ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Mali preview:

Ne znam koliko ima istine u pričama da Matt Reeves stalno traži razlog da odbije projekat ali u novom filmu o Planeti majmuna pokazao je da se može izgraditi prvoklasna i izuzetno respektabilna karijera čak i izražavanjem u prezrenim formama rimejka i nastavka. Ako je stvarno tako izbirljiv i težak za saradnju onda je pristup dao rezultate. Reevesov slučaj je čak i radikalniji - on se probio u sam vrh prve lige holivudskih reditelja radeći rimejk izuzetno cenjenog filma i snimivši nastavak reboota. Rečju, radio je sve ono najgore što savremeni Holivud može da ponudi. Rezultat je rimejk za koji više zbog običaja nego što je to realno tako smatramo da je slabiji od originala, a u slučaju Planete majmuna, uspeo je da za klasu prevaziđe ne samo reboot koji nastavlja već i ceo serijal iz šezdesetih i sedamdesetih koji mu je prethodio. Novi film je inovativan na mnogo nivoa - ne samo da su glavni junaci majmuni već je ovo jedna priča o karakterima, osveti i ratu u kojoj je veći akcenat na unutrašnjim lomovima likova nego na akciji. Mali je procenat čak i ratnih filmova sa ovako ozbiljnim pristupom temi a nekmoli letnjih blokbastera sa animiranim glavnim junacima. Ako se svojevremeno polemisalo da li se za ulogu Goluma može dati oskar ili ne, kako bi se podržala inovacija, ovo sad je potpuno drugi nivo dileme - postavlja se pitanje koliko će glumaca ove godine uopšte imati ozbiljnije postavljene karaktere i bolje interpretacije od animiranog majmuna. Fox je ove godine definitivno digao estetiku blokbastera baziranog na postojećim sadržajima na viši nivo zahvaljujući WAR FOR THE PLANET OF THE APES i LOGANu. Time je praktično povratio status studija koji je bio sposoban da proizvede višeslojan blokbaster i pomera granice po kojima je uostalom i postao poznat, od izvornog APESa preko STAR WARSa, Predatora i Aliena pa do činjenice da je postao dom Jamesa Camerona.


Sent from my iPhone using Tapatalk

него реци ти нама заинтересованима, 'еси нам добар сад?

Quote from: crippled_avenger on 11-07-2017, 22:39:22

Quote from: Rade2 on 11-07-2017, 22:36:52
Dimitrije, ja a i svi ostali na ovom forumu ti zelimo da sto pre ozravis i izadjes iz bolnice, i da nam jos minimum sto godina pises tvoje zabavne filmske kritike. Izdrzi junace!

Hvala puno!

Tabloidi su preuveličali stvar. Bio sam u hitnoj oko tri sata i sad sam dobro. U stvari bolest od koje patim je to što sam se iz dosade našalio javno na tu temu. To moram da lečim.


Sent from my iPhone using Tapatalk

WAR FOR THE PLANET OF THE APES uz LOGANa predstavlja vrhunac gamechanging sezone za Fox. Studio koji je napravio prve APESe, STAR WARS, ALIEN, PREDATOR i postao dom Jamesa Camerona, ovim filmom ponovo preuzima vodeću ulogu na polju transgresivnih blokbastera i otvara rediteljima priliku da snime dobar film na bazi toga što su snagom IPa komercijalno obezbeđeni. Kao što je LOGAN po svojoj estetici suštinski bio bliži BLOOD FATHERu nego bilo kom X-MEN filmu, tako je i WAR FOR THE PLANET OF THE APES film koji nastavlja estetiku DAWNa ali je dodatno radikalizuje u pravcu tradicije ratnog filma, a naročito onih problemskih priča koje preispituju kompleksnost neke civilizacijske nulte tačke.

APESi su i kao stari i kao novi serijal bili politički pregnantni, s tim što za razliku od prvog serijala Reevesov (i Wyattov) nije otišao u pravcu loopy SFa već upravo suprotno, u tvrdu realističku priču u kojoj se istovremeno preispituju i veliki naučni ili društveni koncepti ali se odlazi i u psihološku dubinu.

WAR je film o karakterima, s tim što je jedan karakter u njemu dominantan, to je majmun Caesar koji uzima protagonizam i u pogledu uloge u priči, pa i u pogledu prisustva na ekranu. WAR nije film "krupnih planova", u njemu ima dosta akcije i spektakla, ali glavno izražajno sredstvo filma je Caesarovo lice i krupni planovi ovog majmuna jesu ključni za praćenje i reflektovanje priče. Reeves evidentno shvata da je tehnika došla do tačke u kojoj je moguće iz nacrtanog majmuna izvući izvrsnu glumu i to koristi, ali svakako da je potrebna pre svega velika hrabrost a zatim i poverenje studija da se u tome istraje do kraja.

Naime, WAR je izvanredan film, ali sasvim sigurno nije pitak, delu publike bi lako mogao biti i "preozbiljan" i previše proveravati strpljenje. Reeves uzima pulpy SF ideju planete Zemlje kojom ovladavaju majmuni i od nje uspeva da napravi uverljivu premisu u kojoj potom istražuje neke vrlo "ozbiljne" i "zrele" ideje. U tom pogledu, važno je naglasiti da predmet spora između ljudi i majmuna dobija jednu novu dimenziju u odnosu na prethodne filmove, i da rat zalazi u svoju dekadeentnu fazu. Zato i ne treba da čudi to što je WAR na vrlo jasnom tragu SEARCHERSa i APOCALYPSE NOW. U njemu ima posveta i nekim drugim "laganijim" filmovima kao što je GREAT ESCAPE ali u principu reč je o filmu koji nudi sve tehničke atribute blokbastera ali i estetsku zaokruženost prestige picturea. To je donekle imao i LOGAN i publika je to nagradila, a za WAR bi se moglo reći da je otišao korak dalje. Voleo bih da publika nagradi ovaj hrabar potez ali svakako treba sačekati ponedeljak i finalne rezultate sa blagajni. Svakako da ne bi bilo dobro ako ovakav pristup prođe nenagrađen jer će obeshrabriti studije da prave ozbiljne filmove za ozbiljne pare.

Kad je reč o poziciji unutar serijala, WAR može da se gleda kao standalone film ali za razliku od DAWNa, ipak je manje samostalan. Svakako je da će gledaoci koji su upoznati sa prethodnim filmom više uživati u njemu. Pa ipak, zanimljivo je da Reevesovi filmovi zapravo ne moraju da se gledaju u kompletu sa Wyattovim koji je pokrenuo celu stvar ali je u međuvremnu estetika franšize za čitavu klasu unapređena.

Reeves je izgradio karijeru radeći najnepopularnije poslove u Holivudu - rimejk odličnog i praktično kultnog evropskog filma a zatim i nastavak ributa, dakle najozloglašenije forme. Međutim, u okvirima toga je na kraju postigao izvanredne rezultate i plasirao se u sam vrh prve lige holivudskih reditelja. Štaviše, slobodno možemo reći da je Reevesov serijal APESa na svakom nivou prevazišao originalni, koji pritom nije bio za potcenjivanje.

Stoga, možemo slobodno reći da se i u onome što danas deluje kao kreativni ćorsokak holivudske produkcije mogu prepoznati izlivi neverovatne kreativnosti.

