ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ha-ha, D!
Osetljiva na nepostojeći feminizam!
Ona bi da snimi kako Banović Strahinja sedi kući i hekla čarape dok Anđa sa Milicom šljoka vino, pa dođe Fata i mazne joj frajera. A onda ova ode počupa joj kosu i nafleka ovoga što nije završio pletenje!
Ej bre, pa to ti ni Brnabićka ne bi finansirala !

Man se ženo ćorava posla, vidiš da je i novi Oušn femini verzion prso ko bas, nikom se to ne gleda!

Žene gledaju španske serije koji će frajer više testosterona da prospe a ne obrve da čupa, aman.

Normalne žene oće mudonje da ih spasavaju i mlate jedni druge oko njih, ne da se one kecaju da pljačkaju banke itd...

A i šta će im lova? Da kupe dilda extralardž long live battery?
Nema sexa dok te baja ne cimne za kosu otpozadi i pljesne po dupencetu da pocrveni!... a to nijedan feministički alat ne može... 😉

A Wonder Woman?? Novi Star Warsovi?? A imaćemo uskoro i Kapetanicu Marvel..

Sve su dobre za pljeskanje po guzi!

Forum za seksualne frustracije je preko puta.

Gender equality anyone?

Čini mi se da pamtim da su dva ili tri lika banovana odavde samo zbog toga što su te nazivali seksualno frustriranom... 

Moj utisak je da D. priča u nekim uopštenim kategorijama ovde a da se ne bavi konkretnim povodom. Tako da je ova rasprava malko jalova zbog toga... Takođe, čini mi se da ne poznaje previše kako funkcioniše proizvodnja filma ni kod nas ni u Evropi pa iz svega izvlači neke opšte zaključke koji nemaju mnogo veze sa ovim o čemu pričamo. Na primer:

Quote from: Cecilia Payne on 26-09-2018, 22:18:42

Daj izvor za tvrdnju da u "većini evropskih zemalja niko ne snima film bez pomoći države"?

Ja sam mislio da je to opštepoznato, ali za svaki slučaj:

https://rm.coe.int/public-financing-for-film-and-television-content-the-state-of-soft-mon/16808b6dee

QuoteHowever, as can be noted in the section on the public funds' income, national/federal funding
institutions accounted for most of the incoming resources in Europe (a yearly average of EUR 1.9
billion, or 74.9% of the total), while sub‐national and supranational funds amounted to a yearly
average of EUR 473 million and EUR 161 million, respectively.

Ovo sve ostalo je nekakva opšta priča o tome da ne treba kukati nego se boriti, da države nema pa od nje ni ne treba čekati novac itd., što mi sve nekako nije vezano za stvarnu diskusiju ovde gde ipak imamo situaciju u kojoj je jedno državno telo stavilo na raspolaganje finansije a onda izvelo vaninstitucionalni potez da te finansije (i obaveze vezane za njih) povuče i da je legitimno da jedan od autora misli da ovo nije fer.

Olja B. na ovu temu:

https://vesti.istinomer.rs/vesti/2018/09/27/krik-za-pomoc-iz-filmskog-centra-srbije/?utm_source=twitter&utm_campaign=always_on&utm_content=sta_je_nego

Quote"Bez ikakvog umotavanja nam je saopšteno da su za stvaranje takve situacije odgovorni 'određeni mediji', odnosno 'tabloidna hajka' kojom je film pre početka snimanja prepoznat kao antisrpski, a koja je prošle nedelje 'kulminirala upadom u prostorije FCS-a'. 'Čak i laiku je jasno da UO FCS-a nema nadležnosti da zabrani snimanje bilo kog filma, niti bi iko u Upravnom odboru imao takvu želju ili nameru', saopštio je UO. Zar ovo nije i za najveće laike dramatično upozorenje o tome u kakvoj zemlji živimo? Šta je nego krik za pomoć objava da FCS nema nadležnost da zabranjuje snimanje bilo kog filma – ali da tabloidi i Simo Spasić imaju?! Dimitrije Vojnov upozorava da je ovo prva zabrana filma posle 55 godina i ja mu verujem. Ali mi se ne čini manje jezivom činjenica da je prvi put jedna institucija priznala ko vodi kulturnu politiku u Srbiji! Verujem da je 'čak i najvećem laiku', a naročito predsednici UO, jasno ko uređuje 'određene tabloide' i po čijim nalozima se započinju i obustavljaju hajke. I da nijedan 'Simo' nikada nigde nije niti će upasti jer mu je sinulo. Mislim da nije fer da bilo ko svoje ćutanje pravda time da 'nema dovoljno informacija'. Šta bi trebalo još da piše? 'Istina je da smo morali da raskinemo ugovor jer je ovo preraslo u ludilo. 'Ovi' očigledno nemaju nameru da se povuku, razvlačiće nas po naslovnim stranama, neće se skinuti sa vrata ni nama ni autorima, ko zna na šta su sve spremni, koje sve grupe da šalju na objekte na kojima će se film snimati, niko neće smeti da popije kafu s bilo kim iz ekipe, a kamoli da se pojavi kao sponzor...'. Čak i kada bi ovakav tekst osvanuo, ništa se ne bi desilo. Onaj ko odbija da se pobuni bi i dalje tvrdio da mu nije jasno šta se desilo i da li je to cenzura. Ako bismo pitali: 'Šta još treba da bi ti bilo jasno', odgovor bi bio: 'Ne razumem ko su to Ovi'."

Zar ne misliš da je ova priča zabasala i da ne koristi ni Kriplu? I podrška je teg na nogama kad izgubi smisao.

Ne mislim, ali ako je tako, naravno da očekujem da mi Kripl kaže da malo oladim.

