ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Sa strane šugejzerskog blek metala već sam pominjao Krallice, ali bruklinske komšije Woe isto imaju šta da ponude:

https://youtu.be/khh3-TO6Pgs

Pa povratak španjolskih grajndkorovaca Looking for An Answer:

https://youtu.be/gl1YINzDBRY

I kad već skrećemo sa putanje "čistog" metala, japanski Endon ima novi album haotčnog, avangardnog grajndkor nojza:

https://youtu.be/T7kX49dArhM

Pyrrhon su iz Njujorka i njihov poziv je haotični grajnderski avangardni metal:

https://youtu.be/rMYR9vGRblA

A kome je tako nešto ipak suviše optimistično i prijatno, iz Tenesija dolaze Loss sa svojim drugim albumom i... pa, ovo je izuzetno melanholičan doom sa gomilom zanimljivih spoljnih uticaja:

https://youtu.be/v16N0A3gxq8

A da me ubijete ne umem da se setim jesam li o Hell-ovom trećem albumu (zvanom Hell) već pisao. Ako ne, evo ga: sporo i zlo:

https://youtu.be/Ud9ugr1nCWo

Da ne bismo zaspali uz sav taj dum, tu su braća Rusi Bufihimat sa svojim nervoznim tehnički kompleksnim ali ipak emotivnim death/ grind albumom I:

https://youtu.be/vhL3m8eDGoM

Pa onda američki Jute Gyte sa još jednim komadom eksperimentalnog, rastrzanog blek metala:

https://youtu.be/OTTCXRlC_Rg

I kombinacija doom, death i crust pristupa:

https://youtu.be/nJ2hipV55ro

Prigodna tema za današnji praznik:


https://youtu.be/mOvOzqt6EdA

http://www.yugopapir.com/2016/01/rock-tema-1981-ko-kako-i-zasto-svira.html

Doduše, činjenica je da Čorba nikada nije "zvanično" svirala metal ali i da je imala veoma metal publiku.

U nešto savremenijim metal vodama, hajdemo malo u Indoneziju. Mislim, kad je predsednik metalac, kakvi mogu da budu građani?

https://youtu.be/K46SIlMMWew

https://youtu.be/61c6FBDszM4

I naravno, njihova najbolja pesma:


https://youtu.be/FAFXemcGpxo

Zaboravio sam da li sam već kačio ovaj spot najboljeg modernog treš metal benda, ali ako i jesam, pa neće da škodi ponovo. Mislim, odličan je a i poruka pesme je na mestu 


https://www.youtube.com/watch?v=68V0IjVRLXQ

Ali, da ne zaboravimo, umro je i poslednji član legendarne postave Motorhead: Fast Eddie Clarke. Nek počiva u miru.


https://youtu.be/L4yHyHdJK5g

Za metalni Petak imamo nekoliko noviteta...

Brutalni ded metalci koji vole tehničku svirku u maniru Archspire ili Hideous Divinity mogu da se poraduju drugom albumu nizozemskih Apophys. Album izlazi tek 22. Januara, ali već je moguće slušati ga na zvaničnom JuTjub strimu. Ne mogu da kažem da Apophys donose bogznašta novo ili originalno ovoj umetničkoj formi ali barem to što rade - rade vrlo korektno:

https://youtu.be/PkWDb2rF5v4


S druge strane, legendarni švedski blek metalci Watain se vraćaju sa novim albumom koji je izazvao prilično orgazmična talasanje u fanovskim krugovima jer je ovo u mnogo smislova povratak u formu. Watain su izdanak švedske scene iz vremena kada se na njoj praktično odvijalo takmičenje ko će da bude luđi i agresivniji (u smislu tuča, fizičkih napada itd.) i mada ih danas vole deca i hipsteri, zadržali su i taj neki dah opasnosti. Album je raznovrstan.

https://youtu.be/tLs8UjJpvjE

Austrijski emotivni blek metalci Harakikri for the Sky izbacuju svoj četvrti album šesnaestog, ali se već da pronaći po internetu. Zanimljiv je taj njihov kombo nekakvog hardkora i blek metala, mada ne tvrdim da bih ja to nešto mnogo slušao, suviše je to komercijalno za moj ukus    . Ali da se čuje:

https://youtu.be/TxrIkW4J4EI

Značajno više po mojoj volji su lisabonski Sinistro koji nam donose treći album, Sangue Cassia, i to je JAKO lepo odmeren doom/ sludge sa svim tim nekim naprednijim, "post" elementima. Produkcija je taman kako treba da se zvuk preko čoveka spusti poput talasa a da sve ima širinu, visinu i dubinu. Ovako bi Jewy Sabatai zvučali da su iz Portugalije i da imaju ženu na vokalima 

https://youtu.be/Nr330SRZ-jo

U sasvim drugoj brzini su švedsko-finski Afgrund čiji je ovo prvi album posle ponovnog okupljanja prošle godine. Afgrund pravi grindcore sa jasnim uticajima skandinavske škole na potezu Nasum-Rotten Sound (ili, ako ste stariji čovek, onda G-Anx    ) i mada ne donose neka preterana iznenađenja na sto, sve je to jako tečno, poletno i pankerski i vredi odvojiti vreme. Uostalom, album traje jedva preko dvadeset minuta...

