ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Quote from: bitanga on 24-11-2016, 13:51:56

Quote from: saturnica on 24-11-2016, 13:15:03
Lažni virus istine i Arči

odavno ne vidjeh ovako brljavog teksta. greške se mogu lopatom skupljati. osim ako se autor nije zajebavao. ili možda ne zna srpski. ali ne zna ni hrvatski iako se nešto oko toga kao trudi. jer, ili je nešto lepo ili lijepo. ali ljepo? ako je na početku rečenice bio muški rod, kako na kraju dolazimo do ženskog?
osim toga, dan koji se ponavlja iz uvijek iste pozicije, davno je prežvakana tema. ali čak i da nije, čak i da je zamisao autora na ovu temu bila genijalna, ovako nepročišćen tekst ne dopušta da se o njemu razmišlja više od minut, dva.

Mislis da samo Hrvati znaju ijekavicu? 

gledaj, zašto si me pustio da to na ovaj način izvučem iz tebe? znala sam ja, osjećala da tu nešto ne štima, pa rekoh sebi, hajde, nasrni malo žešće na njega, okaljaj mu djelo, nema šanse da nakon toga ne prizna o čemu se tu radi.
slovenac, evo, isprika, neće se više ponoviti...

Quote from: Kimura on 24-11-2016, 15:48:08
A ko je prevodilac, da preusmerimo paljbu?

Google translate...

Quote from: saturnica on 24-11-2016, 15:52:00

Quote from: bitanga on 24-11-2016, 13:51:56

Quote from: saturnica on 24-11-2016, 13:15:03
Lažni virus istine i Arči

odavno ne vidjeh ovako brljavog teksta. greške se mogu lopatom skupljati. osim ako se autor nije zajebavao. ili možda ne zna srpski. ali ne zna ni hrvatski iako se nešto oko toga kao trudi. jer, ili je nešto lepo ili lijepo. ali ljepo? ako je na početku rečenice bio muški rod, kako na kraju dolazimo do ženskog?
osim toga, dan koji se ponavlja iz uvijek iste pozicije, davno je prežvakana tema. ali čak i da nije, čak i da je zamisao autora na ovu temu bila genijalna, ovako nepročišćen tekst ne dopušta da se o njemu razmišlja više od minut, dva.

Mislis da samo Hrvati znaju ijekavicu? 

gledaj, zašto si me pustio da to na ovaj način izvučem iz tebe? znala sam ja, osjećala da tu nešto ne štima, pa rekoh sebi, hajde, nasrni malo žešće na njega, okaljaj mu djelo, nema šanse da nakon toga ne prizna o čemu se tu radi.
slovenac, evo, isprika, neće se više ponoviti...

Ma nije ovo moja prica bre

Pa što se onda guraš svugdje u prvi plan, i to pod pričom koja nije tvoja? Znači, ja se  obraćam piscu te priče, ali evo tebe da pod njom ločeš i glumiš što? Hajde, crta..

Ab Aeterno


Stilski lijepo napisana priča, ali ne znam na koji je način ova priča odgovorila zadatak? Slažem se s kimurom da ovdje i nema priče. Znači, lijepo pisanje bez priče i bez odrađenog zadatka.

Kad padne zadnji list


Ne znam što reći za ovu priču. Nije mi se dopala iako je sasvim korektno ispričana. Nikako mi nisu legle otrovne bilke. Ni zle biljke. Mislim, da smo makar vidjeli na djelu tu zločestoću, ovako, taj dio je nekako ostao prepričan ustima pripovjedača. A tek kraj. Laserski pištolj i tijelo presječeno na dva dijela. Od kud se samo direktor pretvorio u ubojicu? Meni taj dio izgleda kao da smo u nekoj game boy igrici. Dakle, nešto me, od svih ovih sitnica koje sam nabrojala, otjeralo od nje i učinilo ravnodušnom.

Quote from: saturnica on 24-11-2016, 18:27:33
Pa što se onda guraš svugdje u prvi plan, i to pod pričom koja nije tvoja? Znači, ja se  obraćam piscu te priče, ali evo tebe da pod njom ločeš i glumiš što? Hajde, crta..

