ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Al fisk savet priča za 2015. a Tomino čeljade za 2016. Koliki reprogram duga bi savet da uvede, ako je lik u plusu trista miliona za godinu?

Verovatno ogroman, jer ako si čitao izveštaj Saveta a ne samo vest, imaš ovo:

Quote
Кашњења у плаћању буџетских обавеза достигла су крајем 2015. износ од преко 4 млрд динара, што је скоро једнако годишњем буџету. Уз то, ван  градског буџета, неплаћене обавезе од преко 2 млрд динара имају и локална јавна предузећа чији је Град оснивач (највише водоводи). На све проблеме требало би додати и огромне губитке Енергетике, која формално има статус државног предузећа (енергијом снабдева и Застава групу), али у Крагујевцу обавља и функцију градске топлане. Енергетика дугује повериоцима (ЕПС - у и Србијагасу) преко 12 млрд динара. Оваква, поражавајућа ситуација последица је дугогодишњег лошег управљања финансијама Крагујевца и пасивног понашање државе која је дозволила да се градска управа читаву деценију понаша фискално крајње неодговорно. У претходних годину дана Крагујевац улаже напоре за своју финансијску стабилизацију. Крајем 2016. узет је дугорочни кредит од пословних банака за  враћање дела неплаћених обавеза, што је добар први корак, али прави изазови  консолидације буџета и са тим повезане политички непопуларне мере, тек би требало да се  спроведу. Оцењујемо да су дугови Крагујевца и проблеми који су до њих довели толико  сложени и дубоки да је потребно непосредно ангажовање државе за њихово решавање.

Dakle, trista miliona si u plusu ali su ti oni izračunali minus od preko petnaest miljardi kad se uračunaju dugovanja javnih preduzeća.

http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=06&dd=29&nav_id=1277566

Зар је могуће да због пишљивог пореза на имовину Крагујевцу прети банкрот?

Quote from: Truman on 29-06-2017, 22:40:33
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2017&mm=06&dd=29&nav_id=1277566

Зар је могуће да због пишљивог пореза на имовину Крагујевцу прети банкрот?

Moguće, sasvim moguće. Za razliku od PDV-a koji je malo teže izbeći, i akciza koje takođe teško mogu da se izbegnu, porez na imovinu se u Srbiji skoro nikada nije plaćao. Voze se automobili na ovlašćenje, katastar nepokretnosti skoro i da ne postoji, a i da postoji moguće je prijaviti nekretninu na maloletno dete, pa se tako šlepovati sve dok dete ne odraste, a i tada se nastavlja sa šlepovanjem, jer sankcije za neplaćeni porez na imovinu skoro i da ne postoje. Tu su zatim olakšice tipoa revalorizacija, pa starost objekta... A sve to od naroda koji državu proziva kada mu nešto fali, a da ništa zauzvrat dao nije, i još se čudi kada mu mamlazi na vlasti pare od ono poreza što se plaća potroše na šarene fontane, silikonske guzice ili se daju kao ulje za podmazivanje burazeru seksualne alternativke....

Quote from: Meho Krljic on 29-06-2017, 22:15:38
Verovatno ogroman, jer ako si čitao izveštaj Saveta a ne samo vest, imaš ovo:

Quote
Кашњења у плаћању буџетских обавеза достигла су крајем 2015. износ од преко 4 млрд динара, што је скоро једнако годишњем буџету. Уз то, ван  градског буџета, неплаћене обавезе од преко 2 млрд динара имају и локална јавна предузећа чији је Град оснивач (највише водоводи). На све проблеме требало би додати и огромне губитке Енергетике, која формално има статус државног предузећа (енергијом снабдева и Застава групу), али у Крагујевцу обавља и функцију градске топлане. Енергетика дугује повериоцима (ЕПС - у и Србијагасу) преко 12 млрд динара. Оваква, поражавајућа ситуација последица је дугогодишњег лошег управљања финансијама Крагујевца и пасивног понашање државе која је дозволила да се градска управа читаву деценију понаша фискално крајње неодговорно. У претходних годину дана Крагујевац улаже напоре за своју финансијску стабилизацију. Крајем 2016. узет је дугорочни кредит од пословних банака за  враћање дела неплаћених обавеза, што је добар први корак, али прави изазови  консолидације буџета и са тим повезане политички непопуларне мере, тек би требало да се  спроведу. Оцењујемо да су дугови Крагујевца и проблеми који су до њих довели толико  сложени и дубоки да је потребно непосредно ангажовање државе за њихово решавање.

