ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ala ste se vi zagubili i odstupili od glavne teme!
Kad smo kod definicija:
Znachenje rechi utopija, koja je grchkog porekla, jeste "zemlja koje nema, koja ne postoji". Ona se koristi za oznachavanje svake drzhave sa idealnim uredjenjem, a postojala je, kao ideja, josh u vreme robovlasnishtva u Staroj Grchkoj. U prenesenom znachenju ta rech oznachava neostvarljivu zamisao, sanjariju, kulu u vazduhu. Utopistichkim razmishljanjem bavio se josh Platon - u njegovoj filozofiji samo su ideje savrshene, materijalne stvari koje ih preslikavaju to ne mogu biti. Ako se to prenese na drushtvo, onda sledi da je utopija nemoguca, tj. da su moguce samo razne distopije, kao bastardi jedne savrshene ideje. Interesantno je da se sva utopistichka dela smatraju fantastichnim delima, a "Utopija" Tomasa Mora nije jedino takvo delo. Svima im je zajednichka ljudska jednakost i sloboda.
Zashto smaram ovim? Pa, zato shto meshate stvari. Distopija ne proizlazi iz STREMLJENJA ka savrshenom drushtvu. Stremljenja i motivi ljudi ili vodja ili onih koji vladaju nisu bitni. Bitan je rezultat. Distopija je pravo lice naizgled savrshenog drushtva. Savrshenstvo je samo jedno, ali ono mozhe imati mnogo razlichitih nalichja. U principu, SVAKO realno postojece drushtvo je distopija, jer utopija ne mozhe postojati, kao shto joj i ime kazhe. Otud takva populatnost distopijskih dela. Otud toliko slichnosti distopija iz pomenutih filmova i knjiga sa nekim istoriji poznatim rezhimima, diktaturama, tiranijama. Medjutim, ne treba preterivati. Obichno distopijskim delima nazivamo ona u kojima je sama ideja slobode i jednakosti naglasheno deformisana kroz neko naizgled savrsheno drushtvo. Ostajem pri svom stavu da su SAMO oni filmovi u kojima je takvo drushtvo GLAVNA tema, a ne pozadina za zaplet, antiutopijski.
I najzad, "Tecite suze moje, reche policajac" sadrzhi nenametljiv opis jednog distopijskog drushtva (geto odmetnika od "savrsheno" uredjenog drushtva i onih koji "ne postoje" jerbo nisu ni u jednom kompjuteru i nemaju I.D. je univezitetski kampus ), ali to drushtvo nije glavna tema, vec odnos glavnog lika prema percepciji stvarnosti (inache jedna od dve omiljene Dikove teme). Ergo, ta knjiga po meni nije antiutopija.

potpisujem sve sto je unicorn rekla. svaka cast, temeljno i analiticki...

Quote from: "SANdMAN"potpisujem sve sto je unicorn rekla. svaka cast, temeljno i analiticki...

Ne zajebavaj.

Jore, ajde mi, molim te, objasni sta je znacilo ono gore? Zasto posebno za mene ona prica o kraju detinjstva i raazumevanju?

U stvari, nije bitno.

Ja mislim da Hiperion i Endimion nisu antiutopije. Daleko od toga.

Mislim da su najreprezentativnija dela antiutopije 1984, Mi i Vrli novi svet. Znaci, prostom analogijom, ako je utopija zamisljeni politicki i socioloski savrseno uredjeni sistem, antiutopija bi bila zamisljeni sistem koji je politicki i socioloski najnesavrsenije uradjen?

Ako bi ochigledno bio najnesavrsheniji sistem, onda ne bi mogao da bude antiutopija nego bi bio shit od sitema. Poenta je je u tome da je nesavrshen, a izdaje se za savrshen. Mimikrija   . Mozhda je izraz ANTIutopija losh. Mozhda je bolji izraz distopija.

Ma, dobro, ali ja mislim da antiutopijski sistemi nemaju nikada nikakvu potrebiu da se izdaju za bilo kakve jer ga njegovi lojalni subjekti ne dovode u pitanje.

Quote from: "Unicorn"Poenta je je u tome da je nesavrshen, a izdaje se za savrshen. Mimikrija  . Mozhda je izraz ANTIutopija losh. Mozhda je bolji izraz distopija.