https://youtu.be/8leU4kHhZQ4

I u donekle sličnom maniru, tu su nemački Ancst sa svojom kombinacijom grajdkora, krasta, blek metala i svakojakih dronova. Na novom, drugom, albumu koji izlazi u Martu (ali je već procureo) zvuče vrlo ubedljivo i keči, pa svakako savetujem da poslušate ako volite besnu muziku:

https://youtu.be/2ieQYeCtckU

I za kraj nešto iz "normalnih" hevimetal domena. Danas je izašao novi album kalifornijskih White Wizzard i... ako je sudeći po naslovnoj pesmi, ovo je vrlo ubedljiv klasičan hevi metal... koji zastrašujuće mnogo krade od Judas Priest. Ja ne znam odakle im obraz da ovako skinu Painkiller, ali kad kradeš, barem kradi od najboljih, tako da... Ovo je vrlo dobro ko voli ovakav zvuk. za svaki slučaj dodajem još jednu pesmu da bude jasno da je ovo baš pristojan hevi album:

https://youtu.be/5_cBpFRpo3I

https://youtu.be/uFdwfwQ-ijQ

Ali, srećom, tu je i prvi singl sa novog Judas Priest albuma, Firepower, koji izlazi u Martu. Već tizer od pre neku nedelju koji je trajao desetak sekundi je bio ubedljiv a ova cela pesma je... pa... Priest bez napora potvrđuju zašto su već više od 40 godina definicija hevi metala.

https://youtu.be/CUzcxJNZKC4

Za laku noć seksepilni Dejvid Koverdejl kako se bestidno keša o Deep Purple nasleđe. Ali to radi jako, jako dobro.

https://youtu.be/_tDz3VcVuUk

https://youtu.be/B9mH-OWIGMk

Nažalost, i dalje aktuelno 


https://youtu.be/pGhXP9T-S_I

Ovaj Lars Goran Petrov stvarno treba da dobije spomenicu za decenije rada i zalaganja na polju promidžbe death metala.

https://youtu.be/QwmTcLKKqbE

Šteta što snimak nije bolji, jer je ovo silno dobro:


https://youtu.be/4vU5jp5XSGA

A nikako da se umorim od divljenja Emilu Dragutinoviću na tome kako je svirao te bubnjeve...


https://youtu.be/-9ybYPh-CwM

Mada je i Lars Broddesson bio ubica:

https://youtu.be/kfTcE_Sh1_w

Obućari i dalje pristojno izuvaju:

https://youtu.be/_HQR8JnHKrU

Da ne zaboravimo na petak i svoje dužnosti prema metalu. Jer ko metalu dobro daje, dobrim mu se vraća.

Od noviteta ove nedelje ima bogami jako lepih stvari, ali prvo da kažem da danas izlazi novi album ruskog pagan/ folk metal benda Arkona i mada to apsolutno nije nešto što bih ja slušao, opet kako ne pomenuti bend koji je u našem narodu poznat po pesmi "Srbija"?

Ja ne da se ne ležim na taj slovenski nacionalizam i nekakvu poluistorijsku a polumitsku romantiku, nego mi je to aktivno odbojno (kakvo iznenađenje...), ali pošto ovaj bend, bar ne da ja znam, ne pravi dodatnih nekoliko koraka ka nekim naci skretanjima, onda možda nije zgoreg pomenuti da je novi album nešto više usmeren ka blek metalu nego prethodna izdanja i da ima tu da se čuje raznih nesvetih kombina između ruske (neo)tradicionalne narodnjačke pesme i emotivnog metala. Ponovo, meni se to mahom ne dopada, suviše mi je slovenski patetično i kiči, ali ne mogu da kažem da je i zlonamerno kiči pa opet, evo, nek ljudi znaju da je to izašlo:

https://youtu.be/7WXUq9q5RZc


Međutim, danas izlazi i novi Anvil.

Anvil, jebote!!!

Na ovaj bend smo se kao klinci grdno ložili više zbog imidža nego zbog muzike koju nismo ni čuli ali smo padali na nazive albuma poput "Hard 'n' Heavy" ili "Metal on metal". Posle kad smo ih čuli, ispostavilo se da su Anvil zapravo osetno iznad proseka tadašnje kanadske scene koju smo uglavnom znali po mekšim sastavima tipa Loverboy ili April Wine.

Elem, Anvil i dalje redovno idu na turneje i izdaju albume i kako im je ove godine četrdesetpetogodišnjica od osnivanja lepo je videti da u njima ne samo da još ima krvi nego i da je to zdrava krv. Album je, na kraju krajeva, najavljen ovim, vrlo rasnim i žestokim singlom:

https://youtu.be/doNDXL6tiBs


No, kad sam već ovaj post krenuo sa folk metalom, da postujem i nešto od folk metala koji mi se sviđa. Naime, mađarske komšije Dalriada izbacuju svoj deseti album i ovo je...