Dakle, trista miliona si u plusu ali su ti oni izračunali minus od preko petnaest miljardi kad se uračunaju dugovanja javnih preduzeća.

Dodajte i ceh Marije Šerifović!

Nego, gde je jarbol, tu su i zastave. Ukupno oko tri miliona evra, ali u redu je, sve smo to prištedeli pa da se malo častimo:


Beograd daje tri milliona evra za jarbol i zastave   

неки другосрбијанци и аутошовинисти би помислили да је санирање крагујевачких дугова битније од јарбола, али варају се: када дођу руси, амери или кинези, лакше ћемо истаћи белу заставу

Negro, meni intrigantan taj fiskalni savjet sada... Ša je govorio 2008. ili 2012. To me zanima

Kad bi barem imali neki sajt na kome imaš sve njihove izveštaje i predloge godinama unazad....

A ne zanima me baš toliko da ja lično tražim!

Nadao sam se nekom sažvakanom sadržaju u dva minuta!

Aha!

Projekcija privrednog rasta za 2012: 3% preoptimistično, smanjiti na 1.5%

http://www.fiskalnisavet.rs/doc/ocene-i-misljenja/arhiva/saopstenje_povodom_fiskalnog_okvira_za_2012.pdf

A šaje stvarno bilo: -1%!

I to je najraniji podatak koji vidim na sajtu, maltene ništa prije 2012.

Mada gledam na telefonu

Ima iz 2011:

http://www.fiskalnisavet.rs/arhiva-ocene-i-misljenja.php#a2011


Ali treba videti šta su rekli nakon što je njihova projekcija bila preoptimistična. Naravno, sad MENE mrzi da to tražim. 

"Имајући  у  виду  успоравање  привредне  активности  у  еврозони  и  актуелна привредна  кретања  у  Србији,  Фискални  савет  је  умањио  пројекцију  привредног  раста  за 2012.  годину  са  3%  на  1,5%."

A rast bio - 1%.

To je s linka.

Ne, shvatio sam i prvi put kad si to citirao, samo kažem, treba videti šta su posle na to rekli. Verovatno da njihovi saveti nisu sleđeni itd...

"Анализа  Фискалног  савета  показује  да  је  смањење  процене  реалног  раста  БДП  у Србији  од  стране  ММФ  са  3%  на 2% у 2011. и  са 4% на 3%  у 2012. години  оправдано."

http://www.fiskalnisavet.rs/doc/ocene-i-misljenja/arhiva/ocena_rebalansa_budzeta_2011.pdf

Quote from: Pizzobatto on 28-06-2017, 11:47:30
I tu piše da je izvor stat zavod

2008.      5.4
2009.      -3.1
2010.      0.6
2011.      1.4
2012.      -1.0
2013.      2.6
2014.      -1.8
2015.      0.74
2016.      2.78

E sad, nije meni što su oni bili optimisti,  al što su sad pesimisti, e to je dilema!

Ako mogu da posavetujem: Fiskalni Savet treba doživeti kao samo jedan od glasova koji ovde pričaju o ekonomiji. Jedan od glasova koji treba čuti, nikako smatrati za jedini ili čak glavni. Ali treba čuti.

