ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ka će nova radionica ljudovi moji?

Znaci nikom nije do nove radionice? 

Verujem da ljudima jeste do radionice, ali nije im do iskanja.

Pogotovo kada znaš da je uzalud.

Sto uzalud? 

Zato što sve zavisi od Bobana, a on ima i pametnija posla...

steta, mora se priznati da je radionica iznjedrila nesto dobrog sf-a, stipana i stotinjak solidnih ljubica...

bas nesto mislim, ako se radionica "izlizala", sto ne podignete na jedan novi level?
ako vecina ucesnika formirana do solidnog autora, fokus vise nije na prostoj vjezbi, sto ne krenete sa, recimo, romanom antologijom?

amerikanci i nijemci imali su slicne obrade sf-a i polucili odlicne rezultate.
navodim njemacki primjer u kojem sudjelovalo 11 autora, uwe anton, herbert w. franke, ronald m. hahn, thomas ziegler...

roland rosenbauer - computerspiele (roman-antologija)



rosenbauer je koordinirao rad i napisao uvod gdje navodi motive sf-a kroz vrijeme, novi val (kiberpank jos nije zazivio)... uglavnom, razne pristupe motivima sf-a, nacine prezentacije kroz, ugrubo, roman ili kratku pricu, pa i preferencije publike.
sad, ideja nije skroz nova, slicno je strukturirana 1001 noc.
ali rijetko odradjena u sf-u, posebno uz doprinos vise autora.

znaci trebate skora za rosenbauera i dobrovoljce koji rado pishu.
skor ponudi prolog koji zavrsava klifhengerom, svaki autor razvije kratku pricu, skor ili vise autora price poveze/u kratkim medjupoglavljima u cijelinu.

nijemci su to odradlili na nacin da kroz prolog uvedena radnja kako tri austronauta pristizu nakon probnog leta na zemlju koju zaticu pustu. pa se nadovezuju individualne price sa potpuno razlicitim fokusima. tehnologija, psihologija, romansa, filozofija, akcija, surealizam... sve po specificnosti i preferencijama pojedinih autora. i tako se u jednom romanu zatekne sve od tehnicko-utopijske price, preko novog vala, kiberpanka, pa do fentezija i ljubica.

kroz kratka medjupoglavlja price su naknadno uvrstene u globalnu radnju, konkretno kroz prikaz znanstvenika koji vrse kompjuterske simulacije, pa spram price koja slijedi trigeruju parametre.

sto se tako ne okusate?
vrlo je zabavno, bilo pisanje, prezentacija pojedinih prica, kritika, doradjivanje, povezivanje u roman, pa i citanje.
i tu vam fokus nije na vjezbi, iako i vjezba ne izostaje, tek se kao grupa kroz kritiku "ispravljate", a grupa na slican nacin ima vecu motivaciju kritizirati, ne izmice joj nista; samo se koordinirate i mozete poluciti fantastican roman.

Cekaj zosko, ti hoces reci da radionicari krenu pisati zajednicki roman??

u biti ne.
ovo bi bila promisljena varijacija radionice, koja se nudi za slicno, pri cemu se nisu okusali mnogi sf-autori.

ne postoji zadatak u dosadasnjem smislu, tek prolog; no nadovezuje se isto: pisanje kratke price. anonimno postavljanje, kritika, diskusija, pa i bodovanje, polemika, sta god.

u doradi mogu i zajednicka medjupoglavlja, pa i ideja oko prologa kroz raspravu prije pisanja.
krajnji rezultat je roman, pa tako i nema biranja sta se objavljuje. uzmi ili ostavi, sve ili nista. no kroz slican rad roman bi u pravilu trebao biti vrlo jak.

ne znam postoji li slicno u domacem ex-yu sf-u, ovako se nije okusalo mnogo autora i ideja je pokrenuta kroz razmisljanja kako prezentirati sf sto shiroj publici, pa i razviti nove pristupe kreaciji price. zahtjevnije je no sto mozda djeluje na prvo citanje, a vrlo zabavno. a u biti tek blaga varijacija postojece radionice.

edit: predlozio sam skora kao potencijalnog urednika, isto tako mogao bi i netko od tortasa, tko god motiviran.

