ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Hajde, laži još malo. Saturnica je na tvojoj strani.

Normalni ljudi preko noći postanu krvoločni nacionalisti. Got it.

Normalni ljudi ne opravdavaju nikakav zločin. Apsolutno nikakav.

ovo je već trolovanje ili teška retardacija

prije par sati Srbi su htjeli Jugoslaviju, onda su htjeli prekrajanje granica. U jednom rečenici neko je normalan Hrvat ili Srbin, u drugoj rečenici niko nije normalan.

Ja bih da znam kad pričam sa dr macom a kad sa mr macom

uostalom, znate kako objašnjavaju zašto se marksističke organizacije u Srbiji nikako da ujedine

zato što su većina članova psihijatrijski pacijenti

"Svi Srbi u jednoj državi" znači "ako može onda Jugoslavija, a ako ne može onda prekrajanje granica". A to se nije svidelo ni normalnim Hrvatima, koji su prepustili svojim nacionalističkim predstavnicima da to spreče, i pritom redefinišu pojam normalnog Hrvata.

čisto da ne kudili drugosrbijanstvo, ovo gore je bolest, a drugosrbijanstvo bješe ovo

"Mi se, takođe, zalažemo za mirno rešenje, ali mir pod tim uslovima nije mir - nego kapitulacija. Dakle, mir bi i sada mogao da se postigne po cenu odustajanja od autonomije, po cenu održavanja mitinga lojalnosti Srba hrvatskoj vlasti na Jelačićevom trgu... Takav mir je samo prividan mir i mi na njega ne smemo da pristanemo jer se radi o našim životima (Z. Đinđić, Demokratija, glasilo DS, 24.05.1991.).

1991. je bilo kasno. Nacionalisti su već utvrdili pozicije i promenili definiciju normalnosti. Biti normalan značilo je biti nacionalista, i u Hrvatskoj, i u Srbiji. Đinđić je takođe pokušavao da bude "normalan".

Све би било другачије да су Јевреји направили митинг подршке Хитлеру, и све би било другачије да онај јеврејски терориста није убио немачког амбасадора у Француској, и све би било другачије да онај јеврејски лудак у Америци није писао књигу о стерилизацији свих Немаца, и све би било другачије да међународно јеврејство није позвало на светски рат против Немачке 1933. године.
Можда би све било другачије и да 1932. године председник Светске јеврејске лиге није означио Немачку као непријатеља број 1, и да није захтевао рат без милости против Немачке.
Уууупс, па 1932. године Хитлер није био на власти.

Срби су у авнојевској Хрватској били уставотворан народ, и као уставотворан народ су имали право и да донесу Декларацију о суверености и аутономији, и Статут по коме је САО Крајина била облик територијалне аутономије у саставу републике Хрватске, а имали су право и да се раздруже од новоусташа.

Неко спомиње ЈНА је требало да уради ово, оно, а заборавља да је ЈНА била мултинационална, и да су словеначки, хрватски и балијски кадрови вршили издају ЈНА изнутра.

Hm, Jevreji od Holokausta napraviše državu, mi od genocida koji ista krv, da ne kažem nacija izvrši nad nama ne napravismo ništa. Kao nisu nam dali. Pa ni Jevrejima nisu dali, i dalje im prokleti levičari zabijaju noževe u leđa, ne daju im da se jednom za svagda razračunaju sa "hrvatskim cvijećem", sa handžar divizionima Hamasa. Za njih je pripadnost istoj naciji svetinja, pomažu se, mi bi smo i rođenu mater prodali za novac, zelenešili i eksploatisali svoje. Oni imaju misiju, nama je misija da se uvalimo na Dedinje kao Mile Ronhil, tamo Mosad ima ovlašćenje da ubije, ovde Bia služu da kriminalcima dobavlja posao, Tamo ljudi brane svoje, ovde rasprodaju domaćim "palestincima" i kupuju nekretnine. Tamo se sećaju svakog ko je ikada ubijen od strane neprijatelja, ovde se prave ciganski plakati i rovari po porn hubu. Tamo Hamas pravi terorističke napade, ovde automobile raznose Srbi za uterivanje dugova (novčanih ili kurčevitih po volji). Tamo u se u Knesetu biju, ali znaju šta im je činiti, lukavo, ali u korist misije, ovde radikalska babetina radi u korist firera, tj kapo di tuti kapi.  Jevreji se drže svoje priče o holokaustu, drže se brojki, dok mi naše brojke povećavamo kako nam se nadigne pa ispadamo smešni. Nemamo pojma kako se brani narod, jer nas i boli dupe za isti. Oni se trude da niko ne zaboravi "Konačno rešenje", mi čak podržavamo ideologiju koja je streljala 100 za jednog, istu onu koja je mirno gledala kako "mali nacisti" prave Aušvic Zvei u Jasenovcu. Ili kako Savom plivaju tela.

Све пет, него, шта би са оним твојим гусларима?
Где су и кад су гуслали током "стварања југо нације", па су својим гуслањем спречили настанак исте?

Шта би са примерима Титовог ударања по другим републикама?
Има ли их, или их нема?
Ако их има, наведи их, а ако их нема - онда признај да си измишљао ствари.

Крећем у озбиљну причу кад ти и Мац завршите са таламбасањем, па ће прво да уследи разбијање лажи како је Србија 1989. године погазила Устав Југославије.
Након тога иде прича ко је газио Устав Југославије.
Затим мало о твојој омиљеној теми - ЈНА, у оквиру које ће се десити разбуцавање твојих небулоза о "чуварима Устава" и о "гледању ка трећем Риму".
После тога о Карингтону, Бадинтеру и Хашким конференцијама, уз неизоставан долазак "европске тројке" који је томе претходио.
Биће и о Немачкој, само лаганазе.
Зато се испуцајте, лажите, мажите, измишљајте, чекам да завршите па да почнем.
Али пре тога, стварно ми је дијагностика кад ти замераш србовање гусларима, па онда кукаш на БИА јер не ради добар србски посао?
Јуче и данас си спуцао гомиле противречних изјава које миришу на еф, па само прочитај шта си писао, и како сам себе децидно побијаш из реченице у реченицу.
Довољно је само ово да ти наведем, па да се мало поразмислиш:
- јуче пљујеш по Великој Србији и проглашаваш ту идеју за нешто што је тобож Милошевић покушао да уради
- за мање од 24 сата ти окрећеш причу па кукаш зашто ми од геноцида нисмо направили ништа, као нису нам дали и слично, значи сад је промашај зашто нису уједињене Србске државе и створена Велика Србија?

Quote from: Аксентије Новаковић on 04-09-2018, 02:49:43

Неко спомиње ЈНА је требало да уради ово, оно, а заборавља да је ЈНА била мултинационална, и да су словеначки, хрватски и балијски кадрови вршили издају ЈНА изнутра.

