ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

 te ovo te ono te ništa...

Nedostaje komandant. Ne gledajte u mene, nađite heroja. Boban uživa na moru, ja pišuću roman.

Komandanta valja slušati, a ovdašnje se društvo nije istaklo u poslušnosti, a pogotovo ne u mudrom i blagom, plodotvornom rukovođenju. Možda su mensovci pametniji, pa im je uspelo...


Dok se ne opametimo, predlažem da se okviri postave veoma široko - znači, ne dolazi u obzir tradicionalno romanče, čak ni nešto katastrofičarsko sa raznim likovima jer i to mora imati početak - zahuktavanje - zenit - rasplitanje - kraj. Dakle, moramo imatii glavnog urednika, gazdu ili kakogod.  A niko ne želi da šefuje.


Bolje je da bude nešto tipa Šeklijeve ''Trampe svesti''. Počneš kako hoćeš, pričaš priču dokle ti je volja i prozoveš sledećeg da nastavi. Dogovor neka bude tipa srećan ili nesrećan kraj. Ili poštovanje nekog pravila kao što je: glavni negativac mora biti ismejan, ljubav pobeđuje, pametniji neće popustiti ili slično. 

Kimura 

Yup!

Quote from: Kimura on 19-07-2017, 18:46:38
Komandanta valja slušati, a ovdašnje se društvo nije istaklo u poslušnosti, a pogotovo ne u mudrom i blagom, plodotvornom rukovođenju. Možda su mensovci pametniji, pa im je uspelo... 

Istina je prosta kao pasulj bez kobasice, kao što je voleo jedan moj profa da govori, Boban je počeo da gubi interesovanje i posvećenost prethodnim radionicama i zbog toga su se završile. Ne zbog manjka poslušnosti koju uostalom on nikada nije ni zahtevao niti propovedao, koliko se sećam.

Što se tiče ovog projekta treba mu projekt menadžer a ne komandant, sasvim sigurno.

Ovo se rasplinjava u trivijalnosti i totalno beznačajne stvari.

defetizam se nekada rešavao streljanjem, ili op preko palube

ovo što reče boban, potpuno je u pravu. neke teme zahtevaju previše koordinacije da bi bile izvodljive u jednoj nepovezanoj, mnogoljudnoj i razruđenoj zajednici poput naše, a o logističkoj noćomori koja bi usledila pri pokušaju da se ukrste likovi, situacije i tako to, neću ni da pomišljam (zapravo, verovatno bi se samo smorili, i vratili se temama o krkanju i igricama). Čudo bi bilo i da ovo završimo. No, kada bi počinjali samo ono što ćemo da završimo, ne bi daleko stigli.

Kao vežba i kao prilika da se zezamo sa pisanjem i malo elktrifikujemo radionicu, ovaj predlog uopšte nije loš. Samo ne treba dati krila preteranoj ambiciji i očekivanjima, i samo treba da se , što bi rekli crnci iz geta, "keep it real". Koliko sam ja shvatio zoska, a i koliko znam na osnovu ona dva i po omnibusa što sam gledao, prolog bi trebalo samo da pruži okvir, neku centralnu temu od koje bi osam, devet ili trideset priča moglo da se nezavisno rascveta, ka' jutarnja ruža. Čak nema potrebe ni da se likovi unapred izmišljaju - neka se svako nadoveže sa svojim likovima. Kao, primera radi, što "Heavy metal" ima svetleću kuglu koja se provlači kroz sve priče, ili kao što "Kako je propao rokenrol" ima neko jedinstvo vremena, mesta i teme, pa ma koliko priče bile drugačijeg senzibliteta, humora, s drugačijim likovima i zapletima, ali dalje prave jednu celinu


U tom smislu, samo se trebamo dogovoriti koji je to šav koji bi povezivao sve priče. Ja mislim da ćemo to najlakše da izvedemo ako se prvo dogovorimo gde će se i u kom kontekstu odvijati priče: da li će to da bude svemirska opera ili vreme sadašnje? Epsko-fantastična postavka ili postapokalipsa? Da se oko toga složimo, to je već početak.