NARAVNO da je bitan rezultat.
NEŠTO se htelo ili se proklamovalo.
DRUGO se dobilo - slučajno ili namerno.
I taj sistem se izdaje za savršen.
Takvim se izdaju i onaj u Kraju Detinjstva, i onaj u Rolerbolu, i onaj u 1984. Takođe i onaj u Hiperionu. Negde je omašio, zar ne?

unicorn, sad si i ti dobrano zagazila stazicom da me razocaras. kako bre, izdaje se za savrsen? svaki sistem od nastanka ljudskog roda izdaje se da je savrsen. it's default vladanja i politike a vi izvlacite definicije iz toga...

Priznajem da sam upotrebila trapav izraz "izdaju se". Nebitno je za shta se neko izdaje. Bitno je shta jeste, u pravu si Tauruse. Da probam ovako: sistem je naizgled savrshen, kad se bolje pogleda debelo nesavrshen, a vecina onih koji zhive u tom sistemu ili ne vidi tu nesavrshenost (jer su zaslepljeni ili izmenjeni kao posledica zhivota u tom sistemu) ili je vide ali nemaju nachina da stvari izmene (zato shto se plashe ili su pod teshkom represijom). I tu onda uskache heroj ili grupa heroja, sve sam odmetnik od sistema do odmetnika, koji na neki nachin "pobede" sistem, obichno tako shto izbegnu i/ili osnuju novo bolje, drushtvo. To je ukratko i u sushtini zaplet skoro svih antiutopijskih filmova/knjiga. Razlike su u detaljima i obogacenjima zapleta. Medjutim, dok ovo pishem imam horor osecaj   da opisujem neshto vec vidjeno, preciznije, nashu stvarnost od pre 4-5 godina. A TO MI NIJE BILA NAMERA.

Pripishite to mom nocashnjem koshmaru - za razliku od Dunadan, ja ne sanjem horore, nego katastrofe. Nocas je "na programu" bilo unishtenje obale Dunava i svega mrdajuceg od strane dva mega-tornada (sa sve specijalnim efektima podrhtavanja tla) i bazaltom (??) zalivena, neprepoznatljiva naselja.    Ultimate destruction? Tornada, vulkani, zemljotresi, dzhinovske plime, udari asteroida - sve na jednom mestu, pod Avalom?  Onaj kome treba trash scenario za film katastrofe, slobodno neka mi se javi  

Demokratija je još u antičkom dobu važila za "najbolji od najgorih oblika vladavine". A to što su je SAD stavile na pijedastal ne znači da istoričari, sociolozi i političari nisu svesni njenih slabosti.

Isto važi i za kapitalizam (koji se politički korektno naziva "tržišnom ekonomijom"), koji je od nastanka preživeo lavine kritika ali i brojne izmene (u dosta zapadnih zemalja je humanizovan, a u svom najgorem obliku javlja se u bivšim socijalističkim zemljama - izvorima jeftine radne snage). Isuviše je svesti o njegovim manama da bi se mogao smatrati savršenim. Preovlađuje osećaj tipa: "nije savršen, ali nađite mi bolji".

Ponavljam: bitno je definisati pojam UTOPIJE da bi se moglo pričati o bilo čemu. Utopija sama po sebi nije moguća, ali se do nje pokušava doći raznim metodama. Za nas, koji se bavimo naučnom fantastikom, bitni su naučni metodi (od socioloških do svih drugih). Sada pogledajte ono što sam napisao u prikazu KRAJA DETINJSTVA - i posmatrajte koji metodi su upotrebljeni radi stvaranja "savršenog društva", i kako su se ti metodi pokazali jalovim.

I Orvelovo društvo teži "savršenstvu". Nema ličnosti, nema emocija, nema sećanja, a uskoro će (do u romanu fiktivne 2050. godine) biti IZMENJEN JEZIK - u toj meri da će NESTATI ODREĐENI POJMOVI. Naučnim metodama Partije (rad lingvista) tako će se izmeniti ljudska svest, da će vladavina "Englsoca" biti jedina moguća. Neće biti moguće pobuniti se protiv vlasti jerbo pojmovi pobune i sumnje neće postojati - u samom jeziku. I to je vid savršenstva. A to što se nama takvo savršenstvo ne dopada - druga je stvar.

