ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Europa Universalis, Just Cause, SOMA, Dominions, s pete strane DICE sa svojom tehnologijom, Minecraft... ima tu još, ali morao bih da se prisećam ko je iz Švedske.


Neko mi reče da Paradox, Avalanche i DICE imaju kancelarije u istoj zgradi u Stokholmu.

Probao sam Chaos Reborn, ponajviše inspirisan ovdašnjim pisanijem. Posle 30 min igranja deinstalirao sam igru, ne shvatajući kako ovo može da se podvede pod taktičke igre. Randomatični sistem utiče na igranje u tolikoj meri da to vrlo brzo postaje besmisleno. Možete da uradite sve kako treba i da izgubite zbog lošeg niza bacanja, a možete kao dunster da pobedite na jedan lucky shot. Možda je ovoliki random element zabavan i izazovan nekome, ali meni je frustrirajući jer potpuno ubija bilo kakvo smisleno planiranje u igri. Primera radi proigrao sam jednu misiju par puta, i prvi put je bila čista katastrofa jer polovinu bića nisam ni uspeo da pozovem i pored velike verovatnoće, a zatim nisam uspeo da ubijem nijedno protivničko biće zbog svojih loših kockica. Onda sam probao isto to i ovog puta imao lucky streak uz random shot na protivničkog wizarda koji ga je ubio iz prve. U misiji posle koje sam batalio igru pucao sam u wizarda direktno bar 5-6 puta uz nekih 40% šanse da ga ubijem, i promašivao dok me on nije konačno sredio prvim pogotkom. Prosto, sve vreme imam osećaj kao da nemam nikakvu kontrolu nad dogadjajima u igri, pa umesto video igre drndam poker aparat. Bezveze.

Nisam igrao dovoljno da bih mogao da detaljno obrazložim (a sad sam se setio da postoji i demo), ali stvar je u mutiplejeru, i da ga igraš više kako bi igrao poker nego šah. A poker ima svoju strategiju, jer uglavnom vrhunski igrači pobedjuju na turnirima. Na sreću se može dobiti jedna partija, ili nekoliko, ali nećeš napredovati na duže staze.

Završio sam AKALABETH: WORLD OF DOOM



Opisu ove igre možemo da pristupimo na dva načina: 1) Ilustracijom njenog istorijskog značaja i 2) opisom samog igračkog iskustva. Reći ću ponešto o obje tačke, s tim da za ovu prvu nisam baš mnogo kompetentan, pa sam otvoren za sve ispravke.  Krenućemo od 1:

Ono što je neosporno je da je ovo prva igra Ričarda Geriota, za prijatelje - Lorda Britiša, koji ju je napravio potpuno sam u vrijeme kad je imao nekih osamnaest ili devetnaest godina, što je zaista respektabilan poduhvat. Umjesto da juri za suknjama, kao što to rade normalna djeca njegovog uzrasta, on je noćima čamio za ekranom svog kompjutera (zaboravio sam kojeg) i isprogramirao ovo čudo. Ova igra je napravljena DAVNO. In fact, iste godine kada sam ja rođen (!). Dakle, vjerovatno je u pitanju možda čak i prvi (kvazi)RPG u istoriji kompjuterskih igara, a vjerujem da je i definitivno barem prva igra koja je implementirala dungeon crawling u prvom licu. Naravno, zbog vremena izdavanja igre, to teško da je moglo da izgleda spektakularno, a izgleda otprilike ovako:



(Da, zanemarite onu gornju sliku, to je samo cover art.)

Igra sadrži neke elemente koji će kasnije postati standard u RPG igrama, kao što su karakteristike lika (snaga, izdržljivost, health points i slično) i oružja (koliko poena oduzima), top-down world mapa, pomenuto jurcanje kroz hodnike u prvom licu, razna čudovišta kao što su kosturi, gremlini, zmije, balrozi (!) itd., dobijanje questova i tome slične stvari. To bi otprilike bilo ono što je značajno za istoričare i kolekcionare sa OCD-om koji prije igranja Ultima serijala moraju da proigraju i ovo, jer se ovo ponegdje zove i Ultima 0. A sad prelazimo na tačku

2) da bismo vidjeli koliko sve to pije vode danas, preko tri i po decenije kasnije, za jednog prosječnog igrača koji bi samo da se malo zabavi. Ukratko - prilično malo. Igranje Akalabetha teško da bi se moglo svrstati u uživanje, zapravo u pitanju je nešto više nalik na guljenje krompira ili pranje suđa - proces u kome ćete istu radnju ponavljati do iznemoglosti dok ne završite posao (ili se srušite na pod). Ipak, i dalje je u pitanju bolja igra od recimo Princa od Persije, zato što nije iritantna.