јеботе, дал је то овај симо спасић?!

https://www.republika.rs/vesti/drustvo/70782/simo-spasic-okrsaju-suprugom-sandra-vredjao-sam-simo-svaler-prodavao-albancima

Bjelogrlić o slučaju filma "Mezimica": Moralna kriza društva

http://rs.n1info.com/a423395/Showbiz/Showbiz-vesti/Bjelogrlic-o-filmu-Mezimica.html

QuoteMoj utisak je da D. priča u nekim uopštenim kategorijama ovde a da se ne bavi konkretnim povodom. Tako da je ova rasprava malko jalova zbog toga... Takođe, čini mi se da ne poznaje previše kako funkcioniše proizvodnja filma ni kod nas ni u Evropi pa iz svega izvlači neke opšte zaključke koji nemaju mnogo veze sa ovim o čemu pričamo. Na primer:

A meni se čini da Meho manipulativno ubeđuje posetioce foruma u moje neznanje i jalovost diskusije skrivenim napadom na ličnost, da bi, sa jasnom namerom, razvodnio diskusiju i prebacio je na teren jalove rasprave za koju optužuje sagovornike. Srećom, tražila sam mu argument u prethodnom postu koji je on, opet srećom, i obezbedio, pa možemo da se vratimo na temu i razgovaramo o argumentu, a ne o mom neznanju.

Dakle:

Quote from: Meho Krljic on 27-09-2018, 09:29:09
Ja sam mislio da je to opštepoznato, ali za svaki slučaj:
https://rm.coe.int/public-financing-for-film-and-television-content-the-state-of-soft-mon/16808b6dee

Na stranu perfidni niski udarac ("ovo je opštepoznato, ali, eto, ti, neobrazovana, to ne znaš, pa da te poučim"), citat koji si ostavio dokazuje samo da je udeo država u finansiranju filmske umetnosti (nisam čitala ceo tekst, samo citat) veći u odnosu na druge fondove i ne dokazuje da "niko ne snima filmove bez pomoći države" (kakva bombastična izjava). Možeš da izvučeš takav zaključak sa prezentovanog linka, naravno, ali samo ako si Maja Gojković, na primer.

QuoteOvo sve ostalo je nekakva opšta priča o tome da ne treba kukati nego se boriti, da države nema pa od nje ni ne treba čekati novac itd., što mi sve nekako nije vezano za stvarnu diskusiju ovde gde ipak imamo situaciju u kojoj je jedno državno telo stavilo na raspolaganje finansije a onda izvelo vaninstitucionalni potez da te finansije (i obaveze vezane za njih) povuče i da je legitimno da jedan od autora misli da ovo nije fer.

Raskid ugovora nije vaninstitucionalni potez. Naprotiv. Ali to sam već ranije napisala.

Nije poenta u otimanju svog novca od mafije, poenta je u borbi protiv mafije. Ako će Dimitrije i kompanija da kukaju samo kada se nepravda njima lično desi, i to zbog postupka, a ne sistema, onda će im se i sledeći put desiti isto. Dakle, ako govorim o borbi protiv pravog uzročnika, to je i te kako u vezi sa diskusijom ovde. Ali možeš da nastaviš sa pokušajima da diskredituješ sagovornika i diskusiju latentnim niskim udarcima, ko sam ja da ti branim ružne navike u diskusijama? 

Ne znam što ti konstantno imaš paranoju da te neko "latentno" napada ili da ti "perfidno" podmeće. Vrlo eksplicitno sam rekao da mi se čini da ne znaš mnogo o temi o kojoj se raspravlja - tome šta javno finansiranje znači ne samo za filmove u Srbiji, nego i u Evropi - i da zato pričaš u nekim opštim kategorijama a ne o konkretnom slučaju koji imamo pred sobom. I onda tako i pričaš o nekoj apstraktnoj borbi protiv mafije a ne o konkretnoj situaciji jer, koliko shvatam, ne vidiš da je sporno da se država izvlači iz finansiranja filma time što, magično, dolazi do sporazumnog raskida ugovora tako da odor FCS ne mora o ovome uopšte da raspravlja a posle se ni režiser ni producent ne pojavljuju u javnosti da išta o tome pričaju. Dakle, ne pričam latentno ili perfidno, pričam da ne poznaješ širi kontekst, da iz nekog razloga ne priznaješ konkretan problem i da zbog toga rasprava ide u nekakvim naklapajućim opštim smerovima.

Dakle, osim što sam neznalica, sada imam i paranoju, a paranoišem da me latentno napadaš na ličnoj osnovi? Pa lolčina.

Rezime onoga što si već rekao, kao ni argumentum ad hominem, nije argument. Niti će ponovljene tvrdnje postati istina, ma šta Gebels tvrdio.

Dakle, nemaš odgovor na moj argument da raskid ugovora nije vansistitucionalni potez i nemaš odgovor na namerno pogrešno protumačen tekst o finansiranju filmova u Evropi?

Upravo i govorim o širem kontekstu, Majo Meho: širi kontekst je sistem. Ako se buniš samo kada se tebi desi nepravda, a dotad i sarađuješ sa mafijom, konkurišući kod mafije za finansiranje, ovakva sranja su neminovnost i ponavljaće se sve dok ne izađeš iz začaranog kruga i pobuniš se protiv sistema. Ne znam šta tu nije jasno. Konkurisali kod mafije, igrali po njenim pravilima, mafija vas zavrnula, po svojim pravilima. Čudna mi čuda.

Da si ti rekla samo ovo iz poslednje rečenice niko tu ne bi ništa imao da prigovori. Ali ti si u fazonu da raskid ugovora na ovaj način nije zabrana itd. što je, pa, trolovanje, tako da...

Quote from: Meho Krljic on 27-09-2018, 20:51:52
što je, pa, trolovanje, tako da...

Sad sam i paranoični trol neznalica? Ružne navike se samo umnožavaju... Umeš li da diskutuješ bez manipulacija uopšte, pitam se?

U mafijaškom svetu, kada igraš po mafijaškim pravilima - nije zabrana. Mafija neće da te finansira, ali ti ne preti ubistvom ako snimiš film, niti preti da će da ubije tvoje gledaoce. Snimi film, za druge pare.