Konačno da neko ukaže na tu muku.

Скалопе, ти можеш да нам испричаш и како је "поштована" "Наредба о одузимању оружја и расформирању паравојних јединица", донета јануара 1991. године.
Ко је то испоштовао, а ко није испоштовао, и шта је ЈНА урадила када је прошао законски рок за извршење наредбе.

Važi. Kad neko na forumu promeni mišljenje. Da ga predložim za blaženog.

@Aksentije, pljuvaću po konceptu velike Srbije, kao što sam pljuvao po konceptu velike Hrvatske. Nismo od genocida izvukli ništa jer smo oduvek bili šlamperaj nacija, oni koji su dozvoljavali da ih najgora gamad vode, a pod time ne mislim na vladare strance, ili "strance". Uhvatio si se guslara kao pijan plota, jer te to čini se boli. Pa vidiš, mene nije bolelo, iako mi je otac bio Crnogorac, i to ne od onih što su na mig Slobe - Slobode išli da gađaju Dubrovnik, nego od onih koji su poturice trebili. Babu i dedu, poklali su mu četnici 1943, kao i majku, oca i babu moje babe. Neo ustaše, kako ih ti nazivaš su mi školskog druga ubili kao zeca samo zato što se našao u vojsci kojoj su kako kažete rovarili iznutra, drugome su uništili i sam pomen postojanja, a on sam i otac mu su preživeli samo zahvaljujući činjenici da mu je otac bio oficir na službi u Srbiji. Znaš li kako mu je režim pomogao? Penzionisao ga je  kao i mnoge druge Jugoslovenske "kadrove". Nije mu čak dao ni da ode da brani svoj Gospić od neo ustaša. Drugog su po ekspresnom postupku otpustili samo zato što je bio Hrvat, tačnije dalmatinac, iako se izjašnjavao kao  Jugosloven. A njih je, ako je verovati popisu iz 1981, jer to je bio poslednji popis u SFRJ bilo 5 miliona, ne računajući mešovite brakove, što je više od stanovnika pojedinih "država" nastalih na razvalinama Jugoslavije. Gde su sada svi ti ljudi? Apatridi tuđeom voljom? Mnogi su se od njih naprasno setili prošlosti, pa su natakarili šubare, turbane, šajkače, ustaške kape, i postali redovni posetioci misa, liturgija i namaza, neki su pobegli iz ovog pakla, a neki su se povukli i ne pominju svoj "identitet", jer je opasno iskazati svoja osećanja prema šahovnici, prema dvoglavoj kokoški sa krunom, ili lažnim ljiljanima. No, to i nije predmet ovog topika. Predmet je Hrvastka politika koja je zločinačka. Pitanje je samo prema kome. Jer hrvatska je ne vidi kao zločinačku. Svet je ne vidi kao zločinačku, samo je žrtve vide kao zločinačku, i možda ono najgore od svega, oni koji bi da se time okoriste. 

U odbrani nesposobnosti JNA da odbrani državu, idemo toliko daleko da pronalazimo toplu vodu i za sve krivimo multi etničnost, a ne to da su vajni đenerali, još vajniji političari očekivali valjda da se na Sovjetskim - Ruskim tenkovima dokotrljaju do Zagreba i spreče secesiju i zločin u najavi. A previđaju to da je Hrvatsku, Ruska federacija priznala u februaru 1992. Naravno, sada će se vaditi kečevi iz rukava o oslabljenoj Rusiji, pa zatim Vatikan, neizbežno i Nemačka. Šta je vodilo sve ove države da priznaju secesiju Hrvatske? Pitajte političare koji su sve učinili da do te secesije dođe i da se likvidira međunarodni pravni subjekt.

Quote from: scallop on 04-09-2018, 08:58:24
Važi. Kad neko na forumu promeni mišljenje. Da ga predložim za blaženog.

ne znam kako uopšte može da se ima različito mišljenje o tome da li je Tuđman zločinac ili ne

ko tvrdi da nije apsolutno nek se liječi

Tuđman je zločinac.

Quote from: Pizzobatto on 04-09-2018, 11:22:37

Quote from: scallop on 04-09-2018, 08:58:24
Važi. Kad neko na forumu promeni mišljenje. Da ga predložim za blaženog.

ne znam kako uopšte može da se ima različito mišljenje o tome da li je Tuđman zločinac ili ne

ko tvrdi da nije apsolutno nek se liječi

tako je , bato, volim kad se i s tobom složim. on ne da je bio zločinac u ratu, nego i u miru.

još će scallop da vas proglasi za blažene

ali iz takvog polazišta nikakvi balvani ne opravdavaju Tuđmanove postupke, nikakvo klicanje Slobi

tako da smo na istom

Akhnatone ja se s sve slažem i sam o tome govorim-izdaja, prljave igre, nesposobnost i nespremnost da se brani
država, ,,razmene'' teritorija i ljudi, sve to stoji, možemo i poseban topik otvoriti o tome.
Ali to i dalje ne opravdava ono po čemu naslov topika i nosi naziv.
Hrvatska je 41 izvršila genocid, a 91 i 95 etničko čišćenje.
Prenaduvane ili presmanjene, brojke ne lažu-lako se vidi koga je i koliko nestalo u tom periodu,
a to nije mogla učiniti grupica
ljudi, već isključivo država. To što Zapad o tome iz svojih interesa ćuti,
kao što npr. Turska ne priznaje genocid nad Jermenima,
ne znači da i mi trebamo ćutati.
Ne zarad bilo kakve osvete, revanšizma, raspirivanja mržnje,
već zarad istine. Ne možemo biti ni podnošljive komšije
dok se ruga Jasenovcu, kliče Za dom spremni i slavi Oluja.

Nisam nikad opravdavao Tuđmanove postupke. Tuđman je zločinac. Ja se nisam bavio Tuđmanom, nego Srbima u Hrvatskoj. Oni su svojim postupcima olakšali pa i omogućili Tuđmanove zločine.

kriva je silovana strana jer je nosila mini suknju

Svaki državnik u ratu je zločinac

Osim srba

Quote from: Pizzobatto on 04-09-2018, 12:40:25
kriva je silovana strana jer je prekrajala granice

fiksd


EDIT: ali vidim da će sad neko emotivno da mi reaguje. Dakle onaj ko je u ratu silovan nije kriv za to silovanje. Ali Srbi jesu krivi za pokušaj prekrajanja granica.

Državnici ne vode ratove.

Ne vjerujem da bi išta promijenilo tvoj pomračeni um kada bih ti reko da su i Srbi činili zločine.

Jer jopet ostaje ista priča da ovdje neko fura razbijanje Jugoslavije kao normalnu i legitimnu stvar.

Kao nije opalio metak no digo ruku u skupštini.

Nije ni Hitler opalio metak.