* * * 1/2 / * * * *

Volim da gledam majmune, čak i one ozloglašene sa Volbergom, pa ću dozvoliti sebi par komentara koji će sigurno delovati smešno i površno naspram tvojih i Mehinih recenzija, ali preživećete već nekako.  [emoji4] RISE mi je bio baš loš, osim u tom segmentu koji si nahvalio, CGI gluma. Sećam se da sam bio oduševljen facijalnim animacijama, i to mi je baš odskakalo od ostalih ne - kvaliteta filma. DAWN je već mnogo bolji, i da sad ovde nisam pročitao da ga je režirao drugi čovek ne bih ni znao, a raduje me da je isti radio i WAR. Ono što mi generalno smeta u celom serijalu, je nedostatak makar i malo eksplicitnijeg nasilja. Mislim, kakva je to epska priča o ratu pobesnelih genetski modifikovanih majmuna i ljudi, gde se ne vidi kap krvi ili otkinuta ruka, noga, glava?

Ja Rise nisam ni pogledao, na Dawn sam otišao pod prisilom a ispao sasvim dobar tako da se sada aktivno radujem Waru 

pazi, meni je DAWN film koji aktivnije može da se voli, a WAR je film koji se aktivnije poštuje


Sent from my iPhone using Tapatalk

Quote from: Meho Krljic on 14-07-2017, 16:16:23
Ja Rise nisam ni pogledao, na Dawn sam otišao pod prisilom a ispao sasvim dobar tako da se sada aktivno radujem Waru 

WAR je do te mere radikalan u estetskom pogledu da se zaista brinem kako će proći. naročito jer se otvara na holdover SPIDER-MANa


Sent from my iPhone using Tapatalk

SPACEMAN Bretta Rapkina je pošteno urađen B-film o čuvenom američkom bejzbol igraču Bill "Spaceman" Leeju koji je 1982. bio izbačen iz MLB posle godina uspešnog igranja i kontroverznog ponašanja. Bill Lee je bio autsajder po nogo osnova, između ostalog po tome što je voleo da daje duhovite i šokantne izjave medijima, a nije krio ni da je sklon lakim drogama i provodu. Isto tako bio je lojalan svojim saigračima i na kraju su upravo njegovi gestovi solidarnosti i bili razlog za otpuštanja koja je doživeo.

Josh Duhamel, glumac za kog možemo reći da nije do kraja ispunio svoj potencijal kao leading man, i svoj spoj All American good looksa i komičarskog talenta, u ovom filmu ostvaruje ulogu karijere. Duhamel preuzima Leeja na sebe i bez ikakve sumnje nosi ovaj film na svojim plećima. Iskusni epizodisti W. Earl Brown i Ernie Hudson su tu da ga podrže ali SPACEMAN je Duhamelov šou, a Rapkin vešto koristi riznicu Spacemanovih prijava kako bi Duhamelu dao dovoljno sočnih prijava za replike.

SPACEMAN stoga deluje kao istinita verzija BAD NEWS BEARSa, priča o čoveku koji je poznat po nesportskom načinu života i po vansportskim atrakcijama za kog se na kraju ispostavlja da mu je sport sve što ga je ikada zanimalo. Tako je Bill Lee na kraju postao i rekorder vukući se po amaterskim i penzionerskim ligama kao najstariji pičer koji je počeo utakmicu i pobedio itd.

SPACEMAN je pre svega studija karaktera. Fokusira se na Leejev period posle otpuštanja iz Montreal Exposa i zaključuje se situacijom u kojoj on shvata da se više neće vratiti u MLB, kao i da ne može bez bejzbola. Poput samog Leeja, i ovaj film je autsajderski. Nizak budžet je evidentan ali ga Brett Rapkin i Josh Duhamel nadoknađuju srcem i na kraju, SPACEMAN i deluje kao film snimljen 1982. godine kada se i dešava. Kredibilitet u domenu sportskog filma daje mu potpis Rona Sheltona, verovatno najvećeg savremenog reditelja sportskog filma a naročito filmova o bejzbolu. Shelton je režirao film COBB o antiheroju američkog bejzbola, a ova produkcija govori o jednom od palih anđela.

Poslednjih godina filmovi o bejzbolu uspevali su da dostignu status prestige picturea, recimo MONEYBALL ili da se postave kao bitne priče o emancipaciji kao 42. SPACEMAN sasvim sigurno ostaje van tog kruga, i izašao je gotovo neprimetno. Međutim, nepretencioznost i harizma koju nosi, uz jedan vrlo bitan faktor a to je da nije odbojan publici koja ne poznaje bejzbol, čine da će on možda na duže staze čak i više biti prikazivan na malim ekranima, kao što je uostalom i Bill Lee duže ostao na terenu nego što je iko očekivao.

* * * / * * * *

Ode nam Romero...


Sent from my iPhone using Tapatalk

I Martin Landau.....

Pokušaj da se obnovi serija THE SAINT po Charterisovom dugovečnom junaku mobilisala je Simona Westa i Ernije Barbarsha da snime dve epizode, ali to je završilo u obliku sklepanog televizijskog filma sa nekakvim zaokruženim story arcom. Simon West je u svoje vreme bio reditelj koji je mogao da režira Bonda i neobično je kako je skončao režirajući zaista loš, pa i prilično nevešt reboot Sainta, na kraju u podeli sa posla sa jednim od manje veštih Van Dammeovih hackova.

U kameo ulozi pojavljuje se Roger Moore, najpoznatija glumačka inkarnacija Simona Templara koji je bio među producentima ovog promašaja. Nažalost, ako je Moore imao nameru da ovu produkciju ostavi u amanet svojoj porodici, nije mu uspelo.

THE SAINT reboot je u ovoj varijanti veći promašaj od Noyceovog filma iz sredine devedesetih.

Kvebečki reditelj Alain Desrochers snimio je film SECURITY, novu produkciju Avija Lernera u kojoj Antonio Banderas dobija priliku da se okuša u DIE HARD derivatu. Uprkos tome što Banderas ima nekoliko bitnih akcijaša u svom CVu nikada ga nisam percipirao kao akcionog glumca, ali se Avi izgleda ne slaže sa mnom pa se on pojavljuje i u EXPENDABLESima.

SECURITY ima rudimentarnu premisu. Baš na dan kada penzionisani kapetan američke vojske na prosjačkom štapu dobija posao kao noćni čuvar u jednom shopping mallu na pola puta između dve varošice, nemilosrdna banda napada konvoj FBI u kome se vozi opasan svedok protiv mafije. Požrtvovani agenti FBI uspevaju da pošalju svedoka u bekstvo i ovaj pristiže do shopping malla gde se ispostavlja da je reč o miloj devojčici od jedanaest godina koja je svedočila ubistvu svog oca mafijaškog računovođe.

Banda koja želi da je likvidira je nemilosrdna, vojno organizovana i naoružana do zuba, predvodi ih Ben Kingsley koji kanališe unutrašnjeg Rickmana.

U filmu je sve polovno i generic do krajnjih granica ali Desrochers se trudi da napravi upmarket DTV proizvod koji bi se nekim ludilom negde mogao naći i u bioskopima. Antonio Banderas takođe nije tipična akciona zvezda pa se i on trudi da izgradi nekakav lik iako mu materijal to ne dozvoljava.

Akcija je vrlo solidno realizovana, sa budžetom koji evidentno nije bio visok. Samim tim je šteta što premisa "DIE HARD u shopping mallu" nije kreativnije postavljena u odnosima među likovima. Ovo ipak na kraju krajeva po dometima nije ni blizu filma kao što je DANGEROUS GAME Stephena Hopkinsa.