"У  2015.  години  прогнозиран  је  пад БДП-а  од  0,5%  и  просечна  инфлација  од  2,7%"

http://www.fiskalnisavet.rs/doc/ocene-i-misljenja/ocena_budzet_2015.pdf

Quote from: Meho Krljic on 30-06-2017, 21:14:06
Ako mogu da posavetujem: Fiskalni Savet treba doživeti kao samo jedan od glasova koji ovde pričaju o ekonomiji. Jedan od glasova koji treba čuti, nikako smatrati za jedini ili čak glavni. Ali treba čuti.

Nesporno... Eo nađoh da projektuju javni dug na kraju 2016. na 78%, a ovdje piše 73%.

http://www.javnidug.gov.rs/upload/Web%20site%20debt%20report%20-%20SRB%20LATINICA.pdf

A maj 2017. 67%

http://www.javnidug.gov.rs/upload/Stanje%20i%20struktura%20za%20mesecni%20izvestaj%20o%20stanju/Web%20site%20debt%20report%20-%20SRB%20LATINICA.pdf

Kako baš uvijek na nečiju vodenicu?

Pa, kako već rekoh, ja njih doživljavam kao zatočnike MMFovske logike fiskalne politike koja je iznad svega ostalog u društvu, pa su im i predviđanja time obojena sigurno.

Quote from: Meho Krljic on 28-06-2017, 20:03:26

Quote from: Pizzobatto on 28-06-2017, 13:07:19
Dal su u krivu ili u pravu zna se samo ako ponude rješenje, a stimulacija samo domaćih kompanija je kineska praksa, na koju čak i ako ne bi stranci zalijepili sankcije imamo bar kinesku diktaturu da to drži na okupu.

Nači, ne može i jare i pare. Ili neka objasne kako može.

Meni je ona priča oko Mišelina ilustrativna. Radul ne bi da im država ugađa a tigrove gume su realno dobile na kvalitetu.

Dakle, subvencijom je kupljena tehnologija koju Srbija nije imala, ali u Radulovoj neolib perspektivi postoji samo tržišna vrijednost.

Iako na tom tržištu tigar nije imao šta da traži, a fiat niko neće da kupi.

Ima danas u Politici odličan i kratak tekst Vojislava Guzine koji mnogo bolje objašnjava pozitivno i negativno u našoj ekonomiji i javnim finansijama od bilo čega što bih ja mogao. Nema ga u onlajn izdanju, probaću da se setim da ga sutra skeniram na poslu.

Potrajalo je ali sam ga na kraju ipak skenirao. Ko kaže da se u Srbiji ne ispunjavaju obećanja!!!!!!!!!!

obećao sutra, uradio za nedjelju dana. Meho Vučiću!

Elem, pa u pravu je on generalno, sem da se moglo to uraditi 2012. godine. Dakle, neki scenoslijed mu fali.

I Kina je prvo par svojih regiona pretvorila u jeftinu radnu snagu za strance pa onda jačala državne privredne kapacitete i selo.

Ovaj kanda misli obrnuto al ne objašanjava kako to obrnuto može da se uradi. Klasični radulizmi po tom pitanju, npr fali sto hiljada koje bi otpustio, inače sve ostalo bi šljakalo.

Ono što vidimo poslednjih meseci je kao da se ozbiljnije ulaže u rivajvl koncepta zadrugarstva a to meni, laiku, deluje kao jedini iole realističan način da se selo vrati na mapu, ekonomski koliko-toliko osnaži a onda i socijalno malčice popravi. Opet, mislim da bi to u idealnom slučaju bio dug proces koji bi na kraju samo usporio migratorne trendove selo-grad i ekstremno starenje ruralnih krajeva, ali i to je dobro kad nema bolje. E, sad, videćemo koliko su u tome Krkobabić i ostali ozbiljni i koliko su vični...