Čak i da ovde postoji neka država: raskid ugovora između države i producenta ne bi bila zabrana filma. "Zabrana filma" bi bila zabrana svakog finansiranja + zabrana emitovanja pod pretnjom lišavanja slobode.

I sada, kada se stvarno bude desilo da "država" nekome zapreti zatvorom ako snimi ili prikaže film, javnost će biti totalno anestezirana. Bili, videli, ništa novo. Dok režiser/scenarista/producent/glumac trunu u zatvoru. Pažljivo se koristite terminima u autokratiji. Imate odgovornost prema kolegama. Nije samo vaš interes u pitanju.

... ili se borite protiv autokratije, ako ste stvarno uvereni da su vam zabranili film. U interesu svih jer zabrana umetnosti se tiče svih nas.

Osećam se neprijatno kad moram da se složim sa Milunkom.

Dobro, samo kad smo postigli nekakvu harmoniju disonance ovde 

Kontrapunkt je čudo.

Quote from: Milunka Savić on 27-09-2018, 20:59:32
U mafijaškom svetu, kada igraš po mafijaškim pravilima - nije zabrana. Mafija neće da te finansira, ali ti ne preti ubistvom ako snimiš film, niti preti da će da ubije tvoje gledaoce. Snimi film, za druge pare.

stvarno ljudi, dokle više saradnja sa tom mafijom. Pitajte Željka Mitrovića ili Miškovića da finansiraju!!!

Mehina podrška prijatelju i odbrana principa traju do prve krivine.

Realno, ko će da finansira film prokazan od ovog i ovakvog režima koji se surovo obračunava sa protivnicima koje paranoično vidi svuda i kad mu se ne suprostavljaš?

Pa taj mora biti u nedostatku mozga ili nedostatku volje za životom... a poznato je da ljudi koji ne znaju šta će s parama, ti nesuđeni finansijeri vajni, često oboljevaju od prvog ili drugog ili kombinacije. 

De facto je film zabranjen jer su mu je uskraćena jedina mogućnost da bude ikad snimljen.

Moj utisak da je neko zin'o više nego što može da lapne.

Quote from: Milunka Savić on 27-09-2018, 21:54:20
Mehina podrška prijatelju i odbrana principa traju do prve krivine.

?? U kom smislu? Moja je podrška njemu neupitna, samo nema razloga da se dalje natežemo oko semantike. Argumenti su izneseni sa obe strane pa ponvoljeni i nema potrebe da idemo dalje kad nema stvarne rasprave.

Dobro je.

Quote from: Meho Krljic on 27-09-2018, 22:22:05

Quote from: Milunka Savić on 27-09-2018, 21:54:20
Mehina podrška prijatelju i odbrana principa traju do prve krivine.

?? U kom smislu? Moja je podrška njemu neupitna, samo nema razloga da se dalje natežemo oko semantike. Argumenti su izneseni sa obe strane pa ponvoljeni i nema potrebe da idemo dalje kad nema stvarne rasprave.

ma kako nema rasprave, misim kaće više da se raskrsti s tom mafijom i ode kod Željka Mitrovića, koji je poznati anti-mafijaš?

Čekam odgovor do jutra!!!

A Fox navalio da štancuje:

New 'Deadpool' Movie Gets December Release at Fox

Kao fan Spike Leeja mogu da kažem da je on imao tri faze u karijeri - prvu kada je pravio filmove koji su bili odlični i važni, drugu u kojoj je pravio filmove koji su samo odlični i treću kada je tragao i za jednim i za drugim kvalitetom. BLACKKKLANSMAN je film kojim se on na neki način vraća i jednom i drugom kvalitetu svojih najboljih filmova, s tim što film nije baš odličan i nije baš toliko važan.

Naime, BLACKKKLANSMAN je pitak, interesantan, duhovit, na momente bombastičan "joint Spike Leeja", ali je isto tako predug, suviše zaljubljen u nebitne delove materijala, narativno raštrkan na gomilu razlitičih misli samog autora, stilski istovremeno sveden pa onda iznenađujuće barokan, istovremeno pamfletski i analitičan, realističan i naivan. Dakle, ima tu svega i svačega što nije baš najskladnije uklopljeno u celinu. Ali, Spike Lee sada već zaslužuje epitet autora, i uprkos tome što odavno nije snimio "odličan" i "važan" film, BLACKKKLANSMAN dovoljno snažno udara da se sve ove "neravnine" mogu pripisati autorskoj nameri i svesnom kršenju estetskih postulata, a ne greškama. Dakle, utisak tokom gledanja filma je bitno snažniji od njegove strukture i opšteg estetskog sklada.

Međutim, ono što je u ovom filmu ključno zapravo i nije stil, niti forma u bilo kom značenju tog pojma već "značaj". I tu je Spike Lee možda u najčudnijoj poziciji u svojoj dosadašnjoj karijeri. Naime, Lee je snimio svoj već Xti film o rasizmu i Yiti film o aktivizmu boraca za slobodu afroamerikanaca. BLACKKKLANSMAN je u tom pogledu nešto što nije naročita novina u tom opusu. Međutim, ovo je film koji deluje kao da nije u službi afroameričke emancipacije ili podsećanja na njihove nevolje, već kao oružje u borbi protiv Donalda Trumpa.

Stoga, ne samo da Leejeva rekonstrukcija nije sasvim istorijski dosledna, već istoričari kažu da su izmene takve da upravo više aktiviraju bele likove. S druge strane, period kada David Duke postaje veliki čarobnjak KKK jeste vododelnica kada ova ozloglašena grupa pokušava da se "umije" a da ne izgubi svoje tvrdokorno članstvo i da svoju podršku stavi na raspolaganje mejnstrim političarima.

Stoga jeste ovo film o bizarnoj anegdoti kako se crnac ubacio u KKK koji čine moroni koji misle da mogu da prepoznaju kako crnci govore, i jeste film o dva paralelna aktivizma, ali je i film o trenutku kada KKK kreće da planira svoj pohod u američku mejnstrim politiku.