Ono što me je obradovalo jeste to što sam u ulogama henchmena prepoznao nekoliko naših saradnika iz filma JESEN SAMURAJA, a oba filma dele i istog koreografa borilačkih scena.

Ljubitelji akcione ortodoksije u ovom filmu imaju šta da vide, i mislim da će film itekako imati budućnost na malim ekranima, naročito na televiziji gde bi se Banderas i akcija mogli ispostaviti kao pravi spoj.

* * 1/2 / * * * *

TWO LOVERS AND A BEAR Kima Nguyena bio je deo kanskog sporednog programa 2016. godine. Kim Nguyen je bio blizu velikih uspeha, ali posle proboja na oskarima nije uspeo da poentira. Ovaj naslov je njegov najbolji film do sada jer spaja zanimljivu offbeat indie ljubavnu priču i vizuelno uzbudljiv te logistički složen avanturistički film.

Glavni junaci su mladi ljubavni par, duboko traumatizovani mladi ljudi koji su u zaleđene polarne uslove došli bežeći od trauma koje su ih progonile u "normalnom svetu". Kada u izolaciji stigne informacija da je devojka primljene na studije u "pitomijim delovima" i da odlazi, njihove psihoze počinju da dolaze do izražaja.

Kim Nguyen ima izuzetnu glumačku podelu u dve glavne uloge - Dane DeHaan i Tatiana Maslany predano i sa punim angažmanom donose likove dvoje zaljubljenih ali psihički načetih mladih ljudi, i dosta dobro se nose sa nekim "viškovima" u pogledu ekspresije koji bi u manje veštim rediteljskim a naročito glumačkim rukama potopili film.

Međutim, sada je situacija obrnuta, navedeni "viškovi" u ekspresiji imaju nekakav šmek, a kvaliteti svega oko njih, i glumački i vizuelni i energija koju nose čine da TWO LOVERS AND A BEAR bude solidan "mali" film.

Kim Nguyen je u ovom filmu u maniru Olivera Stonea uspeo da kroz vrhunsku vizuelnu artikulaciju nadoknadi suštinsku svedenost ove praktično duo drame i da je digne na nivo jednog izuzetno ekspresivnog i uzbudljivog gledalačkog iskustva koje jeste u samoj suštini art house ali u pogledu doživljaja je definitivno "bioskop".

* * * / * * * *

da li ste negde pisali o spajdermenu? meni super film. a tony je 😍😍😍 (ko i uvek  ).

Ja ga još nisam gledao... inače, danas mi drug iz Beča javio da je gledao BABY DRIVER, dakle ima ga u bioskopima u Imperiji...

BREAKING AT THE EDGE Predraga Antonijevića je horor iz 2013. godine, urbana priča o trudnici koju progoni spektralna pojava i podstiče je da se osveti za zločin počinjen u prošlosti. Trudnica počinje da se leči od psihičkih problema misleći da su oni izvor tih apela iz onostranog ali onda shvata da možda zaista mora da umiri nenamirene duhove kako bi spasila svoje dete.

Nekoliko godina kasnije, scenarista ovog filma Nissar Modi napisao je indie postapokaliptičnu priču Z FOR ZACHARIAH sa Margot Robbie i Chrisom Pineom. I ovaj film je mahom kamerna priča, doduše sa mnogo više generic elemenata i sa mnogo većim akcentom na žanrovske detalje i konvencije.

Antonijević se solidno snalazi u formi trilera koji koketira sa hororom. Sasvim sigurno je da se posle ovog filma nije nametnuo kao velikan žanra ali ovo je ostvarenje solidnog profesonalnog nivoa. U saradnji sa nekadašnjim McTiernanovim DPjem Steve Masonom, Antonijević gradi dinamičan stil, sa dosta pokreta kamere, dosta snimanja iz ruke, pokušava da uključi ambijente a naročito neke prirodne pojave u narativ.

Glumačkoj ekipi snagu daju Milo Ventimiglia i Gabriel Macht, dvojica prekaljenih televizijskih faca, ali glavnu ulogu igra Rebecca Da Costa, brazilska glumica koja je u ukupnom skoru solidna u ovom filmu ali kanališe izraz nekakve rezervne Freide Pinto.

BREAKING AT THE EDGE nije film za bioskope ali je vrlo solidan sadržaj za mali ekran na kome je konačno i skončao. Mislim da je ovo film koji će imati dugovečan život u programima televizijskih kanala.

* * / * * * *

Quote from: crippled_avenger on 19-07-2017, 02:51:41
Ja ga još nisam gledao... inače, danas mi drug iz Beča javio da je gledao BABY DRIVER, dakle ima ga u bioskopima u Imperiji...

od 27.7. je u prestonici, sad gledam, ići će se. tnx.

Ja sam ga gledao u Nedelju ali nisam stigao da pišem. Možda danas!!!

manje palamuda na sagiti, više vremena za spajdermena! čekam.

 Dakle, ukratko o Spajdermenu.

Spider-man: Homecoming je ekstremno komplikovan projekat u odnosu na relativno jednostavnu ,,poruku" koju pokušava da pošalje. U suštini, ovo je film o neiskusnom superheroju koji mora da prevaziđe hubris mladosti i nauči se odgovornosti, te shvati da će njegove idole impresionirati zrelost a ne neustrašivost, sve posredovano kroz relativno neuzbudljiv zaplet u kome Spajdermen rešava kriminalistički slučaj sasvim ,,uličnog" nivoa.

Ali, u svojoj pojavnoj formi, Spider-man: Homecoming je mnogo složeniji artefakt. Ovo je prvi film koga druga firma zbilja producira zajedno sa Marvelom, dajući Marvelu veliku kreativnu kontrolu nad sadržajem i spajajući prethodno potpuno pravno razdvojene aspekte Marvelovog univerzuma u jednu organsku celinu. Ovo je takođe treći ozbiljan bioskopski Spajdermen-serijal u 15 godina, sa novim glumcima, novim oridžin storijima, novim tumačenjima Spajdermen-mitosa i novim senzibilitetom. Povrh svega, ovaj film predstavlja i novu epizodu u Marvelovom filmskom serijalu, a u toj epizodi treba se osloniti na ono što je bilo ranije, i ono što dolazi postaviti na korektne načine.

Ova raspetost između suštine filma koja je srazmerno jednostavna i pravolinijska i njegove forme koja je kompleksna i zahtevna se oseća i u određenom smislu mu nanosi štetu. S druge strane, Wattsu i ekipi koja ga je pravila u nesumnjivo složenijem produkcijskom ambijentu nego što se to moglo reći za dosadašnje Marvelove filmove usredsređene na pojedinačne heroje – pogotovo prve filmove u individualnom serijalu – treba odati priznanje za to što je ovo u suštini pitak i zabavan film.

Jedna od osnovnih ,,osvežavajućih" komponenti Houmkaminga je to da centralni konflikt u filmu nije ,,sudbinski" u onoj meri u kojoj je to do sada bio standard. Ovde o koncu ne visi ni sudbina univerzuma, ni planete, pa čak ni grada u kome glavni junak živi, već Spajdermen svojim superherojskim radom pokušava da osujeti kriminal koji najviše utiče na kvalitet života proverbijalnih ,,malih ljudi", a što je sasvim u skladu sa njegovim originalnim motivima kao prototipskog ,,uličnog heroja" srebrnog doba superherojskog stripa. Ovo je dobro uklopljeno i sa činjenicom da je ovo najmlađi Spajdermen u dosadašnjem filmskom radu i deluje prirodno da će čitava njegova priča u ovom filmu biti prirođena klincu koji ima još ohoho da guli dok ne završi srednju školu.

