ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

sto bi ti bato no link na udbashiju...

Quote from: džin tonik on 29-12-2020, 22:53:03
sto bi ti bato no link na udbashiju...

imaš bolju verziju?

pa ti sredi tekst
i objavi haha

nemam bolju verziju, osvrnuo sam se na nesto drugo, sto nebitno u tom kontekstu (polazim od toga da batina verzija vjerodostojna, iako je to uvijek upitno, posebno iz ovakvog izvora).

pri liepe plavke postoji krupnija mana, pavelic je opcenito veliki muljator i zajebant, njegova djela nije lako citati ili pravilno interpretirati, bolje receno: ispravno ubaciti u kontekst. ako taj roman uzimas kao neku podlogu, izvor, lako mozes u batinom duhu zakljuciti da svercao drogom.
pavelic je u svako doba rado prihvacao razne podvale ako mu islo u propagandisticku korist, te ih jos razradio, a rado je i presucivao manje korisne stvari. to se mora citati uz vrhunsko poznavanje prilika, a od liepe plavke jasniji su eseji poput ovog:

koja je pak razlika između njemačke konspiracije i ustaške emigracije?

siguran sam da je Ante i Adolfu prodavo opijum

tu je odlicno sazeta stvar oko plavke:

nekada davno, čovek koji mi je pričao o ovom romanu, tvrdio je da je to zapravo ljubavna priča koja je donekle zanimljiva jer je jedan od aktera član grupacije koja je planirala atentat; da je tek kasnije taj roman dobio veliku političku poruku.

a vrag ce ga znati. to je viseslojni roman, pisan od covjeka koji nije znao nekonspirativno ni disati. mana svih slicnih romana je da su pisani i za shiru publiku i za vrlo uski krug ljudi. neki vide politicku poruku, nesto epsko, drugi natezanje sa milicevicem vladetom, treci nesto deseto.

Quote from: Labudan on 29-12-2020, 22:37:21
https://hrvatskoobrambenostivo.com/wp-content/uploads/2015/07/ante-pavelic487-liepa-plavka.pdf

interesantno, na zadnjoj strani pdf stoji da se roman zove Lijepa plavojka, al valjda je zvučalo suviše srpski

el ovo neka zezancija da ne razaznaješ očigledan photoshop or what?

šta je photoshop, naslov?

Lijepa Plavojka : roman iz borbe hrvatskog naroda za slobodu i samostalnost
Author:   Ante Pavelić
Publisher:   Chicago : Hrvatska štamparija, 1968.
https://www.worldcat.org/title/lijepa-plavojka-roman-iz-borbe-hrvatskog-naroda-za-slobodu-i-samostalnost/oclc/7160256

Liepa plavka : roman iz borba hrvatskoga naroda za slobodu i nezavisnost.
Author:   Ante Pavelić
Publisher:   Madrid : Edita Višnja Pavelić, 1969.
https://www.worldcat.org/title/liepa-plavka-roman-iz-borba-hrvatskoga-naroda-za-slobodu-i-nezavisnost/oclc/23578401&referer=brief_results

Quote from: Labudan on 30-12-2020, 17:27:08
roman iz borba hrvatskoga naroda za slobodu i nezavisnost.

Znači nisu nikad dočekali nezavisnost, nego neovisnost...

Quote from: lilit on 29-12-2020, 08:43:40
truki će ceniti i da se hitler rodio te godine. 

Zapravo, rodio se tačno u danu kada se odvija prvo poglavlje "Paganina".
To se može shvatiti jer se 42 godine kasnije pominje taj datum, pa ko pamti takve trivije kao Hitlerov rođendan, povezaće... Za ostalo (šta je bio stvarni cilj prizivanja na Žrnovu tog dana) nigde nije ni rečeno ni sakriveno.

ma uklapao si i to a i napoleona. neverovatno je koliko ti se stvari namestilo.

sad čekam da se jave drugi čitaoci pa da krenemo u detaljan urednički posao kog se toliko groziš. 

a i urednik da se javi. mićoooooo!

btw, u 1931. imaš bar 2x reč "nebuloza". želim je izbrisanu u sledećoj iteraciji! može? bitte?