u biti ne, ali u biti da. rezultat je roman.
možeš li li dati primijer kao bi izgledao prolog. npr. kao u toj knjizi. pokušaj opisati...

u biti da, rezultat je roman, ali je nacin rada radionicarski, ne razlikuje se mnogo. ali to je bitan novum, krajnji rezultat uz takav nacin rada.

njemacki prolog opisuje scenu kako se svemirski brod sa tri clana posade vraca u orbitu zemlje (nakon tek osam sati izbivanja), posada se budi iz sna, ne uspijeva uspostaviti kontakt, slijece i nalazi zemlju bez populacije. nigdje nitko.
ulazi u centralu koja trebala nadgledati let, zaticu sve pogaseno, i tu se zbiva nesto neobicno, jedan bijese odignut od zemlje i uvucen u nekakav tunel, drugi pronalazi poruku koja glasi "u vjecnosti je nada - potrazite zivot u vremenskom toku" i tu ostaje klifhenger.
prolog je jedna nedovrsena kratka prica.

e pa, zvuči jako zanimljivo...

vjerujem da bi nastao odlican roman. i tako se mogu obraditi mnogi motivi.

sad konkretnije:

recimo, izjasnite se za sudjelovanje. kad se skupi, primjerice, osam ucesnika, odaberete urednika/koordinatora.
mozete i oko motiva, prologa koji isti razvija, sve diskutirate.

sad, kako povezati price u roman?
nijemci su uzeli znanstvenike koji kompjuterski simuliraju razvoj od postavki prologa.
vi krenete od postavke "koliko autora, toliko karaktera". osam autora, u prologu osam karaktera. prolog zavrsava sa klifhengerom gdje se karakteri razilaze da bi, recimo, pronasli sveti gral, ubili zmaja, spasili princezu, pronasli kljuc, istrazili zdanje, sreli boga... pri cemu svaki postaje protagonista.

ovo je interesantno moram priznati...

imate sve uvjete za takvu varijaciju radionice, odlicnu platformu, volju i iskustvo za/pri pisanje/u, a ovo je nesto pri cemu se nije okusalo mnogo autora, tek nekolicina vrhunskih i vrlo strastvenih zaljubljenika u fantastiku.
motivi sf-a su istroseni, tek ovaj pristup poseban.

pri nj-primjeru pojedine price nisu fokusirane na po jednog protagonistu, a mislim da bi se tako odlino razvili: osam karaktera, osam protagonista, svaki autor preuzima jednog, a sve bih postavio pred isti zadatak.
primjer, banaliziram:
nakon havarije svaki mora nabaviti bateriju/rudu/sta god za svemirski brod.
ili imamo svijet, univerzalnu vladu, sa trampom u ulozi tita, i svaki mu na sirius 8 mora dostaviti stafetu, sto razne grupacije, domacih, aliena... pokusavaju sprijeciti. ili stafeta ide od protagoniste do protagoniste. jedan ugradjuje paklenu napravu, druga se zaljubljuje i zanemaruje misiju, treci umire u plavoj pustinji betegeuze 18, cetvrti kuje plan sa otporom, peti zavrsava u desetom vremenskom toku...
...

i tako bi u jednom romanu imali, recimo, kimurin i dzekov razvoj price, razna tezista, a price kao takve bile bi usporedive i mogle biti i bodovane.

Koliko se sećam, ovakav pristup je više puta predlagan tamo negde 2012-te, ali je Boban odbio svaku pomisao na nešto slično. Pretpostavljam da je za to imao svoje razloge. Doduše, sećanje je varljiva stvar, možda i grešim. Svaka ideja da se oživi Radionica za mene je dobrodošla.
 

joj, ovo je nacin rada koji ljude zblizava, koliko se sjecam, ti si stvarao probleme i oko torte.

Ja sam prauzor problema.... Ali kakve to ima veze sa oživljavanjem Radionice?

takve da te ne zelim citati na topiku koji sam ozivio i gdje poticem druzenje.
razjurit ces pola potencijalnih ucesnika koji ne zele raditi s tobom.