Druga stvar, pre pisanja prologa, koja isto ne može stihijski da se odradi, već kroz komunikaciju (na Sagiti zvuči... pa, zvuči kao naučna fantastika), jeste da odredimo koja je to centralna tačka od koje sve priče mogu da počnu. Ja imam par predloga koji možemo dalje nadograditi ili prilagoditi u prologu, kako se već dogovorimo:


Mapa zakopanog blaga  - niko ne zna šta je to blago zaista, ali ko god je došao u posed mape, probao je da ga se domogne. Mnogi su probali - da li su u tome i uspeli? (uostalom, što reče onaj hašiušar Koeljo, nije bitan cilj, već putovanje)

Svi putevi vode u Rim -  u pitanju može biti grad, luka ili čak planeta, svemirska stanica, interdimenzionalna košnica, mesto gde se ukrštaju razni putevi, a svaki bi autor u pisao priču koja se odvija u tom okruženju, pri tom dodajući i deo svojih fantazmagortija ovoj svetogradsnji (baš široka tema, ako nećemo da se smaramo sa logističkim zajebancijama)

Đe se dede princeza - ne mora baš princeza, i da, znam da je ovo isto kao i zakopano blago, ali hajde da zamislimo da postoji neki zadatak, quest, što bi rekli ameri, tipa aždaja otela prelepu devu, i da svaki autor predstavlja grupicu plaćenika (ili jednog), koji se upinju da taj zadatak izvrše, i to istovremeno. Klifhenger obavezan

Mutirani pacovi jedu birfest - bobanova ideja, dakle, neki važan i bitan događaj se upravo odvija, a mi ga vidimo iz više (pet? šest? ili tri?) vizura različitih autora i likova. takođe pruža veliku slobodu izbora. ja lično navijam za zombi apokalipsu kao centralni motiv, ali to sam samo ja. može i nešto sasvim drugo da bude, u vremenu i okruženju bilo kom

Zoskova štafeta - samo bez Tita, molim! Ipak, i ova ideja nije loša, odnosno, ima potencijala, al nema potrebe da se u prologu izmišljaju likovi. Dakle, neki predmet ide od jednog do drugog lika, od jednog do drugog autora, i priče se nadovezuju jedna na drugu. Meni, primera radi, padaju neke stvari tipa: magični brevijar koji se nasleđuje iz generacije u generaciju (svaki autor - jedan naslednik)


Elem, to su moje ideje. Pucajte sa svojima, pa da se dogovorimo pre nego što svi pokače svoje prologe. Ako mene pitate, spejs opera i potera za blagom su idealna kombinacija

Hej, Scordisk, pa i ja sam reprizirala ''Resident evil'' ovih dana! 


Inače, najviše mi se dopada poslednja ideja - predmet koji ide iz ruke u ruku. Jedino što bih ja ne bih da to bude brevijar, već nešto naoko banalnije, ali veoma opasno. Ni ostale nisu loše. Mnogima su bile dobre, pa mogu i nama.

Јес`, ова задња је и мени најзнимљивија, пружа прилику да се прикажу разноразни, највероватније изопачени или бар уврнути ликови који наслеђују то "нешто" (столичицу за клавир, нпр...али, шта је уопште клавир и чему служи?!)

ee, nisam nikada gledao rezidentno zlo, ali sam čitao neki strip serijal, crossed, gde je glavna premisa postapokaliptična zemlja preplavljena zombijima (neobjašnjenog porekla), a onda se na to nadovezuju različiti autori i crtači sa svojim šričama smeštenim u tom univerzumu. nije loše.

Inače, da, mogli bi i to sa predmetom koji se pojavljuje u svakoj priči. šta će to da bude? misteriozni ključ? pileća nogica? majmunska šapa?

Zasto bas dosadnim zombijima? Zasto ne cudnim biljkma, mesozderkama? Ili nepoznatim bicima?

Zosko je lepo dao predlog, Saturnice to skockala u radno uputstvo, krenulo se sa prolozima, da ih se nekupi pa da se glasa za naj. Sad, opet sve ispočetka, novi predlozi, pa sve u krug.

I dokle god bude tako, neće se pisati priče nego predlozi.

@saturnica - ne mora zombiji. dao sam kao predlog, a može i biljke mesožderke, vanzemaljci, šta god

@Džek - je, ali da bi ispunili stavku broj 6. saturničinog predloga, moramo da se prvo dogovorimo šta i kako hoćemo, pre nego što svi upru da pišu prologe

Pa dogovorili smo se da se ponude prolozi, da se glasa i ide dalje.
Šta je sada?