E, pošto je prilično očigledno da Fiat naredne 2019. godine, kad iscuri ugovor, ne namerava da se ovde zadržava (sigurno bi inače makar pokazali da su svesni da im je više od pola radnika u generalnom štrajku i da proizvodnja u Kragujevcu stoji), nije loše da vidimo šta smo imali i jel' treba nešto da se plati:



Šta sve Srbija plaća Fijatu

QuoteItalijanski gigant samo u 2016. dobio 30 miliona evra od srpskih poreskih obveznika


*Dobio je 10.000 evra po radniku, 5,5 miliona evra svake godine u kešu, 10 miliona evra u 2016. za "dodatna davanja" po dopunjenom ugovoru, plaća jeftiniju struju, Srbija mu garantuje za kredite, plaća 100 miliona dinara obuku radnika... *Ovaj strani investitor ne plaća poreze i doprinose na plate, PDV na alate za dobavljače, porez na dobit, porez na imovinu, porez na sprovođenje urbanističkog plana, porez za isticanje zaštitnog znaka Ugovor, zajedno sa svima aneksima, protokolima i sporazumima o ulaganju u fabriku Fijata u Kragujevcu će verovatno biti veoma zanimljivo štivo ekonomskim istoričarima kada konačno prestane da bude strogo čuvana državna tajna.