Nisam nigde ja rekao da je ovo moja prica. Naglasak je bio na ijekavici.

 

Ni pas ni ministar

Dok sam čitao imao sam utisak da čitam miks  nečije biografije, bloga i priče u isto vreme. Po mom ukusu nedostaje stilizacije, a gramatika škripi na sve strane. Meni je za početak bila neuverljiva sama postavka gde se istraživački novinar iznenađuje jer otkriva direktora u aferi. Kad radiš neki posao, ništa te ne može iznenaditi jer ti to radiš, srećeš te ljudi svaki dan, znaš jednostavno u kom si sistemu, naročito ako si istraživački novinar. No, možda to nekom i deluje uverljivo, meni nekako ne deluje. I to što je diša opsedut njome, jer kako drukčije sem opsesijom objasniti to što se sve odigrava oko nje?

Ne bih da cepidlačim, ali ''izčilio'', ooooozbiljno??? Taman sam hteo da iščiliram čitajući priču ali me je ovo zabezeknulo. Onda, ''treperili su i pokazivalA.''


Sve u svemu, ovo nikako ne znači da je nužno loše, daleko od toga, uz korekcije, možda drugu formu, malo stilizacije, ide to u dobrom smeru, čini mi se. Gledam na jedno oko koliko mi se spava, možda propuštam nešto u priči jer ne vidim belu mačku pa je zato možda bolje da ovde stavim tačku                          ne ipak bolje ovde.

Arči i virus istine - dobro, de, ako je prevodilac na srpskohrvatski zglajzao, neću sada i ja da dodajem so na ranu. Mada, u sloveniji baš imaju jaku, i kvalitetnu scenu, i niko uglavnom ne piše WTF (ja bih to, prijateljski rečeno, sašjeko ubuduće)

Ipak, na stranu negativan utisak zbog opšte brljivosti u pravopisu, priča ima neke fine i neke (samo meni) manje fine elemente. Glavni lik koji ide po bakaluk i pije kaficu u kraju je nekako simpatičan, a ideja o virusu koji se širi putem LTE-a ima potencijala da bude baš dobar zaplet. Međutim, malo mi je naivno to što lik zapravo obraća pažnju na vest o virusu istine koji viudi na netu (ja takve vesti vidim svako jutro, plus dokaze o viševekovnom poreklu Srba, početku trećeg svetskog rata, mračnim silama što hoće da nas progutaju, epiudemijama pegavog tifusa, malarije, denge, gripa sa nila, antraksa i tako to, pa uvek skrolujem dalje - i eventualno se zadržim ako ima neka golišava devojka, mada sam i na to oguglao u poslednje vreme). Druga mi je malo naivna stvar (kao da je Zabavnik opet kriterijum) što mi je "virus istine" malo naivan pojam. Mislim, kakvu istinu će da pričaju? Svako svoju? Ili univerzalnu, ako to postoji? Ili smao ne možeš da slažeš?

Sve u svemu, kada se to skupi u priču, pomalo je nepovezano, i nisam stekao utisak da je autor znao šta hoće da kaže. Mada lično volim tu tematiku dana koji se ponavlja, ili sna u snu, moram priznati da nisam shvatio u kakvoj je to vezi sa pandemijom istine, i to mi je sve nekako bilo labavo povezano.

"Dan mrmota" je epska tema i svako ko ima da doda nešto je dobrodošao. Posebno pitanje mi je što se uvek pominje viševekovno poreklo Srba? Meni sve više smeta što Velika Britanija postaje sedište Rimske imperije. Jest' da svaka budala ima pravo na svoje veselje, ali zašto bismo mi imali manje prava na svoje veselje? Gledali smo negde (Liar) kako izgleda kad se govori istina. Istina mora da postoji i najebali smo ako nije tako. Ne branim ja sad priču, možda je nikakva, ali ako imamo primedbu ona mora da bude argumentovana.

Na početku, mislim da su sve priče imale problem da se drže teme. Neke su u tome uspele više, neke su se o temu samo očešale, ali to nije imalo značaja – zaboravio sam koja je tema, i čitao samu priču.