Ok je to, ali je dobro imati barem okvirnu ideju sta i kako u tom prologu treba da bude. Termin dobar je relativna stvar, i zavisi od ocekivanja. Pre nego sto se krene sa pisanjem prologa, dobro je imati na umu sta ko ocekuje od prologa, i koji je pristup najoptimalniji za sve

Quote from: Scordisk on 21-07-2017, 13:45:16
Ok je to, ali je dobro imati barem okvirnu ideju sta i kako u tom prologu treba da bude. Termin dobar je relativna stvar, i zavisi od ocekivanja. Pre nego sto se krene sa pisanjem prologa, dobro je imati na umu sta ko ocekuje od prologa, i koji je pristup najoptimalniji za sve

Budemo li cekali na SVE, necemo imati nista. Nekome ce prolog leci, nekome nece. Mislim da i nije svrha da se svima ugodi.

Scordisk, ne.
Svakom je data prilika da napiše prolog po svoj ćejfu. Sad se guraju ideje kako neko treba da piše prolog. Pa koji sam quratz onda pisao i kačio svoj? Ili Saturnica, ili DSB?

Prolog na sunce, pa kada se nakupi dovoljno, glasanje i gas.

nije "guranje ideje", već predlog.

Iz mog iskustva, kad god je grupni projekat u pitanju, ako svako radi za svoj "ćeif", bez da se prethodno odrede sve relevantne stavke,  završi se tako što se svi poluautistično vrte u krug, sudaraju, rade na svoju ruku, nego lupa glavom o zid a neko plače u ćošku. I na kraju prdnu u čabar, i završi se pre nego što i počne. Ili, u našem slučaju, sa tri prologa koji nisu prolozi i nula glasova pride

No, kako 'oćete, ja odo na pivu

Imam iskustva sa grupnim projektima i svaki se završio uspešno. Nije da ovde svako radi po svome. Postignut je dogovor, ljudi su dali prologe i tu se zaustavilo nekim sad novim predlozima.
Možda po tebi nisu prolozi, možda si ti u pravu, ali ljudi su se potrudili i ponudili nešto u skladu sa dogovorom, a to ponuđeno se može doraditi i ispeglati da odgovara projektu.

Daj nam svoj prolog, napiši ga.

Džeki možda ima narav kao Kudžo ali je ovde u pravu Scordisk. Daj nam prolog koji to jeste po tvojoj definiciji i svi ćemo ti biti zahvalni.

Usput da dodam da prolog može biti svaki napisani tekst ako ukljčiš malo mašte. Slažem se ipak da postoji verovatno ceo okean boljih prologa od ova tri gore, ali to su jedina tri trenutno a ne želimo da čekamo prvi dan u sledećoj godini da bi smo izabrali prolog, zar ne

Usput da sumiram situaciju. Imamo nekoliko smernica i predloga kako bi buduća Grupaonica ( ) trebalo da izgleda:

Quote from: zosko on 08-07-2017, 15:36:29
bas nesto mislim, ako se radionica "izlizala", sto ne podignete na jedan novi level?
ako vecina ucesnika formirana do solidnog autora, fokus vise nije na prostoj vjezbi, sto ne krenete sa, recimo, romanom antologijom?


amerikanci i nijemci imali su slicne obrade sf-a i polucili odlicne rezultate.
navodim njemacki primjer u kojem sudjelovalo 11 autora, uwe anton, herbert w. franke, ronald m. hahn, thomas ziegler...


roland rosenbauer - computerspiele (roman-antologija)





rosenbauer je koordinirao rad i napisao uvod gdje navodi motive sf-a kroz vrijeme, novi val (kiberpank jos nije zazivio)... uglavnom, razne pristupe motivima sf-a, nacine prezentacije kroz, ugrubo, roman ili kratku pricu, pa i preferencije publike.
sad, ideja nije skroz nova, slicno je strukturirana 1001 noc.
ali rijetko odradjena u sf-u, posebno uz doprinos vise autora.


znaci trebate skora za rosenbauera i dobrovoljce koji rado pishu.
skor ponudi prolog koji zavrsava klifhengerom, svaki autor razvije kratku pricu, skor ili vise autora price poveze/u kratkim medjupoglavljima u cijelinu.


nijemci su to odradlili na nacin da kroz prolog uvedena radnja kako tri austronauta pristizu nakon probnog leta na zemlju koju zaticu pustu. pa se nadovezuju individualne price sa potpuno razlicitim fokusima. tehnologija, psihologija, romansa, filozofija, akcija, surealizam... sve po specificnosti i preferencijama pojedinih autora. i tako se u jednom romanu zatekne sve od tehnicko-utopijske price, preko novog vala, kiberpanka, pa do fentezija i ljubica.


kroz kratka medjupoglavlja price su naknadno uvrstene u globalnu radnju, konkretno kroz prikaz znanstvenika koji vrse kompjuterske simulacije, pa spram price koja slijedi trigeruju parametre.


sto se tako ne okusate?
vrlo je zabavno, bilo pisanje, prezentacija pojedinih prica, kritika, doradjivanje, povezivanje u roman, pa i citanje.
i tu vam fokus nije na vjezbi, iako i vjezba ne izostaje, tek se kao grupa kroz kritiku "ispravljate", a grupa na slican nacin ima vecu motivaciju kritizirati, ne izmice joj nista; samo se koordinirate i mozete poluciti fantastican roman.