U međuvremenu ponešto od državnih davanja za najveću proizvodnu investiciju u poslednjih 20 ili 30 godina za koju se spekuliše da je koštala državu oko milijardu evra, što kroz subvencije, što kroz naturalna davanja, što kroz poreska oslobađanja za koju je dobila trećinski udeo, može da se vidi u godišnjim finansijskim izveštajima ove kompanije.
Tako se može saznati da je prošle godine država uplatila Fijatu 3,8 milijardi dinara, odnosno oko 30 miliona evra, što je ne samo mnogo samo po sebi, ve} je i za 10 miliona evra više nego 2015. godine.
Najzanimljiviji detalj u prošloj godini je stavka "dodatna davanja" od 1,26 milijardi dinara (oko 10 miliona evra) koje nije bilo u 2015, a "na osnovu dopunjenog i ponovljenog Sporazuma o zajedničkom ulaganju koje su sklopile Republika Srbija, Fiat group Italy i preduzeće (FCA)". Paralelno sa tim, Fijat je platio državi 1,24 milijarde dinara za PDV dobavljača. Tako proizililazi da je država po svemu sudeći sama sebi platila Fijatov dug za PDV na uvoz.
Duga lista povlastica
Osim toga, lista podsticaja države Fijatu je prilično duga. Ona obuhvata nadoknadu doprinosa za sve zaposlene u periodu od 10 godina, kao i nepla}anje poreza na zarade. Fijat je oslobođen i plaćanja poreza na dobit u periodu od 10 godina i to počevši od godine kada je iskazana dobit. U prošloj godini, recimo, oslobođenje od poreza na dobit je iznosilo 17,3 miliona, a u 2015. godini 31 milion dinara.
Tu su i oslobođenja od lokalnih poreza, kao što su porez na imovinu, porez na sprovođenje urbanističkog plana ili porez za isticanje zaštitnog znaka. Tu su i subvencije za investicije od 10.000 evra po zaposlenom. U prošloj i pretprošloj godini je država u kešu isplatila 674,28 miliona dinara ili oko 5,5 miliona evra godišnje. Slično je urađeno i 2014. i 2013. godine.
Jedna od značajnih stavki u subvencijama je niža kamatna stopa na kredit od EIB-a zahvaljujući garanciji države. Kredit Evropske investicione banke je iznosio 500 miliona evra. Jednu tranšu je garantovala centrala Fijata, jednu italijanska izvozno-kreditna agencija (SACE), a dve tranše Republika Srbija. Ukupna ušteda po tom osnovu u odnosu na tržišne kamatne stope je 6,1 milijarda dinara ili oko 50 miliona evra.
Na spisku je i subvencija države za obuku zaposlenih, takozvanu FAS trening akademiju, za koju se godišnje izdvaja 12,2 miliona dinara, a ukupna cifra koju su srpski poreski obveznici platili i za ovaj trening je blizu 100 miliona dinara. Takođe, Fijat uživa i niže cene energije, mada se u bilansima ne vidi koliko je tačno iznosila ova subvencija. Prvih godina rada italijanske fabrike sprovođen je i program zamene staro za novo koji je finansirala država.
Nije za zanemariti ni to što Fijat ima oslobođenje od plaćanja PDV-a za uvoz alata koji su njihovim dobavljačima potrebni za proizvodnju delova za fijat 500l. Na konto toga Fijat potražuje oko milijardu dinara od države.
Što manje radnika, to više subvencija
U 2016. godini fabrika u Kragujevcu je otpustila 882 zaposlena, pa ih je na kraju prošle godine bilo ukupno 2.405. Ovo je posledica velikog pada u proizvodnji Fijata u Srbiji. U maju je proizvodnja automobila u Srbiji je smanjena za 19 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, a u prvih pet meseci pad iznosi 10,5 odsto. Na sve to u Kragujevcu već nekoliko dana traje štrajk zaposlenih tako da nijedan automobil ne silazi sa trake pa će tek junski podaci pokazati pad proizvodnje automobila, ali i ukupne industrije. Proizvodnja Fijata učestvuje u prerađivačkoj industriji sa 2,5 do tri procentna poena, pa ako bi zastoj trajao mesec dana, toliko bi najmanje iznosio pad prerađivačke industrije. Međutim, zbog štrajka u Fijatu ne rade ni kooperanti što će doprineti još većem padu.
Zato su sve glasniji oni koji prognoziraju odlazak Fijata iz Srbije s obzirom da se bliži istek desetogodišnjeg ugovora zaključenog 2009, a sa njim i državnih subvencija.
Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež napominje da ne postoji nijedna informacija o povlačenju, a da su štrajkovi uobičajena pojava i u Evropi.
"Već tri, četiri godine najavljuje se odlazak Fijata, ali se ništa ne dešava. Mi imamo pad izvoza motornih vozila, ali s druge strane rast izvoza drugih proizvoda kao što su automobilske gume. Pozitivno je to što je privreda diversifikovala izvoz. Takođe, nije ni svim kooperantima Fijat jedini kupac", ističe Čadež.
   Argumenti za tezu da Fijat neće nikuda iz Srbije su i značajna ulaganja u opremu i proizvodnu infrastrukturu u Kragujevcu, kao i ulaganja u obuku radnika. Takođe tu je i činjenica da je rad u Srbiji i dalje jako jeftin.
Da li Fijat lažira fakture?
S druge strane, iz godine u godinu poslovni rezultati Fijata su sve lošiji, pa je prošle godine, prema analizi ekonomiste Dragovana Milićevića, poslovna dobit ostvarena isključivo zahvaljujući državnoj pomoći od 3,8 milijardi dinara.
- Finansijski pokazatelji poslovanja FCA Srbija ukazuju na pad poslovne aktivnosti, što je i očekivano jer se iscrpeo postojeći poslovni model zasnovan na ovom tipu automobila. Bez novih modela FCA praktično funkcioniše dok traje državna subvencija. Kod FCA je neobično i to što je učešće materijala u prihodima 84 odsto, što je nepojmljivo u automobilskoj industriji. Razlog je pre svega nabavka komponenata po uvećanim cenama od zavisnih društava Fijata. Uvoz delova za automobile, samo iz Italije i Poljske za potrebe Fijata vredan je oko 450 miliona prema podacima o uvozu Srbije, a ta ista roba je prema podacima o izvozu iz ovih zemalja u Srbiju vredna 230 miliona evra - kaže Milićević, pozivajući se na bazu podataka o trgovini UNCTAD-a i Trejdmapa.
Prema njegovim rečima, korist od Fijata ima samo onih 2.400 radnika u neto platama koje su ispod republičkog proseka.
"Sa ovim poslovima stoleća Srbija se polako vraća u srednji vek. Moj zaključak je da Fijat odrađuje ugovor zbog toga što mu država pokriva glavne troškove i da posle toga verovatno sledi razlaz. Sve poslovne i finansijske transakcije govore da oni nemaju namere da se ovde duže zadrže", pesimističan je Milićević.