Quote from: mac on 04-09-2018, 12:55:09

Quote from: Pizzobatto on 04-09-2018, 12:40:25
kriva je silovana strana jer je prekrajala granice

fiksd


EDIT: ali vidim da će sad neko emotivno da mi reaguje. Dakle onaj ko je u ratu silovan nije kriv za to silovanje. Ali Srbi jesu krivi za pokušaj prekrajanja granica.

Dođe žena i kaže da večeras nećeš ući u spavaću sobu i nećeš spavati u svom krevetu.

Ti uđeš i siluješ je jer je prekrajala granice.

Svaka čast.

Dakle, da ne gubim vrijeme sa raspravama sa sociopatama

po ustavima iz 1990. godine Srbija je definisana kao građanska država a Hrvatska kao država hrvatskog naroda, s tisućljetnom težnjom ka nezavisnosti

Sapienti sat

kome nije sat on neka misli da hrvatski političari nisu 1980. ili 1970. ili 1950. ili 1930. htjeli nezavisnu državu, al samo pod njihovim uslovima, ne uz dijalog i kompromis (možda i protivno većini Hrvata), neka ostane da živi u svom ludilu. Činjenice govore suprotno.

Jebo nas kralj! Umesto da smo uzeli ono što smo oslobodili.

ma i to je pitanje šta je kralj htio da uzme

s jedne strane postoji priča da je on eto htio ujedinjene južne Slovene (iako su se Mišić i Pašić protivili tome)

s druge strane stoji da se desila komunistička revolucija u Rusiji i da su Britanci i Francuzi podigli gvozdenu zavjesu, odnosno napravili zonu tampon država da spriječe dolazak komunizma

to su zvali sanitarni kordon, kao da je infekcija

tako da je pogurana i Jugoslavija kao država koja je em slala vojsku na rusku granicu, em je držala posljednji tampon odbrane

naravno, za to ima malo dokaza, ali geopolitički ima smisla

isto kao što ima smisla da su Staljin i Čerčil poslije dogovorili 50:50 podjelu uticaja

jer jopet nikome nije odgovaralo da na Jadranu bude manja država koja nema snage da se odupre jednoj ili drugoj strani

onda kad je SSSR propao i Jugoslavija je za njih završila svoju ulogu

Quote from: akhnaton on 04-09-2018, 10:41:37
pljuvaću po konceptu velike Srbije

Само ти удри, али немој у свом ударању да пришиваш идеологију Велике Србије Милошевићу, јер он са тим није имао везе.

Quote from: akhnaton on 04-09-2018, 10:41:37Uhvatio si se guslara kao pijan plota, jer te to čini se boli.

Аха, боли ме кад неко лупета, па ми зато наведи који су то гуслари који су спречавали стварање мелтинг пот "нације"?

Не заборави да наведеш и примере Титовог ударања по другим републикама.

Ако немаш примере, онда лепо признај да си лупетао у пљувачком заносу.

Quote from: akhnaton on 04-09-2018, 10:41:37U odbrani nesposobnosti JNA da odbrani državu, idemo toliko daleko da pronalazimo toplu vodu i za sve krivimo multi etničnost, a ne to da su vajni đenerali, još vajniji političari očekivali valjda da se na Sovjetskim - Ruskim tenkovima dokotrljaju do Zagreba i spreče secesiju i zločin u najavi.

Да су ти заиста позната дешавања из тог периода - онда би знао какву је поруку Горбачов послао и тадашњем председнику Председништва сфрј и Вељку Кадијевићу.

Quote from: akhnaton on 04-09-2018, 10:41:37A previđaju to da je Hrvatsku, Ruska federacija priznala u februaru 1992. Naravno, sada će se vaditi kečevi iz rukava o oslabljenoj Rusiji, pa zatim Vatikan, neizbežno i Nemačka. Šta je vodilo sve ove države da priznaju secesiju Hrvatske? Pitajte političare koji su sve učinili da do te secesije dođe i da se likvidira međunarodni pravni subjekt.

Нико не помиње Русију.

Ватикан?
Наравно.
Немачка?
Наравно.
И наравно да ти ово није јасно, али полако, сазнаћеш, јер нећу да прескачем хронологију дешавања.

Шта их је водило да признају Хрватску?
Полако, сазнаћеш и то.

Сазнаћеш и зашто 1992. године Кина није ударила вето на санкције.

Убр, кад већ помињеш официре у породици, онда питај оца ко је и шта је био сада већ покојни Захарије Старчев.

Quote from: Аксентије Новаковић on 04-09-2018, 17:58:18


Убр, кад већ помињеш официре у породици, онда питај оца ко је и шта је био сада већ покојни Захарије Старчев.

Da bih ga pitao, morao bih da ga dignem iz groba. Jedino ako ovaj sirotinjski FDR nije to što misli da jeste, pa da vaskrsne očeve.

Стално се као јабука раздора помињу уставне промене у тадашњој СР Србији, па тако читамо како је тим уставним променама тобож прекршен Устав СФРЈ.
То је тешка неистина.

Уставне промене у СР Србији су извршене 1989. године, али пре њих је 1988. године извршена промена Устава СФРЈ.
Са променом Устава СФРЈ су се сагласиле и све републике и покрајине, и та промена је дала могућност СР Србији да изврши неопходне промене у свом уставу (и не само Србији, већ и другим републикама, што је једна од њих нешто касније злоупотребила и донела измене које су се косиле са Уставом СФРЈ, али о томе ћу накнадно).
Према томе, за уставне промене у СР Србији је била постигнута целокупна формална уставноправна сагласност, као и политичка сагласност, годину дана пре него што су промене усвојене.

За уставне промене у Србији су 1989. године сагласност дале обе покрајинске скупштине, што значи да су Скупштина АП Косово и Скупштина АП Војводина прихватиле амандмане.
Уставне промене су Србији вратиле уставни суверенитет и омогућиле елиминисање тортуре србског народа на Косову и Метохији, као и егзодус који се годинама одвијао пред очима Европе и међународне заједнице.

Овде пада у воду Мацова небулозна тврдња да су Срби у Хрватској морали да буду дервишки предани у трпљењу злочина, па би онда међународна заједница тобож реаговала.
Није се то десило на Косову, иако су годинама Срби у покрајини трпели шиптарски зулум, па се не би десило ни у Хрватској, јер спољни фактор није био наклоњен праву и правди.