Quote from: saturnica on 11-07-2017, 09:30:23
evo moje ideje, prijedloga:




1. odmah u startu odrediti osobu koja će napisati prolog.
2. nakon što ta osoba to prihvati, on fino razdradi prolog, za koji mu se daje dovoljno vremena.
3. od dana kada prolog bude objavljen na sagiti, daje se rok od 48 sati da se prologaru jave zainteresirani pisci.
4. prologar bira pisce. ne znači da svatko tko se javio, može u projektu i sudjelovati. (uključujući i moju malenkost).
5. nakon odbira pisaca, prologar određuje s piscima etape pisanja, što znači redosljed u grubim crtama.
6. dakle, za mene je ovo ključno za početak; imati dobar prolog.
7. ukoliko se nitko u sljedećih para dana ne javi s nekim prologom, ja i dalje predlažem da se stisnemo u džekov lift i pritisnemo dugme. netko će željeti gore, netko dolje, a netko voli samo stajati na mjestu. eto zabave.

Quote from: Boban on 19-07-2017, 15:41:08
Opet ću biti glas razuma.
Postoje teme koje su zgodne za grupno pisanje i one koje to nisu.
Recimo, noć na ostrvu, koncert koji se pretvara u šta ti ja znam šta (invazija vanzemaljaca, zombija, pirana, džinovskih majmuna koje iritira glasna muzika...), e ovo je tema koju ima smisla da piše više ljudi paralelno, dogovori se uvodno poglavlje i onda svako odrađuje svoju viziju na taj događaj iz svojih likova i uglova. Neko može da izabere da prati dvojicu koji sede na drvetu i duvaju posmatrajući celu zabavu, a neko može da prati aktivne učesnike u prvim redovima borbe protiv napasti ili štagod.
Svaka tema koja u sebi ima iskru kriminalnog zapleta je mnogo komplikovanija za grupni rad, posebno stihijski i slobodan.

Quote from: Kimura on 19-07-2017, 18:46:38
Komandanta valja slušati, a ovdašnje se društvo nije istaklo u poslušnosti, a pogotovo ne u mudrom i blagom, plodotvornom rukovođenju. Možda su mensovci pametniji, pa im je uspelo...




Dok se ne opametimo, predlažem da se okviri postave veoma široko - znači, ne dolazi u obzir tradicionalno romanče, čak ni nešto katastrofičarsko sa raznim likovima jer i to mora imati početak - zahuktavanje - zenit - rasplitanje - kraj. Dakle, moramo imatii glavnog urednika, gazdu ili kakogod.  A niko ne želi da šefuje.




Bolje je da bude nešto tipa Šeklijeve ''Trampe svesti''. Počneš kako hoćeš, pričaš priču dokle ti je volja i prozoveš sledećeg da nastavi. Dogovor neka bude tipa srećan ili nesrećan kraj. Ili poštovanje nekog pravila kao što je: glavni negativac mora biti ismejan, ljubav pobeđuje, pametniji neće popustiti ili slično. 

Quote from: Scordisk on 21-07-2017, 03:30:27
defetizam se nekada rešavao streljanjem, ili op preko palube

ovo što reče boban, potpuno je u pravu. neke teme zahtevaju previše koordinacije da bi bile izvodljive u jednoj nepovezanoj, mnogoljudnoj i razruđenoj zajednici poput naše, a o logističkoj noćomori koja bi usledila pri pokušaju da se ukrste likovi, situacije i tako to, neću ni da pomišljam (zapravo, verovatno bi se samo smorili, i vratili se temama o krkanju i igricama). Čudo bi bilo i da ovo završimo. No, kada bi počinjali samo ono što ćemo da završimo, ne bi daleko stigli.