Takođe, ovo ima i blagorodan efekat na uobičajenu boljku Marvelovih filmova – relativno bledunjave i nemotivisane zločince. Glavni antagonist filma je imao tu sreću da ga tumači Michael Keaton koji vrlo uspelo nijansira lik čoveka koji nije arhetipski zao po prirodi i čije klizanje u zločin ima i određenu dimenziju kritike ,,dobrih" likova Marvelovog filmskog univerzuma koji, često zauzeti spasavanjem sveta, ne vide da taj svet čine lošijim mestom za obične ljude. Ovo je posebno uspelo jer je lik koga Keaton tumači u stripu načelno sasvim jednodimenzionalan i bezmalo uvek predstavljan kao kriminalac od karijere i psihopatska ličnost bez previše iskupljujućih karakteristika.

No, film ima određene strukturalne nesavršenosti i sa svojim popriličnim trajanjem i neobičnim tempom/ čudno raspoređenim kulminacijama radnje, on zapravo više podseća na televizijsku seriju nego na ,,klasičan" superherojski film. Ovome doprinosi i određena sapunsko-operska filozofija u menadžmentu likova (svi su povezani na neki relativno intiman način, sve je u jednom relativno zatvorenom krugu) i mada to, sa strane vernosti stripu, valja intenzivno pozdraviti, stoji da film zbog toga malo čudno ,,leži" i iako je finalni sukob pun specijalnih efekata i agresivne montaže, emotivno on je daleko od ,,for the win" estetike uobičajenog superherojskog filma i verujem da je neke gledaoce i zbunio.

S druge strane, velikim delom struktura filma je ,,žrtva" potrebe da se film uglavi u postojeći Marvelov metanarativ i koliko da ovo filmu dodaje jakih strana (Tony Stark nije samo kameo pojavljivanje već bitan lik u filmu), toliko ga i sapliće u pričanju osnovne priče.

Opet, sve to je meni uglavnom vrlo prijalo (mada sam ja i jedan od retkih apologeta drugog Webbovog filma sa Garfieldom u ulozi Petera Parkera pa je pitanje koliko mi je verovati) i film uspešno jaše na talasu goofy šarma svojih tinejdž protagonista. Naravno, s druge strane, ovo je film i više okrenut tweensima i mladim tinejdžerima, u svom prikazivanju srednjoškolaca bliži Diznijevim TV serijama poput Hanne Montane ili Wizardsa nego emo likovima iz Webbova dva Spajdermen filma. Meni njegov klinački ton prija i mislim da je Tom Holland mnogo bolje odradio svoju ulogu nego Garfield svoju, ali da li će to svima biti po ukusu?

Kad smo već tu, film je AGRESIVNO ,,dajvrs" sa kastingom koji verovatno izaziva užasnuto prevrtanje očima kod konzervativnije publike – Flash Thompson je, recimo, Indus, Peterov najbolji prijatelj se zove Ned a glumac je filipinskog porekla, rođen u Honoluluu, tu su crna deca sa belim roditeljima itd. Uz sve to, čuo sam kritike da je ovo bila propuštena šansa da se i Spajdermen konačno diversifikuje i da se od belog tinejdžera pretvori u crnog i mada sam ja generalno sklon da odmahnem glavom na takve predloge ako za njih nema dubljeg umetničkog opravdanja, ovde je zapravo rezonski napraviti tu opservaciju.

Hoću da kažem, Hollandov Peter Parker je veoma udaljen od ne samo Petera Parkera kakav je danas u stripu (uspešan naučnik i biznismen u tridesetim godinama, čiji superherojski alter-ego rešava planetarne probleme) već i od kanonskog Petera Parkera iz šezdesetih koji je bio mnogo više ,,tortured" lik opterećen porodičnim tragedijama i tajnom koju štiti. Hollandov Spajdermen mnogo više naglašava milenijalsku naivnost i žudnju za socijalnim aktivizmom koji u kombinaciji daju povremeno pogrešne rezultate a odnos javnosti/ medija/ policije prema uličnom heroju sa Menhetna je sasvim benevolentan i daleko od antagonizma koji je karakterisao klasičnog Spajdija. U tom smislu, i uz predložak Milesa Moralesa koji se uspešno zapatio u stripu, ovo je zaista bila šansa da se odustane od Petera Parkera i ide sa zaista ,,novim" Spajdermenom u produkciju. Kako je veliki deo Marvelovog filmskog univerzuma (i ovog filma) inspirisan ne klasičnim stripovskim, 616 univerzumom, već Ultimate univerzumom, ovo bi bio dosledan korak.Uostalom, najbolji lik u filmu, pomenuti Ned je očigledno baziran na Gankeu, najboljem drugu Milesa Moralesa...

Pošto film ima mnogo likova od kojih su neki samo tizovali svoje buduće važne pozicije u nastavcima koji dolaze, a dobili smo i očigledne najave budućih superzločinaca sa kojima će Spajdi morati da se bori, ovo s jedne strane ne može da bude posve zadovoljavajući samostalan film. Opet, kako, zahvaljujući Starku i širem Avendžers/ Marvel kontekstu to očigledno nikada i nije mogao da bude, legitimno je reći da je ovo obećavajući mada ne savršen začetak serijala.

danke! sve si lepo rekao kao i obično.
moja ćerka je oduševljena, mislim da su dobro pogođene scene vezane za (posebno današnje) tinejdžere i njihove "probleme"
meni film ne bi bio film bez TS, premda je starkova empatija u ovom filmu povremeno preterana za moj ukus.

usput videh i trejler za star wars a za vikend me čeka besonov valerian.

Valerijan i Lorelina me brinu ali i privlače, pogotovo što ja nisam mnogo mario za Peti Element koji je osetno crpio inspiraciju iz stripova srodnih ovom. Dalje, ja ovaj strip prilično štujem pa iako nisam neki njegov dajhard fan, zaboleće me ako adaptacija bude "glupa" 

da, da, tu se razilazimo
meni je i ghost in the shell bio uglavnom fajn al nikakve paralele sa mangom ili animom pravila nisam.
we'll see. imax uvek izleči sve rane tog tipa.

ORIGIN WARS Shanea Abbessa je povratak Ozploitationa na velika vrata. Naravno, globalna bioskopska mreža je bitno drugačija u odnosu na vremena kada je MAD MAX mogao da stigne svuda po svetu, a ORIGIN WARS je film koji će verovatno pokriti mahom DTV tržište ali u jednoj nama vrlo dragoj i deficitarnoj kategoriji a to su cameronovsko-lucasovski SF akcijaši. Naravno, kada danas govorimo o Cameronu uvek se kao referenca javlja i Blomkamp kao reditelj koji se dosledno bavi tom vrstom grungy SF sa elementima društvene kritike i junacima koji dolaze iz blue collar miljea.

Abbess je do sada snimio nekoliko B-pokušaja u ovom i bliskim žanrovima ali nijedan nije bio ni blizu zanimljiv i dobro realizovan kao ORIGIN WARS. Priča je smeštena u daleku budućnost, u period kolonizacije dalekih planeta. Na jednoj od njih dolazi do pobune er su se čudovišta koja služe za teraformiranje otela kontroli i glavni junaci pokušavaju da spreče apokalipsu i razotkriju zaveru.