Quote from: Boban on 28-12-2020, 17:46:27
pa, vidi, mac, ponekad te stvarnost toliko poremeti da nisi svoj. Znaš, mene je ceo život nerviralo u američkim filmovima kada se nešto desi, onda protagonista viče zovite 911 ili štagod. To mi je bilo potpuno besmisleno. A onda sam imao životnu situaciju, strahovitu na svaki moguć način i trebalo je da pozovem hitnu pomoć. Nisam bio u stanju da se setim koji je broj i tražio sam da drugi zove. I zato ti kažem da postoje granice koje kada se pređu ništa više nije kao što je bilo.

ovo je jezivo tačno. i zato je smešno kad ljudi koji imaju jako malo suštinskog životnog iskustva imaju konzervativno mišljenje o motivaciji aktera: tipa, mora ovako il nikako. pa bre moja percepcija ne mora nuzno biti univerzalna. različiti ljudi, različita percepcija, različita sinteza, različit um, različit outcome.
live and let live. ne trpajte me u svoje misaone torove, imam svoj. i ne kažem vam da i vi morate tako.

izgleda da me samo žene hvale, ko da sam pisao ljubić, il su ovo neke druge žene...
Evo šta kaže Anita Pratljačić, poznatija kao Constrictoria Boa, danas na fejsu:

Početak ove godine mi je u znaku PAGANINA. Boban Knežević je jedan izuzetan čovek, često neshvaćen od drugih. Ni sama ga ne shvatam uvek, što pripisujem nedostatku iskustva; a on je neko ko prezire objašnjavanja i gubljenje vremena. Boban, pre svega, ima moje poštovanje, a zatim i neobičnu dragost koju gajim prema njemu. Definitivno je čovek koji me je posle svakog razgovora (a mnogi naši razgovori nisu bili prijatni po mene) promenio. Volim da verujem na bolje.
Pored svih ovih kvaliteta, Boban je i neverovatan stvaralac! Namerno neću da ga nazovem piscem, jer mislim da je više od toga. U njegov način stvaranja i oblikovanja priče sam se zaljubila mnogo davno, još kad mi je prvi put u ruke pao CRNI CVET, tamo s početka devedesetih, u suton XX veka...
PAGANIN je delo koje nas nenametljivo uči o našim precima i običajima. Nema tradicionalnih epskih likova, a ni slovenskih božanstava. Ipak, ova knjiga donosi više informacija i razrešenja od mnogih koje se otvoreno bave ovom tematikom kroz epsku radnju. Objašnjava samo biće ljudi sa ovih prostora. Maestralno je obradio više tema, situacija i istorijskih perioda. PAGANIN nije prozaično pitka priča, već kompleksan roman koji te, prosto, tera da pročitaš red više, stranu više... jer si žedan znanja koje ti donosi.
Najiskrenije vam preporučujem PAGANINA. A Bobanu imam da kažem da najiskrenije mislim da bi trebalo samo da piše, nije bitno na koju temu. U moru pisaca danas, stvaraoci su retkost. A on to jeste.
Bobane, hvala Ti. ❤️