Stoga Spike Lee ovaj joint zapravo radi praktično poptuno u okvirima holivudskog mejnstrima u kome je on ranije proširivao područje borbe svojim aktivizmom, a danas praktično ulaže svoj aktivizam u opštu anti-Trump aktivnost. Time se naravno BLACKKKLANSMAN ispostavio i kao Leejev put nazad u holivudsku prvu ligu ali i festivalski krug.

Denzelov sin je odličan kao policajac koji je infiltrirao Klan preko telefona a Adam Driver kao partner koji da predstavlja "uživo". Topher GRace se trudi da ne bude previše karikaturalan kao mladi David Duke ali to je zaista jako teško. BLACKKKLANSMAN se završava mučnim snimcima nasilja sa američkih ulica i napadima ujedinjenih ekstremista na proteste, i u obradi tog materijala, Lee ponajviše pokazuje onaj svoj stari duh, kada na slici autentične žrtve ispiše REST IN POWER.

* * * / * * * *

 LUIS AND THE ALIENS je nemačko-luksemburško-danski animirani film koji su režiral oskarovci Braća Lauenstein u saradnji sa Sean McCormackom. Reč je o tehnički relativno rudimentarnom animiranom filmu namenjenom deci, sa animacijom koja je pre dvadesetak godina mogla biti relevantna ali danas nije, no očigledno prolazi čak i u bioskopskoj dristribuciji jer je distributerska mreža gladna mejnstrim animacije.

U ovom slučaju, film je evropski ali je smešten u Ameriku jer je očigledno to tržišna uslovnost, i govori o dečaku sinu poznatog UFOloga koji jednog dana pored svih uobičajenih nevolja koje ima kao otpadnik još i postaje protagonista avanture sa tri vanzemaljca koji su stigli na Zemlju.

LUIS AND THE ALIENS je mahom baziran na polovnim elementima zapleta uzetim iz filmova u rasponu od GALAXY QUESTa pa nadalje, ali nažalost nijedan od tih pozajmljenih elemenata ne osvežava i ne podiže na neki viši nivo. Naprotiv, pozajmice su evidentne a efekat je manji nego kad smo to gledali prvi put.

Međutim, ako imamo u vidu da deca ipak mnoge od tih filmova tek treba da vide, onda LUIS AND THE ALIENS verovatno više zadovoljava soju inicijalnu ciljnu grupu nego mene koji na kraju verovatno nisam bio ni planiran kao gledalac ovog filma.

* * 1/2 / * * * *

MY HUSBAND'S DOUBLE LIFE Jonathana Englisha dolazi iz iste produkcije televizijske mreže Lifetime iz koje je došao i MY DAUGHTER IS MISSING. English je engleski expat nastanjen mahom u Beogradu koji je imao izvesno DTV iskustvo kao reditelj i producent. MY HUSBAND'S DOUBLE LIFE je međutim po svom produkcionom nivou bitno ispod onoga što je do sada radio. Recept je sličan kao u MY DAUGHTER IS MISSING, tri angloamerička glumca, i sve ostalo srpska radna snaga, Beograd glumi Pariz, sve vrlo vrlo svedeno, kamerno. I kao TV film to manje-više funkcioniše, ali pod tom časnom etiketom TV filma ovde uzimam ipak njegovu najskromniju formu, dakle ne BBC ili HBO, pa ni RTS već Lifetime. Oba pomenuta Lifetime filma dele istog scenaristu, s tim što je English ipak upoznatiji sa kretanjima na našoj sceni pa je njegov TV film slikao iskusni Dušan Joksimović, i sa proaktivnijim DPjem krajnji rezultat ne izgleda kao slabija studentska vežba.

Ovakvi kamerni neo noir krimići bili su bitan deo ponude TV filmova sredinom devedesetih i sporadično su ih čak pisali ozbiljni scenaristi. Ipak, ovog puta, rekao bih da je najveći preokret u ovom scenariju to što se preokret nikada ne desi. MY HUSBAND'S DOUBLE LIFE nije ni u jednom estetskom domenu interesantan ali je za filmadžije zanimljivo da vide kakve low key produkcije i kako u pojedinim momentima biva rešeno pitanje snimanja Pariza u Beogradu.

Mehmete, ako nisi kupio Kinoteku br. 18, jedan od tekstova iz strip specijala -

http://www.nspm.rs/kulturna-politika/iskorak-srpskog-filma-u-superherojski-zanr-hvatanje-prikljucka-ili-povratak-kuci.html?alphabet=l#yvComment203778

HACERSE MAYOR Y OTROS PROBLEMAS Clare Martinez-Lazaro je izvanredna španska romantična komedija o neudatoj ženi koja je već na pola puta između tridesete i četrdesete godine kada postaje opterećena raznim anksioznostima oko svog statusa i potomstva. Ovaj jednoipočasovni film je kao dinamična verzija nečega što je Judd Apatow radio u svojim najboljim danima, dakle u vreme KNOCKED UPa, pojednostavljeno, efikasno, šarmantno.

U vizuelnom pogledu film je jednostavan ali ekspresivan, ostavlja prostor glumcima za igru, rediteljski postupak je jasan a melodramski i komični elementi su skladno uklopljeni u celinu. U svakom slučaju, HACERSE MAYOR Y OTROS PROBLEMAS je nešto što bi naša publika svakako volela da vidi jer ima potencijala za crossover. Isto tako, uticaj savremene američke komedije, a naročito komičarki koje vole da se zezaju na svoj račun je evidentan u liku koji igra Silvia Alonso, iako bitno mlađa od junakinje Emme.

Vito Sanz ponovo igra glavnog junaka, kao kod Mateo Gila, i uz Danija Roviru koji je španski Hugh Grant, on se nameće kao njihov Seth Rogen.