Ono što Abbessov film najpre odvaja od cameronovskih i lucasovskih korena jeste sama struktura priče. Film je podeljen u poglavlja koja pokušavaju da obuhvate sve "uglove" priče ne bi li slila sve tokove u jedan klimaktični tok tako ovde nemamo klasičnu strukturu sa jadno definisanim hero's journeyem već u suštini jednu mozaičnu dramaturgiju za koju slutim da je proistekla iz budetskih ograničenja. Abbess je prepoznao da ovu priču ne može da radi na isti način kao uzori i našao je indie ključ u pogledu pripovedanja, s druge strane obraćajući veliku pažnju na to da uspešno rekonstruiše SF imaginarijum i film je na tom nivou izuzetno uspešan. Ipak, za ovu vrstu filma na kraju krajeva stil naracije jeste jako bitan i u njemu leži najveći nedostatak. ORIGIN WARS nema naročito komplikovanu priču ali je izlaže na komplikovan način i time limitira svoj efekat na publiku.

Ono što je međutim glavni adut filma jeste šarmantna glumačka podela koju predvode Kellan Lutz, nabildovani akcioni star starog kova i Daniel MacPherson koji donosi karajternu stranu čoveka od akcije. Zatim, tu su akcija i specijalni efekti koji su vrlo energični, ubedljivi i u skladu sa produkcionim dizajnom koji u sebi integriše ono na šta su nas navikli STAR WARS, ALIENSi, ELYSIUM ali i neki naslovi Ozploitation tradicije kao FORTRESS. Za očigledno skroman budžet, abbess je isporučio film koji jako lepo izgleda, i u skladu sa trendom grungy SFa koji je uostalom ušao i u sam STAR WARS preko ROGUE ONEa.

Naravno, razni elementi, od dramaturgije do obima akcionih scena pokazuju da ORIGIN WARS nije u istom budžetskom okviru, ali Abbess ima hrabrosti da se uhvati u koštac sa tim žanrovskim okvirom, kao i stari Ozploitaion majstori. Da se odmah razumemo, ORIGIN WARS nije ROAD WARRIOR ali nije ni FURY ROAD, dekadentno uzdizanje B- premise na nivo A+ produkcije. Ovo je film u kome reditelj pokazuje kako se u prirodnom budžetskom staništu pravi pulpy SF akcijaš čiji je osnovni kvalitet upravo u tome što je reč o manje kontrolisanom, manje korporativnom parafraziranju onoga što je danas A+ film.

Pojedini elementi i nedorečenosti u priči sugerišu da su autori zamislili da ovo bude inicijalni film za čitav serijal. Bilo bi lepo da se to desi. Ali i ako se ne desi, film neće delovati nezaokruženo jer je određeni loopiness narativa već omogućen dramaturškom postavkom koja ima izvesnu mozaičnost.

Po onome što je pružio na ekranu, Abbess bi u neko drugo vreme sasvim sigurno imao film u bioskopima. Ovako, vidim ORIGIN WARS kao dobru zamenu na onim televizijama koje sebi ne mogu da priušte pravog Camerona, Blomkampa ili ROGUE ONE.

* * * / * * * *

Mehmete, ode nam Chester Bennington...


https://www.youtube.com/watch?v=F_v1SLIt01Q

Ode. Depresija kosi.

Tony Giglio je aktivan DTV delatnik i uprkos tome što jeste bio umešan u neke upmarket projekte brzo je skončao stružući po dnu kace. Za razliku od drugog filma u S.W.A.T. franšizi koji je pod naslovom FIREFIGHT režirao Benny Boom sa Gabriel Machtom u glavnoj ulozi, treći film nije ni tako ambiciozan ni tako vešto realizovan. U ekipi ovog puta doduše imamo par glumačkih minjona, Adrianne Palicki koja je daleko iznad materijala, i Michael Jai Whitea koji se sa uživanjem valja po DTV blatu.

Zato je i šteta što Palicki i White nisu glavni likovi već ga igra izvesni Sam Jaeger. Isto tako, šteta je što Giglio nije DTV reditelj sa nekim svojim oebeležjem, recimo kao Isaac Florentine, pa da film barem donese impresivnu akciju koju ova ekipa može da iznese. Naprotiv, akcija u filmu je u najboljem slučajnu korektna, iako je tu White, glumac koji može svašta da izvede.

Konačno, za razliku od FIREFIGHTa koji je imao zanimljivog negativca, UNDER SIEGE ima i slabog generic negativca sa britanskim akcentom i manirima blago dekadentnog plaćenika koji ni na jednom nivou nije ubedljiv.

Za razliku od FIREFIGHTa gde je evidentno uložen trud da se ne "bruka" franšiza početa u bioskopima, treći deo zalazi u domen generic DTV rada koji ni White ni Palicka ne zalsužuju.

* * / * * * *

https://www.youtube.com/watch?v=6EZCBSsBxko

Nolanov DUNKIRK je film koji počne relativno zanimljivo ali onda deteiorira u nešto što bi se najlakše moglo opisati kao bezmalo dvočasovna kolekcija Telenor momenata u kojoj gledalac očekuje da junaci u nekom trenutku dobiju neograničeni 4G i podele svoju avanturu sa prijateljima ali oni umesto toga postradaju. Doduše, oni koji prežive raduju se kao da su dobili nekakv pre-paid dodatak.

Nolan je pokušao da pobegne od strukture combat movieja što je u ovom slučaju više kukavički nego umetnički potez. Naime, na kraju krajeva, ono čemu se Nolan nada jeste upravo "najjeftinija" emocija "herojskog" combat movieja što se nalazi u direktnoj opoziciji sa onim čime je Nolan želeo da izbegne dosta korišćenu strukturu.

Naime, Nolan je želeo da se fokusira na nekoliko "malih priča" i da onda neke "velike događaje" smešta u njihov drugi plan, da istovremeno ima i intimni survival story i ratni spektakl. Očigledno je da se Nolan oslonio malo na koketiranje sa evropskom art house aktualnošću a malo i na trend survival trilera poput GRAVITYja i REVENANTa ali na kraju, u ključnim momentima ne uspeva da izbegne patetične motivacione dijaloge i sentimentalne gestikulacije.

Kada se tome doda da Nolan pokušava da pomeša nekoliko vremenskih tokova, i to baš ne daje zadovoljavajuće rezultate, a rasplitanje svega u završnici nimalo nije zadovoljavajuće, možemo slobodno reći da je DUNKIRK jedan pokušaj da stvori nekakav lažni impresionizam koji ne može da pobegne od mejnstrima.

DUNKIRK je u vizuelnom pogledu verovatno najbolje i najmaštovitije realizovan Nolanov film i što se mene tiče, samo da se uzdržao od blamiranja u tim završnim dramskim scenama zaslužio bi i ocenu više. Međutim, nije i samom je sebi presudio jer se razotkrio.

U epohi koja nam je dala FURY i HACKSAW RIDGE, RYANa i još neke naslove, DUNKIRK deluje istovremeno slabo ali i gotovo bizarno u tome da je neki mejdžor studio odobrio ovakav film. DUNKIRK sasvim sigurno nije tipičan studio movie. Nažalost, nije ni dobar, niti je dovoljno izmaknut od onih mejnstrim zaslađivanja koja mogu da plasiraju samo veliki majstori. Nolan to definitivno nije.