Quote from: "Unicorn"
Da probam ovako: sistem je naizgled savrshen, kad se bolje pogleda debelo nesavrshen, a vecina onih koji zhive u tom sistemu ili ne vidi tu nesavrshenost (jer su zaslepljeni ili izmenjeni kao posledica zhivota u tom sistemu) ili je vide ali nemaju nachina da stvari izmene (zato shto se plashe ili su pod teshkom represijom).

oho, mi smo znaci godinama ziveli u distopiji koju nam je nametnuo Slobodan Milosevic, u utopijskom cilju ostvarivanja Velike Srbije?


Unicorn, svidelo mi se kako si definisala utopiju kao viziju nedostiznog savrenstva koja ne moze postojati. Ne cini mi se da je utopija kao takva samo jedna, vec je moguc niz takvih totalno autorskih vizija. Tako su utopisticke vizije Legvinove nekakva bespolna drustva vanzemaljaca, sistemi koji uopste ne poznaju koncept ratovanja, u svakom pogledu odraz njenih sasvim licnih ideala. Isto je i kad Palahniuk, anarhista po ubedjenju, kroz Dirdana pokusava da stvari drustvo individualisticke borbe, sistem bez sistema, o kakvom je jos Bakunin sanjao. Klasicni anarhizam (pricam o ideologiji, a ne o kliseu koji nam se namece upravo kroz distopijsku viziju jednog takvog sistema) je u svojoj sustini duboko ustopisticki koncept. Isto kao Marksizam-Lenjinizam. Isto kao bilo koja druga ideologija ili drustveni sistem, jer je to samo koncept. Nemamo nijedan koncept koji je u prirodi potpuno isto ostvariv u praksi kao sto izgleda u uvek preterano idealistickoj spiki. Imamo samo puno demagogije, poricanje negativnih stvari tog koncepta, sustinske dehumanizacije drustva koji SVAKI SISTEM donosi. Treba li na ovom mestu da pricam o losim stranama kapitalistickog sistema vrednosti (kao nekog, valjda, danas najsavrenijeg), da bih dokazao ovu svoju tvrdnju? Ja mislim da ne treba, mislim da je za to dovoljno odgledati neki film koji malo jace transponuje te negativne posledice, poput naprimer "Requiem for a Dream" ili "American Beauty".

ja ne sporim nekakve blago utopisticke tendencije distopijskih drustava Jore, samo ne vidim da su one taj kljucni faktor koji ih izdavaj od utopije (ili bilo kog drugog drustva, kad smo kod toga). utopija je toliko nedostizan koncept, da paradoksano ne postoji ni u jednom konceptu koji pokusava da je oslika. tomas mor je, u svom idealizmu, samo davao sliku jednog savrsenog drustva ne sagledavajuci njegove mane. i morov sistem bi takodje, posmatran kroz prizmu realnih drustvenih odnosa, pao. utopija je samo ideja. sta onda, po meni, razlikuje distopiju od utopije ili bilo kog drustvenog sistema? pa jedino gradacija, jedino stepen otudjenja coveka kao nesputanog bica od svoje sustine. bas se to dobro vidi na primeru endimiona, gde gradjani paksa ispunjavaju ultimativnu ljudsku teznju za nastavkom zivata posle smrti kroz besmrtnost i vecnu mladost koju nudi kruciforma. sta je sustina tog distopijskog koncepta govori nam Anea upravo kroz onu svoju jedinu mesijansku poruku, gubitak mogucnosti da se izbere drugacije jer je slobodan izbor jedna od odlika ljudskog bica, bas kao sto je ljudska gradacija kroz starenje do smrti, kao konacnog kraja koji citavom nasem bitisanju daje smisao. nije toliko bitno sto se simmons, prikazujuci paks kao papsku diktatoru manipulisanu od strane ultimativnih A.I. dodatno kompromituje ideju kruciformi, jer je ona sasvim neljudska po svojoj sustini. paks u endimionu je distopija jer je to, suprotno od utopije, mracna, obespokojavajuce dehumanizovana vizija represivnog ljudskog drustva, ogranicenog u slobodi ljuskog izbora i odlucivanja. uz rezervu sto sud dajem zivkovicevu teoriju i tvoj prikaz joco, cini mi se da nema bitnije razlike u dehumanizaciji drustva "kraja detinjstva" i paksa, oba su, kroz ultimativne tehnoloski napredak, lisavajuci coveka njegove sustine da bira i da se nadogradjuje, sputavajuci ga na neki nacin gore nego Veliki Brat iz Orvelove mracne vizije. Upravo je u "mracna" sustina, sto su autori poput palahniuka i legvinove ne samo odlucili da prikazu drustvo svojih idealistickih (necu reci utopistickih, ipak mi se cini da ta rec bolje lezi) stremljenja kao mooreovsku utopiju lisenu svakog realizma, vec su odlucili da je ispune mracnim tonovima, da naprave od tih sistema paradigme kroz koju ce kritikovati pojave u savremenom drustvu. distopije su mracni odrazi postojecih drustvenih sistema, vizije u kojima su teznje, strahovi i druge paradigme savremenog drustva multiplikovane i ogoljene u svojoj dehumanizovanoj sustini. zato je, mozda, ditopija kao motiv fantasticne knjizevnosti toliko sporna sa stanovista individualnog dozivljaja, jer obuhvata u sebi sve nase strahove i potpuno lican dozivljaj te dehumanizacije. ne znam za tebe Lurdusami, ali meni se stomak prevrtao na drustvo Paksa, ne zato sto gajim prerasude prema papinstvima (a gajim) vec je taj koncept toliko obespokojavajuci i razarajuci za mene, da mi se zeludac prevrtao tokom citave knjige. fantasticana zavrsnica (mada ocekivana) jedne od najlepsih ljubavnih prica u SF ikad....