...pa, vrlo daleko od ispozirane starostavnosti i grandioznosti koju ćesto čujemo u folk metalu. Dalriada, naprotiv, vrlo spretno spajaju čardaš i metal i njihova muzika ima sasvim zdravu, potpuno nehermetičnu pop kičmu iako je njena metal osnova van svake sumnje. Ovo ih i čini polumejnstrim atrakcijom u mađarskoj ali i nama je ovakva muzika bliska. Poslušajte, ovo je vrlo prijateljski metal koji se ništa ne folira, kao i svaki dobar narodnjak:

https://youtu.be/gAeR3u9dHIc

E, dakle, idemo dalje i u malo žešćem smeru. Naime, italijanski Cruentator izbacio je prvi album i ako vam ime benda zvuči malo poznato ali niste sigurni zašto, evo odgovora: Cruentator su klon Kreatora ali iz neke Kreatorove najbolje faze (dakle, recimo iz perioda Extreme Aggression) i ma koliko ova vrsta imitiranja i omažiranja delovala nenadahnuto, zapravo je to sasvim pošten pristup pop muzici otkad je sveta i veka. Ain't war hell? je žestoka ploča i vredna vremena svakog ko voli treš metal manje ukršten sa gruv gibanjima, kako je to danas često slučaj, a više snažan i nepoćudan kako su Kreator nekad bili:

https://youtu.be/aMRk9Y8ptqw


Takođe žestoki, ali u sasvim drugoj brzini su belgijanci Slow koji izbaciše svoj peti (i po, jer je četvrti imao dve verzije) album koji ide u sve očekivane ekstreme funeral doom podžanra - od depresivnih pasaža na klaviru filovanih ambijentalnim prelivima i tužnim solilokvijima pa do surovog zida buke i proziklih death vokala. Sve to nekom sa strane naravno da zvuči užasno smešno i karikirano ali ako ste pravih godina i raspoloženja ima tu šta da se čuje.

https://youtu.be/Pzsxxkkh4eU


Amerikanci Entheogen nisu slični ni poatmosferi ni po brzini, ali možda jesu po intenzitetu emocija. Ovo je album prvenac benda sastavljenog od dosta iskusnih muzičara i mada je produkcija dosta musava, ima tu prilično ubedljive svirke i stava koji zvuče autentično i ne kače se ni na jedan od aktuelnih trendova. Kao i mnogi drugi blek metal album, i ovaj od slušaoca isprva zahteva malo dobre volje a ja to zapravo prilićno cenim jer sam mnogo mator da padam na gotove formule:

https://youtu.be/V_22TvVMhVg

Quote from: Meho Krljic on 19-01-2018, 18:49:59
Ja ne da se ne ležim na taj slovenski nacionalizam i nekakvu poluistorijsku a polumitsku romantiku, nego mi je to aktivno odbojno (kakvo iznenađenje...),

Кога бре брига на шта се један сорошевац попут тебе ложи.
Имај бар мало достојанства, па најаве метал албума поштеди свог плаћеничког речника.

Vidim, korisno si upotrebio jedan od svojih pet današnjih postova (na netačnu tvrdnju da sam ikada ijedan dinar dobio od Soroša, recimo). Samo napred.

Idemo mi dalje.

Sa farskih ostrva dolazi nam drugi album dum metal benda Hamferð koji kombinuje nešto folk elemenata i jako emotivne harmonije sa težinom i sporinom, mada, nekarakteristično za dum, umeju da odlete i u ozbiljne treš momente. Ovo je, kao i prethodni album konceptualna ploča, sa pričom, glavnim junakom itd. i mada je sve to možda za nijansu prepretenciozno za mene, ne mogu da kažem da ljudima srce nije na pravoj strani:

https://youtu.be/2fIt4e6gfZI

Verovatno jednako pretenciozno ali nekako meni bliže u svom sumanutom artizmu je ono što se da čuti na osmom albumu belgijskih Yhdarl. Ovaj (sada) muško-ženski dvojac se ne plaši petnaestominutnih pesama, ekstremnih promena u tempu i dinamici i teatralnosti koja je na uglavnom drugoj strani od većine blek metal kolega i više duguje eksperimentalnoj monodrami nego punokrvnom operetskom ugođaju kakav biste možda očekivali. Poslušajte:

https://youtu.be/wWZxNS9HL5U

I pošto me danas nešto krenuo taj folk metal, evo i poslednjeg (trećeg, posle kog nema više) albuma solo projekta Panphage iza koga stoji Šveđanin Fjällbrandt. Ovo je više blek metal sa folk elementima, sirov i poletan, nego nekakav razrađeni narodnjak sa distorzijama i time mom srcu više prija, pa ako se ne plašite četrdesetak minuta testerisanja uz neke lepe melodije, samo napred:

https://youtu.be/K5eb5z08SnM

U nekom drugom smeru nalaze se poljski Deconstructing Sequence sa albumom koji iz sve snage kombinuje tehnički nabrijanu progi ambiciju sa death metal estetikom. I mada ovo nikako nije na nivou Artificial Brain, ili Vektor, a posebno produkcijski iskače bubanj sa svojim iritirajućim, zvonjavi naklonjenim tonom, ipak je nemoguće ne osmehnuti se na ovaj napor pisanja i aranžiranja:

https://youtu.be/I6r2ACSnm5Y

Za porciju sasvim nenameštenog, naivnog ali time dražeg, surovog blek metala (sa death i thrash elementima), stiže nam drugi album njemačkog benda korektno nazvanog Evil Warriors. Merni se sviđa njihova svedena (a opet ne siromašna) epika i oslanjanje na sržne elemente žanra da se posreduje svo to zlo u njihovim srcima, bez posezanja za semplovima, sintisajzerima i pametnijom produkcijom. Ovo je "zla" metal muzika u jednom čistom obliku i time srcu draga:


https://youtu.be/5h7eI5hcviI


No, najvažnija vest je svakako da novi album australijskog behemota Portal, zvan Ion, koji izlazi naredne nedelje već ima da se, er, presluša putem nezvaničnih internet kanala i... pa, ljudi koji su praktično izmislili novi pravac u metalu me nisu razočarali ni ovom prilikom. Portal sa Ion pomeraju granicu par koraka dalje u svemir, koristeći, neočekivano, prilično čistu produkciju (pogotovo za žanr koji od milošte zovemo blur core) da isporuče pregršt haotičnih ali nezaustavljivih pesama koje se ponovo oslanjaju na polomljene harmonije, česte promene ritma i generalno najneprirodnije trikove da posreduju jedan suštinski primitivan i brutalan metalni zvuk. Predviđam da će produkcijski zaokret na albumu biti predmet polemika kad ploča izađe (mada ima jedna pesma koja zvuči kao da je snimljena kasetofonom, valjda da se ukaže na kontrast) ali za moj ukus - dopada mi se ovo što čujem, Portal su ostali verni sebi i mada je ovo možda i blago maniristički album, na kraju  krajeva, peti je po redu a prvi na kome se nijanse njihove svirke zaista čuju. Pozdravljamo.

https://youtu.be/ux4gIfyI5h0

Quote from: Meho Krljic on 19-01-2018, 19:20:07
netačnu tvrdnju da sam ikada ijedan dinar dobio od Soroša

Бити сорошевац је и стање духа, а не само банковног рачуна...

Quote from: Meho Krljic on 19-01-2018, 19:20:07
korisno si upotrebio jedan od svojih pet današnjih postova

Само ти броји, ће се набројиш... 

https://www.youtube.com/watch?v=uN5Zb-SjTwE

https://www.youtube.com/watch?v=dEMhvCCVW_8

https://www.youtube.com/watch?v=F9HYXwjB62E

https://www.youtube.com/watch?v=bMM083adUes

https://www.youtube.com/watch?v=FUKOoMPn_gA

Bez staraca nema udaraca itd.


https://youtu.be/8wqi4WZTzyY

Slejer najavljuju oproštajnu turneju:

https://youtu.be/uUCdUCxTjyI

https://youtu.be/PpGfI2pm8lI

https://youtu.be/9FJqy8wths4

Petak je i treba se osvrnuti na sav taj metal.

Naravno, vest nedelje je da su Mašin hed izdali novi album. Horde njihovih decenijskih ljubitelja vrte glavom u nevjerici i čude se a onda pogledaju nagore i prošapuću "Spasi nas". A ja pogledam na dole i kažem "ne".

Takođe dodam "Jeste vi svi hronično gluvi? Kad su uopšte Machine Head valjali? Seljačine!"

Dobro, naravno, svaka čast i vječnaja pamjat Robu Flinu za sve što nam je dao sa Vio-Lence i prvenac njegovog Mašin hed je bio i prvi disk koji sam poklonio svojoj ženi, nije da ja imam neki neprijateljski stav spram ovog benda, ali opet, za mene je apsolutno nikakvo iznenađenje da im je novi album smeće. Tako da ga ovde nećemo ni fičrovati. U redu? U redu.

E, umesto toga, Hojlanđani Bleeding Gods su tu sa svojim drugim punim albumom, Dodekathlon i to je izašlo za Nuclear Blast tako da je u pitanju ozbiljna produkcija, a što i pripada nečemu što ima simfonijske pretenzije.

Bleeding Gods nisu baš na onom nivou operetske karikature kao italijanski šampioni simfoničnog death metala Fleshgod Apocalypse ali, opet, simfonijski death metal je preteran i karikiran skoro po prirodi stvari tako da po tom znanju treba naštelovati i svoja očekivanja. Meni se ovo dopada i najpre bih ga uporedio sa recentnijim radovima grčkih Septicflesh sa kojima deli atmosferu i generalni vajb ako već ne i pristup songrajtingu. No, svejedno, ovo je vrlodobar drugoligaški symphonic death i svakako vredi odvojiti uvo ako volite pored duplog kika, dubokog grlenog vokala i komprimovane gitare da čujete i neku violinu:

https://youtu.be/bakhuYIHAfo

https://youtu.be/sVEpzC9XtlM

Sasvim na drugoj strani su rumunske košije iz Rotheads koji sa svojim prvencem Sewer Fiends gađaju mnogo manje otmenu ravan death metala, temeljeći svoj zvuk najpre na nekakvim primitivnijim estetikama jednih Autopsy ili možda Asphyx. E, sad, za to svakako treba imati afinitet, ovaj album je šarmantno neuredan, kako produkcijski tako i izvođački, sa očiglednom težnjom da se pobegne od bezdušnog, "kompjuterskog" zvuka modernog metala, uz neke, povremeno skoro karikaturalne vinjete koje treba da prošire inače sasvim unniformno primitivni death-thrash. Ne mogu da tvrdim da je to sve sasvim uspešno, ali ko se nalazi u pravom raspoloženju za nešto ovako verovatno će iz ovog albuma znati da nacedi dovoljno zabave za sebe:

https://youtu.be/0Fgcob1-aQU

https://youtu.be/zDb2JaP2yTI

Dalje, tu je novi, mislim peti (jeste, proverio) album finskog projekta Hooded Menace. Svestrani muzičar Lasse Pyykkö gura svoju viziju ekstremnog metala već duže od decenije a sa ovim albumom ima i ceo bend i to je nekakav relativno rasrđeni doom metal sa lepom težinom u rifovima i solidnom dinamikom kompozicija. Ima tu određene death metal dimenzije koja prija i dobro dođe kada se čovek zamori od svih onih klasično pretužnih funeral doomaša i Blek Sabat klonova tako da, ova ploča ima šta da ponudi kada ste u posebnom raspoloženju.