* * * / * * * *

THE FIRST PURGE Gerarda McMurraya. Moram priznati da će mi biti žap ako ovo zaista bude poslednji PURGE film kako ga najavljuju. U ovoj priči, Purge se tek prvi put odvija, kao eksperimentalni program novog režima u SAD, i naučnici ga sprovode u jednom kraju u Njujorku.

Kraj je naravno geto, mahom naseljen afroameričkom sirotinjom, podeljen na nemoćan narod i kriminalce.

Kada krene Purge, kreće i jedna jako lepa geto akcija. Film ne mogu porediti ni sa JUDGEMENT NIGHTom niti sa ENEMY TERRITORY Petera Manoogiana, ali ima ponešto od ta oba filma.

Ovo je pošteno urađen niskobudžetni exploitation, sa vešto upotrebljenim arty poštapalicama kad god nestane novca i harizmatičnom podelom koja nosi celu stvar.

Marisa Tomei igra jednu od naučnica koje rade na projektu Purgea kao eksperimentu i istinski veruju u tu ideju, ali njen lik nije do osnovnog tkiva filma.

McMurray se odlično snašao sa skromnim budžetom i THE FIRST PURGE je mali prljavi akcijaš kakav uvek prija.

* * * / * * * *

A SIMPLE FAVOR Paula Feiga je ekranizacija romana Darcey Bell koja pokušava da se pozicionira negde na pola puta između GONE GIRL i WILD THINGS i na kraju od oba filma preuzima sve one najslabije elemente. Naime, WILD THINGS je film koji volim i rado mu se vraćam ali pošteno govoreći, to je film svog vremena, to je jedna barokna nadogradnja celokupnog neo noir mitosa započetog početkom devedesetih, kada je John Dahl još uvek snimao filmove a Wachowski još uvek bili braća. Vratiti se nazad u taj polu parodični, polu-hipersetetizovani vajb samog kraja devedesetih, danas deluje smešno ako nije urađeno maestralno, a nije.

Paul Feig jeste pokušao da ne snima ovaj film kao komediju, ali u ključnim momentima on prosto poentira kao reditelj komedije i od toga ne može da pobegne. Priča ne samo da ne može da se održi u čitavom nizu suprotstavljenih tonova u kojima je Feig izlaže, već sama realizacija pati od niza manjkavosti. Anna Kendrick u glavnoj ulozi naprosto nije stabilno vođena. U nekoliko navrata zapada u svoje slepstik manirizme bez ikakvog razloga, i izlazi iz lika nesigurne žene koja je rada da se našali na svoj račun u full blown karikaturu. Blake Lively s druge strane nikako ne uspeva da profunkcioniše kao fatalna žena koja pokušava da uradi prevaru sa osiguranjem jer i njen lik neprestano potkopava odrđena doza parodija.

Naravno, Feig se ovde svesno koristi parodijom ali ne uspeva da napravi celinu u kojoj se kroz parodiju možemo vezati za likove. Kada je tome doda skandalozno slaba podela muških junaka, A SIMPLE FAVOR postaje film koji prosto može da se gleda samo zbog očajničkog i grčevitog nabacivanja preokreta i nekog melodramskog i tilerskog ekscesa i praktično ni zbog čega drugog.

Propuštena je prilika da Anna Kendrick da zrelu i artikulisanu ulogu iako smo se puno puta uverili da onda to može a Blake Lively propušta još jednu meč loptu da se lansira u superstardom. A SIMPLE FAVOR nije tentpole film i nije percipiran kao neuspeh, ali čini mi se da fundamentalno nikome nije doneo ništa novo u karijeri.

* * / * * * *

JOHNNY ENGLISH STRIKES AGAIN je treći deo u franšizi koja parodira Bonda. Rowan Atkinson je ponovo tu kao Johnny English, najgori tajni agent kog ima Njeno veličanstvo. Ponovo se desila havarija, ovog puta cyber-napad usled kog je samo on preostao kao neotkriven agent da se pošalje u akciju.  Johnny English zahvaljujući Atkinsonu i rafinmanu Working Titlea uvek ima neki nivo, međutim, ono što je kontradiktorno unutar samog lika jeste mešavina neznanja, nekompetencije i samouverenosti. Atkinsonovi signature likovi su Mr Bean i BlackAdder a English je negde između njih. On nije beskrupulozan i prevuiše pametan za svoje dobro kao BlackAdder a nije ni potpuno lišen svesti šta mu se dešava kao Bean. Međutim, Atkinson ga igra bliže Beanu nego BlackAdderu i onda svaki trenutak "lucidnosti" ovog junaka deluje kao "izdaja" lika. Kontradiktornost Englisha kao lika proističe iz toga što bi on trebalo da bude fizički slepstik komična karikatura kao Bean i pretenciozni moron kao BlackAdder, ali nekako te dve stvari kao da se javljaju na smenu u ovom liku.

Isto tako kontekst u kome se sve ovo dešava bi trebalo da bude spoj Bond-filma u kome umesto Bonda imamo junaka koji je onakav kako sam ga opisao, ali je onda i svet oko njega malo učinjen komičnijim, ublažen. U tom pogledu, zanimljivo je napraviti poređenje sa THE SPY WHO DUMPED ME u kome je urađeno upravo to, dakle dve komične junakinje su ubačene u straight up bornovski zaplet i bornovskim konsekvencama u pogledu krvoprolića, potera itd.

JOHNNY ENGLISH u tom domenu ipak ostaje negde soft. Parodiranje žanra dodatno je usložnjeno time što se u međuvremenu pojavio KINGSMAN koji je vratio eksces ranih Conneryjevih Bondova i upario ih sa smrću engleskog džentlmena kao pojave u Britaniji kojom se širi siromaštvo i socijalno raslojavanje.

Otud, JOHNNY ENGLISH koji je krenuo 2003. godine sam po sebi ima potrebe za rebootom jer su se i Bond i bondoliki filmovi i parodije u međuvremenu transformisali. Recimo brogrammer kao negativac kakvog imamo u JOHNNY ENGLISH RETURNS je već viđen u KINGSMANu a namere su slične negativcu iz SKYFALLa.