Quote from: "taurus-jor"Utopija sama po sebi nije moguća, ali se do nje pokušava doći raznim metodama. Za nas, koji se bavimo naučnom fantastikom, bitni su naučni metodi (od socioloških do svih drugih). Sada pogledajte ono što sam napisao u prikazu KRAJA DETINJSTVA - i posmatrajte koji metodi su upotrebljeni radi stvaranja "savršenog društva", i kako su se ti metodi pokazali jalovim.

ne postoji utopisticko drustvo, samo idealisticki prikaz jednog takvog drustva u literaturi, koji ne opisuje negativne strane. utopija je ideja, a ne koncept. thus, svi metodi kojima se tezi dostizanje utopije (ili bilo kojeg sistema, ne cini mi se zaista nuznim da nekakva utopisticka imaginacija bude postavljena kao primaran cilj, niti vidim da se kao takava postava u vecini distopija, dovoljan je fundamentalisticki stav u sprovodjenju bilo kojeg koncepta) su realno jalovi. bas kao sto bi bilo fundamentalisticko sprovodjenje bilo koje ideje ili koncepta... zasto onda utopizam, jore?

Hmmm...bas ste se raspisali. Nisam procitao nekoliko poslednjih postova, ali anyway...


Mislim da smo se sada vratili na ono bitno. Na razlikovanje antiutopije kao pojma i antiutopije kao knjizevno/filmskog motiva. Kao sto je Unicorn lepo rekla, svako drustvo je antiutopijsko po definiciji, ali necemo zbog toga za svako umetnicko delo koje obradjuje to i takvo drustvo nazvati antiutopijsko. Upravo POTENCIRANJE tj. posebno isticanje tog ANTIutopijskog u nekom drustvu (sadasnjosti ili buducnosti) je kljucno, a to kako se do toga dolazi tj. da li su stremljenja pojedinaca i/ili organizacija koje uspostavljaju takvo drustvo utopijska ili ne, ja mislim da nije od sustinskog znacaja; gleda se rezultat, a neko je uostalom davno rekao da je put u pakao poplocan dobrim namerama, zar ne? To sto je u vecini konkretnih primera antiutopija zaista rezultat utopistickih stremljenja je samo jos jedan nacin za ukazivanje na neke gorke istine...
Drustvo ne mora delovati savrseno, da bi to bila antiutopija (npr. 1984), ali se to cesto koristi radi dodatnog potenciranja onog ANTI u samoj reci. Pojedinac koji se buni protiv sistema je opet cisto dramatursko sredstvo, pokretac radnje i ne definise motiv antiutopije kao takav.