Štrajk za veće plate - napredak Ivan Nikolić, saradnik Ekonomskog instituta, napominje da je na vrhuncu proizvodnje u 2013. godini Fijat proizvodio 117.000 vozila dok je plan bio preko 150.000. Za ovu godinu plan je 85.000 vozila. "Još 2012. godine se pominjalo da se planira u 2017. godini redizajn. Sad, baš kada ističe aranžman sa Fijatom imamo štrajk i pretpostavljam da je to pokušaj sindikata da popravi poziciju. Ovo je i kvalitativni napredak, jer su do sada radnici u fabrikama uglavnom štrajkovali da zadrže mesta, a sada traže veće plate, kao što to rade radnici brojnih kompanija u Evropi", napominje Nikolić.

Počeli pregovori sa upravom Fijata?
Proizvodni radnici u Fijata nastavili su juče totalnu obustavu rada, tokom koje je, do sada, izgubljena proizvodnja više od 3.500 automobila. Čelnici Samostalnog sindikata juče nisu bili dostupni javnosti, te su po sindikalnim kuloarima krenule špekulacije da su "neki pregovori počeli". Da li zaista jesu, juče nije moglo da se proveri.
Podsetimo da radnici FCA Srbija traže povećanje zarade sa 230 na 315 evra, isplatu dogovorenog bonusa za efikasnost za ovu godinu i nadoknade za prevoz, te promenu organizacije proizvodnje kako bi se eliminisala sve učestalija praksa da radnik, pored svojih, istovremeno završava i proizvodne operacije kolega koji su duže odsutni iz fabrike.
Gradonačelnik Kragujevca Radomir Nikolić juče je rekao da razume zahteve radnika, ali i da razume "kada nema novca".
- Razumem zahteve radnika, s jedne strane, zato što se u Srbiji i dalje dosta radi za malo novca. Ali, razumem i situaciju kada novca nema, onda treba zapeti i raditi, pa će biti novca - rekao je Nikolić, napominjući da se grad "ponudio" da bude medijator koji će da spoji Vladu, sindikat i Fijat.
- Do sada nam se niko nije obratio sa takvim zahtevom, ali verujem da oni imaju komunikaciju koja je neki put javna, a neki put nije - rekao je Nikolić. Z. R.

Zanimljivo je to što Fiat Chrysler Automobiles zovu "italijanski gigant" a ne Hojtjieva igračka.

http://www.politika.rs/scc/clanak/384443/Коментари/За-изборе-је-важан-кредибилитет

Za precednika šamlica u ćošku

But we're playing the long game, y'know....


"Beograd na vodi" u gubitku 11 miliona evra

  http://standard.rs/politika/38251-курир,-али-стварно   

Nego, evo samo da ovde stoji sinoćni intervju sa premijerkom, valjaće:


https://youtu.be/2U_qGB5aubU

A onda i vesti koje kažu:


Radnici u Fijatu nastavili štrajk, najavljena radikalizacija



Štrajkači: Imamo dokaz da su Knežević i Brnabić dobili naš protokol



Ono oko čega svakako može da se diskutuje je da li je narativ "radnici štrajkujući plaše potencialne investitore" korektan ako "investititor" zbog koga se štrajkuje u Srbiju praktično i nije investirao, izdržava se od dotacija PLUS je državu i zajednički osnovano preduzeće opteretio kreditnim dugovanjem još pre nego što je počelo da radi. Naravno, Vučić nije pokrenuo tu priču sa Fiatom, Tadić i njegovi su, ali: 1. Dačić je bio u obe ekipe i 2. Hendlovanje ovog problema od strane današnje ekipe je prilično šantavo...