Igranje izgleda otprilike ovako: Prvo pročitate manual koji vas upozna sa pričom - u nekom kraljevstvu mlađi sin nekog kralja se iznervirao što nije kraj i poslao gomilu bijesnih karakondžula da terorišu kraljevstvo. I tako je to išlo sve dok se nije pojavio Lord British i konstatovao da je to apsolutno nedopustivo i sredio tu budalu. Ali, karakondžule su ipak ostale i posao vas, ubogog anonimnog avanturiste, jeste da ih sredite, tj. da obavite prljavi posao čišćenja ostataka iza Lorda Britiša. Nakon čitanja manuala birate svoj sretni broj, a zatim nivo težine. Sretni broj je zapravo ključ za generisanje mape svijeta i dungeona - jednom broju odgovara jedan raspored, tako da recimo ako ukucate broj 7 (kao npr. ja) i vaš drugar izabere isti broj, imaćete potpuno istu mapu svijeta i dungeone i raspored čudovišta. Drugi broj nosi drugačiji raspored. Nivoa težine ima 10, ja sam krenuo na desetom (najtežem), a onda se vrlo brzo prebacio na prvi. Konačno, birate hoćete li biti čarobnjak ili ratnik. Nisam siguran da između ovo dvoje ima neke velike razlike.

Nakon toga ste na mapi svijeta. Ona ovako izgleda:



Ako ne znate šta je ovo na slici - to ste vi u gradu okruženom planinama.

Mapa je navodno 20x20 (zapravo 21x21, bar u mom slučaju) i prvi posao na njoj vam je da pronađete zamak Lorda Britiša, koji vam daje kvestove. Vodite računa o hrani, pošto se ona ovde troši sa svakim korakom na mapi. Dakle PRIJE nego što se uputite u potragu za Lordom (preporučljivo je da napravite na papiru mapu mape svijeta, jer na ekranu vidite samo dio veličine 3x3), svratite do obližnjeg grada i kupite dovoljno hrane. Tokom pravljenja mape primijetićete da na njoj ima mnoštvo gradova i dungeona. Međutim, gradovi su zapravo samo ekrani sa prodavnicama, koje su sve potpuno iste, tj. imaju potpuno iste stvari na prodaju, a to su ujedno i svi predmeti koji postoje u igri - nekoliko različitih oružja (sikira, rapier, luk i strijela, štit), hrana i magični amulet. Isto važi i za dungeone - u pitanju je jedan jedini dungeon iskopiran na nekoliko različitih mjesta, tako da vam je potpuno svejedno na kojem ćete mjestu ući u dungeon, svi su isti.

Najveći problem na početku je upravo hrana, zato je poželjno odmah primijeniti sljedeću taktiku: Pronađete neki dungeon koji se nalazi što bliže nekom gradu (najbolje odmah pored njega). Uđete u njega, roknete jednog lopova i jednog kostura (koji god nivo težine da izaberete, nećete imati problema u tim prvim obračunima, samo će vam u zavisnosti od nivoa trebati manje ili više vremena), dobićete 5 zlatnika, odmah izletite napolje, odete do grada i kupite 50 hrane (to vam je 50 koraka na mapi svijeta i 500 poteza u tamnici). Ponovite proceduru (monstrumi se respawnuju) i kad skupite nekih 400-500 hrane, onda možete da se posvetite avanturisanju ne misleći o jelu.