Ajd kad je tako. Odoh ja...

hvala. ako ideja zazivi, zazivjela je, ako ne, bar se neces osjecati neugodno.

zelim istaknuti kako je ovo prijedlog koji daje prilicno autonomnu radionicu.
ako se javi nekolicina zainteresiranih, nema osobe o kojoj ovisi bit radionice. bira se urednik pri svakom krugu.
takodjer nema biranja najboljih prica za izdavastvo.
rezultat je roman i to potencijalno odlican za tisak. bilo u cijelini, bilo u nastavcima.

sto smatram da se podrazumijeva: radionica je dijete zs-a, t.j. bobana.

ako se modificira na ovaj nacin, postaje tek autonomna, ne moze se lako blokirati, bilo da koji ucesnik izgubi volju, udje u nestasicu vremena, sta god.

sto takodjer podrazumijevam: ako ste dobri, boban bi vas mogao izdati ili progurati ili reci radite s pricom sta god zelite, nije za mene.
a tko sudjeluje, u startu da se slozi kako nema slanja price na konkurse, glumatanja kako nece da se izdaje, sta god, sto takodjer podrazumijevam u prijateljskom ophodjenju.

kako god, radionica je potonula, ovo je mozda prijedlog koji vrijedi razmotriti.

ideja je prilično dobra. mislim, ne mora baš roman da bude, to je već projekcija u nerealno, ali kao postavka za jedan ili dva kruga radionice, vrlo je dobra. bilo bi zanimljivo da vidimo šta ispadne na kraju

S druge strane, većina učesnika na radionici se jasno izjasnila da neće da učestvuje bez šefa od foruma, što, kako stvari stoje, neće uskoro da se promeni

nego, je l' ima ta knjiga prevedena negde da se nabavi?

Ajmo da zakuvamo ovo, ne mislim da Boban i Scallop ne bi ovo podrzali ako bi se ucesnici ozbiljno prihvatili posla...

Naravno, za.
Ček, nešto slično sam predlagao tortašima kada sam bio pun entuzijazma i volje za te ekskurzije, ali nebitno je to, nego me zanima interakcija između karaktera. Ako Hidden vodi svog protagonistu, a ja svog, kako ćemo se usaglasiti oko toga kada se sretnemo u priči? Recimo, ja ga ubijem iz plazma gana jer mi je to ćejf a on u sledećem poglavlju skakuće po svemirskom brodu i svira balalajku? Ili sam nešto debelo propustio?

@scor: nije mi poznato postoji li prevod; a roman-antologija stvarno nije losa, ovi su to bas lijepo odradili, to je bas bila ekipa "luda" za sf-om.

@dzek: dogovori se u startu; u primjeru koji navodim, postoje kratka medjupoglavlja koja povezuju price na nacin da svaka prica za sebe sadrzi sve karaktere, jer je kao jedan od rezutata kompjuterske simulacije. kraj price, kraj jedne simulacije. sljedeca prica, svi prisutni od trenutka prolog-klifhengera.
a pred kraj prologa, aktere bi se moglo poslati i u razne univerzume ili vremenske tokove ili umnogostruciti ili... pa tako povezati pojedine price. ili...

ideja gdje svako preuzima jednog aktera/protagonistu, primjer stafeta, mogla bi ici bez medjupoglavlja, nakon prologa ne postoji interakcija sa ostatkom grupe, tek pri preuzimanju stafete. a to bi se moglo napisati u smislu "konacno, predao." bez navodjenja tko preuzeo. sljedeca prica pocinje "evo je u mojim rukama...". koja bi to prica bila da osam autora tako slozi trku kroz univerzum.

Sviđa mi se, rado ću učestvovati ako bude zainteresovanih.
Nego, ko bi reko da Zosko ima i organizatorskih sposobnosti! 

pa evo, ako polazimo od osam ucesnika, skoro ste se vec i okupili. 

ma kakve organizatorske sposobnosti! ovo je nesto kao glasno razmisljanje, bas me zanima hocete li se dogovoriti, a volio bih procitati i komentirati takve price, mislim, kritizirati!

zasto sam negdje potegao pricu: svi vi imate mnogo godina staza pisanja, razvili ste prepoznatljiv stil, isklesali zanat.
u tom pogledu je stara radionica isluzila.

ova varijacija bi znacila da se okupi nekolicina dobrih autora, sto nakon toliko godina radionice jeste, i razvije jaku pricu.
znaci, ucesce nije u smislu moglo bi se pokusati, vec privilegija koju imaju "stari" radionicari, dok se bi netko novi ako zeli uci u koji krug morao dokazati solidnom pricom van ovakvog rada, komentarima na price, etc. 
svi koji ste do sad ispoljili interes znate zanat i mozete ponuditi odlicnu pricu.

