom.
- Kada?
- Danas. Dok si spavala. Rekao mi je da je na ivici otkrića. Da će stupiti u kontakt sa vanzemaljcima.
- Nije! Lažeš me! - Okrenula se ka njemu i pogledala ga u oči sa smeškom punim neverice. On je napravio grimasu.
- Rekao je i da će doneti mir i oproštaj za sve grehe.
- To mi se već sviđa. Da li ti je možda rekao kad namerava da ih pozove?
- Ne zna tačno. Ali rekao je uskoro.
- To nam ostavlja jako malo vremena da jako puno grešimo.

Devojka je nestala sa vidika dok su mladićeve šake grčevito stezale rešetke na prozoru. Ili tako nešto. Seksualno. A ne ove prdonje. Sve sama promaja i dokolica, a ipak, prejaka je ovo konkurencija za ovako netržišne uslove. Vanzemaljci bi stvarno legli kao zec na dugu devetku. Bulazniš, Čarli.

Gonag je voleo sebe da zove Čarli kad je mislio da popušta svom unutrašnjem ciniku. Sa druge strane ulice, na do nedavno promatranom prozoru je zapravo tekao drugačiji razgovor.

- Znaš, prvi put kad sam video onog Robinzona gore, mislio sam da će da skoči.
- On nešto traži, stari moj, takvi ne skaču. Zato se i ne plaše visine.
- Znaš na koga me podseća, na mog pradedu, vidi se sa fotografije da je isti čovek bio. Neustrašiv, a preplašen.
- Taj ili beži od nečega, ili nešto čeka, čega bi inače imao da se plaši?
- Mada, taj pradeda je uvek govorio: ,,Prvo elegancija, pa onda sve ostale pastoralnosti." Ovaj naš i nije nešto elegantan.
- To je onaj isti pradeda koji je bio obešen zbog krađe luka?
- Nema to veze ni sa čim. Moj pradeda je bio pasionirani kuvar, kradeni luk mu je bila strast, ujedno i osnovni sastojak u svakom receptu. Nijedan luk ne može da se izdinsta kao kradeni luk. Uvek je to govorio. Kaže da je sa pet godina prisustvovao nastanku sazvežđa, upravo ovog iznad nas. Za njega je to sazvežđe predstavljalo sliku luka. Govorio je da su mu se zvezde obratile. Da je tako otkrio svoj čuveni sastojak.
- Ali zašto baš kraden luk?
- To samo zvezde znaju.

,,Budući da se nešto ipak dogodilo, uzbuđenim građanima je preostalo samo jedno - da delaju. Međutim, kako su mogli da delaju kad im se ništa pre toga nikada nije dogodilo? Niko u celom gradu nije znao kako se dela. Nekolicina je pokazala inicijativu, ali sa obeshrabrujućim rezultatima."

Dok je Gonag lenjo vukao olovku po papiru nad srušenim gradom se spuštalo veče. Sa mrakom je sazvežđe Luka delovalo još svetlije nego po danu. Gonag je sa nevericom digao pogled. Zvezde nisu ocrtavale luk. To uopšte nisu ni bile zvezde, već trag svetlosnog putovanja. Sada se nad gradom nadnosila senka nepregledno velike letelice. Sa svih strana su se začuli iznenađeni uzvici i ulice su ispunili ljudi. Preko puta Gonagove terase dve glave su se nadnosile nad uzbuđenom masom.

- Gulaš! Sećaš li se Gulaša?
- Izgleda je bio u pravu.
- Ali kako je uspeo?
- Hajde da pitamo autora!

I pitali su me. Ja nisam znao, pa sam izašao napolje da proverim. Nada mnom se čulo Gonagovo pobedonosno urlikanje: ,,Desilo se nešto! U ovom od boga zaboravljenom gradu se napokon desilo nešto!" Nastavio sam ka crkvi i tamo zatekao Gulaša kako nag trči ulicom, pleše i pocupkuje i mrmlja sebi u bradu: ,,Znao sam. Znao sam." Smesta sam mu pritrčao i uhvatio ga za bradu.

- Šta ste uradili? Kako ste uspeli?

Gulaš je istrgao svoje dlake iz mojih šaka i obznanio:

- Nemam ja ništa s tim! Ništa ja nisam uradio. Samo sam traćio vreme! Ali baš me briga! Došli su! Znao sam! - Otrčao je do kontejnera i zalupao nogom. Iz kante je preplašeno iskočio veliki crni mačor, začuđeno pogledao Gulaša, prezrivo šmrknuo, pljunuo i vratio se u svoj čelični bungalov.

Ulicom je protrčalo nekoliko vojnika sa puškama na ramenima.

Jednom je iz cevi štrčao karanfil.

scallop · 05-10-2016, 00:28:22

Lepo je čitati te, opet. Preži u Radionicu, pa da vidimo kako tegliš.

vimen · 05-10-2016, 23:38:03

hvala, scallope, potrudiću se, piskara mi se, jedva čekam temu

ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

News:

I ovo ni ono, ni tamo i vamo

vimen

scallop

vimen