Такође у воду пада и Аканатоново да су Срби са Косова цаве, који су уместо борбе изабрали да продају станове и имања.
Нису они то радили из обљести, већ зато што су дуго времена били изложени свакојакој тортури и бесомучном прогону, а били су без икакве заштите од тадашњих сепаратистичких шиптарских власти.
Србе је тамо млатила и полиција.
Довољно је да се погледа онај видео о дешавањима 1987. године, где свако може да види како се Азем Власи кези Србину који кука ,,Бију нас, бију нас".
Наравно, сви то дешавање памте само по Слобином ,,Нико не сме да вас бије", али то је само један сегмент, који је настао спонтано.
Значи, уврнуто је Србе са Косова оптужити за недостатак борбеног духа и мањак национализма-родољубља, а затим Слободана Милошевића оптужити за национализам због тога што је складно Уставу СФРЈ кренуо у решавање тог проблема.
Јасно је да ће сада да уследе коментари типа "како га је решио" и сл, али у том тренутку је то било једино могуће решење у датом уставном оквиру, и да није било других дешавања - сигуран сам да би то решење дало добре резултате.

Углавном, све што је Србија радила 1989. године је било у складу са Уставом СФРЈ , а не обрнуто, како нам се подмеће, и због тога у воду пада тврдња да су уставне промене у Србији гурнуле прст у око другим републикама, које су се због тога одлучиле за ,,раздруживање".

@Aksentije, nemoj molim te i ti da pišeš eseje, udri molim te kratko, i rafalno. godina, događaj, učesnici. Imaš gomile realnih činjenica koje srbima koji nisu šćeli da budu srbi ne da ne idu u prilog nego ih vode pravo pred streljački vod.

Ne brani Kosovce ili tačnije Kosovare. znam veliki broj njih koji su se debelo omrsili, kao što znam i neke koji nisu. Ali ti neki nisu dovoljni da promenim mišljenje o njima u celosti. Kukavice koje su šiptarima prodavale SRPSKU ZEMLJU, i htele da drugi ginu za njih i čuvaju im stražu dok jebu ovce, i švercuju drogu za šiptare. Naravno, nisu to radili svi, ali  većina jeste. Biti patriota, voleti svoju zemlju i narod je u redu, ali nije u redu opraštati svakojaka sranja, samo zato što se radi o srbima, ponajmanje kada ti Srbi rade u korist srpskih neprijatelja.

Quote from: akhnaton on 05-09-2018, 09:38:12
Naravno, nisu to radili svi, ali  većina jeste.

Naravno, za tebe ne važi da su važni podaci. Naprosto je odvratno šta si napisao.

Аканатоне, ово није читчат тема, па да пишем порукице, него је ово озбиљна тема која захтева озбиљнији приступ.
Не може то кратко, али може јасно, и најбитније је да буде јасно.
Хронологија дешавања је битна, и идем редом.

Твоје мишљење о Србима са Косова и Метохије ме уопште не занима, јер твоји ставови лелујају од оптужби за мањак национализма, до оптужби за вишак национализма.

Quote from: Black swan on 03-09-2018, 12:28:35
ustaša slovenac
Roman Leljak

https://narod.hr/hrvatska/roman-leljak-amerikanci-su-zidovima-u-ozujku-1945-potvrdili-da-su-jasenovac-okupirali-titovi-partizani

razbija mit o jasenovcu

По овом лељавом Лељку ће да испадне како су усташки проблем биле шајкаче на главама, а не главе које су носиле шајкаче.
Питам се колико му је неовисна хрватска држава дала пара за писање бедастоћа, јер има се може се, кад већ иду милиони за Косово, што онда да не капне и нека иљадарка за Лељка.

Nije muka šta je klipan nadrljao na papir nego što postoji interes da se tako šta plati i objavi. Naravno, preksutra će neko to koristiti kao novi podatak. Ako se istina ne može ukinuti, može se zatrpati lažima.

Два пута је Југославија растурана, и оба пута су Срби највише страдали.
Јасно је да је друга Југославија растурана споља колико и изнутра, и јасна је улога Хрватске.
Међутим, распад друге Југославије је изнутра погурала Словенија, која се сада ни не спомиње.

Оно што многима остаје као нејасноћа је да ли су Словенци били иницијатори, које су у разбијању СФРЈ у стопу пратили Хрвати, или су Словенци подметнути као ударна песница од стране Хрвата.
По мени је у питању ова друга варијанта.
Хрвати су ионако имали скорашњу стигму ,,хрватског прољећа", па им још једно гурање самих себе у први план не би користило.
Зато се подмукло одлучују да у први план гурну Словенце.
Наиме, Словенија је етнички скоро па чиста земља, и у њој се није назирао проблем који би настао због уставотвроности два народа, као у Хрватској.
Друга ствар, ако погледамо шта су радили Словенци када су подржавали ,,штрајк" рудара на Косову, када погледамо некадашњу словеначку паролу ,,Косово моја дежела", онда лепо видимо да све то ових дана ради Хрват Пленковић, па је јасна ствар да Пленковић не копира Словенце, већ да су Словенци некада играли како су Хрвати свирали.

Због тога следи подсећање на деловање Словенаца из тог периода, и биће речи о три можда најважнија догађаја у које су пред распад СФРЈ уплетени Словенци - подршка ,,штрајкачима", амандмани на Устав Словеније, и 14. конгрес СКЈ.

Словенци су и пре појаве Слободана Милошевића исказивали одређене сепаратистичке тежње.
Њихови генерали су говорили како Словенија треба да има већу самосталност од других приликом одлучивања .
У њиховим часописима је провејавало нападање на ЈНА, такође и сепаратизам.
У томе је предњачила Младина, коју је уређивао Јанез Јанша, касније познат као прдеводник убица ненаоружаних војника ЈНА.

Међутим, Словенци први прави пичвајз праве када фебруара 1989. године дају подршку ,,штрајку" рудара у Трепчи.
О том ,,штрајку" је било овде речи, али прави узрок штрајка се овде нису помињали.

Наиме, шиптарски сепаратисти маскирани у комунисте су уз помоћ шиптарских рудара тражили да се посмењују сви Шиптари са Косова и Метохије, који су у органима федерације, Србије и покрајине подржавали српску политику.
То је прави узрок ,,штрајка", а све остало су тлапње.

Милан Кучан и остали Словенци су максимално подржали шиптарске сепаратисте маскиране у комунисте, и говорили им да морају да издрже, јер се ту брани ,,демократија".
Затим Кучан и екипа праве седницу у љубљанском Цанкарјевом дому, и сви они исказују свој сепаратизам дајући подршку шиптарским сепаратистима и ,,штрајкачима".

Кучан је тада изјавио да се у Трепчи , тј. у руднику Стари трг брани Југославија, иако је свима било јасно да шиптарски сепаратисти маскирани у комунисте не бране, него разбијају Југославију.

Због те седнице у Цанкарјевом дому су одмах уследили студенстки протести по Београду, а после су се студентима придружили и радници из Раковице.
Нико од њих није желео ,,Велику Србију", него су тражили очување Југославије, и одговорност за оне који подржавају сепаратизам.
Протести су трајали неколико дана, и прво им се обратио тадашњи члан Председништва СФРЈ Раиф Диздаревић, а касније и Милошевић, који је рекао ,,да ће бити позвани на одговорност сви они који су одговорни за побуну на Косову, и за стање, и за сепаратизам".
Значи, шиптарски сепаратисти подржани Словенцима траже одговорност и смену оних Шиптара који су за Југославију и за Србију, а Милошевић насупрот томе тражи одговорност за сепаратисте, што је сасвим нормална ствар.