oko organizacije, mozda, ovako, prijedlog (a izadjite i vi sa prijedlozima): ogranicen broj ucesnika, u prvom krugu recimo osam, struktura potencijalnog rezultata kako predstavio.
kad se formira krug ucesnika, svako ponudi jednu ideju za prolog. diskutiramo, prihvati se jedna ideja, ciji autor pise prolog i preuzima koordinaciju kruga. ili se opcenito izglasa urednik za taj krug.
uredniku se salju price koji ih postavlja anonimizirano. kritiziramo bodujemo, itd.

Dakle, "opšti" prolog koji okuplja sve autore, tj, njihove protagoniste,  a piše ga jedan od nas. Na primer, svi protagonisti žive u istoj zgradi na različitim spratovima. Dolaze sa posla, bežeći od oluje koja se sprema. Čekajući lift, a i unutar njega, ćaskaju, pitaju se za zdravlje, vire krišom u kese koje komšija nosi iz marketa, potegnu pitanje oko parkinga ispred zgrade, čiji je ono nepoznati kombi sa antenama na krovu i tako. Kako ko izlazi iz lifta, započinje svoju advenćer, lift ne nosi svakog na njegov sprat, nego u neki nepoznati svet, paralelni itd?

Tako, je l'?

 

Odlična ideja, samo ima tu par pitanja-problema personalne prirode.
Ko će napisati inicijalnu priču -prolog?
Ko će biti neka vrsta koordinatora (morate se dogovoriti ko učestvuje i ko će koji lik obraditi)?
Plašim se, znajući soj spisatelja da saplitanje i poplitanje već počinje na prvom koraku.
Zato ovaj kako li se zove Abu Nidal ili ali roku, tj. zloćko, treba da napravi uvod , odredi broj likova i raspodeli učesnicima ko će voditi koji lik. Njegov predlog, logično da on treba da bIdne vožd.

ma predlagao sam da svi zainteresirani ponude ideju za prolog, te najbolja bude demokratski izabrana, pa tako i koordinator.

dzek je ponudio lijepu ideju, a moji likovi bi bili, hm, pomalo neobicni.
ovako bi ca. izgledao moj prijedlog:

donald tito kramp - predsjednik vlade humanoida u izganstvu, ima rodjendan, slavi se na merkuru, ceka se stafeta.

protagonisti pojedinih prica koji bi krenuvsi od neptuna morali prosvercati stafetu do sljedece planete, gdje je predaju novom nosiocu (i prelaze u pratnju):

djordje schluck (neptun) - alkoholicar koji usao u depresiju sto mora sve dalje hodati ne bi li pronasao poznanika koji bi bio spreman platiti pice. trijezni se od hodanja i ne moze odrzavati pijanstvo.

vragoslav bozic (uran) - misionar, svecenik sa dvije vanbracne zene, sestoro djece, od kojih u bijegu.

velimir nikolajevic brzi (saturn) - pop, vozi utrke saturnovim prstenom, promoter tradicije.

dunja rakijasic-prcic (jupiter) - nimfomanka, ljubavnica bozica i schlucka. sanja o privodjenju ostataka ekipe, izmedju ostalih. a nije isprobala ni aliene koji vladaju suncevim sistemom.

john c. smith (mars) - crnac

elodia ndapewa (zemlja) - aboridzanka

eberegbulam ifeanyi madox (venera) - kinez

osam (merkur) - alien, metamorf, solidarizirao se sa covjecanstvom, clan pokreta otpora. 

mogla bi predaja stafete, ali i predaja i ulazak u pratnju. tako bi birali s koliko karaktera radite.
netko bi imao samo schlucka, netko osam, znaci osam.
kad bi se javilo osam ucesnika, karakteri bi se dodijelili privatnim porukama, izvlacenjem, kako god. uglavnom anonimno, da ne znamo na prvu koja prica cija.

mozda su karakteri neobicni, ali su jedini koji spremni na tako rizican pothvat (svakom obecana odgovarajuca nagrada). alien-tiranija i kontrole su surove, a uvjet bi bio da svi prezive sve etape.