* * / * * * *

Watch first footage from Pacific Rim Uprising in new recruitment video

Ben Affleck may not return for 'The Batman'

HOMECOMING odličan, ove godine Marvel ima već tri uspela pokušaja. Posle godina ovoga i onoga, ove godine LOGAN, GUARDIANSi i HOMECOMING odjednom. Svaka čast!

da, da, marvel ubio: logan, guardians i homecoming! a bogami stiže nam i thor!
premda, danas odgledah trejler za disijev justice league i već mu se radujem

znači, valerian and laureline. hm. sound and vision.
posle prologa, koji me je referencirao i dirnuo na milion meni bitnih nivoa (space, space oddity, SF, rudger, etc), mogli da puste i sns reklame, ja bih bila zadovoljna. plus herbie ko added value.
još da dodam da nikad nisam bila big fan petog elementa (jesam brusa vilisa), a ovo je nešto slično al bar pola sata predugo.
kako god, što veće platno neophodno. najbolje imax ako je moguće.

Nisam verovao da Jon Watts posle prilično neukog indie debija COP CAR može da snimi film kao što je SPIDER-MAN: HOMECOMING. Ipak, očigledno je Holivud dovoljno jaka industrija da budi zaista ono najbolje u rediteljima. Naime, Wattsov reboot Spider-Mana, iako se tehnički nadovezuje na CIVIL WAR Braće Russo, zapravo nudi do sada najonzistentniju i najbolju uvodnu priču o ovom junaku. Wattsov film pomera Spideya bliže dečaku kog je ujeo pauk i spušta ga na nivou "uličnog" heroja koji tek treba da stasa da bi se suprotstavio mutiranim supervillainima. Ranije je Spidey od prve priče imao posla sa težim protivnicima i apokaliptičnim scenarijima, dočim ovde ima protivnika koji svakako da ima tehnička pomagala koja su izazov za Spideyeve moći ali ima krajnje diskretne namere i nije ni blizu toga da uništi svet.

Odnos između Spideya i negativca je odličan, i Michael Keaton ga odlično igra, dajući liku određenu produbljenost koju negativci u mnogim Marvelovim pa i Sonyjevim filmovima do sada nisu imali. Doduše, Keaton je imao zaista dobar materijal za igru jer nije imao potrebu za nekakvim psihopastkim kerebečenjima, nemotivisanim monolozima o svojim namerama već je naprotiv iz scenarija mogao da izgradi i odnos i da opravda svoj lik. Zanimljivo je da i u drugom GUARDIANSu koji ove godine ima odličnog negativca i u Spideyu, imamo jak motiv očinstva u karakteristikama supervillaina.

Tom Holland kao Spidey je mladolikiji od Maguirea i Garfielda, pa samim tim se bolje uklapa u taj profil mlađeg Spideya početnika i odlično se snalazi u ovoj ulozi. Uprkos tome što ni Maguire ni Garfield nisu bili loši izbori za ovu ulogu per se, a to naročito mislim za Garfielda, rekao bih da je Holland imao i sreće da se njegova harizma uposli u do sada najboljem filmu o ovom junaku.

Ključni adut HOMECOMINGa je pre svega humor i dobro rešavanje karakternih situacija koje su konzistentno postavljene u okvirima postuklata omladinskog filma. Watts nije neki maestro bioskopske akcije i u tom domenu HOMECOMING nudi vrlo ekonomičan i mudar koncept. Akcija se uglavnom percipira kroz Spider-Mana tako da Watts sebe ne dovodi u iskušenja da orkestrira neke komplikovane spektakularne scene sa velikim brojem protagonista, mada sasvim sigurno nekoliko scena donosi solidne akcione bravure, pre svih obračun na trajektu a zatim i spasavanje iz lifta u vašingtonskom spomeniku.

Unutar akcionih scena, Watts opet ne gubi humorističke akcente tako da u svim deonicmama uspeva da ostane dosledan u tom preplitanju između duhovite omladinske komedije i superherojskog akcijaša. U tom pogledu, HOMECOMING je zaista zrelo urađen, potpuno rediteljski artikulisan i kontrolisan, iako spada u red u "manjih" Marvelovih filmova u pogledu obima akcije poput ANT-MANa i DOCTOR STRANGEa koji su se ispostavili kao dobar izbor u pogledu koncepta. Ako izuzmemo Gunnove GUARDIANSe, rekao bih da je HOMECOMING u pogledu preciznosti rediteljskog postupla daleko najozbiljniji naslov u MCU.

Ono što film opterećuje jesu određeni recidivi iz ostalih MCU naslova koji ga čine nedovoljno samostalnim. Ipak, čini mi se da neki potencijalni gledalac u budućnosti svakako može da pogleda ovaj film bez nekakvog suštinskog predznanja o ostalim MCU naslovima. No, svakako da je ugođaj kompletniji ako se znaju ostali filmovi i utoliko šteta za Wattsov izuzetan rad.

Za razliku od ostalih MCU filmova izuzev GUARDIANSa koji su me mahom ostavljali hladnim, HOMECOMING je sve vreme imao snažan osvežavajući efekat humora i coming of age filma čije je adute Watts uspešno sproveo u delo. Stoga mislim da je ovakav film nedostajao ne samo MCU već i letnjoj filmskoj ponudi ove godine. Ponešto od ovoga je u manjim dozama ponudila WONDER WOMAN, ali HOMECOMING je u pogledu utiska ipak znatno snažniji i konzistentniji rad. Bravo.

* * * 1/2 / * * * *

https://www.youtube.com/watch?v=FrVcEndce9I

Plus ovo:

DC Is Making A Flashpoint Movie, And We're Intrigued  


A lateralno i ovo:

https://youtu.be/bRG5HeNKwKY

Počeo sam saradnju sa sajtom VFX Serbia. Prvi tekst je WAR FOR THE PLANET OF THE APES. Priča o evoluciji i funkcionalnosti efekata -

https://vfxserbia.com/2017/07/24/revolucija-na-planeti-majmuna/


Sent from my iPhone using Tapatalk

KILLER FORCE Vala Guesta je irsko-švajcarsko-ameička koprodukcija, akcioni triler o pljački rudnika dijamanata, sniman u Južnoj Africi u sred Aparthejda, sa O.J. Simpsonom u jednoj od glavnih uloga, da paradoks bude veći. Šta više, u ovom filmu pored Simpsona igra i Peter Fonda, svakako jedan od glumaca kojima bi boravak u tadašnjoj Južnoj Africi bio kontraindikovan.

Prekaljeni britanski veteran žanrovskog filma Val Guest okupio je solidnu glumačku ekipu u kojoj su pored Fonde bili još i Telly Savalac, Christopher Lee, Hugh O'Brian i Maud Adams. Dakle, na istom mestu našlo se nekoliko ondašnjih Bond-negativaca i jedna od redovnijih Bond-devojaka. Sve to deluje kao recept za jedan od tipičnih All-Star mashupova iz tog vremena kojima su na kraju izmicali kvaliteti, ali u slučaju KILLER FORCEa možemo reći da je Guest dovoljno siguran reditelj i na kraju njegov film ne dostiše Winnerov FIREPOWER ali jeste sasvim solidan akcijaš koji nije onoliko cerebralan koliko bi heist film trebalo da bude ali to nadoknađuje zahtevnom fizičkom produkcijom i efektnim lokacijama.

Stoga KILLER FORCE možda nije klasik heist filma svog vremena ali definitivno jeste solidan programmer koji umnogome prevazilazi redovne tegobe ove vrste produkcionih mešavina.

* * 1/2 / * * * *

HAPPY ENDINGS je debitantska režija Darka Šuvaka, hrvatskog direktora fotografije koji je napravio solidnu karijeru na američkoj DTV sceni i B-produkciji generalno. Njegov rediteljski debi je međutim potpuno drugačiji od onoga što on snima tamo, i spada u istočnoevropski art house. HAPPY ENDINGS je film iz 2014. godine koji spada u red oonih hrvatskih filmova koji dosta dobro evociraju vizuelni i pripovedački izraz modernog art housea.