Уставни амандмани у Словенији

У септембру 1989. године  Словенци предлажу амандмане на Устав Словеније.
И ту не би било ништа спорно, јер као што сам већ написао – 1988. године је извршена промена Устава СФРЈ, којом је омогућено да републике врше промене у својим уставима.
Међутим, спорно постаје када се промене у републичком уставу косе са Уставом СФРЈ.
Такав случај је био са уставним променама које су извршили Словенци, јер њихове промене нису биле у сагласности са Уставом СФРЈ.

Сви органи тадашње државе су одлучили да је тај словеначки акт противуставан, а Уставни суд Југославије и Савезно веће Скупштине Југославије су донели закључак да се морају свуда примењивати одлуке Устава СФРЈ, јер он је по правној снази старији правни акт, али Словенци нису одступили, и у Словенији су се примењивале одлуке Устава Словеније.
То је прва фаза разбијања Југославије.

Овде је битна и улога Вељка Кадијевића.
Пре него што су Словенци усвојили уставне измене, Кадијевић је помињао да се то мора спречити свим расположивим средствима, јер су се неке промене устава тицале војних питања.
Међутим, након што су Словенци усвојили уставне промене, Кадијевић мења плочу, те на седници Савета за заштиту уставног поретка не предлаже акцију војске, јер би тобож војно спречавање Словенаца који крше Устав СФРЈ било на граници уставности СФРЈ, и додаје да по Уставу СФРЈ одговорност да онемогући рушење уставног поретка лежи на војсци, али да све то није довољно разрађено законима, и да би у ,,словеначком случају" морало много да се дискутује да ли би војна акција била по Уставу СФРЈ или не.

Ето како је Југословен Кадијевић чувао уставни поредак СФРЈ, човек је филозофирао уместо да делује, а није деловао ни 1991. године, након што је истекао законски рок за предају оружја и разоружање паравојних формација.

Према томе, кад је већ неко овде помињао ,,војне ударе, овере метком и сл.", нека има на уму да је 1991. године са Шпегељом било не само касно, већ и ризично (могли су да овере Шпегеља, али би 100.000 шверцованих калашњикова одмах запуцало), а да је прилика за војно деловање у заштити уставног поретка пропуштена 1989. године.

Занимљивост везана за словеначко кршење Устава СФРЈ се десила и на ЦКСКЈ, на чијем заседању је гласањем такође одлучено да су словеначке измене устава несагласне са Уставом СФРЈ.
Тада су Хрвати први пут стали на страну Словенаца и гласали попут њих, иако су у органима државе гласили да су ти акти противуставни.

У том тренутку се по први пут јасно видело заједничко деловање Хрвата и Словенаца.
До тада су Хрвати истурали Словенце испред њих, да Словенци започну да решавају њихове проблеме, са циљем да у одређеном тренутку, када Словенији прође противуставно деловање, и сами Хрвати започну да раде то исто.

Када су на ЦКСКЈ подржали одлуку Словенаца да мењају свој устав противно Уставу СФРЈ, Хрвати су истовремено послали политичку поруку да и они сматрају да устави република не морају да буду у сагласности са Уставом СФРЈ, чиме настаје безуставно стање у СФРЈ и зачетак растурања државе.

Посебна прича је да су кршење Устава СФРЈ представљали и вишестраначки избори у Словенији и у Хрватској, јер то није било омогућено Уставом СФРЈ.
Значи, ако је неко кршио Устав заједничке државе онда су то Словенија и Хрватска, а не Србија.


14. конгрес СКЈ

Са овог конгреса је позната она сцена када Словенци напуштају салу, али мање је познато зашто су то урадили.
Сигурно да је напуштање конгреса било унапред осмишљено, јер је ситуација у СФРЈ указивала да све води распаду земље; уставни амандмани на словеначки устав противни Уставу СФРЈ, и неуспели покушаји да се републике договоре о уставном устројству Југославије су били показатељи да Југославија иде ка свом крају, а не ка свом новом почетку.
На то треба да се надода и чињеница да су Словенци и Хрвати почели полако да опструишу доношење било какве одлуке која би помогла фнкционисању тадашње државе.

Разлог због кога су Словенци отишли са Конгреса лежи у томе да су им гласањем одбијени амандмани на конгресна документа.
У једном тренутку су Словенци због тога оптужили учеснике 14. конгреса да одбијањем словеначких амандмана растурају конгрес.
Колико је то из ове временске позиције смешно – Словенци су шатро желели демократију, а у демократији се гласа, па је сасвим нормално да гласањем амандмани одбијају.

Зато су Словенци напустили тај конгрес, а Хрвати су одбили да се конгрес настави без Словенаца, иако је постојала већина за настављање конгреса.
Због тога 14. конгрес никад није завршен, и то дешавање је означило растурање СКЈ.
Али за све је крив великосрбски национализам, тако нам говоре...

Quote from: scallop on 05-09-2018, 10:15:49
Nije muka šta je klipan nadrljao na papir nego što postoji interes da se tako šta plati i objavi. Naravno, preksutra će neko to koristiti kao novi podatak. Ako se istina ne može ukinuti, može se zatrpati lažima.

Погледај коментаре испод текста на линку.
То што је овај лељави издрљао је за неке одмах постала истина.
Предлажу демонтажу Каменог цвета и његово слање на Сајмиште, а заборављају да је и Сајмиште било на територији ндх.

http://www.ika.hr/index.php?prikaz=vijest&ID=202910

Prigodom 27. obljetnice ubojstva 24 nedužna civila u Četekovcu, Čojlugu i Balincima, u ponedjeljak 3. rujna

biskup je rekao kako je prije 27 godina ovaj kraj bio teško ranjen ubojitom mržnjom, ali da se nisu sabrali u mikleuškoj crkvi kako bi se podsjećali na zlo i zločin, nego da bi se molitveno spomenuli poginulih.

tuđman ih pobio jer da nije hteo otcepljenje od srboslavije i naoružavanje
ne bi bilo zločina
samo bi bio građanski rat oko zagrebačke katedrale

3. septembar 1991. je već rat. Koljemo i mi i oni. A ubistva i nestajanja u Sisku su počela i ranije. Pritom, pošto je to Hrvatska, i pošto je ovo Balkan, onda se zločini nadovezuju, a vreme u SFRJ je tu samo intermeco.

Лабуде, за три дана пада и двајеседма годишњица од када је папа Јован Павле II позвао целу Католичку цркву и све католике на свету да моле за Хрватску.
У пракси је то значило: "Католици, напред у борбу против шизме!"
Ал добро, тај Јован Павле II  је био баш хардкор папа, а овај садашњи је све некако килав; шатро је језуитски генерал, а ни Степинца да вам канонизује. 