Autostoperski vodič kroz galaksiju part II.
To bi neko još i čitao, ovako iz daljine gledano.

meni se sviđa džekov prijedlog. džumbusi u liftu... 

+1
rekao bih da dzekov prolog do sad vodi.

Alo, Saturnice i Zosko (glupo mi da ga zovem nekim nadri nikovima, Zole je Zole)

Nije to bio predlog za prolog, nego pitanje - primer. More biti i da smo zajedno uplatili loto pa se bahatimo na nekoj jahti koju zahvata oluja a jahta ima osam čamaca za spasavanje... Mislim, drago mi je što se moje ideje dopadaju, ali nije mi drago što nema drugih ideja.

Završavamo posao u fabrici, ispred čeka autobus koji nas razvozi po gradu. Osam karaktera izlazi na osam stanica i zatiču pusti grad. Isto. Prolog nije težak.

Moram, ne mogu da odolim. Može i kao prolog, samo što su dva lika u pitanju, dva arhanđela, Mihajlo i Gavrilo. Nasumično odabran deo romana što pišem, 220 hljada karaktera do sada a trebaće još cca 70000 da završim. Gruba izvedba, ništa peglano ni utegnuto. Ovo je sa početka ujdurme. I nisu jedini likovi, imam ih petnaestak kojima određujem sudbinu. Neka ovo kao mali podsterk. Ponavljam, napisano iz cuga, čeka šmirglanje.


- Pa ko je? - znatiželjno će Gavrilo, pritišće stop taster na video rekorderu i grabi dve konzerve piva iz kese. Na ekranu televizora ostaje zamrznuti Mel Gibson kao pobesneli Maks sa luđačkim izrazom lica.
- Abadonova desna ruka. Evo ti, gledaj.
Mihajlo se odmiče od glomazne puške montirane na sto ispred grubo završenog prozora. Celu prostoriju na drugom spratu budućeg motela čeka unutrašnje malterisanje.
Gavrilo mu dodaje pivo i čkilji kroz optiku, u kojoj nalazi mlađeg vodnika Zorana u zagrljaju sa demonom nižeg ranga, preoblikovanog u pogrbljenu staricu.
- A gde je desna ruka, tu je i Abadon. Hiljadama godina čekam da ga uhvatim i propustim kroz šake! Što si pustio onu pogan da inficira vodnika? I to poljupcem! Fuj!
- Ima oraha u džepu. Jeste da je dobar čovek, ali nije došao materi na sahranu.
- Slušaj Mihajlo, nije na nama da sudimo, ima Petar iz administracije za to!
- Ne započinji opet! Što nisi stražario? Moja smena, moja odluka!
Gavrilo ne odgovara, ne želi da ponovo započne hiljadugodišnju raspravu o njihovim pravima i obavezama. Zna da će  Gospod odobriti svaku akciju svojih arhanđela i da je Mihajlo oštar po tim pitanjima. Nišani pogrbljenu babu i sa zadovoljstvom povlači okidač. Tane od 12, 7 milimetara nepogrešivo pogađa i rastače joj glavu u stotine komadića koji se rasprskavaju naokolo. Telo joj klone iz vodnikovog zagrljaja, pada na tlo i pretvara se u crni dim koji razvejava noć.
- E tako! Ode pogan nazad u pakao!- samozadovoljno se smeši Gavrilo i odmiče se od puške.
- Sad idemo odvade, siguran sam da se Abadon mota ovuda, ne bih da nas otkriju pre vremena! - Mihajlo ispija pivo i prstima gužva konzervu.
- A vodnik?
- Neka ga, neka mu njegovi sude. Svakako će pred Petra, iako moram da priznam , žalim ga. Teško detinjstvo i tako. Založiću se za... - Mihajlo prekida rečenicu i zabezeknuto gleda u Gavrila. U magnovenju je promenio odeću. Čizme do kolena, kožne pantalone, kožna jakna na golom telu bez jednog rukava i kubura za širokim opasačem.
- Na šta to ličiš?
- Pa na Mad Max-a!  Dobro je ovo, a? - Gavrilovo lice se širi u dečački osmeh.
- Jesi li poludeo brate? - Mihajlo se takođe smeši; u njegovom osmehu se krije bezgranična ljubav ka bratu, ljubav koja podrazumeva i žrtvovanje sopstvenog bitisanja zbog bližnjeg. Svaka Gavrilova radost je i njegova, a smrtni oblik, koji su poprimili zbog zadatka i prikrivanja, omogućava zemaljska zadovoljstva za koja im se retko pruža prilika da ih iskuse.
- Kada si u Rimu, ponašaj se kao Rimljanin. Apokalipsa je u toku! - odgovara Gavrilo uzdignutim kažiprstom, i ozbiljnijim tonom dodaje:

Ma neka ide život, evo još malo:


* * *

Gavrilo uživa. Daje gas do daske i mali automobil ubrzava auto putem. Gromovit zvuk koji ispušta para tišinu i čuje se na kilometar naokolo pa se Mihajlo duri na suvozačevom sedištu. Grčevito se drži za rukohvat iznad glave:

- Ne mogu da verujem da si mu počupao auspuh, samo da bi ovoliko brundao.
Gavrilo ga ne čuje, mota volan naizmenično levo i desno da zaobiđe zamišljene prepreke. Vozilo se opasno naginje i preti da se otme kontroli.
- Šta si rekao, ne čujem? - Gavrilo će pa Mihajlo ponavlja svoju nevericu jačim glasom i dodaje - i od svih automobila, ti si našao ovog raskantanog Jugića?
- Skromnost, brate moj, skromnost. To je naša vrlina! - stiže odgovor vozača. Grabi ručku menjača, pokušava da ubaci u petu.
- Ovaj krš nema petu! Ne mogu da verujem!
Mihajlo odmahuje rukom i hvata se cigareta. Nudi brata pa pripaljuje obojici. Iznenada, prednji kraj vozila počinje da vibrira i Jugo 45 se otima kontroli.
- Ode letva volana! - Gavrilo je oduševljen, a Mihajlo uzvikuje - Džeronimo!
Vozilo se zanosi, udara o bankinu i prevrće nekoliko puta. Naposletku se umiruje.
Anđeli se nepovređeni izvlače iz olupine. Mihajlo kroz krov koji jednim udarcem odvaljuje, a Gavrilo kroz smrskani vetrobran.
Čisteći krhotine stakla sa sebe, Mihajlo ga kudi:
Zašto taj cirkus sa auspuhom, jesi li podetinjio, brate moj? Kako ćemo sada dalje, horde vrebaju, izgubićemo vreme! Eto ti tvoja skromnost!
Gavrilo se zagleda u olupinu i smeje se.
- De, smiri se. Stići ćemo. Eto, sad ti biraj vozilo i daj cigaru, moja je ispala prilikom prevrtanja. Ovo je bilo nezaboravno iskustvo, prevrtanje na sto četrdeset, priznaj!
Mihajlo mora da prizna. Lagao bi sam sebe kada bi porekao da nije uživao u cirkusu koji mu je Gavrilo priredio. Veže svoju dugačku, od udesa rasutu kosu u rep i vadi cigarete iz jakne. Pripaljuje im po jednu i napominje:
- Nađi kesu sa pivom iz olupine, pa da krećemo. Kurir samo što nije, a treba i da stignemo, nemoj da nas čekaju više nego što treba.
Gavrilo čini traženo pa kreću sredinom auto puta kroz noć. Nakon druge cigarete, ćaskanje im prekida bleštava svetlost na nebu. Sićušna je ta svetla tačka koja se spušta ka njima, ali dovoljna da osvetli prostor oko njih. Napokon se tačka zaustavlja u visini njihovih glava i preobražuje se u mladog anđela najnižeg ranga. Vitko, bespolno telo koje se presijava kao biser sa ogromnim krilima, sakupljenim na leđima. Oči su mu srebrene a glava ćelava, kako dolikuje pripravnicima.
- Pa dobro, gde si ti! - osorno će Mihajlo. Nikada nije imao toleranciju prema učenicima, smatra da se gvožđe kuje dok je vrelo.
Mladi anđeo se spušta na jedno koleno:
- Hiljadu izvinjenja, gospodaru. Bilo je teško da pronađem te osobe. Skrivali su se na različitim mestima, trebalo je vremena da prihvate moje postojanje i shvate moje reči!
Gavrilo ga hvata za mišicu i diže:
- De, ustani i kloni se formalnosti. Na Zemlji smo a apokalipsa je u toku. Uzmi neko ovdašnje obličje i ponašaj se prirodno.
Pripravnik se uspravlja da se preoblikuje u mladića kratke crne kose. U ruci mu je omotnica koju pruža Gavrilu. Mihajla ne sme da pogleda, njegov pogled je strašan i prodoran.
- Čiji si učenik, anđele? - odjekuje Mihajlovo pitanje kroz noć.
Mladić, i dalje ne dižući pogled, odgovara - Serafimov.
- Nije čudo što si tako uštogljen - smeje se Gavrilo i otvara omotnicu. Mihajlo prilazi i zajedno listaju stranice.
- Sve cvećka do cvećke - mumla u bradu i nastavlja - ali, poslužiće. Jesu li krenuli?
- Jesu, gospodaru. Na putu su do dogovorenog mesta, ali je neizvesno da li će stiči. Video sam horde i ne verujem...
- Stiči će - kratko odgovara Mihajlo.
- Strah je dobar saveznik - nadovezuje Gavrilo i vadi pivo iz kese. Pruža ga mladom anđelu i nudi ga cigaretom:
- Zapali i popij!
- Gospodaru, protiv pravila je, ne smem!
- Naređujem ti. Pokaži neposlušnost da osetiš moj gnev!