Film nudi nekoliko genijalnih set-pieceova, koji su manje-više prodati u trejleru. Iskreno, gledao sam film pod velikim stresom i dekoncentrisanim nekim vrlo intenzivnim događajima, pa ne mogu da kažem da sam mogao da mu se u potpunosti prepustim, ali da, svakako da David Kerr, prekaljeni britanski TV rediteljn uspeva da konstruiše nekoliko briljantnih set-pieceova gde bih naročito izdvojio onaj sa VR naočarima koji će sa ponosom moći da pokazuje unucima.

Činjenica da je film zahtevao moj angažman, da se malo ubacim u rapsoloženje, svedoči da ipak nije reč o nepogrešivo napravljenom delu. Dakle, podrazumevao je određenu investiciju za koju ja nisam snage i uslova. S druge strane, ni publika oko mene nije baš bila raspamećena od smeha, ali smejala se tamo gde je film zaslužio.

Sa Atkinsonom se vrlo retko zaista može pogrešiti, pa tako i JOHNNY ENGLISH RETURNS isporučuje ono što treba. Ali ne i sve ono što bi mogao.

* * 1/2 / * * * *

HONG HAI XING DONG veterana Dantea Lama na zapadu je poznat kao OPERATION RED SEA. Reč je o filmu koji promoviše snagu kineskih ekspedicionih snaga i može se posmatrati kao niska akcionih set-pieceova u kojima kineska vojska oslobađa taoce i radi razne druge "mirotvoračke" stvari u Saharskoj Africi. Manje-više to je ideja iza ovog filma i kada krene akcija, Danteu Lamu su na raspolaganju sva sredstva, od arsenala kineske vojske do arsenala filmske tehnike. Antologijskih akcionih scena nema, ali ima nekih zanimljivih rariteta - recimo bitka modernih tenkova tokom peščane oluje koja ne može a da ne bude jako jako zanimljiva. Ima tu i urbanih obračuna, a Dante Lam ih radi kao Michael Bay, nikada ne dostižući pointilizam eksperimentalnog filma ali sa sličnom frenetičnošću verlikog broja kamera i velikog broja rezova.

Neke naročite priče pa ni ideologije naročito nema. Ovaj film je pokazna vežba pripremljenosti kineske armije i razvoj likova je sveden ispod minimuma, pa čak i onih tipičnih barrack odnosa gde imamo tipske junake. U tom smislu ovaj film je hendikepiran jer nema apsolutno nikakvog odnosa prema junacima, ali nema ni lažiranja postojanja nekakve priče. Ona je ovde opravdanje za povezivanja set-pieceova i ne razvija se više od toga.

Koga takva stvar zanima, ima šta da vidi.

* * / * * * *

šta je uopšte anti-serbian (anti-ko god) movie? digla se kuka i motika na teret, mezimica je kolaterala. prilično bizarno.

https://www.rferl.org/a/drama-plays-out-at-serbian-film-agency-accused-of-anti-serb-bias/29516499.html

Po nekim tim takvim kriterijumima Avengeri su najantiamerikanskiji filmovi ikad, sve go vladar iz senke ne zna se ko je veći moron, najveći heroji protiv establišmenta, pa opet svi gledaju. Jedino ovde mrk...

Ljudi, kako već rekoh, u dve reči. Danas ne sme da se snima film gde su Srbi negativci, iduće godine ne sme da se prikaže film u kom su Albanci negativci. I to je ukratko to. No, mislim da je iduća sedmica po mnogo čemu ključna i da će tokom nje svaka zverka pokazati svoj trag...

Sme, ali ne za novac građana. Autokratski i diktatorski, ali ne i apsolutistički.

Jonas Akerlund's heavy metal movie "Lords of Chaos" has been acquired by indie distributor Gunpowder & Sky who are in final negotiations. A Fall release is likely at this point for the film which premiered at Sundance.

Set in 1987, the story chronicles the birth of Mayhem, the notorious Norwegian black metal band that wore corpse paint, burned down churches and was involved in brutal murders. Rory Culkin, Emory Cohen and Jack Kilmer co-star.

Colinda Bongers i Thijs Meuwese napravili su postapokaliptični akcijaš MOLLY kao jedan od onih filmova u kojima gledalac naprosto ne veruje da snimljen za više nego skromnih 310 000 dolara. Ova cifra deluje kao laž ne samo zato što je ono što vidimo na ekranu raskošnije od toga, već pre svega zbog veštine i kreativnosti ljudi iza kamere za koju je prosto neverovatno da do sada nije upregnuta na poslovima nekih ambicioznijih i bogatijih producenata.

MOLLY ne nivou priče ne nudi ništa naročito novo. Prikazuje naslovnu junakinju koja luta kroz postapokaliptičnu pustoš, susreće razne bande među kojima je i jedna koja otima ljude i vodi ih da služe u cage fightovima na koje se pali i kladi rulja na obližnjim naftnim platformama.

Način na koji je ova priča realizovana međutim uspeva da je digne na mnogo viši nivo. MOLLY donosi briljantan i snalaljivo sproveden produkcioni dizajn, atmosfera je vrlo efektna, a akcione scene su kroz glumu, koreografiju i mizanscen, uz puno umešnosti da se stvar reši "u kameri" i mininalni doprinos CGI takve da Bongers i Meuwese bez problema mogu da se kandiduju za režiju filma o X-23 ako bi se radio u R-ključu LOGANa.

Da li je sledeća adresa za ove reditelje Holivud zaista ne znam ali bih se iznandio ako u jednom trenutku ne bude. Isto tako, ako imamo u vidu šta su pokazali sa ovako limitiranim sredstvima, voleo bih da još neko vreme koriste slobodu koju omogućuje rad u Evropi.

Posle dužeg vremena, Holandija nudi nekoliko novih reditelja na koje treba obratiti pažnju. Posle decenija u kojima je najpre služila kao lokacija, sada ponovo počinje da izbacuje zanimljive i snalažljive talente na polju žanrovskog filma.