Dakle, nađete Lorda Britiša i on će vam prvo dati kvest da sredite nekakvu zmijurinu. I svi njegovi ostali kvestovi su sređivanje različitih karakondžula, među kojima je posljednji Balrog, kojeg kad sredite dobijate titulu viteza i tu je glavni kvest završen. Možete još ostati u igri i rokati se s čudovištima, ali to stvarno nema nikakvu poentu. Elem, dobijete kvest, odletite u dungeon, sredite neprijatelje na prvom nivou, nađete stepenice za drugi, pobijete sve tamo, siđete na treći i tako sve dok ne nađete guju i ne napijete joj se krvi. Onda odete kod Lorda Britiša, koji vam kaže "Eeeeeeeee druže, sve je to lijepo, jesi ti sredio zlokobnu aspidu, ali to ti nije dovoljno da dobiješ titulu viteza, nego moraš sad da središ to-i-to čudovište". Psujući ga sebi u bradu, vraćate se u dungeon i idete po sljedeće čudovište, što podrazumijeva silazak dublje u tamnicu. Otprilike je svako novo čudovište na nižem nivou od prethodnog. Balrog je na desetom nivou.

Ovo mlaćenje sa čudovištima je mnogo nezgodnije nego što zvuči. Problem nije u hrani nego u health poenima. U zavisnosti kako vam se zarolaju kockice, imaćete ih negdje između 10 i 20, što je dovoljno da sredite lopova i kostura, ali već prvi džinovski pacov će da vam napravi gadne probleme. Problem je što nemate nikakav način za vraćanje izgubljenih health poena. Oni se ne regenerišu odmaranjem niti imate neki health potion da kupite. Jedini način na koji možete da dobijete zdravlje nazad jeste izlaskom iz tamnice. Ali ovde ima jedan momenat koji je naprosto senzacionalan i ne znam da li je ikad opet primijenjen u nekoj igri. Naime, koliko ćete poena dobiti zavisi od toga koliko ste neprijatelja sredili i koliko su oni teški. Za kostura i lopova dobijate jedan poen (što će reći ako vam oni uzmu tokom borbe više od jednog - džaba ste krečili), a ako pored njih sredite i pacova, dobićete još mislim tri ili četiri. Znači krljate se s njima, sredite ih, izađete iz tamnice, poveća vam se zdravlje, repeat jedno desetak puta (pošto nema granice na health poene, možete da krenete recimo sa 13 a na ovaj način ih grindujete npr. na 30! Ja sam završio igru sa mislim nešto preko 400 hiljada HP (da, dobro ste pročitali) i sad se sigurno pitate šta kog đavola, ali strpljenja - biće objašnjeno u nastavku teksta), dok se ne osjetite dovoljno jakim da se spustite na treći ili koji li već nivo i sredite zadato čudovište. Ako vam se čini da sve ovo nije baš mnogo zabavno, moram još da dodam da se isti neprijatelji uvijek pojavljuju na potpuno istim mjestima u istom trenutku, tako da ovo znači da ćete vjerovatno skoro pa istu sekvencu od recimo 400 ili 500 pritisaka raznih tastera ponavljati na desetine puta skoro bez ikakvih izmjena! Zato sam i spomenuo guljenje krompira na početku.

Borbe, bar dok ne ojačate, znaju da budu prilično depresivne, jer se skoro svaki vaš pokušaj napada svodi na promašaj, a ni protivnici nisu mnogo precizniji, tako da sve strašno podsjeća na Hot Shots (dvojku, ako se ne varam) i onu urnebesnu borbu Čarlija Šina s onim likom na početku filma.

E, i tako sam ja igrao na početku, ponavljam do u beskonačnost krljanje po prva dva nivoa, izlazim iz tamnice, kupujem hranu, snimam poziciju, vraćam se nazad i tako sve dok nisam sakupio nekih 200tinjak poena, a onda skontam da mi je to dovoljno jedva za četvrti nivo. Središ neprijatelja, kreneš da se vraćaš u dvorac, a onda se svi oni na prvim nivoima lijepo respawnuju i demoliraju te. I tu me pomalo uhvati očajanje - jasno je da ovako može da se pređe igra ako sakupiš dovoljno zdravlja, ali to više nije igranje nego težak fizički rad. Vrlo brzo novac koji dobijate ubijanjem neprijatelja nema više nikakvu vrijednost jer ga imate praktično u neograničenim količinama, a već ste pokupovali sve predmete (ja sam pred kraj igre imao po pedeset primjeraka svakog oružja, čisto onako). Jes da lopov može usred borbe da vam mazne sjekiru iz ruku, ali dvije ili tri u rezervi su sasvim dovoljne za rješavanje tog problemčića. Slično je i sa hranom, jer je jeftina, tako da ćete imati i nekoliko hiljada hrane. Jednostavno, nemate više šta da kupite.