Mladić guta knedlu; rastrzan je između svog učenja, Mihajlovog prodornog pogleda i skromnosti. Naposletku, prihvata cigaretu i pivo. Uvlači dim, grči se i kašalj umiruje velikim gutljajem iz konzerve.
- E tako. Kad si u Rimu, ponašaj se kao Rimljanin! - smeje se Gavrilo, a Mihajlo napokon popušta pa se pridružuje smehu.
- Kako se zoveš? - Mihajlo će, blažim tonom.
- Još mi nije dodeljeno, ali me gospodar Serafim zove Tulipan!
Mihajlo i Gavrilo se zagledaju nekoliko trenutaka da bi se potom grohotom nasmejali. Mladi anđeo je postiđen, obara pogled na asfalt. Čuo je svakakve priče o ovim arhanđelima, slušao o njihovim podvizima ali i kršenju discipline i zakona gde god stignu, natežući milost Gospoda do krajnjih granica pa i iza toga.
Gavrilo briše suze iz očiju:
- Serafim je baš inovativan, uvek bio i ostao! De, ne stidi se, sada si sa nama. Zvaćemo te Luiđi!
- Je 'l tvoj mač okusio demonsku krv? - nadovezuje Mihajlo.
Zabezeknut, mladić diže pogled u Mihajla:
- Ne, gospodaru. Rano je a gospodar Serafim je rekao...
- Sad ti ja govorim. Ostaješ sa nama dok ne zariješ mač u demona. A posle, ako se pokažeš dostojan, zarićeš ga ponovo u neku demonku! Pij to pivo, Luiđi! I kako te je Serafim pustio?
Mladiću je potrebno nekoliko trenutaka da shvati smisao Mihajlovih reči. Njegov zadatak beše jednostavan, da odabere skrajnute popove, odnese arhanđelima informacije o njima i obavesti te iste popove da dođu na određeno mesto i da se vrati u Prvu sferu, gde anđeli obitavaju. Brine se šta će gospodar Serafim da kaže, a ne sme ni da zamisli šta znači ubosti mač u demonku. Zar su sve te priče koje se samo šapatom prenose po Prvoj sferi istinite, zar postoji neko mesto gde gospodari povremeno odlaze da se prepuste svim telesnim zadovoljstvima sa demonkama? Ipak, jedna misao ga raduje, misao da će konačno upotrebiti svoj mač i poslati nekog demona nazad gde mu je mesto. Hiljadama godina strpljivo uči, priprema se i čeka. Nenadano mu pripada čast da pomogne najpopularnijim arhanđelima i dobije priliku da svoj mač oboji krvlju neke pogani. Njegovim drugarima, učenicima, će takođe da bude drago. Obuzdava sujetu i ponos, ali bezuspešan je taj naum.
- Dodeljen mu je zadatak na koji nisam poveden, gospodaru - odgovara i ispija konzervu u jednom gutljaju pa ponovo uvlači dim cigarete. Strah pred ovim gospodarima se povlači u velikim koracima, ali poniznost ostaje.
- E tako. Uzmi ovu kesu i nosi. Kad ožedniš, slobodan si da piješ - naređuje mu Mihajlo i okreće se Gavrilu:
- Dakle, kakvi nam to cirkuzanti stižu?
Gavrilo, zamišljen, lista stranice u omotnici. Mršti se sve više i više, što mu je nesvojstveno:
- Imamo dva bludnika, koji nastoje da prevrnu svaku ženu u selu, ne obilaze ni udate pod izgovorom Božanstvene utehe i milosti. Imamo i jednog kockara koji dere vernike kao Musa jarca, ni sirotinja mu nije sveta, a imamo i nevernika koji popuje samo zarad prestiža, ugleda i para. I pazi sada, imamo jednog koji voli decu, posebno dečake.
Mihajla obuzima gnev. Blud i porok teško oprašta Božijim ljudima na zemlji, lakrdijašima koji se popovima zovu, ali decu nikako. Gavrilo deli njegovo mišljenje, ali brat, za razliku od njega, maskira svoj bes i mržnju ka tim izrodima. Neće biti za njega milosti u kancelariji svetog Petra, lično će se pobrinuti za to, uprkos što je sam Petar oštar po tom pitanju. Srediće posebnim vezama da večno loži ugalj u pećima kotlovnice pakla, bez i jedne pauze za vek vekova.
- Luiđi, dobro si odabrao, zadovoljni smo. Ti klovnovi će biti mamac i biće žrtvovani.
- Mamac, gospodaru?
- Da, mamac. Demoni vole da ih zaposednu. Kamara popova na jednom mestu će im biti neodoljivi, a mi nemamo vremena da ih jurimo pojedinačno. Imamo preča posla. Idemo.
Tri anđela, obasjana mesečinom, koračaju auto putem. Neobavezno čavrljaju, šale se i piju. Najmlađi, Luiđi, fasciniran i ponosan, sluša njihove priče a ljubav ka arhanđelima, koja se podrazumeva ka braći, raste sve više i više.   