01    Ab Aeterno
Definitivno, ostavila najbolji utisak na mene. Naravno, ovo je vrlo ličan pogled – ali priča je ponudila začudnost, zadržala me, ponudila je grandioznu scenu,  široko platno, čak i zrno humora. Sve to su stvari koje mi se dopadaju, a već rekoh – jedino tako i mogu da govorim o pričama. Nije sasvim jasno zašto je smeh sužnja toliko fatalan za Belijala i Abadona, ali progutaću neke nedorečenosti zbog sinemaskopa i superkolora.
Samo autor bi morao malo da se potrudi, ove figure baš i nisu neke:
... ružan kao progorotina na mušemi...
...praćaknuo kao metilj u stomaku...
Ovakve figure kvare ukupan utisak. Priča ima mrvu atmosfere kakvu je u velikim količinama imao, na primer, Dragan R. Filipović. Još jedan razlog da mi se dopadne.
Nisam našao nikakvu vezu sa zadatom temom, ali kako kažu u onom vicu: A što mi Cigani mora sve da znamo?!


02    Disanje
Još jedna priča koja je ostavila dobar utisak, uprkos nekim nejasnoćama. Predlog autoru: Možda je previše toga hteo da spakuje u prilično kratku priču, možda neke rečenice izbaciti da sve deluje preglednije...
Bila je epidemija, do sada je verovatno gotova, ali ljude još drže kao spavače. Tako je lakše upravljati... Kao ideja, ovo mi se najviše dopalo, podsetilo me malo na dobru priču Svet samo utorkom od Filip Hose Farmera.
Elem, malo dorade možda ne bi škodilo. Da čitalac razume na prvu loptu.

03    Kada padne zadnji list
Prilično dobro pisana priča, teče pravolinijski, ima čak i fazon, obrt na kraju. Ali moj problem je što me ostavila sasvim ravnodušnog. Nisam uspeo ni da se osmehnem na kraju.
Ima mnogo prepričavanja, kako je to počelo, kako je to bilo. Ako mogu da predložim, pojačao bih nelinearno pripovedanje koje u osnovi već postoji, na primer –uvodna scena je razgovor protagonista koji očigledno vodi ka sukobu i podiže se temperatura, , onda malo kraće prisećanje kako je došlo do ovoga, i onda ponovo dva protagonista u završnoj sceni. Tako nekako, ovo je jedna od mnogih mogućnosti.
A prisećanje kako je to bilo – malo je to monotono, moćda objasniti to jednom markantnom scenom iz prošlosti...


04    Lažni virus istine i Arči
Čovek zarobljen u snovima –pa u snovima –pa u još snova... sanja istu scenu koja se proširuje, o tome da je virus pobegao, i mrtvog druga koji nije mrtav...
Moram da kažem da ovo nije moja šolja čaja, što bi rekli Englezi. Ne volim snove snevane u snovima, osim ako mi na kraju ne date nešto vrlo ubedljivo... A ovde to ubedljivo nisam našao, i ostajem mrtav hladan.
Kako pisac može da se poigra sa više varijacija iste slike – ne morate daleko, ima dobar primer u priči Običan dan za pecanje, od Radmila Anđelkovića. I na kraju on nudi nešto za poneti, za razliku od ove priče.

Loše sam se izrazio. Nije problem viševekovno poreklo, već ono: "Drevni Srbi došli sa Atlantide i izgradili Troju". Naveo sam to kao primer, jer mi to često iskače na newsfeedu, ili što bi se reklo, novostižderu. Tema Velike Britanije koja je bila varvarska provincija, okrajak carstva na ledenom moru, a sada ima primat na Historiju po pitanju arheoloških iskopafvanja rimskih građevina, i štimovanja istorije u tom pravcu, stvar je Britanije, a i činjenice da Srbi neće i ne mogu da ikopavaju rimske metropole (ko nas jebe). Guranje Romejskog carstva u neku opskurnu Vizantiju, takođe je interesantna stvar, ali, općenito gledano, nije ovo tema za to