I onda meni slučajno padne na pamet da iskoristim magični amulet. Jedan od mislim dvadesetak komada koliko sam u tom trenutku imao pri ruci. Nisam uopšte znao da ratnik može da koristi taj amulet, ali izgleda da može. Na internetu mogu da se nađu metodi za abjuzovanje tog amuleta tako da se pređe igra, ali to nisam planirao da koristim. Pročitao sam proceduru, ali sam htio da pređem igru bez nje, zato sam i uzeo ratnika. Elem, ispostavilo se da je taj magični amulet zanimljiva stvarčica - može da stvori merdevine za gore i dole, može da vas pretvori u žabu (oslabi vam karakteristike, i to debelo), ali može i da vas pretvori u velikog lizardmena, kada vam se karakteristike uduplaju. Ljepota je što nad ovim nemate nikakvu kontrolu - efekat upotrebe amuleta se dešava po slučajnom principu. (Međutim, revnosni igrači su otkrili metod kako ovom random generatoru može da se stane u kraj tako da vas stalno pretvara u guštera).

Long story short, ja sam drljao po amuletu dok se dvaput zaredom ne pretvorim u guštera, što već povlači karakteristike takve da skoro svakog neprijatelja možete da sredite u jednom potezu. Pored toga, HP se ne smanjuju pretvaranjem u žabu (a dupliraju pretvaranjem u guštera), tako da eksponencijalna funkcija dovodi do potpuno nenormalnih HP vrijednosti. Otud one stotine hiljada koje sam spomenuo gore. Doduše, vraćanje na početak nije jednostavno (red je da se izmapira bar prvih 4 ili 5 nivoa tamnice) pošto neki nivoi nemaju stepenice za gore, pa morate da ih stvorite amuletom, a dok ih stvorite amuletom možete da se pretvorite u žabu i onda ste potpuno nemoćni, tako da treba samo da drljate po amuletu dok se ne pojave stepenice za gore. Nije strašno što će neprijatelji najstrašnije da vas rokaju, jer vam ogromni HP ostaju, tako da tu možete da budete opušteni, samo treba da pazite da vam gremlin ne mazne hranu (on vam uzima uvijek po pola hrane koju imate, tako da se tu javlja eksponencijalna funkcija u svojoj opadajućoj verziji). Ponavljate proceduru na svakom nivou i uz malo sreće vratićete se na početak nivoa, skoknete do prodavnice, kupite hranu ako vam fali i još nekoliko desetina sjekira da imate za kolekciju, otrčite do Lorda Britiša po novi kvest i nakon što to NA POTPUNO ISTI NAČIN ponovite jedno 4-5 puta, doći ćete do kraja igre. Zvuči zabavno?

Naravno, potpuno je nefer kritikovati neku igru sa ovolike vremenske distance. Opet, neophodno je iskreno informisati potencijalne igrače o njenoj igrivosti. Dakle, uz najveće moguće poštovanje za Ričarda Geriota i njegov opus (uključujući naravno i ovu igru), Akalabeth ne mogu da preporučim apsolutno nikom osim pomenutim istoričarima, kolekcionarima i ljubiteljima guljenja krompira. Nije stvar u grafici, ona je potpuno sporedna, kao ni u tome što se svaka značajna karakteristika igre nalazi u svojoj najrudimentarnijoj mogućoj inkarnaciji, kao ni u nedostatku RPG elemenata kao što je npr. levelovanje, pa čak ni u tome što se borite protiv istih neprijatelja... problem je jednostavno što to nije pretjerano zabavno i što sve što ima u igri možete da vidite za jedno pola sata, ali ste prinuđeni da igrate satima ako želite da pređete igru. Ovo satima zamijenite sa "mjesecima" ako nećete da koristite neobične (bagovite?) karakteristike magičnog amuleta. Napominjem još jednom da igranje ove igre nije mazohizam (kao npr. igranje Princa od Persije), ali prestaje da pruža uživanje prilično brzo.

Zaista odličan i informativan prikaz. Ja sam igru turio u GoG biblioteku pa ću jednom da je proigram da bih snimio video ali posle ovako stručnog ekspozea ne osećam da ću morati išta da pišem. Bravo, majstore 

  Хвала друже Мехо!