Помињана је овде и конфедерација.
Лепо то звучи, поготово ако је мишљење о конфедерацији да би се њоме сачувала Југославија, и да би данас живели у Швици на Балкану.
Заједничка репрезентација, швецки стандард, спејс линија југића и флориде, све најнај, али у питању је чиста југоносталгија.

Шта је у случају СФРЈ подразумевано под конфедерацијом?
Конфедерација је подразумевала да се у њу уједињују републике као државе, и да државе које чине конфедерацију имају право кроз пет година да изађу из ње.

Србија је овај предлог одбила јер није желела да прихвати да републичке авнојевске границе постану државне границе, јер би се тиме одузело право уставотворном србском народу у Хрватској и БиХ да се изјасни да ли жели да остане у Југославији, или жели да изађе из Југославије.

Овде би могло да падне прозивање Србије за ,,великосрбизам" и за непризнавање авнојевских граница, али то може да прође само ако се површно гледа на ствар.
У суштини то није великосрбизам, него је то борба за очување уставотворности србског народа у авнојевској Хрватској и авнојевској БиХ.
Чак и прихватање конфедерације не би било гарант мира, јер би и у том случају конфедерална држава Хрватска донела свој нови устав, у коме Србима не би признала уставотворност.

Такође је био још један занимљив предлог, који је  15. маја 1990. године изнео Бора Јовић, када је постао председник Председништва СФРЈ.
Он је предлагао да се у СФРЈ донесе закон о отцепљењу, и да свако ко жели да изађе из СФРЈ то може да учини на основу Устава и на основу закона, по процедури која би била утврђена, да би се тиме избегли уставни хаос и грађански рат у земљи.

Постојао је и нацрт тог закона о отцепљењу, али никад није стигао у Скупштину Југославије, јер је Саваезна влада, на челу са Антом Марковићем, тврдила како не постоји правни основ, а против тог  нацрта закона су се дигли и Словенци и Хрвати, који су тврдили како неко жели да их истера из СФРЈ, иако су и сами из ње желели да оду.

Зашто су се Словенци и Хрвати бунили против тог закона о отцепљењу, иако су радили на распаду СФРЈ?
Они су хтели да изађу из СФРЈ, али не у виду отцепљења, јер Европа према својим нормама није могла да подржава отцепљења и разбијања држава (Косово као преседан), него су морали у СФРЈ да направе такво стање да држава не функционише и да се распада, а да они за то нису криви.
Њихов циљ је био ликвидација државне функционалности појединачним правним потезима и опструкцијама, да из тога произиђе како Југославије више нема, па се они због нестанка Југославије осамостаљују.

Из тога разлога је и Бадинтер са својом комисијом предлагао ,,растурање" Југославије, јер су Устав СФРЈ тумачили онако како су они хтели и како је то неком одговарало.

jok trebao je reći molite za srboslaviju

Hrvati spalili 3 miliona knjiga srpskih pisaca

Susret sa istorijom: Najveći kulturološki zločin posle Drugog svetskog rata desio se od 1991. do 2010. Uništavana dela od malih biblioteka do vodećih nacionalnih institucija u Zagrebu

Da podsetimo šta se u Hrvatskoj dešavalo od 1990. do 2010. godine, kada je ćirilica proglašena đavolskim pismom, a pod ciničnom formom "otpisa knjiga", od zabitih školskih biblioteka do vodećih nacionalnih institucija u Zagrebu, uništeno gotovo 2,8 miliona knjiga.

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/drustvo/aktuelno.290.html:563785-Hrvati-spalili-3-miliona-knjiga-srpskih-pisaca

Quote from: Black swan on 05-09-2018, 12:08:41
24 nedužna civila

700.000

Пошто је војска пропустила прилику да сасече кршење Устава СФРЈ у Словенији 1989. године, кршење и необазирање на исти тај устав се наставило.
У априлу 1990. године су се у Словенији и Хрватској одржали вишестраначки избори, а вишестраначје је било у потпуном нескладу са Уставом СФРЈ.
У Хрватској је Туђман постао председник, а Месић премијер.

Почетком јула исте године, СР Хрватска избацује С (социјалистичка) из свог назива, а петокраку мења шаховницом.
Због тога у августу долази до тзв. ,,балван револуције", јер су се Срби осећали угрожено.
Та ,,револуција" није однела животе, и њен значај је пренадуван јер је изазвала материјалну штету која би отприлике била еквивалентна штети коју су изазвали скорашњи протести због поскупљења горива у Србији, али је послужила као изговор Туђману да крене у обрачун са Србима, мада су шиканирања Срба започела и пре ње.

Због тога је Милан Бабић дошао у Београд код Милошвића на састанак, и најавио да ће Срби у Хрватској организовати референдум, помоћу којег би прогласили аутономију, у оквиру које желе да сачувају своја права.
Сличан састанак се организовао и код Боре Јовића, код кога је дошло тридесетак најугледнијих Срба из Хрватске, који су од њега, као председника Председништва СФРЈ, тражили да их Југославија заштити од шиканирања које доживљавају свуда у Хрватској.

Значи, у том тренутку нема ни речи о некаквом прекрајању граница од стране Срба из Хрватске или од стране Србије, већ је реч о тражењу аутономије, као и о заштити Срба од новог прогона.

Да ли су Срби у Хрватској имали право на аутономију?
Устав СФРЈ је полазио од права сваког народа Југославије на самопредељење, и укључивао је право на отцепљење (зато је Јовић и предлагао закон о отцепљењу, који није одговарао Хрватима и Словенцима).
У том Уставу се налазио и члан који је се односио на јединствену и недељиву територију Југославије, као и на то да се граница СФРЈ не може мењати без сагласности свих република и свих покрајина.
По томе је јасно да никакво дељење није било могуће, и да нема мењања граница без међусобне сагласности.
Зато су Срби из Хрватске, као уставотворан народ,  у том тренутку и ишли на постизање аутономије, а не на отцепљење од Хрватске.

Међутим, Туђман о аутономији Срба у Хрватској није желео ни да чује, а камоли да омогући референдум, па је предузео репресивну меру разоружавања милиције у србским градовима и општинама.
То је заправо била милиција Хрватске, али је због састава становништва у тим општинама и градовима била састављена већином од Срба.
Туђман је за акцију разоружавања ,,србске милиције" ангажовао специјалце из Загреба, али су се Срби томе жестоко опирали, па у Обровцу нису дозволили да им се отме оружје, а у Книну су оружје поделили народу пре упада специјалаца.

Почетком јесени 1990. године, Туђман за остваривање циљева стварања независне државе Хрватске (који је неостварив без обрачуна са Србима) креће у шверц-комерц наоружавање своје паравојске, па ћу о дешавањима која су уследила крајем те године и почетком 1991. године да пишем у наредном посту на овој теми.