Kao vežba i kao prilika da se zezamo sa pisanjem i malo elktrifikujemo radionicu, ovaj predlog uopšte nije loš. Samo ne treba dati krila preteranoj ambiciji i očekivanjima, i samo treba da se , što bi rekli crnci iz geta, "keep it real". Koliko sam ja shvatio zoska, a i koliko znam na osnovu ona dva i po omnibusa što sam gledao, prolog bi trebalo samo da pruži okvir, neku centralnu temu od koje bi osam, devet ili trideset priča moglo da se nezavisno rascveta, ka' jutarnja ruža. Čak nema potrebe ni da se likovi unapred izmišljaju - neka se svako nadoveže sa svojim likovima. Kao, primera radi, što "Heavy metal" ima svetleću kuglu koja se provlači kroz sve priče, ili kao što "Kako je propao rokenrol" ima neko jedinstvo vremena, mesta i teme, pa ma koliko priče bile drugačijeg senzibliteta, humora, s drugačijim likovima i zapletima, ali dalje prave jednu celinu


U tom smislu, samo se trebamo dogovoriti koji je to šav koji bi povezivao sve priče. Ja mislim da ćemo to najlakše da izvedemo ako se prvo dogovorimo gde će se i u kom kontekstu odvijati priče: da li će to da bude svemirska opera ili vreme sadašnje? Epsko-fantastična postavka ili postapokalipsa? Da se oko toga složimo, to je već početak.

Druga stvar, pre pisanja prologa, koja isto ne može stihijski da se odradi, već kroz komunikaciju (na Sagiti zvuči... pa, zvuči kao naučna fantastika), jeste da odredimo koja je to centralna tačka od koje sve priče mogu da počnu. Ja imam par predloga koji možemo dalje nadograditi ili prilagoditi u prologu, kako se već dogovorimo:


Mapa zakopanog blaga  - niko ne zna šta je to blago zaista, ali ko god je došao u posed mape, probao je da ga se domogne. Mnogi su probali - da li su u tome i uspeli? (uostalom, što reče onaj hašiušar Koeljo, nije bitan cilj, već putovanje)

Svi putevi vode u Rim -  u pitanju može biti grad, luka ili čak planeta, svemirska stanica, interdimenzionalna košnica, mesto gde se ukrštaju razni putevi, a svaki bi autor u pisao priču koja se odvija u tom okruženju, pri tom dodajući i deo svojih fantazmagortija ovoj svetogradsnji (baš široka tema, ako nećemo da se smaramo sa logističkim zajebancijama)

Đe se dede princeza - ne mora baš princeza, i da, znam da je ovo isto kao i zakopano blago, ali hajde da zamislimo da postoji neki zadatak, quest, što bi rekli ameri, tipa aždaja otela prelepu devu, i da svaki autor predstavlja grupicu plaćenika (ili jednog), koji se upinju da taj zadatak izvrše, i to istovremeno. Klifhenger obavezan

Mutirani pacovi jedu birfest - bobanova ideja, dakle, neki važan i bitan događaj se upravo odvija, a mi ga vidimo iz više (pet? šest? ili tri?) vizura različitih autora i likova. takođe pruža veliku slobodu izbora. ja lično navijam za zombi apokalipsu kao centralni motiv, ali to sam samo ja. može i nešto sasvim drugo da bude, u vremenu i okruženju bilo kom

Zoskova štafeta - samo bez Tita, molim! Ipak, i ova ideja nije loša, odnosno, ima potencijala, al nema potrebe da se u prologu izmišljaju likovi. Dakle, neki predmet ide od jednog do drugog lika, od jednog do drugog autora, i priče se nadovezuju jedna na drugu. Meni, primera radi, padaju neke stvari tipa: magični brevijar koji se nasleđuje iz generacije u generaciju (svaki autor - jedan naslednik)


Elem, to su moje ideje. Pucajte sa svojima, pa da se dogovorimo pre nego što svi pokače svoje prologe. Ako mene pitate, spejs opera i potera za blagom su idealna kombinacija

[/size]

Hm, nismo se razumeli.

Nije problem u saturničinom plan–programu, niti u tome da ja ili bilo ko drugi natura šta i kako, ja samo kažem da nedostaje jedna glavna stavka, a to je tema. Može, naravno, svako da da svoju viziju u prologu, ali ja mislim da ćemo daleko brže i efikasnije to da izvedemo ako se prethodno svi mi  - i potencijalni učesnici i dobacivači sa strane – dogovorimo  oko teme (najokvirnije, barem)

U tom slučaju, ako se svi zajedno složimo otprilike šta i kako, mogli bi pisati prologe koji su svi sa istom premisom – bilo da je to vanredno stanje ili ukleti klavir – i od toga birati najprigodniji.