* * * 1/2 / * * * *

РЕШЕНИЕ О ЛИКBИДАТСИИ Aleksandra Aravina je film izmontiran iz televizijske serije o akciji FSB kada je likvidirao Šamila Basajeva. Ova akcija FSB još uvek je predmet kontroverzi a ovaj film nudi jednu od varijanti kako je ta akcija sprovedena. Film je relativno skromno realizovan u pogledu budžeta. Narativno je efikasan ali bez previše energije i harizme sve do same završnice kada krene sama akcija likvidacije tokom koje stvari postanu uzbudljivije.

Gledao sam ga u bioskopu i svakako da ga tamo ne treba juriti jer ne dobacuje do velikog ekrana. Ipak je ovo manje-više dno kace ruskog patriotskog filma. Međutim, mislim da će ovo biti rado gledan film na malim ekranima, na televiziji pre svega, i u ovoj formi i kao televizijska serija.

Producent filma je Karen Šahnazarov i on je posetio Beograd na premijeri.

* * / * * * *

SMALLFOOT Kareya Kirkpatricka i Jasona Reisiga je novo ostvarenje Warner Animation Groupa koja nastavlja da oblikuje njihov autentični doprinos savremenom bioskopskom formatu animacije. Po knjizi Sergio Pablosa koji je imao velike uspehe sa kompanijom Illumination i priči Johna Reque i Glenna Ficarre koji su pre uspeha sa igranim filmovima dali značajan doprinos animaciji, između ostalog baš Warnerovoj, napravljen je vrlo zanimljiv film koji nudi neobično zrelu priču i pouke za najmlađe gledaoce.

Slično STORKSu, i SMALLFOOT se bazira na inverziji. Jetziji zaista postoje i za njih su ljudi ono što je Bigfoot za nas. U određenom smislu jasno je da SMALLFOOT ima direktno nadovezivanje na klasični Warnerov kratkić THE ABOMINABLE SNOW RABBIT iz 1961. godine. Jetiji međutim uprkos bizarnom ali efikasnom sistemu uverenja i navika imaju i disidente u svojim redovima koji veruju u postojanje ljudi i osporavaju razne dogme. Jedan od stabilnih članova društva dolazi u kontakt sa ljudima, sa Smallfootima, i odlučuje da otkrije svet koji je dugo skrivan od Jetija.

Autori SMALLFOOTa koncipuirali su film kao animirani mjuzikl. Dakle ima nekoliko muzičkih numera, ali u osnovi ovde se susreću karakteristični Warnerov stil animacije sa obiljem bizarnog humora i crnjak-gegova, sa sve detaljima koji bi nas obradovali u filmu o Peri Kojotu i Ptici Trkačici. Na sve to se dodaje još jedan sloj, fino dizajniranog, dinamičnog rada sa karakterima i konačno ta vrlo sofisticirana poruka o neprekidnom preispitivanju dogmi, ali što je još važnije i o smislu same ideologije koja ponekad sakriva određena znanja ali to radi iz nemoći pred opasnošću.

Stoga, SMALLFOOT je neobično sofisticiran message movie koji će deci biti vrlo dubokouman i izazovan a odraslima će bašp zbog toga biti prijatan i dobrodošao.

WAG još uvek nema tako razvijenu hype mašinu kao Pixar, ali ovo je definitivno film koji zaslužuje hype. Kao i NEXT GEN nedavno, i ovo je film koji pokazuje da se izvan Pixara rade jako uzbudljive i višeslojne stvari, koje u širem kontekstu uspevaju da se nametnu kao nešto od najuzbudljivijeg što nam je dostupno na ekranu.

* * * 1/2 / * * * *

ZLOGONJE Raška Miljkovića je ekranizacija romana za decu i mlade Jasminke Petrović. Ova spisateljica je ove godine dobila još jednu ekranizaciju, dodeljena su sredstva za snimanje filma LETO KADA SAM NAUČILA DA LETIM pa je interesantno videti kako dobijamo pisca za decu i mlade koji dobija kontinuirani tretman na filmu.

Scenario za film su pisali Marko Manojlović i Miloš Krečković. Reč je o melodrami namenjenoj podjednako deci i odraslima u pogledu onoga šta se u njoj dešava, ali teško je tačno razaznati kome je tačno ovaj film NAMENJEN i to razlikovati od onoga ko može da ga gleda.

Stoga, ja bih pre rekao da ovaj film mogu da gledaju i deca i odrasli, a to kome je namenjen ostaje pomalo nejasno. U izvesnom pogledu, u sebi nosi nešto one elegičnosti i trezvenosti koju su imali dečji filmovi iz SFRJ, poput radova Jovana Rančića, naslova poput POSLEDNJE TRKE i sl. Dakle, film pripada tradiciji "tužnih" filmova za decu.

Glavni junak je dečak koji boluje od paralize i ima napornu svakodnevnu rutinu vežbi, teškoće u kretanju, nevolje u školi. Bekstvo od toga nalazi u fantazijama o svom omiljenom strip superjunaku Šejdu. Jednog dana upoznaje drugaricu nemirnog duha koja je svoje porodične probleme formulisala kao bajkoviti narativ i njih dvoje polaze u akciju ne bi li njenu situaciju razrešili.

U tom odnosu prema fantazijama i prema fabulacijama kroz koje se artikulišu traume, ovaj film zapravo upada u najveći problem na planu toga kome je "namenjen". Naravno, starijem gledaocu je jasno da je devojčica predstavila svoju porodičnu situaciju kao fantaziju i ona nije ni tretirana kao funkconalna fantazija koja će se do kraja filma raspršiti i rezultirati sa suočavanjem junakinje sa istinom.

Čini mi se da bi u filmu namenjenom deci, strategija u kojoj se fantazija tretira sa punim uverenjem sve dok se ne rasprši u završnici bila znatno korisnija i bolje komunicirala sa decom. Ovako, imamo izvesnu antiklimaktičnost, a onda je ilustrativna i za generalmu strukturalnu manjkavost filma.