Иначе, да напоменем да је ова игра на ГОГ-у бесплатна, тако да свако ко има налог може брзо да је скине и одигра тих 15-20 минута, колико је довољно да се види скоро сав садржај игре. Игра постоји у двије верзије - оригиналној и ПЦ конверзији. Препоручујем ову другу зато што је текст читљивији и постоји могућност снимања (једне) позиције на мапи свијета. Има и позадинска музика, али њу сам искључио.

Заборавио сам и да напоменем у вези са Гериотовим занемаривањем јурења за сукњама - колико је човјек био посвећен прављењу игара види се из тога што се оженио тек прије пет година 

Мехо, који ти је ник на ГОГ-у, да се опријатељимо?

Quote from: Harvester on 06-11-2016, 12:56:20

Заборавио сам и да напоменем у вези са Гериотовим занемаривањем јурења за сукњама - колико је човјек био посвећен прављењу игара види се из тога што се оженио тек прије пет година 

Da, za razliku od većine nas gikova, Garriott je prvo bio u svemiru pa se tek onda oženio. Prioriteti 

Quote from: Harvester on 06-11-2016, 13:46:15
Мехо, који ти је ник на ГОГ-у, да се опријатељимо?

Babajela 

Ах, као и на Стиму! Свашта, тражио сам те под тим, али нешто нисам нашао, пробаћу опет.

Ах, заправо нашао сам те, ал збунио ме аватар са згодном женском

Misliš, zato što Gog koristi "true avatar" tehnologiju, koja samo pokazuje pravo lice?

Danijela Pantić i jeste moje pravo lice. 

А ко је Данијела Пантић?

Bivša voditeljka Slagalice i bivše TV lice generalno, danas veganka i generalno njuejdžovka (nema televizor u kući, sin joj je vegan iako ima jednocifren broj godina itd.). Moja velika inspiracija već godinama. Inače magistar komunikologije.

Мехо, да ниси којим случајем био учесник Слагалице и добио -5 поена!?!?

Ne, ne, pa već smo pričali o tome na adekvatnom topiku. Moje poštovanje za Danijelu je uvek bilo izdaleka.

Quote from: Harvester on 06-11-2016, 13:46:15
Мехо, који ти је ник на ГОГ-у, да се опријатељимо?

а који је твој стим-ник да се и ми 'опријатељимо'?
бтњ...одличан приказ, иако ме је толико збунило писмо да првих неколико реченица нисам успео уопште да разумем 

I to kažeš ti koji i sam pišeš ćirilicom na forumu. 

Dokaz da i medju ćirilicama ima razlike!

па писан је латиницом!!!! то нисам очекивао од харвестера...зато сам се мало погубио и ништа нисам разумео...тих првих неколико реченица су ми и даље неразумљиве...могу да читам само од:

QuoteIn fact, iste godine kada sam ja rođen

- ваљда ме је енглески опасуљио!

A, haha, da, tek sad vidim da je Harvester napravio zanimljivu diverziju  Valjda su mu Berserkerovi komentari otvorili oči.

ја се надам само да је био у питању технички проблем...

Quote from: дејан on 07-11-2016, 13:44:53

Quote from: Harvester on 06-11-2016, 13:46:15
Мехо, који ти је ник на ГОГ-у, да се опријатељимо?

а који је твој стим-ник да се и ми 'опријатељимо'?
бтњ...одличан приказ, иако ме је толико збунило писмо да првих неколико реченица нисам успео уопште да разумем 

Мој стим ник је, ако се добро сјећам, Харвестер, али нисам Стим користио мјесецима.

Завршио сам KING'S QUEST III. Прве двије игре су биле прве графичке авантуре и сходно томе (или, ако је вјеровати Роберти Вилијамс - због ограничења хардвера) задовољиле су се тиме да нас импресионирају спектакуларном графиком, док прича није постојала, а маштовитост загонетки је била прилично ниска. Ту на сцену ступа трећи дио, убједљиво најозбиљнија, најамбициознија, најинтересантнија и једноставно у свему убједљиво најбоља игра од ове три (а и шире).