* * *

Jebiga, znam da nije ni mesto, ali jeste vreme. Ponavljam, sve napisano je iz cuga, bez osvrta iza leđa koji bi nosio ispravke. Jesam zloupotrebio ovu temu, ali kontam, prolog može da bude zabavan.

da, bas, svi kriju ideje "kao zmija noge".
a saturnica malo "bocne" i bris. alo, ideje na sunce!

evo moje ideje, prijedloga:


1. odmah u startu odrediti osobu koja će napisati prolog.
2. nakon što ta osoba to prihvati, on fino razdradi prolog, za koji mu se daje dovoljno vremena.
3. od dana kada prolog bude objavljen na sagiti, daje se rok od 48 sati da se prologaru jave zainteresirani pisci.
4. prologar bira pisce. ne znači da svatko tko se javio, može u projektu i sudjelovati. (uključujući i moju malenkost).
5. nakon odbira pisaca, prologar određuje s piscima etape pisanja, što znači redosljed u grubim crtama.
6. dakle, za mene je ovo ključno za početak; imati dobar prolog.
7. ukoliko se nitko u sljedećih para dana ne javi s nekim prologom, ja i dalje predlažem da se stisnemo u džekov lift i pritisnemo dugme. netko će željeti gore, netko dolje, a netko voli samo stajati na mjestu. eto zabave.

meni se cita odlicno zamisljeno; sad jos nekoliko ideja za potencijalni prolog, pa da izaberemo prvu, hm, zrtvu.

imamo tek dvije ideje, dzekovu i moju, od kojih dzekova nesto vrijedi, dok u mojoj svi karakteri stizu zivi do cilja, sto nikako ne valja. moraju se i alieni nahraniti. a kod dzeka su sve opcije otvorene i fantazija se bas moze razviti bez slicnih ogranicenja.

Подржавам ову идеју, пошто се без подстрека не могу натерати на пискуљање...

e pa super, jos malo i opet se okupili mnogi koji stvarno vole fantastiku.

https://en.wikipedia.org/wiki/Wild_Cards

to tek djeluje slicno, no druga je pozadina.