Do ovog trenutka nemam primedbi.

Прво сам мислио да овај пост почнем афером Шпегељ и реакцијом државног врха и војске поводом те афере, али би онда прескочио неколико догађаја за које сматрам да су битни.
Зато ћу о овим другим стварима, а Шпегељ ће да сачека наредни пост на овој теми.

Рецимо, и дан данас се из неких наших ,,интелектуалних" кружока чује како су Србија и Црна Гора последње од свих република СФРЈ имале вишестраначке изборе, и како је то доказ да смо каскали, те да Милошевић није желео увођење демократије и сл.
Могао бих да схватим да такве оптужбе долазе од неуких људи, али кад долазе од оних учених, онда је зла намера у потпуности јасна.
Наиме, у августу месецу 1990. године су донети амандмани на Устав СФРЈ по којима се уводи вишестраначки систем.
Према томе, као што сам у два наврата већ рекао - вишестраначки избори који су одржани априла те године у Словенији и Хрватској су били противуставни.
Ако су били противуставни, онда су били нелегални, па су у том случају морали да се понове након усвајања амандмана о увођењу вишестраначког система на Устав СФРЈ.
Наравно да понављање избора није падало на памет ни Словенцима ни Хрватима.
За разлику и од Словеније и од Хрватске, Србија се према Уставу СФРЈ понашала одговорно, па су зато код нас први вишестраначки избори одржани онда када су се за њих стекле уставне могућности прописане највишим правним актом.

Наредни корак који Хрватска прави ка растурању Југославије се односио на замену хрватског члана Председништва СФРЈ, па крајем августа 1990. године Хрвати у Председништво СФРЈ шаљу Стјепана Месића (премијера Хрватске).
Месић је у Председништву СФРЈ заменио Стипе Шувара.
Замене су биле могуће, али ова замена је одрађена са једним јединим циљем.
Наиме, место председавајућег Председништва СФРЈ је било ротирајуће, па би након истека Јовићевог једногодишњег мандата на месту председника Председништва, то место припало члану Председништва делегираном из Хрватске.
Зато се Хрватска одлучује да замени Шувара, и да на његово место члана Председништва пошаље човека који је приликом доласка у Председништво СФРЈ рекао да стиже са циљем да растури Југославију (касније је као последњи председник Председништва СФРЈ изјавио да је посао обавио и да Југославије више нема).

Синоћ сам пропустио да напишем о Туђмановој хистерично-параноичној реакцији на августовски састанак Срба из Хрватске са Милошевићем и Јовићем.
Туђман је оптуживао ову двојицу за подстрекивање побуне, али ни они му нису остали дужни у одговорима који је гласили да никакве ,,побуне" у Хрватској није било све док он није дошао на власт.

Прескочићу разне злочине које Хрвати чине према Србима у Хрватској, јер тога је било пуно тог лета (паљевине књижара, хапшења, отимања, напади хладним оружјем и рањавања представника СДС итдитд).

30. септембра Срби у Хрватској су сасвим легално, на основу плебисцита прогласили аутономију.
Након тога су се притисци хрватског руководства на Србе појачали, па су они у октобру 1990. године поднели тужбу Раселовом суду против Републике Хрватске и њеног врховништва због припрема геноцида над србским народом у Хрватској.

,,Данас у Хрватској, у југославенској републици, на власт су дошли људи који под плаштом демокрације оживљавају и спроводе нацистичке методе тираније над српским народом који вијековима живи на тим просторима. Србима у Хрватској, у регијама које су се 1941. године подигле на устанак и укључиле у борбу антихитлеровске коалиције, угрожена су основна људска права. Не признаје им се национално биће, језик, писмо. Масовно их отпуштају са посла. Спроводе економску блокаду у опћинама гдје претежно живе Срби, хапсе их, а кад не могу пронаћи мушкарце – за таоце узимају жене и дјецу. Овај несретни народ бјежи у шуме, склања се од специјалне полиције чији се методи и бруталност не разликују од метода гестаповаца и усташа. Све се ово догађа у дане када се у ОУН-у одржава свјетски самит о дјеци."

Додуше, Раселов суд је правно необавезујући суд, сачињен од интелектуалаца и филозофа, па заиста не знам шта се десило са том тужбом, и да ли је на њу и како одговорено.
Међутим, оно што знам је да су помоћу те тужбе европски интелектуалци сазнали шта се Србима дешава у Хрватској, и шта се тек спрема Србима у Хрватској, па зато падају у воду причице да би Европа нешто урадила само да су Срби ћутали и методом извлачења најкраће гранчице изабрали 2000 жртвених јараца из својох редова.
Усташе су други пут у историји дошле по Србе, а Европа је или срамно ћутала или се још срамније отворено ставила на усташку страну.

Пред сам крај те године, Срби у Хрватској проглашавају Српску Аутономну Област Крајину.
Том приликом је усвојен Статут по коме је САО Крајина облик територијалне аутономије у саставу републике Хрватске.
Значи, ни речи, ни говора о прекрајању граница и отцепљењу.
Истовремено Хрвати доносе нов устав, у коме Србе у Хрватској срозавају на ниво мањине, а о аутономији Србима тек нема ни помена.
Стари усташки лисац Туђман је то урадио јер је добро знао да ако Срби у Уставу Хрватске остану уставотворан народ, онда ће, пре или касније, користећи право из Устава СФРЈ да се одлуче на самоопредељење и отцепљење од новоусташке републике.
Значи, у том тренутка Хрватска још није никаква нова држава, како је то један ,,стручњак" овде рекао, већ је Хрватска и даље република у саставу СФРЈ, и Устав СФРЈ и даље важи, а Устав СФРЈ је старији акт од Устава Хрватске.

Хрвати су у том периоду чинили све да суспеднују србску аутономију – наставили су са хапшењима, упадима специјалаца у србске градове и забрањивали су окупљања србским верницима.
Ту се јасно види ко је желео рат и Хрватску без Срба, а ко је желео миран саживот и поштовање људских права.

Moram da primetime da ti je ovo vrlo dobar pregled događaja.
A na tim prvim višestranačkim izborima u Srbiji ja sam glasao - jasno - za Miloševića.

Ти задовољан, Скалоп (за сада) без примедби, идемо даље

Почетком јануара 1991. године, из Савезног секретаријата за народну одбрану у Председништво СФРЈ је стигао војни извештај под називом ,,Информација о неовлашћеном увозу оружја и о формирању паравојних јединица у функцији припреме насилног отцепљења од СФРЈ".

У Информацији је прецизирано да се у Хрватској преко Чазма-транса и Астре илегално набављају оружје и муниција из иностранства, а да су на илегалној набавци оружја и муниције из иностранства и њиховом дотурању у земљу непосредно ангажовани чланови Владе Хрватске, министри за одбрану, унутрашње и спољне послове и њихови органи.