To bi, takođe, eventualno minimalizovalo onu autohtonu forumašku naviku da se ništa ne glasa i ne komentariše kada imaš primedbe, jer te iskreno mrzi da se upuštaš u još jedno sagitaško ego-trip duvanje s premerom ćune na deset stranica (mada čisto sumnjam )

DSB, poštedi me svojih omalovažavajućih komparacija i ostalih prozivanja, dakle, ne spominjii me više.

Uzgred, kada se skupi ozbiljna i pristojna ekipa za rad, neka me kontaktira na PM, ovo štavioničarsko brainstormingovanje ničemu ne vodi.
Nema od ovog ništa.

Možda će za ova prve korake, s obzirom da ste se već našli pred izazovom početka, biti lakše ako odaberete svedeniji prolog koji će vam dati širinu u pristupu. Mada, tu onda i nije priča o romanu, već o zbirci.

Mislio sam na nešto poput onoga u Knjigama Krvi ili u Bredberijevom Tetoviranom čoveku

Ako mogu da primetim kao posmatrač sa strane: Šta fali koncepciji Tetoviranog čoveka?
Ne fali ništa.
Moglo bi usput još malo da se pojača, da se priče malo jače uvežu, ali to su detalji.
Razmislite.

Quote from: Džek on 22-07-2017, 08:06:45
Nema od ovog ništa.

Buduci da isprazno puhanje polupismene sujete ostaje primat na radionici, primoran sam da se slozim. Ne bih se ni ja vise pacao u ovo

Nije to sujeta, nego jed zbog nepridržavanje osnovnog plana idejnih tvoraca. Svako skretanje i "razrađivanje" ruši volju i entuzijazam, kao i uletanje sa svojim zamislima "kako se piše prolog" i "šta treba da se radi" Umesto da se postavljaju prava pitanja, postavljaju se kriva uputstva i vrše se neka prozivanja pa se sve rasplinjuje. Kada si pozvan, radiš ili ostaviš. Do sada smo mogli da krenemo sa onim što fakat imamo. Ovako, svako skretanje nosi još račvanja.

"Pacao" je izvrsno odabrana reč. Pozdravljam.

Dakle, ponavljam; ako se skupi dovoljno ozbiljnih da se nešto radi, rado ću se priključiti. Najefikasniji dogovori su oni koji se sklope u tri reči. Moje iskustvo sa ozbiljnim autorima je pokazalo tako.

Quote from: Džek on 22-07-2017, 08:06:45
DSB, poštedi me svojih omalovažavajućih komparacija i ostalih prozivanja, dakle, ne spominjii me više.

Uzgred, kada se skupi ozbiljna i pristojna ekipa za rad, neka me kontaktira na PM, ovo štavioničarsko brainstormingovanje ničemu ne vodi.
Nema od ovog ništa.

Nisam te omalovažavao, ali moraš malo da promeniš taj stav koji svima ide na živce. Kako misliš da sarađuješ sa ljudima ako u korenu sasečeš svaku njihovu reč?

Nisi?

Gledaj, ljudi sa kojima sam do sada sarađivao nisu imali ni jednu primedbu na moj rad i ponašanje prilikom istog. Moj stav nikoga ne omalovažava. Sasecanje u korenu? Netačno. Ovde su potezani argumenti pro i kontra. Obrazložio sam zašto su moji kontra.

Pitanje je zašto nema više predloga za prolog. Sigurno ne zbog mog stava koji navodno "ide svima na živce".

Daj ljudima vremena, a pre svega prostora da se sve uskladi. I izjave kao što je "nema od ovog ništa" možda je bolje da zadržiš za sebe, bio u pravu ili ne, jer ko to voli da sluša?

Nemam ništa protiv tebe Džek i od tri postavljena prologa tvoj ima najviše potencijala, po mom mišljenju. Zato opusti se, popij koje pivo, imaj malo strpljenja, dok ostali koji žele ne okače svoje predloge, i ja ću sasvim sigurno da uradim isto.