За разлику од прва два дијела, у којима смо управљали краљем Грејемом у његовим путешествијима по краљевству Давентри, овде пратимо младог Гвидиона, који је заробљеник злог чаробњака Мекманамана (или тако некако). Зли чаробњак има ружну особину да своје понизне слуге убије на њихов осамнаести рођендан. Шта мислите колико година Гвидион треба убрзо да напуни?

Управљачки систем се није промијенио у односу на претходне игре. Команде се и даље куцају преко тастатуре, графика је нешто мало љепша, али све остало је далеко, далеко испред рудиментарних претходних игара. Први (и највећи дио) игре се састоји од бјекства од злог чаробњака. Треба да идете по кући, извршавате задатке које вам он повремено задаје (спреми вечеру, нахрани кокошке, испразни ноћну посуду (оуцх!) и тако даље), а у међувремену сакупљате предмете који ће вам требати за креирање магичних формула. Пех је што се чаробњак појављује насумице по кући и ако вас ухвати са било којим неопходним састојком, оде вам глава. Срећом, ваша собица у кући је сејф спејс, тако да ћете све пронађене "опасне" предмете да стекујете тамо, док не дође вријеме да их употријебите. Наравно, није чудо што познато правило "саве офтен" важи петоструко за ову игру. Углавном, зли чаробњак ће повремено отићи на пут или на спавање и то вам је прилика да мало слободније вршљате около, између осталог да напустите планину на којој живите (што вам иначе није дозвољено) и спустите се у оближњу шуму и село и тамо набавите неке од предмета који вам требају.

Поред сакупљања предмета по кући и околини, треба да пронађете и чаробњаков чаробни штапић, као и тајну лабораторију гдје ћете да мућкате магију. Ту наступа права забава. Наиме, све магичне формуле написане су у мануалу који иде уз игру, тако да ћете (пошто мануал наравно имате у електронској верзији, јер сте млађи од сто године) често да свапујете прозоре са игром и са мануалом. Углавном, треба тачно да испратите све кораке из упутства, оним редом како су написани, без и најмањег одступања, а такође и да откуцате одговарајуће инкантације, исто без иједне грешке. У мануалу вам такође пише и како се направљени магични предмети користе. Ово кориштење упутства као активног играчког елемента ем је оригинално (не знам да ли су се прије ове игре појавили они РПГ-ови код којих сте морали повремено да читате параграфе из упутства) и забавно, ем представља најсатанистичкију заштиту од копирања, јер без оригиналног упутства једноставно нема смисла ни да почињете са игром.

Елем, кад се тако обогатите магичним предметима, можете да дођете главе чаробњаку, што је заиста предиван тренутак након сати и сати проведених у страху од његовог појављивања (које обично значи учитавање неке старе позиције). Након тога врло брзо ће вам постати јасна и веза ове игре са претходним, као и стварни идентитет главног јунака. У другом дијелу игре мораћете, опет уз помоћ раније креираних магичних формула, да се изборите с неким гусарима који су вас заробили и, коначно, на самом крају ваља средити једну троглаву аждају и спасити дан.

Ово је прва игра у серијалу која има неку структуру и ово прављење магичних предмета далеееееко иза себе оставља све из претходних игара и врло врло врло врло је забавно, упркос чаробњаку који вам стално дише за вратом. Ко воли авантуре, ово је игра коју не би требало да пропусти (прва два дијела вриједи играти чисто због континуитета).

Quote from: Harvester on 10-11-2016, 02:04:45


Ово кориштење упутства као активног играчког елемента ем је оригинално (не знам да ли су се прије ове игре појавили они РПГ-ови код којих сте морали повремено да читате параграфе из упутства) и забавно, ем представља најсатанистичкију заштиту од копирања, јер без оригиналног упутства једноставно нема смисла ни да почињете са игром.

E tako se to radi, kakav denuvo, kakvi bakrači. 

Ovakva zaštita od kopiranja je u to vreme bila solidno česta. Monty on the Run nije RPG, već platformska igra ali je starija godinu dana od KQIII i ona je imala sličnu zaštitu:

QuoteBefore the game, five objects must be chosen to form Monty's Freedom Kit. Choosing the wrong items will leave the player unable to pass certain screens. This also acted as an anti-piracy measure, since the objects were only given numbers onscreen meaning the player had to refer to the accompanying manual.