Evo i Insajderovog dosoljavanja:

Šta je sve sporno u vezi sa Fijatom: Posledice tajnog ugovora

Ono što sam ja čuo, barem tako kažu, a i piše u vestima-da je premijerka rekla da je štrajk ispolitizovan i da je protiv interesa zemlje...
Mene lično ne čudi što tako govori, iz njenih usta govori Vučić, ona je samo fikus. Kako će se štrajkovi očito zahuktavati, očekujem i zaoštravanje medijske mašinerije AV-Vlada-Pink-Informer-Đuka, koja će štrajkače i radnike proglašavati štetočinama, neprijateljima iizdajnicima zemlje i napretka.

Pa, već je u gorepostovanom intervjuu za RTS provučena teza da iza štrajka zaposlenih u kragujevačkom Fijatu "stoji politički interes i ozbiljno loša namera".


Na to radnici odgovaraju:

Quote"Nema politike, nema prevare, nema manipulacija radnicima", rekao je Marković i ponovio spremnost radnika da pregovaraju o postavljenim zatevima o povećanju zarada i boljoj organizaciji posla.

prokleti radnici, samo na sebe i svoju guzicu misle. Odojčad krokodila! Jadna država

http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/okoncan-strajk-u-gorenju-radnici-ce-prihvatiti-povecanje-plate-od-4000-dinara/mq19bwk

Радници пристали на бедно повећање, а у случају ФИАТ-а држава против повећања бедних плати.
Стварно смо највећи јадници у Европи.

Quote from: Truman on 18-07-2017, 20:48:50
http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/okoncan-strajk-u-gorenju-radnici-ce-prihvatiti-povecanje-plate-od-4000-dinara/mq19bwk

Радници пристали на бедно повећање, а у случају ФИАТ-а држава против повећања бедних плати.
Стварно смо највећи јадници у Европи.

Nismo mi nikakvi jadnici, mi samo plaćamo za Memorandum i ostalo što je iz njega izniklo. Ništa više.  Svi ostali u Istočnoj Evropi su se borili da pored pseudo socijalizma oteraju i Ruse, mi nismo morali barem te iste Ruse da teramo, jer smo ih oćerali još 1948- Barem se tako mislilo. Ali se niko nije nadao da će doći do bludnih radnji nacionalizma, rusofilije i komunizma, i da će sve to blagosivljati bradati vračevi iz udruženja za kupovinu njemačkih auta znanog po akronimu spc. Time što nas jaše ko i kako stigne, plaćamo za Slobu - slobodu, za Karlovac, Kraloba, Ogulin i Viroviticu... Uostalom, ko je birao ovu naprdnjačku nakaradu? Amerikanci? Rusi? Nemci? Vanzemaljci? Mi smo je birali, mi prihvatamo da nam botovima i medijima za koje je CNN primer profesionalnosti ispiraju mozak! Mi prihvatamo da su nam troškovi života kao da su nam plate u sred  Nemačke. Mi.  Isti oni koji su svršavali na pomen SM-a, i odbrane nejači, isti oni kojima je trebalo 10 godina da nakon izgubljenih tolikih života i nakon bombardovanja skinu štetočinu ali ne i njegovu ideologiju. Mi! I zato ne kukajmo kako smo jadnici, jer samo smo ovo hteli. Niko nas nije puškom na to terao....

Stefan Gajić aka Prilepak prejzuje Vučića:


13 Marketing lekcija koje treba ukrasti od Vučića

mudro zbori prilepak

Vučistvo u Londonu:

Girl, 5, fined £150 for lemonade stand



Jebigabrate, zakon je zakon, mora se poštuje.