DSB ima pravo, samo ne treba čekati da zamisao izgubi svaku draž. Zato sam upravo iskuckala vlastiti predlog. Mislim da dopušta razne nastavke i da nije ograničen brojem likova ili eventualnihh učesnika:


Imate pisce koji s uživanjem iščitavaju dela koja su stvorili, unose se i uvek iznova žive svaku svoju reč, čak i ako je pisana pre mnogo godina. Imate one što knjigu vole samo dok se njome bave - dovršeno lako odbace i zaboravljaju.
Ja sam od potonjih. Ispravim prvu verziju, teška srca dodam ili izbrišem štogod na zahtev urednika i tu je za mene kraj.
Napisana knjiga me privlači koliko i hladna večera od juče, uzbuđuje manje no bivša ljubavnica. Milo mi je kad čujem da je hvale, ali neću patiti ako se ne dopada.
Mrsko mi je jedino kada se vlastitom knjigom moram nanovo, pa još znatno i ozbiljno baviti.
Zato me nije obradovao mail juče rođenog zvekana, što me je najednom otkrio, pa sad zahteva da za potrebe novog, njegovom rukom vođenog reizdanja, ''bacim oko'' na tekst star pola veka. Sinko moj neznani, da si ti meni živ i zdrav! Pa ja se ne sećam kad sam... Ama, ne sećam se ni šta sam sve pisao!
Između dvadesete i tridesete godine proizveo sam gomilu bezvrednih krimića i poneko romanče avanturističke sadržine. Uživao sam pišući, odgovarao mi je žanr. Sad slično štivo ne bih poledom preleteo, pa makar i moje bilo! Nadam se da zvekan ne želi da se štampa neki od njih.
Najpre sam hteo da izbrišem njegov mail. Ne volim e-mailove. Otvorim, istina, svaki koji mi stigne. Pažljivo čitam i sam ih šaljem, ali nikad takvo dopisivanje nisam istinski prihvatio niti sam se na njegovu varljivu brzinu zaista navikao. To nije samo zato što pripadam generaciji koja čuva rukom pisana ili na pisaćoj mašini otkucana važna pisma.
Pisma su stvarna, ne možeš ih ukloniti u deliću sekunde. Izvesno je da postoje, čak i ako ne znaš ko ih je poslao. Trag nečije ruke je ostao na hartiji, opipljiv i jasan, pečatiran i poslat sa neke materijalne adrese, tako različite od tajanstvenih nizova brojki i slova, što skrivaju autore mailova.
Ipak, mail mog novog ''izdavača''nije završio u virtuelnom smeću. Odgovorio sam molbom da mi pošalje knjigu za koju se zainterasovao, svesan da sam time upola obećao ono ''bacanje oka'', novo priređivanje za štampu i reizdanje.
Knjiga je preda mnom. Blago požutela, veoma opipljiva. Stvarna.
Listam je sa mnogo nelagode. Ništa ne prepoznajem. Ne sećam se. Kad sam se ja to toliko zanimao za okultno? Ovako šta se ne bi dalo sročiti bez opsežnih izučavanja. A ja... Ako se već ne sećam nečeg što sam u trenutnom nadahnuću i raspoloženju nadrljao, valjda ne bih mogao zaboraviti pripremanje ovolike građe? I sama knjiga... Svaka rečenica na kojoj mi se pgled zadržao odjekuje u mojim mislima i kao da mi drsko  uzvraća: nisam tvoja ali bih to mogla biti! 
Sad već njenom pošiljaocu knjige ne mogu dopustiti da nastavi skrivalicu. Ne smem. 

Da glasamo?

red bi bio. ovo stvarno neozbiljno deluje.
ideja je tu, imate prologe, neko treba da ih stavi u jedan post i kaže dokad se glasa za prolog.
meni scor deluje ko najstrukturiraniji čovek za ovaj zadatak, al ostavljam mogućnost da nisam u pravu.

ja sutra idem na more, al ako bude nekog glasanja, ja dajem glas za kimurin prolog

javlja mi se da ipak nećeš ostati toliko dugo na moru 

I ja dajem glas Kimurinom prologu. Možda završimo i pre nego što Scordisk ode

Quote from: lilit on 05-08-2017, 19:40:18
javlja mi se da ipak nećeš ostati toliko dugo na moru 

ahaha zar, ja sam mislio da ovo prilično brzo ide za sagitine standarde

brzo, brzo, ko da niko dokon nije 


glasanje bi možda trebalo da traje bar nekoliko dana (ne loguju se svi zainteresovani svakog dana) premda bi verovatno bilo najpametnije krenuti sa kimurinim prologom kad već imamo dva glasa za. kao što reče saturnica, neće svaki prolog leći svakom al poenta je da se krene s pisanjem.

dzek.