https://youtu.be/gkSqnUPX1HU

https://youtu.be/7DOyCSgsevI

Na brzinu ću ukazati da je izašao i novi Trespass. Ko ima dovoljno godina, pamti ovaj bend iz tih nekih dana originalnog NWOBHM i tada oni nisu nužno bili ni popularni ni uticajni kao neki od saboraca (Diamond Head, Jaguar, da ne pominjem Tygers of Pan Tang). Nažalost i iz ovog singla koji još od Novembra najavljuje novi album se to, mislim, jasno čuje. Nije ovo rđavo ali zaista više podseća na ne naročito inspirisanu imitaciju američkog metala iz onog doba, tipa Y&T recimo, nego na nekakav graundbrejking britanski metal. Ali dobro, opet, meni nekako drago da i dalje sviraju:

https://youtu.be/7EiGkLuM0yI

Završio bih preporukom da poslušate novi album grčkih Ocean of Grief ako ste naklonjeni melodičnom doom/ death pristupu kakav pamtimo još iz devedesetih iz kuhinje finskih Amorphis. Ocean of Grief na svom prvencu relativno bestidno imitiraju ovaj zvuk i mada im to kod mene neće doneti mnogo poena, verujem da ima mladih ljudi koji nisu blazirani poput ovog starca i da će znati da cene tu malo patetičnu ali dobronamernu kombinaciju epske melodije i težine:

https://youtu.be/LUaZc-paJDY

Prelepa priča u dva nastavka:

https://youtu.be/s_4aGXTHo7w

https://youtu.be/0m1fBqwXnJY

Nastavlja se umiranje ključne generacije... Posle Fast Edija, otišao je i Dave Holland, bubnjar koji je svirao u Judas priest kroz čitave osamdesete. Naravno, uspomena na ovog čoveka će zauvek biti umrljana njegovim seksualnim napadom na momka kome je davao časove bubnjeva, ali sad kad je otišao makar možemo da se sećamo najsvetljijih trenutaka, pored tih najtamnijih.

https://youtu.be/yw51MNAp9IY

https://youtu.be/8hPgf5F3ZJs

Problem sa ovim Robom Skenlonom je što kad mu odete na kanal ne možete da pogledate samo jedan video...

https://youtu.be/IyQOw-_H4yE

https://youtu.be/6f4LCfYE2kM

https://youtu.be/gWelMHhNtYk

https://youtu.be/DQsNrd3M6h0

https://youtu.be/OAcNGRH9uMc

Hahah, kakav retro. Al s dušom.

Dobro veče, ovo je Petak a vi slušate novosti iz oblasti metala.

Ove nedelje se možemo pohvaliti interesantnim selekcijama. Za početak, izašao je novi album izraelskih prog-folkera Orphaned Land i, da bude jasno, ja njih zapravo ne volim i ne bih slušao ovu muziku ali vidim da njihova publika gotovo uniformno otkida na ovaj album i smatra ga jednim od najboljih koje su napravili.

U svakom slučaju je ovo vrlo ozbiljna i studiozna produkcija u kooj se bliskoistočni instrumentarij i harmonije kombinuju sa težim prog-rokom a sve u okviru konceptualne ploče koja, sasvim neiznenađujuće bazira svoju priču na teškoj istoriji regiona. Da imam 30 godina manje i da još uvek slušam Queensryche, ovo bi mi verovatno bilo jako zanimljivo, pa, eto, ko se u tome nalazi, ovde ima ceo album:

https://youtu.be/TfRW1mbb0vs

E, sad, za nas koji možemo sa ozbiljnim izrazom lica da napišemo stvari tipa

Quote from: Meho Krljic on 02-02-2018, 18:57:32
Da imam 30 godina manje i da još uvek slušam Queensryche

lepa vest je da se pojavio novi album šefildskih Saxon i da je ovo iznenađujuće zdrava i živa ploča klasičnog rudarskog pristupa NWOBHM-u. Saxon su meni, po zvaničnom rangiranju koje sam vodio u prvoj polovini osamdesetih, bili oficijelno peti najdraži hevimetal bend (iza Maidena, Motorheada, Priesta i Girlschoola ali ispred Krokusa i Scorpionsa, molićulepo) i uvek sam (dakle, i daleko posle osamdesetih) voleo njihovu zdravu, radničku estetiku u kojoj je glamur značio kombinovati PVC pantalone sa teksas jaknom a vrhunac luksuza je bilo slikati se na motorima za naslovnu stranu albuma. I muzika je uvek imala u sebi fasciniranost mašinama, motorima, robusnim prevoznim sredstvima i Saxon su definitivno bili udžbenički primer ne samo falusne opsesije nego i jednog načina na koji je radnička klasa svoje aspiracije ka društveoj promidžbi pretakala u muziku i simboliku.