Lepo je to kad jedna devojčica ima jedan štand. Lokalni organi je puste da prodaje svoju limunadu i tako krade mušterije licenciranim limunadničarima, a pritom i ne plaća doprinose. Ali šta ako devojčica vidi da ima budućnosti u limunadi, i pozove sve svoje drugarice i razviju biznis po celom Londonu, a naročito u vreme velikih okupljanja? Šta ako prošire biznis i na vodu, kafu, kolače i voće? Mnogo je to para koje licencirani prodavci neće videti...

Jeste, britanske petogodišnjakinje su ozbiljna pretnja ketering sektoru ostrvske privrede. Ovamo, kao, male, slatke, naivne, glupe, haha, ništa ne znaju, a onamo - perdeset penija po pedeset penija - IMPERIJA!!!!!

Džouking asajd, nije sporno da detetu ukažeš da radi stvar koja je nezakonita i objasniš zašto postoji regulativa koja to zabranjuje i zašto je to dobro za društvo u celini, ali ovo kako su oni uradili je bizarno i podseća na parodiju ovdašnje komunalne policije.

O Vučićevim budžetskim suficitima...


Šta će vam pare, kad ne znate da ih trošite

Ček, jel to Vučić najavio široku društvenu diskusiju oko Kosova? ,,Da ne zabijamo glavu u pesak?''Saopštio mu potpredsednik dok ga je ispraćao do vrata  da je vreme da obavi ono za šta je i doveden na vlast?
A pre samo koji mesec je slao čuveni nacionalno/religijski voz na Kosovo  Kako to botovi, i uopšte njegovi glasači gutaju ove njegove bravure i zaokrete za 360 stepeni?Jesmo tolko propali da će za neko izmišljeno radno mesto i platu od 300 evra progutati svako poniženje i silovanje mozga koje im priredi?

Pa da, pretty much. Oduzmi čoveku udaljene ciljeve da bi se koncentrisao na neposredne. A otežaj mu i te neposredne.

Znam dosta ljudi koji su glasali za njega jer su im tako rekli na pinku, velike Srbende, pravoslavci i patriJote. Uvalio im je lezbo premijera, sad će i Kosovo da im reši, ali oni ćute kao pičke, jer su goveda koja neće da priznaju da su glupi k'o kurac. Izvinjavam se na rečniku ali ne znam kako ovo drugačije da formulišem. Što je najgore, nemaju nikakve koristi od toga, žive od danas do sutra, botovi sendvičari su za njih pojam pameti i sposobnosti.

Quote from: Petronije on 25-07-2017, 01:17:25
Znam dosta ljudi koji su glasali za njega jer su im tako rekli na pinku, velike Srbende, pravoslavci i patriJote. Uvalio im je lezbo premijera, sad će i Kosovo da im reši, ali oni ćute kao pičke, jer su goveda koja neće da priznaju da su glupi k'o kurac. Izvinjavam se na rečniku ali ne znam kako ovo drugačije da formulišem. Što je najgore, nemaju nikakve koristi od toga, žive od danas do sutra, botovi sendvičari su za njih pojam pameti i sposobnosti.

Prosečan Iq u srbiji je 89, i to samo ako smo optimisti. I šta onda da se očekuje? Isti ti koji su svršavali na pomen Srbstva u vreme Slobe-Slobode, sada svršavaju na pomen svačije kurve Vučića... Retardirani moroni bez imalo mozga.

I Rodić je čak skontao da je čovek hodajuća dijagnoza :
http://www.kurir.rs/vesti/politika/2885851/aleksandar-rodic-vucicu-konacno-si-priznao-da-je-za-tebe-ljudski-zivot-bezvredan-vreme-je-da-srbiji-priznas-da-si-ocajnik-i-lazov

https://www.facebook.com/vetarkojisapuce/videos/vb.424419157716880/869596286532496/?type=2&theater

Ovo stvarno ko Šojić... U vreme sankcija doneo je napaćenom srpskom narodu giros 

http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/461/svet-poznatih/2821080/vucic-o-roditeljskim-sastancima-moj-otac-nije-znao-ni-u-koju-skolu-idem.html

ups, pomešao sam teme