Nemam ništa protiv dana mrmota, rado čitam svašta na tu tematiku, samo mi nije bilo jasno povezano sa ostalim elementima priče, pre svega, sa samim virusom istine, u kakvoj su vezi. A i da se preformulišem i tu: voleo bih da je priča ponudila i neke primere i situacije kada epidemija dolazi do izražaja, čisto da znamo da se to desilo

prvi poljubac ima simpatičnu ideju al je i priča koja bi profitirala od malo dorade. fali joj emocija. glavna junakinja je robotizovana, kimura je lepo primetila nedostatak reakcije na umiranje porodice. to bi se čak i moglo progutati da smo se npr na početku (i ne u više od 3 rečenice) upoznali s falinkom u karakteru junakinje, da je npr pomenuto da ona (zbog traume iz detinjstva ili epigenetskih promena, whatever) ne oseća ništa ni za koga osim za sebe a da se u slobodno vreme bavi svojim ljubavnim problemima i maltetiranjem sopstvene porodice.
na stilu bi se dalo poraditi, al to dođe s vremenom. ili ne dođe.

Quote from: Kimura on 23-11-2016, 18:55:53ек
Evo mojih, kako bi brat Savajat rekao, sasvim beznačajnih komentara:

Дакле:

AB AETERNO - реално најбоље написана прича на овомесечној радионици, али...толико некако вришти: "Радионица! Знак Сагите! Vote now!", да то просто боде очи, имао непрекидан осећај већ виђеног док сам је читао, при том не мислим на саму причу, већ на тај тип приче, тип који када је овде прочитате одмах помислите да јој дате глас 1/1. Мало је фалило да и ја гласам за њу, али сматрам да се тек овлашно држи теме (заразни смех, не?) или сам ја сувише тупав да сконтам овако нешто.

kada padne zadnji list je (pre)korektna priča
tema ispoštovana, sve je nacrtano i objašnjeno, nema učitavanja
volim poente da će svako loše delo kad-tad stići onog ko ga čini, premda baratamo utopijskim karakterima.
na dijalozima bi se dalo poraditi, glasno čitanje bi moglo da pomogne.

ni pas, ni ministar je truman_show_like priča, i kad se to otkrilo na kraju, nisam imala problem sa motivacijom jer je u rijalitijima sve moguće.
problem sam imala sa prepričavanjem plus stil mi baguje/rigidan je (to je naravno subjektivna kategorija i do mene je).

lažni virus istine i arči
e ja volim ove snovi u snovima snova_like priče koje se nikad ne završavaju.
u startu sam mislila da autor pokušava da napravi neku vrstu esperanto_jugoslovenskog jezika ("Ja bih prije verovao...") i dobro je da je boban objasnio. 
bilo bi zanimljivo videti kako bi izgledao prevod sa slovenačkog.

đe si savajate, kućo stara!
(morala sam, oprostićete mi )

Ђе с`, Лилит, брате мооој! 

ДИСАЊЕ - и на треће, додуше брзинско, читање нисам сконтао крај ове приче...да, дефинитивно сам сувише тупав да сконтам овако нешто Иначе, сасвим коректна прича, на тренутке има чудно и незграпно склопљене реченице, али допада ми се мрачни, тоталитарни свет који је створила...такође, не хватам задатак нигде, лажна зараза или лажни аутбрејк (што би рекао Скалоп) се помиње само у једној реченици, скоро па успутно, ако сам добро схватио.

КАДА ПАДНЕ ЗАДЊИ ЛИСТ - овде имамо рогобатан и пренатрпан почетак, да би затим уследила празњикава разрада, као да је аутор после првог, дебељушкастог увода кренуо у жешће черупање остатка приче. Задатак очигледно отаљан, као и само писање, по свој прилици.

Na kraju puta

Kekekke, zakrvavile mi oči dok sam pročitao ovo sočinjenije. Morao sam pažljivije da čitam nego druge priče, da bih uhvatio nit. Pripovedanje jeste dobro, bolje nego u mnogim pričama, doduše maalo mi je bilo napadno korišćenje imperfekta  kao i pominjanje zaraze  u jednom trenutku kao da je previse istaknuto da bi se ispoštovala tema. No, tehnički, jedna od boljih priča. Beli demoni, white sensation hipsteri na rejv partiju zakrvavljenih očiju voajerišu ljude i toliko su nadrogirani da su im čula prenapregnuta i smeta im galama. Nemi obrok-vođa sa zmijom savetnicom oko sebe vodi ljude kroz šumu života ili čegagod. 