 Odmah da kažem, zbog onog otrovnog prikaza, ovaj roman je daleko od lošeg. Bogu hvala, ima i on nekih mana, ali daleko je od lošeg. Držao me sve vreme zainteresovanog, ponekad vrlo zainteresovanog:  Malo li je, na ovo  skribomansko vreme ?!
Vi koji bi da čitate, ako ste čuli takve najave, zaboravite na paralele s Lavkraftom, ne tražite i i ne brojite ih -  njih ima, ali nisu od presudne važnosti. Zaboravite kosmičku stravu, nemojte poninjati  U planinama ludila.  Jer autor je sve to pročitao, a onda pokušao da ponudi... nešto svoje.
Jeste, roman je stilski prilagođen da podseti na Lavkrafta: Izvesna sporost u razvijanju, dugi pasusi (ima pasusa dužih od jedne strane), podzemni prostori koji se prostiru u nedogled vas asociraju na određene stvari  - ali recimo da je to svojevrstan omaž. Boban se poigrava s tim, da bi uradio nešto novo.
Nisam baš neuk u žanru alternativne istorije,  i bio sam iznenađen  kako su ovde podeljene  karte. Veselin Čajkanović i Alister Krouli. Životi im se kod Bobana ukrštaju više puta, da bi njih dvojica od  poznanstva koje je dobro počelo - stigli do  najveće mržnje i borbe za život. Vrlo dobro.
A ako očigledne aluzije na Ktulua nisu najbitnije, šta se nudi? O, dosta pitanja otvara se ovde.
Da li je istorija koju mi učimo, realna? Da li su naši običaji samo senka senke nekih drevnijih znanja?
Šta sa svojim životom da uradi pametan i imućan čovek, koji stekne fantastične moći, a plaši se da te moći budu zloupotrebljena, bez njegove volje?
A šta tek da uradi ako vidi... onostrano? Jer, ništa nije onakvo kako to vidimo na prvi pogled. A jedan od junaka može da zaviri u svet koji se prepliće s našim.
Ko su čuvari fragmenata našeg kolektivnog sećanja - iz doba pre Potopa, pre pisane i zapamćene istorije, kako autor kaže?
Roman je podeljen na pet poglavlja, nazvanih po godinama kada se dešavaju (i to ima svog  smisla). Dečak odlazi na izlet do Žrnova, mladić odlazi u Lajpcig na studije, pa Veliki rat i dešavanja u Severnoj Africi - valjda najvažnije poglavlje, onda odlazak u Žrnov između dva rata, i najzad konačni obračun 1945. Kraj, kad razmislim - vrlo logičan.
Naravno, Čajkanović je moralniji. Kroulija pokreću daleko prizemniji motivi - ali takvi zaista pokreću masu ljudi.
(Zanimljivo, priča o motivaciji  prizvala mi je u sećanje scenu iz stare YU - TV serije o Nikoli Tesli.
Milioner J.P.Morgan pruža Tesli papir preko stola i kaže: "Ovo je blanko ček, upišite sumu koju hoćete. Želim da za mene rešite problem besmrtnosti." Tesla mu vraća ček sa smeškom: "Zar se toliko bojite smrti?" )
Ukratko, meni se Paganin  dopada. 
Najveća zamerka: Ima stranica koje, pošto su napisane, izgleda ni autor ni lektor  nisu više  pogledali. Jer provuku se vapijuće greške , sva sreća vrlo retko.
Da, postoji i jedan krajnje zlonameran prikaz ovog romana. Rasprava o nečemu što je proizvod zlobe je gubljenje vremena.  Ipak moram da pomenem i ovaj prikaz , kratko.
Iako autor prikaza priznaje da mnoga horor dela ne bi postojala ako bi se junaci ponašali racionalno, i odbili da silaze u mračan podrum kad već oko njih ima toliko upozorenja, fali samo neonski natpis NE IDI! - on to pravo odriče junacima Bobana Kneževića. Boban je kriv jer se njegovi junaci ne ponašaju racionalno. Ma daj! Ali ni ta tvrdnja ne stoji!
Jer, samo malo pažljivijem čitaocu Boban će ponuditi objašnjeneja za postupke Čajkanovića, na primer. (Doduše, to ima u mom primerku knjige, ne znam koju verziju je imao prikazivač!)
Pa tako, u Dugi, u Severnoj Africi, pred dilemom pobeći ili ostati -  Čajkanović razmišlja: "Ovaj izazov pred kojim sam stajao, nadmašivao je sve..." Prihvatam da kad se pređe određena granica, sam izazov je dovoljan.
Ili - da li ići ponovo u Žrnov.  Ići će iako je tamo nešto opasno, jer:  "...I sada me čeka na krovu Žrnova, da definitivno okonča sa mnom svoj prvobitni naum... ili da tek započne."
Junak je čovek koji hoće da zna zašto. Prihvatam to.

Komentar prvog muskarca xaxaxax

Quote from: varvarin on 05-01-2021, 18:05:54Odmah da kažem, zbog onog otrovnog prikaza, TRT TRT TRT Da, postoji i jedan krajnje zlonameran prikaz ovog romana. TRT TRT TRT

to je 'otrov' koji leči, a ne ovo drugarsko tapšanje po ramenu i zatvaranje očiju pred titanskim promašajima.

uostalom, svako ko ima oči i mozak može i sam videti pokaznu vežbu iz analize teksta, na više desetina primera:(admin: taj link već postoji na ovom topiku, nema razloga da se ponavlja)

toliko si jadan u svojoj mržnji i zlobi da se ljudi samo sklanjaju; niko ne želi da se uvlači u kaljugu govana u kojoj se batrgaš.
Ali čak si toliko izgubio dodira sa stvarnošću da nisi u stanju to da vidiš.