У Информацији се даље наводило да су десетине хиљада потпуно нових аутоматских пушака типа калашњиков и више милиона бојевих метака тајно дистрибуирани на територији Хрватске и подељени искључиво лицима хрватске националности, која су проверени активисти ХДЗ-а, те да су на томе ангажовани и органи Министарства одбране и поједини чланови месних одбора ХДЗ-а, а обезбеђење су вршили припадници специјалних јединица МУП-а Хрватске.

Извештај каже и да је спрегом органа власти у Хрватској и руководећих активиста ХДЗ-а створена и наоружана илегална паравојна организација, сачињена од десетина хиљада лица, којима је подељено и по сто педесет бојевих метака.

Додаје се да је та паравојна страначка организација разрадила комплексне планове за оружане нападе на јединице и установе ЈНА по гарнизонима у Хрватској, те да је организована непрекидна опсервација јединица, објеката и активности у гарнизонима ЈНА, као и да се прикупљају адресе становања и праве спискови старешина ЈНА и њихових породица, и разматрају мере за ликвидацију, за шта су задужени диверзантско-терористички састави који укључују групе за тиху егзекуцију.

У свему овоме можемо јасно да видимо да је у Хрватској формирана страначка паравојна организација, чије постојање је у супротности са Уставом СФРЈ, са законом, али и са међународним конвенцијама, јер очевидно је да се ради о терористима.

Информација је била сасвим објективна, па се у њој налази и извештај о Србима у Хрватској, за које се каже да жестоко реагују на формирање хрватске терористичке паравојске , али и да се део Срба такође илегално наоружава и такође прави спискове активних наоружаних чланова илегалних група ХДЗ-а, те да се на тај начин припрема за противмере, и да због тога постоји опасност од грађанског рата између Срба и Хрвата.

На самом крају Информације се Председништву СФРЈ предлаже да донесе одлуку о наредби за разоружање свих илегалних оружаних састава, да се оружје преда најближим јединицама војске, да лица која су дошла у посед војног наоружања мимо паравојних јединица такође предају своје наоружање, и да они који тако поступе буду ослобођени одговорности, изузев оних лица која су то организовала, а да се војци да овлашћење да спроведе ту наредбу.

Услед тога, 9. јануара Председништво СФРЈ гласањем доноси Наредбу Председништва СФРЈ о одузимању оружја и расформирању паравојних јединица.

Наредба Председништва СФРЈ је била тачно онаква каква је и предложена у Информацији – да се сви нелегални састави морају разоружати, да се све оружје мора предати у року од десет дана, да се врши аболиција свих оних који тако поступе, и да ће бити узети на одговорност само организатори, а да се након истека законског рока од десет дана даје право војсци да одузме илегално наоружање.

Везано за ову Наредбу, на хрватској википедији, страница Распад СФРЈ, стоји потпуна неистина.
Наиме, они масно лажу, пишу неку своју историју, и мешају догађаје.
,,Prva ratna godina počinje zahtjevom Borisava Jovića, jugoslavenskog predsjednika predsjedništva, da JNA bude upotrebljena protiv Slovenije i Hrvatske. Glasovanje predsjedništva 9.1. 1991. završava odnosom 4:4 pošto su srpske pokrajine Vojvodina i Kosovo kao i republike Srbija i Crna Gora gdje je vlast antibirokratskim revolucijama osvojio Slobodan Milošević glasuju za intervenciju JNA, dok su ostale, Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Makedonija i Slovenija protiv."

Ово уопште није тачна информација, јер гласање је завршено 6:2 у корист доношења Наредбе, а да је којим случајем завршено 4:4 - онда одлука не би могла да буде донета, нити би Наредба могла да буде проглашена.
Против су гласали само Дрновшек и Месић, који се правио потпуно блесав, говорећи да у Хрватској не постоји никакав проблем.
Богић Богићевић и Васил Тупурковски су гласали за Наредбу, јер су сматрали да она води добром, пошто даје аболицију свима осим организаторима, па самим тим не захтева репресију него смирује напето стање.

Словенци и Хрвати су одмах одбацили спровођење ове Наредбе.
Хрвати су у почетку предају оружја правдали тиме да је нетачно све за шта се оптужују, нити да је истина да они стварају паравојне формације, него да се ради о јачању њихове милиције, и да је посреди њихова жеља да скрше наводну србску побуну.
За разлику од њих, Срби из САО Крајине су подржали Наредбу и предали су илегално оружје.
Ово је још један пример који показује ко је био за мир а ко за рат, ко је поштовао одлуке Председништва СФРЈ а ко није.

Као што сам написао, Наредба је за своје испуњење давала законски рок од десет дана, а после истека законског рока је војска требало да добије одрешене руке.
Међутим, два дана пре истека законског рока о разоружавању паравојних формација, појављује се по први пут јавно страни фактор.

Амерички амбасадор, Ворен Цимерман, је дошао у Председништво СФРЈ и поручио да се Сједињене Државе неће сложити са недемократским решавањем проблема у Југославији, са употребом силе, а нарочито у вези са наредбом о предаји оружја.
Дакле, САД се нису слагале са одлуком легалних власти СФРЈ, али су се слагале са стварањем паравојних јединица, којима легална држава и власти не смеју ништа.

Цимерманов иступ и став САД су дали крила Месићу, па је он дан пре истека законског рока о разоружавању покушао да врда и да уцењује, али о томе ћу више у наредном посту.
Иначе, у овом посту нисам споменуо Шпегеља, али цела ова прича је повезана са афером Шпегељ, која је јавности обелодањена 25. јануара 1991. године, што значи да се примичем ка том датуму.

За крај овог поста додаћу и то да су Хрвати у то време почели обрачун и са Србијом, и становницима Србије.
Тачније речено, Влада Републике Хрватске је била донела Одлуку о плаћању посебних такси на имовину грађана који живе у Србији.
У пракси је то значило да ако си грађанин Србије и имаш било какву непокретну имовину било где у Хрватској - онда плаћаш посебан увећан харач новоусташама.
Такву дискриминаторску одлуку је оспорио Уставни суд СФРЈ, али се Хрвати на то нису обазирали.

Quote from: varvarin on 06-09-2018, 13:34:40
Moram da primetime da ti je ovo vrlo dobar pregled događaja.
A na tim prvim višestranačkim izborima u Srbiji ja sam glasao - jasno - za Miloševića.

pa jasno 

jeote, kakva se ekipa skuplja ovde, ovo više nije fantastični već horor forum

Погодило те разбуцавање лажи са хрватске википедије?

slabo čitam wikipediju, što bih i tebi savetovao. više me onako uveseljava da gledam ovaj vaš bal vampira samo tako nastavite, na netu ste najbezopasniji