Nema više komentara?

Јбг, викенд...places to go, people to see (као) За остале не знам, ја ћу наставити у понедељак као и сваки нормалан човек - са посла 

 
Lažni virus istine i Arči

Priča je razvijena na cikličnoj onirično-stvarnosnoj relaciji, dnevna rutina pretvorena u san i logički ćorsokak. U prvom planu je mistična povezanost snova više ljudi i oniričke profetske sposobnosti, a sekundarno su poetski efekti snova. Nije loše, ali previše grešaka i srpskom jeziku neprirodnih rečeničnih sklopova (zbog prevođenja)  remeti ritam i potencijalnu lepotu i zanimljivost priče.

Quote from: Savajat Erp on 27-11-2016, 02:20:29
Јбг, викенд...places to go, people to see (као) За остале не знам, ја ћу наставити у понедељак као и сваки нормалан човек - са посла 

JBG (domaći WTF), kod mene je situacija upravo suprotna! 

05  Na kraju puta
Tehnički  vrlo dobra priča, teče glatko, nema padova ni poređenja koja iritiraju... Ima slika koje se zapamte, poput vrača koji se kreće sa belim pitonom omotanim oko grudi... Putuju kroz šumu, sanjaju o boljem mestu koje je tamo negde, i padaju jedan po jedan. Vrlo dobro.Moglo bi da prođe i kao metafora o životu. Jer ...umreti se mora, i nikakva epidemija tu nije u pitanju. Podseti me na Bergmanov Sedmi pečat – Vitez bolje igra šah, ali smrt pobeđuje jer vara...
Ma sve je OK, moj problem je što kao čitalac ostajem po strani, baš me nešto boli uvo šta će biti sa Umuntuom. Voleo bih neki ličniji detalj da me zainteresuje za Umuntua, ovako je vrlo intelektualno i hladnjikavo.Moram da dodam da sam toliko pametan postao tek posle drugog čitanja.

06  Ni pas ni ministar
Malo iritira opis propadanja novinarke, ređanje činjenica (ili banalnosti) je predugo, a može kraće. Na primer, u priči Metastaza mladog Dena Simonsa, glavnom junaku na početku se dešavaju užasne stvari – a sve je spakovano u jedan jedini, uvodni pasus u priči. I funkcioniše odlično.
Sve ostalo mi je malo previse nategnuto, povremeno naginje satiri (I to je OK)i, i ostajem potpuno hladan kao čitalac dok junakinja podiže glavu da laje na nebo... Verujem da bi ovde pomoglo malo dorade, sa dešavanjima za koja se ispostavi da su takođe unapred pripremljeni deo rijalitija

07  Prvi poljubac
Ona  hoće da umre jer je ružna... Dobar početak, ali dalje je suviše iskonstruisano, I mene nije povuklo. Dopada mi se ironija – debeljuca na kraju postane lepa, ali mnogi drugi stradaju. Ni krivi ni dužni nadrljali su majka i brat.

08  Ujed
Priča tehnički OK, Ima suvišnih detalja (nema značaja što se nešto desilo u hotelu Grand na Kopaoniku...) Ovo može da prođe, uz nešto brušenja. Postajem monoton sa svojom mantrom - nema  ni šore, ni ševe, ni vataćine... Ja bih nešto konkretnije, ali ovo će naći svoje čitaoce.

Quote from: Kimura on 27-11-2016, 09:36:36

Quote from: Savajat Erp on 27-11-2016, 02:20:29
Јбг, викенд...places to go, people to see (као) За остале не знам, ја ћу наставити у понедељак као и сваки нормалан човек - са посла 

JBG (domaći WTF), kod mene je situacija upravo suprotna! 