Quote from: Boban on 05-01-2021, 22:37:35
toliko si jadan u svojoj mržnji i zlobi

Jel' to specijalna verzija za Ghoula?

Quote from: Ghoul on 05-01-2021, 22:06:41

ma bravo, našao si nekoliko desetina ne baš adekvatnih reči; savršeno, genijalno, uzvišeno, obara celu postavku, poništava tvoju zlobu i nesposobnost da priznaš kvalitet... pa nekoliko tvojih primedbi sam jasno osporio gore, ali nisi se potrudio da priznaš da si pogrešio i sprečiš dalje izrugivanje mog lika i dela oko stvari koje ni sam nisi znao i razumeo. Zašto bih se ja bavio dalje tvojom jadnošću?

Quote from: Boban on 05-01-2021, 22:37:35kaljugu govana

xex... ti nisi u stanju da shvatiš da ta naoko ista reč "stradanja" ne znači isto na oba mesta? ne poznaješ stilske figure?
Ovde košmar ne znači strašan san, već "neželjen san", to je smisao, OK, nekima to nije prihvatljivo, šta da radim?
Da je ovaj roman napisao neko drag tvom srcu, čitali bismo sasvim drugačiji prikaz, zar ne?

Quote from: Boban on 05-01-2021, 23:12:11ne poznaješ stilske figure?

ajd nauči me ti koja je to stilska figura koju si upotrebio?


stilska figura zvana "reči znače šta meni ćune da znače a ne ono što se podrazumeva da znače"?

totalno ste mrtvopuvalasti

jedan neće da prizna da je lupio za eden, drugi da je lupio za košmar

Quote from: Ghoul on 05-01-2021, 23:42:41
stilska figura zvana "reči znače šta meni ćune da znače a ne ono što se podrazumeva da znače"?

ajd da ti nacrtam. "stradanje" je opis neke nevolje i u ovom kontekstu znači da ako je predodređeno da se nevolje dogode, one će se i dogoditi, ovakve, ili onakve, pa su zato ta dva "stradanja" različita jer podrazumevaju različite događaje.

ma ima u ovoj knjizi beskrajno mnogo tananih niti koje skučenom umu kao što je tvoj ne mogu da se ukažu. Prvo, vreme posle Velikog rata je bilo prepuno oslobođenih informacija i svakakvog razmišljanja, pa se pojavila i "vest" da Gogen nikad nije bio na Tahitiju, već da je sve te prizore "sanjao". Čajkanović korespondira sa tom idejom, ali priznajem da sama reč košmar nije najsrećnija i zasigurno ću je promeniti u sledećoj verziji.

Takođe, postoji knjiga objavljena sredinom dvadesetih, napisao ju je učenik Čajkanovićev i posvetio mu je, a radi se o Beogradu tog doba i silnim izgradnjama i promenama grada i momku koji počinje da viđa prizore prošlosti i na kraju sreće Rimljanku, tj, njenog duha, s kojim priča na latinskom o raznim stvarima prošlosti i budućnosti, čak dolazi u iskušenje da ode s njom na Ratno ostrvo koje je u tim njegovim vizijama prekriveno gustim i visokim drvećem, kao što je bilo u rimsko doba.

Ali čemu sva ova priča, kada si ti uspeo da apsolutno ništa pozitivno ne nađeš u celoj knjizi, nijednu sliku, rečenicu, zamisao, ništa... sve je za porugu i ismevanje.

Quote from: Boban on 06-01-2021, 00:16:31
čak dolazi u iskušenje da ode s njom na Ratno ostrvo koje je u tim njegovim vizijama prekriveno gustim i visokim drvećem, kao što je bilo u rimsko doba.

ratno ostrvo je formirano krajem XV, početkom XVI veka, konkretno, nakon opsade beograda 1456. jer je tamo potopljena osmanlijska mornarica, na čijim podvodnim ostacima se potom taložio pesak i mulj. nešto je neozbiljan taj čajkanovićev učenik, ali ja se ne sećam da ga je neko spominjao na fakultetu

verovatno, ali pre 100 godina se mislilo drugačije. Čovek je crno na belo opisao Ratno ostrvo u rimsko vreme, dakle, i moj junak ima pravo tako da veruje.