Elem dvadesetdrugi album, Thunderbolt je, kako rekoh, prilično drusan, Bif zvuči vrlo ubedljivo iako je davno pregazio starosnu granicu za penzionisanje, produkcija je teška i moćna i ovo je stvarno prijatan komad klasičnog metala sviranog i produciranog na savremen način da se dobije najbolje od oba sveta. U nekim momentima dobijamo i stvari koje bez problema mogu da idu na neki budući best of, recimo pesma They Played Rock and Roll koja govori o prvoj turneji Saxona sa Motorheadom i, vrlo solidno bije u čelo. Rispekt.

https://youtu.be/BXhXjKigrW0

https://youtu.be/eREYtLkLq0s

https://youtu.be/qaYK1SoXuQI

znači, taman napisah: daj kakav metal za ofis petkom popodne kad se pojavi post.

kad tamo (skoro) sve propast!
bez unitre i orphaned landa sam mogla, saxon je skroz regularan (da, da, vraća u osamdesete), nego, kad su scorpionsi bili hevimetal? 

Scorpionsi su sedamdesetih apsolutno bili hevimetal, nije bilo apsolutno nikakve sumnje.

A, evo nešto za vas sa nemačkog govornog područja:

Ako dalje nastavimo sa hevimetalom, moramo doći do njemačkih Rebellion koji su posle punih šesnaest godina rešili da se vrate svom metalskom interpetiranju Šekspira i kako je 2002. godine to bio Magbet, za ovogodišnji album su izabrali Kralja Lira.

I, znam, sve to zvuči komično, kao, saće metalci, pa još Nijemci da se dohvate engleskih dramskih klasika, nemojte molim vas da se šalimo tako, i jeste, ovo svakako zvuči smešno i parodično, posebno sa pevačem koji ne zna ni da peva a mora još i da glumi, ali ljudi koji ne vole metal ionako u njemu ne mogu da čuju ni ono što je dobro. Rebellion uspevaju da istovremeno zvuče i smešnjikavo, ali i ozbiljno i posvećeno, sa kvalitetnim aranžmanima i količinom drame koju bi Šekspir verovatno razumeo i pozdravio kad bi prestao da se smeje. Pa, probajte:

https://youtu.be/RxCfGSnPKGw

Jesam li prošle nedelje pomenuo da Phil Anselmo ima novi bend i novi album? Ako jesam, izvinjavam se, ali ovo je čak i meni, koji nikada nisam voleo Panteru, pa ni većinu njegovih drugih projekata, solidno zanimljiva ploča. Phil H. Anselmo & The Illegals preuzimaju neke članove od Superjoint Ritual, ali muzika je zapravo kombinacija death agresivnosti i groove/ sludge metal gruva i jedini bend koji bi mi - ali vrlo izdaleka - pao na pamet kao donekle srodan u ovome što rade je Slugdge. Naravno, Anselmo se više interesuje za narkotike nego za puževe pa su sličnosti zaista male, ali, svejedno, poslušajte ovo, prilično je imaginativno i dobro treska i svemirskim godinama je ispred treša koji su nam nedavno poturili Machine Head.

https://youtu.be/kial661hh5Y

Za nešto slično eklektično (makar u granicama koje daje ekstremni metal) ali na poseban način tu je novi album švedskog projekta - skoro pa supergrupe - Agrimonia. Bend sastavljen od članova raznih D-beat sastava (najpoznatiji među njima su Skitsystem ili Martirdod), ali i At The Gates, Agrimonia su i započeli kao D-beat skupina ali sada kombinuju doom, sludge i melodičniji death metal da ponude nešto originalnije. Dosta je ovo melodično, kako kod Šveda to već zna da bude a pevačica Christina Blom (koja inače u svom bendu ne peva već svira bas) sve pokriva užasnim promuklim pevanjem da muzici da dovoljno andergraund kredita ne bi li i namćori poput mene poslušali duže od pet sekundi. Ne tvrdim da bih ovo slušao neprekidno ali nije rđavo uopšte:

https://youtu.be/01S9l35_bZ8

Pošto odavno nismo fičrovali nešto sa indijskog potkontinenta, da pomenemo i novi, drugi, album doom projekta Djinn & Miskatonic. Nije ovo loše, ali svakako nije u vrhu onog što indijska scena danas ima da ponudi. Možda mi najviše smeta produkcija, prevashodno kilavo odrađeni vokali, ali ako ste manje nestrpljiv čovek od mene, ovde ima lepoh dum/hardrokerskog gruva koji se ne zanosi nekakvim sviračkim ambicijama nego više gađa na osvajanje ponavljanjem i težinom, zanimljivim aranžmanima  i povremenim pevačkim izletima. Nisam prezadovoljan, ali mislim da ovim momcima treba pružiti priliku:

https://djinnandmiskatonic.bandcamp.com/

U mnogo višoj brzini nam dolazi austrijski (samo za Lilitu!!!) Abigor sa svojim devetim albumom za više od dvadeset godina i to je prilično ubedljiv, sirov ali pažljivo uobličen komad blek metala sa malo avangardnih elemenata i lepom kombinacijom zlovolje i melodičnosti. Kako su Dark Throne poslednjih deset godina neslušljivi, naslednici poput Abigor ispunjavaju potrtebu u ljudskom životu za ovom vrstom muzike i od srca ih preporučujem:

https://youtu.be/iZTbJ1Fi_YY

A onda nešto sasvim drugo. Metal opera.