А, добро, ако ћемо право, мени је јучерашњи дан прошао у преждеравању и целодневном гледању The Walking Dead-а (успео сам да заразим wify са серијом), али данас сам силом прилика истеран из брлога Тако да је само Варварин ост`о да нам осветла образ

Quote from: Savajat Erp on 25-11-2016, 15:45:33

Quote from: Kimura on 23-11-2016, 18:55:53ек
Evo mojih, kako bi brat Savajat rekao, sasvim beznačajnih komentara:

Дакле:

ВИРУС ИСТИНЕ И АРЧИ - као што неко рече напред Дан мрмота, али овог пута колективни, помешан са сновима итд. Искрено, идеја као идеја је можда и ок, али изведба је можда и намерно толико збрда-здола да осим што даје помешани утисак опште несређености текста, немара и, усудићу се рећи - иритантности.

НА КРАЈУ ПУТА - то је та субсахарска бајковитост која ме је купила да дам свој (пре)цењени глас И овде је помало тешко сконтати шта се дешава (да, дефинитивно сам тупав), али свако дође на крај свог пута, што му и дође као поанта ове играрије, јер смо сви као лис` на ветру, бла, бла

Kad  će  biti  poznata imena  autora?

Чему журба? Време ради за нас...

НИ ПАС, НИ МИНИСТАР - до пола приче имао сам осећај као да читам неки извештај, сувопарно и хладно избацивање чињеница, после тога се већ мало развила, али не баш у добром правцу, цела ствар око лудог "терористе" је неубедљива, али крај је сасвим солидан.

Kada padne zadnji list

Ne znam što, ali me već samo pominjanje reči ''direktor'' u priči već u startu zamori, kao da je previše eksploatisan lik u  ovo naše doba. Može se i govoriti o njemu, ali pominjati mu poziciju je nekako previše naglašeno i zamorno. Cepidlačim verovatno , ali ako već treba da kažem utisak reći ću kako sam osećao tokom čitanja. Priča mi  pak se činila zanimljivom dok sam je čitao, intrigirale su me mogućnosti završetka. Svidelo mi se građenje napetosti i odnosa dva karaktera iako dijalozi nisu najsavršeniji.

Ideja. Obično su otrovne biljke i dosta lekovite, doduše na Zemlji,  tako da me ni taj motiv nije naročito usrećio. Jer, ako smo već toliko naučno i tehničko-tehnološki napredovali da odemo na neku planetu, kako je moguće da jedna sitna manipulacija jednog futurokapitaliste nije provaljena. Kao da je sve predato na volju jednom čoveku i njegove medijske kuće. Čoveku koji je car na toj planeti, po kojoj zasluzi? Snalaženjem u mahinacijama? Meh.

ПРВИ ПОЉУБАЦ - овој уделих бод, јес` вала Даклем, била ми је интереснатнија од осталих, иако је начин приповедања мало усиљен, а такође прелазак на ствар, тј. задатак, тј. тј. лажну епидемију, је некако прегруб, нагло се, малтене после првог пасуса долази до мајке коју мучи осип и која гребе довратак..такође, овде је било критика да је главна ликуша олако прешла преко смрти мајке и брата и да је то нелогично...ја кажем - па шта? Можда је у питању само бездушна колд аз ајс бичола, откуд ми знамо, ово је прича, мајку му стару

УЈЕД - солидна причица, али недовољно убедљива, по мени бар...онај део "све уз поклич: марш кући, гамади косоока" је мени прилично покварио утисак, као да га је аутор убацио као додатак хуморескном тону приче, али не врши тај пос`о, него жестоко штрчи, а не иде му ни на пољу покушаја сатиричног сагледавања односа према Чајнизима у нас. Крај добар, са потенцијалом да извади целу причу из буле.

Ето, што се мене тиче ја сам свој задатак извршио, Југославија је разорена...оооокеј  Хоћу рећи, ево мојих коментара безначајнијих/безвреднијих нег` икад!

Ne znam kako da ti saopštim, Savajate, joj... i to sad, usred trijumfa komentatorske bezvrednosti & beznačajnosti     da me upravo tvoja primedba gađa na pravi način? Nećeš se uvrediti, a?
Predomišljala sam se dok sam priču pisala (čitavih pet minuta, ali dobro de) uglavnom zato što sam pretpostavljala da bi mogla proizvesti utisak kakav je na tebe ostavila!