Evo da vidimo kako Gul rešava ovakve situacije, odrednica koju je on pisao u okviru Nekronomikona 1.
Dakle, u redu je da je Lavkraft izneo neistinu jer se u njegovo vreme tako verovalo.

Kao što je lepo Lazović primetio, meni verovatno nije dopušten takav luksuz.

Quoteratno ostrvo je formirano krajem XV, početkom XVI veka, konkretno, nakon opsade beograda 1456. jer je tamo potopljena osmanlijska mornarica, na čijim podvodnim ostacima se potom taložio pesak i mulj. nešto je neozbiljan taj čajkanovićev učenik, ali ja se ne sećam da ga je neko spominjao na fakultetu

Ajde, molim te, daj mi referencu za ovu tvrdnju...

Teško nama kad kroz sto godina počnu da koriste "naučne" činjenice svih tekućih lupetanja. No, pošto se urednik i lektor nisu mešali u svoj posao očekujući da će se do petog izdanja PAGANIN sam od sebe srediti, nije u redu ni da sad izigravaš Maca i tražiš link za izvor. Svejedno je kad je nastalo Veliko ratno ostrvo, kao i kad su nastale Rimljanke. Svejedno je što Gobekli Tepe postoji svuda gde ga smeste, prolazi za Drevne su postojali bilo gde i u POSLEDNJEM SRBINU. Reci ti meni, Mićo, u kom si ti modu, kodu ili bodu čitao dok si uređivao, pa da znam da kako ja da čitam ako ikada odlučim da nastavim sa spoticanjem po atmosferičnosti i drugim ponuđenim maglama.

Quote from: scallop on 06-01-2021, 10:37:11
... pa da znam da kako ja da čitam ako ikada odlučim da nastavim sa spoticanjem po atmosferičnosti i drugim ponuđenim maglama.

Dogovorili smo se da nećeš čitati. Slobodno nastavi da hvalospeviš retarde čije knjige promovišeš i uzdižeš, oni su svakako vredni tvog vremena i čitanja.

Dunav je doslovno prepun ada koje su povremeno delimično pod vodom i nema trika da je za 70 godina nataloženo celo ratno ostrvo (od potapanja turskih brodova 1456. pa do prvog crteža gde ima gotovo današnji oblik 1514), tj. da ničega tu nije bilo pre toga.

Mulj se taloži prilično brzo. Kada ne bismo ništa činili Veliko ratno ostrvo bi se spojilo sa Novim Beogradom, ali mi povremeno uklanjamo mulj da se to ne bi desilo.

https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:440536-Lido-uskoro-kao-Ada-Ciganlija

''Prvi put se pojavljuje na gravurama u 14. veku, gde je prikazano kao manji peščani sprud, podeljen kanalom, a ucrtano je i u planu tvrđave iz 1456. godine.''

http://www.politika.rs/sr/clanak/461905/Ade-i-ostrva-kroz-istoriju

Što se ždereš kad si najavljivao izmišljotine? Sad si kao autentičan? Eto, smetaju mi prljavštine kojima se obračunavaš sa Ghoulom. Ne volim ja njega, ali ne volim ni tvoj način protiv njega. Šta činiti kad je kod tebe sve lažno? Ne bih sad o tome koliko si se poslužio mojim zapisima koje, navodno, nisi pročitao. Tvoji "prijatelji" bi konačno morali da te stave na pravo mesto. Jedno od njih je da ti nisi pisac koji bi drugima objašnjavao kako se "koriste poznate istorijske ličnosti i okolnosti u pisanju". Možeš biti pretenciozan koliko te volja, ali mnogi drugi su to pisali bolje.

Quote from: mac on 06-01-2021, 13:22:20
Mulj se taloži prilično brzo. Kada ne bismo ništa činili Veliko ratno ostrvo bi se spojilo sa Novim Beogradom, ali mi povremeno uklanjamo mulj da se to ne bi desilo.

https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:440536-Lido-uskoro-kao-Ada-Ciganlija

Eto, još jednom si u pravu. Samo, ne uklanja se mulj nego pesak. Moj rođeni brat je to godinama radio sa bagerom. I to, sa spoljne strane da bi se pojačao protok Dunava.

ali kako se nije zasulo u prethodnih 400 godina kada niko nije čistio?