Ono štio je Šuvak mogao da prense iz američkih filmova koje je snimao jeste pomalo jasnoće. Neki odnosi među likovima su toliko uronjeni u "realiazm" i višekanalnu glumu u kojoj se dijalozi među likovima neprekidno preklapaju da neke stvari ostaju nejasne ili iziskuju napor da se razumeju.

Ipak, u osnovi Šuvkov scenario nudi zanimljivu društvenu kritiku kroz priču o ženi koja pljačka banku kako bi vratila dugove i kasnijim razvojima te situacije koji ukazuju na žestoku društvenu hipokriziju, prisutnu na svim nivoima. Mnogi od detalja u izlaganju likova su prvoloptaški i motivacije su agresivno postavljene, a opet Šuvak pokušava da bude suptilan i diskretan na nivou izlaganja samih događaja i time remeti tok narativa i praćenje priče.

Dakle, HAPPY ENDINGS pati od raznih dečjih bolesti što je šteta jer dobro izgleda i ima zanimljivu temu. Ipak, na kraju nedostaci se ispostavljaju kao malobrojni ali fundamentalni i opterećuju film u nekim ključnim tačkama. Ukupno, uzev Šuvak je ovim filmom pokazao da ima šta da pruži kao reditelj i nadam se da će se ponovo javiti nekim novim autorskim projektom.

* * 1/2 / * * * *

Quote from: crippled_avenger on 14-07-2017, 13:56:44
WAR je film o karakterima, s tim što je jedan karakter u njemu dominantan, to je majmun Caesar koji uzima protagonizam i u pogledu uloge u priči, pa i u pogledu prisustva na ekranu. WAR nije film "krupnih planova", u njemu ima dosta akcije i spektakla, ali glavno izražajno sredstvo filma je Caesarovo lice i krupni planovi ovog majmuna jesu ključni za praćenje i reflektovanje priče. Reeves evidentno shvata da je tehnika došla do tačke u kojoj je moguće iz nacrtanog majmuna izvući izvrsnu glumu i to koristi, ali svakako da je potrebna pre svega velika hrabrost a zatim i poverenje studija da se u tome istraje do kraja.

Endi Serkis sad legitimno može da se naziva karakternim glumcem. Njegov Caesar i dalje povremeno mora da gestikulira i izvodi jaku mimiku ali Serkisova facijalna mimika u kombinaciji sa zaista izvrsnim mocapom nam daje majmunskog protagonista koji je više nego u stanju da se izražava očima i posreduje kompleksne emocije bez mnogo reči.

Inače, za prošli film smo pričali o Staljinu i Martinu Luteru Kingu, ali ako je lik Vudija Harelsona ovde najpre Ratko Mladić sa prstohvatom Radovana Karadžića, da li to Caesara čini Allijom Izetbegovićem sa malčice Ibrahima Rugove?

Ne bih mogao da poredim Woodyja sa Ratkom Mladićem jer su Ratkovi zločini pre svega staljinistički po svom karakteru. Woody ubija sve na koje sumnja da su "bolesni" i u tome "ne daje primer" i ne "kažnjava" selektivno.


Sent from my iPhone using Tapatalk

Ono gde mislim da paralela postoji je sa logorima koji su više "bosanski" nego nacistički mada se svakako da povući vertikala do Staljinovog SSSR tu, ali Pukovnikov religiozni zanos mi se čini bliskim onome kako se na zapadu čita Mladićeva motivacija za rat. Plus taj gubitak deteta - Mladić je ostao bez ćerke pre nego što je potpuno sleteo sa tračnica, glasi mit - a Pukovnik ubija svog sina...

Logori su bosanski u smislu da su ipak deo jedne SF mitologije kao i planeta kojom su zavladali majmuni. Ali, da, shvatam na šta ciljaš.


Sent from my iPhone using Tapatalk

VALERIAN AND THE CITY OF A THOUSAND PLANETS Luca Bessona je srećom jedan od onih pet projecta velikih reditelja koje pripremaju čitav život i onda kada ih snime to može da se prepozna na najbolji mogući način. Ekranizaciju omiljenog stripa iz detinjstva, Besson je snimio u svom stilu - rezultat je film koji je duhovit, vizuelno maštovit, energičan, vrhunski estetizovan, istovremeno oslonjen ali i odmaknut od Holivuda, amerikanizovan i vanamerički, uronjen u duh vremena. E sad, kada je Besson počinjao bio je deo tzv. generacije neo-baroknih francuskih reditelja. Danas je teško reći da je kod njega nešto neo jer prisutan je više od trideset godina, ali ovaj film jeste barokno ostvarenje koje se nadovezuje na Bessonovu poetiku i njegovu konekciju sa aktuelnim trenutkom. Kada govorim o aktuelnom trenutku to doduše nije ona konekcija kakvu je imao u FIFTH ELEMENTu kao logičnom prethodniku ovog filma. Naime, Besson je tada bio dvadeset godina mlađi i bio je trendseter. Danas je stariji pa su mu neki uticaji retro ali je i zreliji, tako da mu je vizija multietničnosti vezana za refleksije o migraciji i genocidu.

VALERIAN AND THE CITY OF A THOUSAND PLANETS je po američkom box office rezultatu ovogodišnji JOHN CARTER ali se poređenja između ta dva filma ne završavaju na tome. Naime, i VALERIAN i JOHN CARTER su imali problem u tome što su zapravo bili bazirani na predlošcima čije su premise u međuvremenu preuzete u drugim filmovima, pa kada su oni došli na red, krenula su neumitna poređenja sa svim sličnim filmovima koji su izašli pre njih. Kao što se JOHN CARTER poredio sa STAR WARSom, AVATARom i drugim naslovima tako se i VALERIAN poredi sa njima, ali ima jednu prednost - naime, VALERIAN je izašao u vreme kada GUARDIANS OF THE GALAXY vladaju blagajnama sa svojim postmodernim pristupom, i praktično recikliranim mitemama iz poznatih knjiga i filmova, pa samim tim više nema tog imperativa "originalnosti" u blokbasterima.

U pogledu priče, VALERIAN je meni bio nešto zanimljiviji od GUARDIANSa, a poređenja su neumitna. Iako u VALERIANu ima humora, manje ga je nego kod Gunna i glumačku ekipu mahom ne čine komičari. Pa ipak, u odnosu na druge GUARDIANSe, VALERIAN nema priču koja toliko fundamentalno definiše glavnog junaka ili razrešava njihovu traumu. Međutim, u odnosu na prvi deo, rekao bih da je Bessonov film zanimljiviji u pogledu tropa kojih se laća, i nije tako modularan u smislu da se može završiti bilo kada. Što je još važnije, nema ni onog dupliranja junaka koje je prisutno u GUARDIANSima.