Quote from: varvarin on 28-11-2016, 20:57:51
Kad  će  biti  poznata imena  autora?

A kada nova tema (ako će je biti)?

i mene zanimaju imena autora, a žao mi je što nema više komentara pošto su ljudi odlično odradili ovaj krug (čitaj: kvalitet smo dobili).

Za radionicu nisu odgovorni oni koji dosledno učestvuju i doprinose njenom ugledu, nego oni koji je zanemaruju. Primetno je, zar ne?

naravno da je primetno, zato i pitam to što pitam. dobili smo odličan krug a komentari u deficitu. razumem da su ljudi zauzeti, i sama sam ustala u 4:30h na dan glasanja da još jednom pročitam sve priče, al računam da su ih do danas mogli pročitati i oni s manje vremena od mene.

Čitam neki domaći fantastični roman. Dobra priča, ali su na radionici bolji rukopisi. Vidi se da naši rade na sebi. Ako želimo da budemo ponosni zbog toga, moramo se i odgovorno ponašati. Ovako, ofrlje, nigde neće da stigne.

Disanje

Veštačko disanje?

Ne. Ne treba ovoj priči tako nešto da bi oživela. Ona živi i diše i bez prve pomoći. Pročitao sam je u u jednom dahu. Verujem da su je pušači savladali brže od nekog stoesa.  Epidemija koja je nekad postojala nastavlja da lažno postoji kao sredstvo bolje kontrole ljudi. Dobar uvod u priču. Nekada zaštitnik traži zaštitu, posao, produžetak kancerogene agonije, traži dah. Fino. Super početak, ali konac mi je zamršen i nejasan.

Poslodavac (ili samo nadređeni) Franco, nigde ne upozorava  ili nagoveštava junaku priče da je u opasnosti ako oda projekat već mu samo napominje da treba da budu zatvoreni prozori i da ne njuška previše. Možda se to podrazumeva? Možda se podrazumeva da je počela diverzija na predsednika? Možda je neko ko je čuvar ovakve tajne predodređen da bude ucmekan, možda ga je Franco druknuo ili je čak unapred znao kako će se završiti?

Da je tako ne bi mu omogućili ni da prdne, a kamoli da pomisli da pobegne i da gleda pritom u sjene. Ima više ''možda'' što mene upućuje na nejasan kraj, možda je i to ideja. Bilo kako bilo, priča mi je dobra uz taj, eto, nedostavak malo jasnijeg hinta koji bi priču verovatno učinio odličnom.

Gramatička zamerka.

Priloškoj odredbi za sredstvo ne treba ''s''. može, ali je suvišno i razbija stil i tok.

Ovo je meni odličan komentar. Cimamo autora za jedno "s". Prosto vam zavidim što ste čitali.

stvarno nisi pročitao priče?
ni zvirnuo?
pa bre, ova radionica je the radionica zbog toga što ima puno onih koji mogu dati stručan komentar autorima (za razliku od nas fanova koji uživaju u lepoj pisanoj reči ).  jedino je varvarin odradio posao, tebe i bobana treba poslati u jaslice

Ne trpaj me s Bobanom. Ospem se kad to uradite. Imali su inspirativnu temu koja je opstala uprkos pokušajima da se omalovaži. I svaka sledeća može da bude takva. I time ne tvrdim da sam bolji, nego da se po mojoj tintari više toga mota. Jednostavno, imam više vremena da razmišljam o fantastičnom. Ko zna šta bi se moglo napisati o otapanju leda. Meni bi i Vostok votka bila dobra tema. Jedino mi tematsko otaljavanje smeta. Piscima treba dati otvorena vrata.

Samo da se kroz ta vrata ne ugleda ogroman prozor unutar priče. Pogled na to unutra ume da privuče, a promaja je nemilosrdna. Mada, promaja nekad osvežava, što kaže moj kolega Meksikanac, vi Srbi niste normalni, kakva promaja, ne zatvaraj prosor da moze da se dise.