Ja pamtim Malo Ratno ostrvo da je bilo mnogo veće nego sada. Šta li mu se desilo?

Jesi li ti nešto pisao o Velikom i Malom ratnom ostrvu u PAGANINU ili nas zamlaćuješ?

ja uvek zamlaćujem, to bar nije sporno...

Onda, nađi korektora za početak. Pa, onda lektora koji zna gramatiku. Bilo bi zgodno da ne izigravaš Vinavera, već nam je A.B.N. dojadio visokopotpetičnim cipelama. Vdi sa AVKF da ti nađu urednika. Svi su tamo urednici. Razmisli malo šta si 'teo da 'oćeš, jer ovako nećeš da stigneš nigde. Lepo ti je Ghoul rekao da su "dubleti" traćenje. Složićeš ti PAGANINA u nešto prihvatljivo u sledećih pet verzija. I, da, roman ti je nečitak osim za pokorne dame i muškiće.

Quote from: Scordisk on 06-01-2021, 01:14:58
ratno ostrvo je formirano krajem XV, početkom XVI veka, konkretno, nakon opsade beograda 1456. jer je tamo potopljena osmanlijska mornarica, na čijim podvodnim ostacima se potom taložio pesak i mulj. nešto je neozbiljan taj čajkanovićev učenik, ali ja se ne sećam da ga je neko spominjao na fakultetu

to bi pisalo u jedinom ozbiljnom radu koji se vrlo detaljno bavi osmanlijskim prodorom, kronoloski iz vojnog ugla, te socioloskog, itd. opus magnumu ive mazurana. pozivas se na kakvu epsku fantastiku.

Constrictoria Boa je stvarno preterala, ali baš sve što Boban napiše je objektivno čitljivije od svačijeg rukopisa ovde.

Quote from: scallop on 06-01-2021, 15:05:29
roman ti je nečitak osim za pokorne dame i muškiće.

Ja sam čitao verziju koja je bila zvanično ne-konačna i u njoj je bilo dosta slovnih grešaka i poneka nezgrapna konstrukcija, naravno, ali mislim da je daleko preterano reći da je ovo nečitak roman. Naprotiv, vrlo je čitak i pitak.

čuveni Bobanov brod, nije više Tezejev

Quote from: Meho Krljic on 06-01-2021, 16:53:56

Quote from: scallop on 06-01-2021, 15:05:29
roman ti je nečitak osim za pokorne dame i muškiće.

Ja sam čitao verziju koja je bila zvanično ne-konačna i u njoj je bilo dosta slovnih grešaka i poneka nezgrapna konstrukcija, naravno, ali mislim da je daleko preterano reći da je ovo nečitak roman. Naprotiv, vrlo je čitak i pitak.

Ali sigurno nije mejnstrim kao UNAZAD. I nije narcisoidan nego baš onako, čitak i pitak. Čitaš i ne pitaš. A tamo neki Konstantin je službenik koga sam pretvorio u komandosa, a taj službenik je školovaniji od tebe i bio snajperista u ratu u kome ti nisi bio više od posmatrača. Objektivno čitanje je tebi strano. No, nije važno, vreme će reći svoje, a komentari će se preispitivati kao i pisanje. Znaš da će PAGANIN biti prerađivan do besvesti, pa će jednom i ličiti na nešto.

Ja se ne javljam kao "objektivni" čitalac, niti kao neko ko je učestvovao u ratu, pogotovo neneko ko je iz daljine, snajperom pucao na druge ljude, nego kao neko ko je čitao Paganina i bio mu je čitak i pitak te je fer reći da mislim da je preterana tvoja tvrdnja o nečitkosti.

Naravno da nisi primetio da sam samo odgovorio na Bobanovu tvrdnju da je moj roman nečitak. Meho, ima nešto i u karakteru.

Ali odgovorio si nečim što ja smatram drastično netačnim, na osnovu ličnog iskustva a koja ovde delimo. Ja zaista ne bih da se mešam u vaše decenijske zađevice niti da ispravljam vaše međusobne krive drine, već da dam utisak koji je toliko suprotan tome što si ti izneo da mislim da je važno da se ovde napiše.

Naše zađevice se iscrpljuju u naporima da dokaže da je i mene izmislio. E, nije. Pisao sam pre nego što ste se rodili.

stiglo!