Insidentli, igrao sam je ovog vikenda:


https://www.youtube.com/watch?v=dWkRUqNVV2Q

Ima razloga što se Titanfall 2 rimuje sa "fuck you all too". Ubacio sam disk u konzolu da se igra instalira, otišao pod tuš, oprao kosu, presvukao se, sredio kupatilo...




Gaddemit, konzole  su se pretvorile u pisijeve iz 2001. godine.

Zato Deathsmiles ne ume da razočara:


https://youtu.be/wrTMsbezn0E

Подсјети ме овај Деатхсмилес - Мехо, јеси ли играо нову верзију СХАДОЊ ОФ ТХЕ БЕАСТ?

Ne, čekam da brutalno pojeftini. Deluje ok, ali samo ok.

Eh, tipično za mene, kupio sam Titanfall 2 da, kao, na brzinu odigram kampanju za jednog igrača i vratim se Xenobladeu a onda sam celo veče igrao multiplejer. 

Biće sutra nekoliko videa a možda i koja misao ali za sada samo konstatacija da Respawn znaju šta rade s ovom igrom i da je grdno adiktivna, te video mog prvog meča. Nije nešto atraktivan, but then again nisam ni ja:


https://youtu.be/APDkJw8VOw0

Па моћно изгледа овај Титанфол. Шта је то, је ли једна од оних игара које су првенствено мултиплејер-оријентисане и сингл-плејер кампања је ту само онако као тренинг или...?

Mislim da prvi Titanfall nije ni imao solo kampanju. A za ovaj ne znam, mada sam siguran da će ga uglavnom kupovati zbog igre sa ljudima i protiv njih.

Kako bre ne znaš, a ja potrošio kola reči na drugom topiku



Dakle, tl;dr varijanta: prvi Titanfall je bio multiplayer only ali se prodavao manje od projekcija/ želja pa je kao jedan od mogućih razloga navedeno to da nije imao kampanju za solo igranje. Određen broj igrača na internetu i jeste govorio da bi igrali Titanfall ali neće jer nema single player mod itd. pa je za ovu priliku Respawn pored multiplejera napravio i kampanju koja je dobila intenzivno moćne kritike na internetu (poređena je sa Half-Life 2 u najboljem smislu). Rezultat je, naravno, da se Titanfall 2 prodaje OSETNO lošije od prve igre 

Quote from: Meho Krljic on 11-11-2016, 06:56:11
Kako bre ne znaš, a ja potrošio kola reči na drugom topiku

Heh, pa da si napisao tviter varijantu, odmah bih to slistio!

A ovako, Titanfall mi je daleko od prioriteta, pa nisam hteo da se bakćem sa tim sada kada imam vremena samo za prioritete. Generalno se i ne trudim da saznam mnogo ako je u pitanju višeigrački FPS. Ali, primetio tekst, zapamtio, i obećao sam sebi da ću ga pročitati uskoro.

Ајој, ја слабо пратим тај други топик, пошто су мени игре које највише очекујем тренутно из 1988. године

Uh, 1988. je bila solidna godina. Heroes of the Lance, Target Renegade, kućna verzija After Burner (koja, razume se, nije mogla da se poredi sa arkadnom koja je imala čitavu kabinu sa hidraulicima), kućna verzija Bionic Commando, Footbal Manager 2, Gauntlet 2, Jinxter, Mega Apocalypse, Mind Fighter... ima se čovek tu čemu radovati!!!!!!!!

Ух, од свега тога што си набројао чуо сам за Афтер Бурнер, Биониц Цоммандо, ФМ2 и Гаунтлет 2 

Ma, dobro, to su neke igra za osmobitne računare, ne mnogo bitne. Heroes of the Lance je RPG.

Quote from: Meho Krljic on 11-11-2016, 18:03:07
Ma, dobro, to su neke igra za osmobitne računare, ne mnogo bitne. Heroes of the Lance je RPG.

Nemoj da grešis dušu druže Meho kad si već pobrojao odlične naslove. Bitno je to, kako da nije, pogotovo nama nostalgičarima koji smo u te nabrojane naslove upucali stotine i stotine sati igranja (recimo na football manager 2 koji mi je i dan danas najbolji manager koji sam ikad igrao, ili target renegade muzika koju koristim kao ringtone na mobilnom). Mislim da harvester treba da se ostavi svojih PC novotarija koje stalno proigrava i treba da se okrene nekim starijim, zlatnim igrama iz tih boljih vremena.