Ozbiljno. Therion su nekada bili normalan death metal bend a sad su... pa... sad prave metal opere. Ne tvrdim da ovo treba da slušate ali svako treba da ga čuje. Tri diska, 46 pesama, trilerski soprani - Šveđani se ne šale sa svojom metalnom operom.

https://youtu.be/Ek1YWNAJ-K0

https://youtu.be/S_E9PLcidgg

fala, fala.
therion postali novi kerber

matorim definitivno, nikakva isprobavanja, samo top bendovi, zajebi me diletanata, kvalitet se trazi.   
u to ime: http://www.ringrocker.com/festivals.php?op=showf&nova-rock-2018&fid=4937
samo zbog maidena, al ne bih ni da umrem pre nego vidim bili ajdola.   

Dobro, nije ovo topik samo za nas matore, treba da i deca nađu nešto za sebe. 

Da ne preteramo baš sa simfonijama end operama, obratićemo sad pažnju na južnoafričkorepublički bend Crow Black Sky čiji nam drugi album dolazi posle osmogodišnjih priprema. Ovo svakako ne spada u najopakiju struju blek metala, i album je zapravo prošaran brojnim nežnim momentima koji se dodiruju sa post-metal strujanjima i sintetičkim gudačima ali nije ovo prenežno za moje uvo. Ima tu brze i dobre svirke utopljene u sav taj kosmički ambijent i... pa, mislim da će naći svoju publiku u svetu u kome su Wolves in the Throne Room svojevrsne zvezde, jer je dobro, dosledno i ambiciozno na pošten način:

https://youtu.be/vkZC5XOZo5Q

Pa onda drugi album čilenaskih Communion (koji izlazi istovremeno kad i njihov prvi album) i ovo je nominalno blek metal ali više zvuči kao da su se Exodus teleportovali iz osamdesetih u 2018. godinu i otkrili da postoje ti neki Mejhemi i Emperori i sad će oni njima da pokažu kako se to radi, dođavola. Metal sa tr00 stavom i zvukom:

https://communion-chile.bandcamp.com/album/the-communion

Za ovonedeljnu dozu treš metala moramo da odemo do Portugalije odakle nam stižu lisabonski Perpetrator čiji drugi album potpuno bestidno priziva osamdesete već samim naslovom koji nejmčekuje klasičnu Seginu arkadnu igru iz onog vremena.

Ja sam inače užasno težak za zadovoljiti kada su u pitanju savremeni pokušaji da se svira treš metal, ali ovi Portugalci imaju nešto što me pogađa gde treba. Nije da ovde nema gruv momenata koji su danas prečesti u ovoj muzici, ali Perpetrator ih provlače na malo interesantniji način, možda zahvaljujući razrađenim vokalnim aranžmanima. Kad su brzi, to je vrlo ubedljivo, kad soliraju, to je vatromet, ima mnogo promišljenih harmonijskih pasaža, a pevanje je sve vreme za mene iznad proseka današnje scene na kojoj je generičko lajanje naprosto standard. Prilično pristojno:

https://youtu.be/N3QGravO-wE

Konačno, za ozbiljne masturbatore, tu je prvi i poslednji album njudžerzijsvskog Knife the Glitter (imali su davno jedan EP koji je bio sličan ali malčice manje zreo). KTG imaju sve predispozicije da budu nesnosni: spremali su album osam godina, sviraju progresivni instrumentalni metal koji je sav u sinkopama, malim septakordima, flažoletima i tako tim stvarima na koje sam se ložio pre četvrt veka or sou, ali nije ovo ni neslušljivo ni nezanimljivo. U prvom redu, glasno je i bučno je i progresiva ne preteže nad metalom, a u drugom redu, iako posle određenog vremena postane zamorno, ima ovde mnogo zanimljivih muzičkih jukstapozicija i rešenja koja manje nesnosnim ljudima od mene mogu da budu i mala otkrovenja. Dakle, ako nikada niste čuli Candiriu ili Atheist, ili rani Atrocity, ovo će vam oduvati poklopac s mozga. A ako i jeste, ovo je i dalje prilično dobro:

https://knifetheglitter.bandcamp.com/album/knife-the-glitter

Heh nije tajna da su mejdnove pesme često nalik narodnjacima, ali Wasted Years? Vrlo uspeo kaver. Naravno u komentarima se Grci svađaju sa Ircima oko toga da li je ovo STVARNO buzuki ili irska mandolina...

https://youtu.be/HvZp4SdVsOg

hahah, ne huli na wasted years, definitivno mi je u prvih mejdn 5 songs ever!

in oder njuz, dipeš mod tunajt, ko preživi pričaće. 

Srećom, jedna od dve pesme Depeche Mode koje mi nisu odvratne ima i metal obradu pa smo u temi:

https://youtu.be/q1K6dURBGRI

dobra!

E, ako smo preživeli Dipeš mod na ovom topiku, da vidimo onda šta ovog svetog Petka ima od metala u ponudi.