Džek.

o što ste efikasni, ljubi vas majka 

ajd saturnice, daj odluči ad hoc, dokad traje glasovanje?

a zosko, koji je sve ovo zakuHao, mogao bi da se prihvati organizacije u smislu ko sve učestvuje i slično, a što ste oboje lepo izlistali na prethodnoj strani.

Sto da ja odlucim? Mene nitko nista ne pita. A i nije mi jasno zasto Scor i Dzek laju jedan na drugog. Kako je i kad doslo do te zavrzlame? Jesam li nesto propustila ili krivo shvatila? Kako u tom nadrkanom tonu nastaviti dalje?

kako? pa na sagiti sve počinje i završava se u nadrkanom tonu. nemojmo sada da se pravimo finci

Quote from: Scordisk on 05-08-2017, 21:51:51
kako? pa na sagiti sve počinje i završava se u nadrkanom tonu. nemojmo sada da se pravimo finci

A onda izvini. Bitno da vas medusobno drkanje ne smete s glavnig cilja.

Quote from: lilit on 05-08-2017, 20:52:17
...
a zosko, koji je sve ovo zakuHao, mogao bi da se prihvati organizacije u smislu ko sve učestvuje i slično, a što ste oboje lepo izlistali na prethodnoj strani.

hvala, hvala! a sto sam ja njezna dusha koja se osjeti neprijatno ako mora delegirati, donositi odluke, smirivati sukobe... to nije bitno!

realno, da se ne lazemo, idealno bi bilo kad bi slican projekat uveo i koordinirao skalop. vjerujem da bi to dalo vrhunski rezultat, roman koji bi vrijedilo procitati, koji ne bi prosao bez paznje.
u biti, to bi bio nastavak radionice medju profesionalcima.

Quote from: zosko on 05-08-2017, 22:10:59
realno, da se ne lazemo, idealno bi bilo kad bi slican projekat uveo i koordinirao skalop. vjerujem da bi to dalo vrhunski rezultat, roman koji bi vrijedilo procitati, koji ne bi prosao bez paznje.
u biti, to bi bio nastavak radionice medju profesionalcima.

Ne. Mislim da u ovoj fazi treba izostaviti takvu vrstu supervizije. Vreme je da odrastemo...

Interesantno kako diskusija ovde zamre nakon samo nekoliko postova. Imam nekolko teorija zašto se to dešava, a prva od njih je da učesnicima fali volje i motiva da se uključe aktivnije u celu priču. Tačnije, potencijalni učesnici ne vide koji su benefiti (osim frustracije) koji se nude ulaskom i angažovanjem u ovakvom projektu. Projektu koji zahteva vremena, upornosti, strpljenja, sve ono čega većina ljudi nema mnogo na raspolaganju.

Moje pitanje je, šta bi ljude uopšte nateralo da se priključe projektu? Da li je to mogućnost da ono što budu pisali bude objavljeno? Da budu pioniri na ovom prostoru u nečemu novom? Ne znam stvarno, pomozite mi ovde. Ja sam na ovo celo vreme posmatrao kao na mogućnost dobrog vežbanja pre svega, da li grešim i da li ovome treba pristupiti ozbiljnije od toga. Jer ako je to slučaj, onda smo svi pogrešno pristupili ovome. Projekat koji će biti nešto više od vežbe zahteva ozbiljnu organizaciju. Čoveka koji je spreman uložiti veliki deo svog vremena i energije u tako nešto. U mom svetu vreme je novac te bez novčane nadoknade mislim da niko neće biti spreman uložiti svoje vreme u tako nešto.



Zato, ako je vežba u pitanju mogli bi se dogovoriti i konačno početi. Ako je projekat u pitanju, žao mi je što ovo moram reći ali dok se ne javi neko na upražnjeno mesto koordinatora projekta, ovo je na čekanju do daljeg.

Mnogo si, bre, racionalan čovek, DSB!

Današnje srpsko društvo je trenutno pomalo izgubljeno. Posao se traži preko veze ili partijske linije. Ali ne možeš da budeš uspešan pisac "preko veze". Profesija pisca zato nije tražena, jer u ovom izgubljenom društvu nije normalno da imaš posao koji nije dobijen preko veze. Pošto imamo malo mladih ljudi koji hoće da budu pisci time i Znak Sagite više ne posećuju mladi ljudi koji bi hteli da učustvuju u ovom projektu. Ostaju samo stare kuke koje verovatno ne vide računicu u učestvovanju, i mi ostali koji i nismo pisci.