Pored nas ovakvih, Harvester deluje autentično futuristički 

Uzgred, Mindfighter bi mogla biti zanimljiva Harvesteru - u pitanju je dosta originalna tekstualna avantura.

Quote from: Meho Krljic on 11-11-2016, 15:38:11
Uh, 1988. je bila solidna godina. Heroes of the Lance, Target Renegade, kućna verzija After Burner (koja, razume se, nije mogla da se poredi sa arkadnom koja je imala čitavu kabinu sa hidraulicima), kućna verzija Bionic Commando, Footbal Manager 2, Gauntlet 2, Jinxter, Mega Apocalypse, Mind Fighter... ima se čovek tu čemu radovati!!!!!!!!

Zavisi koje platforme uzmeš u obzir. U 1988. imamo (ili "smo imali") i Famicom Wars, koji su kasnije postali Advance Wars, prvu igru u najpoznatijem serijalu taktičkih igara za konzole. Mislim da nije izašla nigde izvan Japana sve do pojave Wii-ja, ali nemojte mi verovati na reč. Mnogo toga je tada zavisilo od teritorije. Legenda o Zeldi II je izašla u Americi te godine, recimo.

Ali, bio sam siguran da je Deni Banten objavio nešto 1988, i pogledao sam - da, u pitanju je Modem Wars, preteča strategija u realnom vremenu.

Ma, naravno, izašlo je još milijun stvari, ja sam samo nabrojao šta je MENI te godine bilo zanimljivo. A to je zavisilo od meni dostupnih platformi, razume se.

Nego, Titanfall 2 singl plejer kampanja je stvarno dobra. Trudim se da je gustiram polako, pa igram namerno sporim tempom ali Respawn su stvarno zablistali tamo gde su ionako već decenijama jaki (pod različitim imenima) - u kretanju. Ta kokainka lakoća prelaska distance koju su imali još u Medal of Honor: Allied Assault ovde je samo dovedena do logičnog ekstrema sa duplim skokovima, wall runovima i klizanjima po zemlji, pucanjem s boka, nišanjenjem i napadima iz blizine. Za sada je Titanfall 2 zaista kao da ste uzeli Half-Life 2 (ali malko i 1), Modern Warfare, Vanquish i, eh, Binary Domain i zalepili ih zajedno selotejpom. A to, bre, nisu male pohvale. Pisaću opširnije i o multiplejeru i o singl plejeru kad završim kampanju, ali evo nekoliko videa za ilustraciju:

Prvo jedan meč koji smo izgubili ali smo ga dobro igrali. Ima prelepih momenata, na primer onaj na 3.17:


https://youtu.be/tmNcDlZhDvM



A, evo i jedan koji smo dobili.

https://youtu.be/Xd7c7uS8BHQ


E, sad, singl plejer. Kretanje je, ističem, jedan od najvažnijih elemenata Titanfalla. Ovo je praktično tutorial staza da se to vežba i ludo je zabavna:

https://youtu.be/qQMtwuf9z-o

Onda, kampanja proper, malo Far Cry šmeka:

https://youtu.be/5dI7OQXmzdI

Pa onda povratak u devedesete ili rane dvehiljadite sa naprednim kanalizacionim sistemom u kome se vodi borba 

https://youtu.be/WAvmPyiGSAQ

Pored ovakve sačmare, kome su potrebni prijatelji?

https://youtu.be/JcqsanBDeWM

Konačno, da se vidi i kako izgleda borba kad se sedi u Titanu:

https://youtu.be/YmRlyFpzeXI

Ček, ti si pazario original?

Nije da je to neki presedan sad 

Da, nisam hteo tako da zvuči, samo proveravam... baš mi se igra ta SP kampanja, valjda će biti i neformalnih izdanja.

Pa, pretpostavljam da Denuvo kvari devojačku sreću ali... biće sigurno. Plus, naravno, ja ovo igram na konzoli.

Почињем са играњем WIZARDRY: PROVING GROUNDS OF THE MAD OVERLORD. Пожелите ми срећу.
Бај д веј, био сам довољно стрпљив да прочитам упутство прије играња и морам да кажем да је ово можда и најбољи мануал за било коју игру ЕВЕР.