Naime, film prosto nema jasno definisanu strukturu u pogledu razvoja priče, neki delovi postaju bitni pa onda nestanu, i da bi komunicirao lakše sa decom čini mi se da bi morao da bude i više tropey. I ja kao stariji gledalac sam imao teškoće da gledajući film prepoznam u kojoj se fazi priče nalazim, što je OK u nekom arty filmu koji interveniše na strukturi ali ne i na filmu namenjenom deci.

Rediteljski postupak Raška Miljkovića je artikulisan, sveden, rekao bih dosta "starački" ako imamo u vidu da je reč o debitantu, i više podseća na reditelje generacije Miloša Radovića.

Deca glumci su odlični, i oni su svakako jedan od najjačih aduta ovog filma.

No, sve ove primedbe na stranu, bitno je pre svega saznati kako deca reaguju na ovaj film. Čini mi se da je to ipak najvažnije. Isto tako rekao bih da sam gledajući ovaj film bio u dosta velikom grču jer sam pokušavao da prepoznam na koji način bi se estetika dečjeg filma mogla prilagoditi našem podneblju i ovom trenutku u našoj kinematografiji. Serijal o KOKOU po Kušanovim romanima, može biti referenca ali i ne mora jer je on svoju okrenutost deci bazirao na detektivskim narativima, i na smeštanju u epohu. ZLOGONJE nemaju nijedan od tih otklona.

Fotografija Mikše Anđelića je vrlo "čista", estetizovana, podseća pomalo na onaj ulepšani Beograd iz reklama. Međutim, ZLOGONJE same jesu baš takve. One daju jedan "pomeren" izgled svega, i tu ne mislim vizuelno već suštinski. Ovo je urabni film sa namerom da komunicira sa decom. Stvara sliku da naša kinematografija kao tobože brine o tome šta se u njoj dešava i šta se pravi. Otud "ulepšani" svet jeste sasvim u duhu "ulepšane" slike naše kinematogradije koju dobijamo kroz sam film.

ZLOGONJE su eksces u najboljem smislu. I čini mi se da ovaj film uprkos svim njegovim lutanjima predstavlja jedan izuzetno zdrav događaj za naš film. Olakšavajuća okolnost mu je svakako to što je zakoračio na polje na kom odavno neki naš film nije hodio, a i ako jesi neki poput AGIJA I EME, to nisu radili uspešno.

Kao i AGIJA I EMU i ZLOGONJE distribuira Taramount. Videćemo da li će uspeti da ponovi čak i onaj mali rezultat koji su AGI I EMA imali. Pored estetike, naš dečji film nalazi se i u krizi publike. Ona naprosto nije spremna za naš film ovog tipa. Ako ZLOGONJE ne napune sale, ne znači da od ovakvih filmova treba odustati.

* * / * * * *

HOLD THE DARK je film u kom je Jeremy Saulnier želeo da snimi svoj magnum opus. Posle nekada mudro, nekada manje ili više vešto, posrtavljenih i realizovanih "malih" filmova, ovog puta Saulnier dobija priliku da snimi "veliki" film, i pokazuje da mu nimalo nije dorastao.

Stepen pretencioznosti ovog filma najbolje se očitqva u glumi gde ne postoji apsolutno ni jedna jedina replika koju glumci nisu odigrali u CAPS LOCKu. Sve je važno, sve je maksimalno naglašeno, izgovoreno tiho da bi svi načuljili uši, i likovi i gledaoci. A takve su i sve scene. Saulnier na nekom tehničko-zanatskom nivou vlada egzekucijom na planu mikro-celine, premda to sve istini za volju nije ništa naročito ali u redu je.

Međutim, u ovom filmu nismo videli apsolutno ništa po čemu bi se Saulnier u pogledu mašte ili veštine izdigao iznad bilo kog solidnijeg profesionalca. Naročito, ako imamo u vidu da je ovaj film rađen u apsolutnoj autorskoj slobodi. Saulnier je up and comes i u tom pogledu kritika je dosta blagonaklono dočekala ovaj proboj u više lige. Nažalost, mislim daje to više jedno "puštanje" na ispitu nego što je zaslužena "matura".

U pogledu onoga o čemu film govori i šta se u njemu dešava tek može da se nabroji čitav niz primedaba jer tu pretenzija i "suvišna autorska sloboda" tek dolaze do izražaja. Tu ima toliko mnogo budalaština, usiljenih bizarnosti i iskonstruisanih "iznenađenja", sa vrhuncem u potpuno nezadovoljavajućem klimaksu jer bi valjda zadovoljavajući bio suviše mejnstrim, da tu negde HOLD THE DARK konačno pada, čak i kad onih kojima pretencioznost postupka nije smetala.

Trajanje od 125 minuta je preterano, naročito jer je film zapravo epizodičan i kako se emituje na Netflixu, ne bi me čudilo da bi ga narod mogao gledati u formi serije. Teško ga je preživeti u jednom cugu, to svakako. Saulnier je definitivno mogao biti kritičniji prema vlastitom materijalu i skratiti ga ali moguće je da bi uobičajene dužine ubile tu pretenziju i "autentičnost" filma.

Saulnier je u međuvremenu otpušten sa HBO serije TRUE DETECTIVE zbog kreativnih razmimoilaženja i režirao je manje epizoda nego što je trebalo. Rekao bih da je to dobro za seriju jer u HOLD THE DARK ima nešto tog TD manirizma i nije preterano efektan.

Saulnier simply can't hold his dark.

* * / * * * *

nemoj da je ko dao negativnu kritiku venoma! samo da vas upozorim na vreme.

Hmmm, a šta ako film stvarno buide loš? Možemo da pišemo nešto tipa "Film je slab ali Tom Hardy je dao rolu života!!!"?

ne može pošto svi znaju da mu je rola života hitklif u orkanskim visovima!