U prvome redu, nesumnjivo, The Atlast Moth, "post metal" ekipa iz Čikaga. Nisam siguran da li je njihov četvrti album, Coma Noir, actually izašao, ili izlazi danas ili naredne nedelje, datuna nema ni na stranici za naručivanje, ali u svakom slučaju album je prisutan na internetu a to je za nas dovoljno. The Atlas Moth, srećom, kad kažu "post metal" misle da tu ipak ima dosta buke i treskanja i mada je ovaj alčbum za nijansu "komercijalniji" sa možda otvorenijim naklonima stoner zvuku međ teškom, agresivnom psihodelijom, ipak se drže prave strane rekao bih. Uostalom, vokal kakvog ima Stavros Đanopulos može da izvuče i mnogo, MNOGO goru muziku od ovoga. To vam nudim ove nedelje umeto novog Fu Manchua. Poslušajmo:

https://youtu.be/J0sPCl71qes

https://youtu.be/EwCbAdHl1rI

Na sasvim drugoj poziciji danas izlazi treći album švedskih narodnjaka Grimner. Za ovu priliku dodali su i gajde i mandolu u postavu, kombinuje se blekersko lajanje sa vrlo sigurnim klin vokalima i sve je prepuno poletnih melodija i ubedljive svirke. Ne baš moja šolja čaja, al ne mogu svi folk metalci da sviraju čardaš..

https://youtu.be/uon01wpWYCs

Ako vam je psihoderični stoner po volji a kao i ja niste skloni Fu Manchuu, tu su poljaci Weedpecker sa svojim trećim albumom da prizovu sedamdesete bez stida i pokažu da je ejdž nating bat a nambr. Ovo je s jedne strane ekstremno derivativno po konceptu, ali s druge je stvarno dobro za slušanje ako volite ovakvu muziku:

https://youtu.be/hqV9sWNutFE

Onda skok do Nemačke i njihovog treš čudovišta Accuser za koje sve mislim da smo ih već obradili u ovim nedeljnim osvrtima. Nema veze, i da jesmo, ovo može da se čuje i dvaput. Nije ovo treš metal koji će od mene napraviti novog tinejdžera ali je sasvim solidan drugoligaški faksimil Sodoma, Destructiona, sa malo Death Angela ubačenih u lonac tako da, izvolte hvala:

https://youtu.be/uF8C53Jv4fA

No, možda je vama sve ovo poletno, veselo, bezbrižno, a vi Petak smatrate danom kad depresiji baš možete da dozvolite da se razuzda. Poštujemo i za tu priliku ukazujemo da saundtrek može da provajduje nizozemski Faal svojim (funeral) doomomo teška koraka i sporih razrešenja. Ima ovde lepote, pa čak i malo žešćih delova koji podećaju na My Dying Bride iz ranih delova karijere i sve u svemu Faal isporučuju:

https://youtu.be/7pIxMwGc4d0

Ko je zaspao posle onoga, može da se kvalitetno razbudi uz drugi album francuskih Bind Torture Kill. Iako su ime uzeli po jednoj sjajnoj pesmi Suffocation, ovi ljudi više vuku "core" strani medalje, kombinujući haotični hardkor, krast, grajndkor i u šta već spada ono što su Converge proslavili. Dobro je ovo, jako i besno a opet dovoljno pametno, čvrsto a opet dovoljno fleksibilno i još pevaju na francuskom. Ja bih volio i da je brže, ali dobro, ne treba baš na sve da projektujem svoje fetiše...

https://youtu.be/XWVRk5oVeyE

Onda, u delu svemira gde caruju jednočlani blek metal projekti, izašao je, pardon, sledećeg Petka izlazi ali je već dostupan na Bandcampu za striming novi album bruklinskog Spite. I ovo je solidno produciran i zabavno odsviran borbeni blek metal. Nema nekih specijalnih izletanja u svemir, sve je to pristojna kamerna muzika sa sklomnošću ka čvrstom srednjem tempu i ispadima u brzinu koji daju dobrodošle energetske spajkove i ovo je ploča kojom možete zabaviti i svoje ne-blek-metal-slušajuće prijatelje ako su dobro raspoloženi:

https://spitedesecration.bandcamp.com/album/antimoshiach

I, da završimo u pomirljivom tonu a da to opet ne bude Fu Manchu, tu su detroitski Against the Grain. Nemojte da vas lažu da je ovo doom ili stoner. Ovo je hevi rok starog kova sa sasvim modernim i svežim stavom. Bend je, dakle, moderan ali im je muzika amalgam raznih '70 uticaja, od Thin Lizzy i Alice Coopera pa do Motorheada (samo triput brže) i, da, novijih stvari kao što su sijetlski pankeri Zeke (i od njih brže). Himnično i gruvi, bluzično i raspojasano, ovo je prilično solidno ako imate mnogo godina i pitate se kuda je muzika vaše mladosti otišla. U Detroit, naime.

https://youtu.be/AVzzxOvNgzY

Posle 47 godina ova pesma iznenađujuće dobro radi uživo. Naravno Gilan ne može da izvuče falsete u poslednjoj strofi ali je inače odličan. Jebote.

https://youtu.be/76hKZKqrmTA

https://youtu.be/YzduoBPDRMk