VALERIAN se bez dileme nadovezuje na FIFTH ELEMENT, međutim suštinski to su različiti filmovi. Naime, to je bio film koji je nosio izuizetno snažan autorski pečat Luca Bessona ali i pečat Brucea Willisa kao zvezde. Rečju, to je bio "Luc Besson's Bruce Willis movie". U VALERIANu, Besson je glavna zvezda. Uostalom, u ovom filmu on je veća zvezda i od samog stripa po kom je film baziran. Dane DeHaan je dosta agresivno kritikovan zbog svoje uloge. Moram priznati da se meni dopalo kako je on odigrao Valeriana kao sebičnog, i umereno simpatičnog avanturistu i mislim da se nije okretao jeftinom crowd-pleasingu u ovoj roli. DeHaan nije Chris Pratt ili Harrison Ford niti to pokušava da bude ali mi je upravo to i taj fini punky detalj po kome se Besson izdvaja. Cara Delevigne je dobila pak zasluženo priznanje i izvanredna je u ulozi Loreline. Rihanna kao glamopod je zanimljiv primer stunt castinga što Besson nikada nije izbegavao i dobro se snašla u toj ulozi ali zapravo se DeHaana i Delevigne nema tu nekih drugih većih uloga pa ni prominentnijih likova. Iskreno, ne slažem se da su glasvni likovi nedovoljno zanimljivi u odnosu na šareni univerzum koji je Besson napravio oko njih.

Kad je reč o dizajnu, ovo je stripovski film sa masom hiperdizajniranih objekata i bića, i u pogledu kvantiteta senzacija koje nudi i raznih Easter Eggova, reč je o naslovu koji vapi za kolekcionarskim tretmanom na Blu Rayu. Besson konstruiše jedan maestralan ali vrlo složen set-piece, to je prva akcija glavnih junaka i mislim da je ta bravurozna sekvenca jedna od onih stvari zbog kojih se Besson poslednjih godina i bavi filmom. Međutim, za razliku od LUCY gde je fokusiran na ono što ga zanima, a ono što mu je dosadno ili previzilazi ili preskače, ovde je pokazao da je za sve podjednako zainteresovan. Dakle, ovde je Besson u svojoj punoj formi, onoj na osnovu koje je proglašen neo-baroknim rediteljem, vodi računa i o detaljima i o celini, razdvaja važno od nevažnog itd.

Uprkos tome što je VALERIAN projekat koji je po svojoj formi i suštini holivudska ekstravaganca starog kova, što uostalom potvrđuje i komodifikacija toga u GUARDIANSima, Bessonov film sasvim sigurno iskoračuje iz tog holivudskog ključa u nizu detalja, zasluženo stičući titulu najskupljeg nezavisnog, odnosno neameričkog filma. Iako je ovo delo kome je neophodan kulturni kapital iz Amerike, ovo nije holivudski film. Njegov relativni neuspeh na američkim blagajnama razotkriva suštinu današnje filmske industrije, produkcija je postala zapravo manje važna od distribucije i plasmana. Međutim, kako i Holivud ključne prihode sada crpi van SAD, ja verujem da će to uspeti i VALERIAN. Uostalom, imajući u vidu da Besson gradi čitav "univerzum" za pohvalu je već i to da je VALERIAN apsolutno samostalan film koji naravno otvara mogućnost franšize ali bez ugrožavanja integriteta prvog filma.

E sad, Besson se kao i uvek kreće na oštrici između pulpa i veće pretenzije, Evrope i Holivuda, božantva i ništavila, i potpuno mogu da razumem one kojima je VALERIAN jedno kurčenje matorog bogataša. Ali isto tako mislim da greše.

* * * 1/2 / * * * *

danke!
taman tako.
(plus i btw, negde boli koliko smo tolerantni/pažljivi prema onima koje volimo i vice versa )
u iščekivanju bluraya, stigla THE book. kakvi grejt umetnici stoje iza svega toga.
prelepo!

WHERE THE SPIES ARE Vala Guesta je ekranizacija romana Jamesa Leasora. Guest je u ovom periodu snimio tri špijunska filma, uz ASSIGNMENT K i CASINO ROYALE. Možemo slobodno reći da je u tom periodu Guest bio deo bubblea stvorenog na bazi Bondovog uspeha. Uostalom kao ko-reditelj i ko-scenarista učestvovao je u CASINO ROYALEu imao je priliku da se umeša i u najgrandiozniji od svih Bond-spoofova i jedan od najmanje uspelih.

Guest se u ovom filmu bavi špijunskom pričom u kojoj ima dosta humora, ali nije reč ni o komediji, ni o parodiji. Film počinje furiozno i prvi čin je izvanredan. Isto se može reći i za završni. Međutim, čini mi se da film u središnjem delu nema previše mašte, postaje stagnantan, i što je najgore zaboravlja svoju osnovnu temu a to je priča o lekaru-bonvivanu kog tajna služba šalje na zadatak u Bejrutu i naravno uvodi ga u okolnosti koje nadilaze njegove mogućnosti.

Nažalost, lekar kog igra David Niven ne da nije "veverica" nego slobodno možemo reći da se u toj situaciji snalazi kao da je iskusan tajni agent, i to je problem filma. Ceo početak filma govori o tome da tajna služba šalje amatera, a onda se taj element zapleta ne koristi.

Ipak, dobar početak i dobar kraj filma, koliko god bili nedovoljni da sve ovo učine zadovoljavajuće zaokruženim delom, dovoljni su da učine ovaj naslov esencijalnim za ljubitelje špijunskog filma šezdesetih, naročito za one koje zanimaju Bond i bondoliki filmovi.

* * 1/2 / * * * *

Filozofija primene specijalnih efekata u Bessonovom VALERIANu

https://vfxserbia.com/2017/07/31/valerian-holivud-van-holivuda/


Sent from my iPhone using Tapatalk

ASSIGNMENT K Vala Guesta je loopy 60s špijunac koji u sebi kombinuje elemente lecarreovske teskobe, bondovskog šarma i tempa i ponešto dramaturgije apsurda koja je u tom periodu bila vrlo moderna. Snimljen je po romanu Hartleya Howarda, škotskog pulp pisca koji je imao veliku popularnost u Nemačkoj, pa ne treba da čudi što odatle dolaze i koproducenti ovog filma. Važno je imati na uma da su tada moderni pozorišni pisci poput Harolda Pintera uzeli učešće u špijunskim filmovima poput QUILLER MEMORANDUMa.

Guestov film ima relativno straighforward priču kada se ona prepriča ali je ispripovedan na loopy način u kome su senzacije, kako na pplju vizuelnog, tako i u domenu fizičke radnje kudikamo bitnije od narativne efikasnosti. Priča prati vlasnika fabrike igračaka koji se zapravo bavi špijunažom i vodi lanac britanskih agenata u Istočnoj Nemačkoj. Neprijateljska špjinska ekipa želi da sazna ko su njegovi ljudi i tima mu devojku u nadi da će ga tako pritisnuti.

Guestov film prevashodno uživa u neprekidnim preokretima, u raznim manjim i većim izdajama, u sekvencama koje su često same sebi svrha. I to u većini sučajeva ne bi bila vrlina filma ali u ovom jeste jer Guest prilično dosledno subvertira žanrovska očekivanja. ASSIGNMENT K u nekoliko navrata postaje nešto teži za praćenje, ali nikada ne postaje dosadan niti prestaje da biva zanimljiv.

Fotografija Kena Hodgesa je u pogledu pokreta kamere i kadriranja vrlo dinamična, postavke svetla su vibrantne i ovo je jedan od Guestovih najbolje slikanih filmova.  Hodges je bio saradnik u ranoj fazi Michaela Winnera pa ne treba da čudi što je u određenom smislu i ovaj film na liniji rada baš tog britanskog žanrovskog specijaliste.

ASSIGNMENT K danas ima status fusnote u istoriji špijunskog filma šezdesetih, ali ljubitelji žanra i te epohe, svakako treba da ga pogledaju.

* * * / * * * *