Elem, ako me pamćenje dobro služi beše najavljena neka tema zatora  za idući mesec, tj. iduću radionicu ili tako nešto. ako se već ne komentariše dajte makar zadatke da se vežba i piše, mada se to realno može i bez posebnog davanja zadatka.. Zatvor je interesantna tema, može da bude interesantna podloška  za SF ali može i da se izrodi i u dijareju (što obićno dođe posle dugog zatvora)..

Promaja je sjajan poticaj. U ZS23 je išla banalna tema o pilećim nogama. Svih šest priča su dobro napisane. Kad pišemo uvek nas povuče osnovna motivacija. Spotičemo se na naizgled nevažnim delovima. Uvek sam radionicu video kao mesto gde se suočavamo sa nevažnim. Mučimo se sa likovima koji nisu mi, odnosno, ja -pisac. Jedna od boljih radionica je bila kad smo pisali iz suprotnog pola. Da osetimo kako to izgleda. Lično, smatram da smo falični u pripremi za pisanje, pa po inerciji težim temama koje zahtevaju pripremu. Drugar mi u svom delu pomene leguru bakra i gvožđa i odmah me izgubi. Kad pišete, ne sme da bude takvih omaški.


Ako tema može da bude bilo šta, a bilo šta zna da bude inspirativno, voleo bih da vidim priču o kentauru. Upravo mi je palo na pamet. Pisac bi morao da pročita nešto o tome i da ispovrti svoju priču.

Kad se pomenu kentauri, odmah pomisli na ''Argonautiku''. Bila mi je omiljena knjiga u detinjstvu, teško je to potisnuti.

Nema to veze. Može da bude i hozentreger. Radi se o poticaju. Imaš temu koja ti nikada ne bi pala na um i mora da se snađeš. Na radionici nije potrebna posebna priča, već odgovor na poticaj. Negde u pisanju će se pojaviti slična situacija i pisac mora da zna kako će da reaguje. Ne znam da li je jasno, ali bezbroj puta sam se našao u sličnoj situaciji.

Quote from: lilit on 29-11-2016, 18:06:35
... i sama sam ustala u 4:30h na dan glasanja da još jednom pročitam sve price...

Lilit, imaš moje poštovanje!!   

Quote from: scallop on 30-11-2016, 00:08:48
Imaš temu koja ti nikada ne bi pala na um i mora da se snađeš.

Ja upravo ovo volim kod radionice. Mogu čak reći da je to najpretežniji razlog što sam se ovde tako dugo zadržala.

Quote from: scallop on 29-11-2016, 23:36:44
Jedna od boljih radionica je bila kad smo pisali iz suprotnog pola.

heh, ja sam se baš na ovoj, doduše za mene tek drugoj radionici, isprobavao pišući iz suprotnog pola.


Slažem se da pisac u pokušaju treba da se baci u vatru ili na led, u okruženje koje mu baš ne prija. Tako se pomera sa linije komfora. Pa ako u nekoj npr. ledenoj dvorani pisac na klizaljkama skoči piruetu bezbedno kroz obruč vatre i dočeka se na nogama, a ne dupetom na led, super, ako ne bolje da menja dvoranu.. ili klizaljke, ili pak možda da se i dalje trudi u sistemu toplo-haldno, pa kako bude..

Slazemo se sa svim sto veliki poglavica kaze

Quote from: Kimura on 30-11-2016, 00:26:49

Quote from: scallop on 30-11-2016, 00:08:48
Imaš temu koja ti nikada ne bi pala na um i mora da se snađeš.

Ja upravo ovo volim kod radionice. Mogu čak reći da je to najpretežniji razlog što sam se ovde tako dugo zadržala.

Da li se neko seća pisanja o pronalazaču i sekretarici ili priča o tri osobe od kojih prva mora da bude na nekom drugom mestu, druga laže, a treća ostaje potpuna zagonetka, tako da o njoj ne saznamo ništa? Bilo je zabavno.

Quote from: bitanga on 30-11-2016, 00:59:41
Slazemo se sa svim sto veliki poglavica kaze

A ovo je manje zabavan, ali biće neizostvni deo Radionice.