Sada, ja bih ovde razlikovao i antiutopiju u tako odredjenom uopstenom smislu od SF antiutopije, koja bi trebalo da govori o nekom hipotetickom drustvu, obicno dalje ili blize buducnosti, redje alternativne istorije.
Rollerball bi recimo bio klasicna SF antiutopija, dok bi Fight Club bio antiutopija u onom prvom smislu (iako u drugoj polovini filma, ima elemenata i za ono drugo, ali to je ipak (po mom misljenju) nedovoljno izrazeno). Paklena Pomorandza bi mozda bila negde izmedju, mada je tu mnogo vise rec o mom subjektivnom utisku, posto film formalno jeste SF, pa cu zato ovde da pustim druge neka presude i daju svoje misljenje...




Zasto je Fight Club antiutopija?
Mogu samo da govorim o filmu, posto knjigu nisam citao, a koliko sam ovde procitao kraj im se razlikuje, mada meni ovaj filmski i dalje nekako zvuci bolje (ono u knjizi me previse podseca na Brazil, ali da ne prejudiciram previse posto nisam citao...). Moj argument se malo razlikuje nego Jorov, a odnosi se na ono gore napisano, i na ono sto je Unicorn rekla. Naime svako drustvo je formalno antiutopija, ali caka je u tome sto se danasnje zapadno liberal-kapitalisticko drustvo, u filmu istice i tretira kao antiutopija, ovde se prelazi sa prosto formalnog na jednu umetnicku intervenciju - sa pojma na motiv - gde se danasnje drustvo kriticki analizira i dekonstruise na potpuno isti nacin kako se to cini i u nekim SF romanima/filmovima. Nase drustvo formalno (kao i svako drugo) jeste antiutopija, ali ovde se ide dalje od toga, i to je valjda ocigledno. Tamo gde ovaj film zalazi u SF, i to sasvim uslovno receno, jeste pri kraju filma kada je jasno da se "novo" drustvo polako stvara, i da prevladava. I tu je upravo sva ironija, koja se ovde vesto koristi. Da li je bitno koje je drustvo pobedilo, da li je bitno koji je Tajlerov alterego pobedio? Ni najmanje, sva drustva su antiutopijska, meni je ovo upravo i jedna od poenta samog kraja filma koji na paradoksalan nacin spaja nihilizam sa svojevrsnim happy-endom, i pri tome ostaje nevidjeno subverzivan. Jedino sto Tajler na kraju dobija je svojevrsno pomirenje (makar privremeno, i prilicno nasilno) sa samim sobom i svest o uzaludnosti revolucije, a to je po meni i sustina paradoksa anarhije, koja ne moze imati ishod u nekakvom sistemu (za razliku od revolucije), ali se bez toga svodi iskljucivo na individualno osecanje, i kao takva u prakticnom, realnom svetu nema nikakvog smisla. Zato i zavrsno rusenje zgrada nema nikakvog smisla, ne nestaje STARI, a gradi se NOVI svet, nista se sustinski ne menja. Jedna antiutopija menja drugu...

Moj utisak je, da je jedina funkcija tog razaranja da obezbedi nekakvu bizarnu zamenu za onaj vatromet koji manje talentovani reditelji ubace na kraju filma...E pa ovde Fincher, ili cija je to ideja vec bila, fundamentalno jebe ceo sistem koristeci rusenje centra New York-a u te svrhe! To je upravo taj subverzivni, pomereni happu-end koji pominjem, a koji je istovremeno i vrhunska i beskompromisna proslava covekove individualnosti, ali i gorka istina o sudbinama revolucija i potvrda one teze sa pocetka o antiutopijama.


BTW Nikada, ali nikada vise niko nece moci da snimi ovako nesto, kao sto je kraj Fight Cluba, pogotovu posle onoga od 11 septembra.

Koliko je ovaj film naisao na nerazumevanja, kao i na odbijanja za razumevanjem (sto je jos strasnije), govori i sustinski idiotska, i nepodnosljivo povrsna kritika Rogera Eberta (koliko je taj covek prolupao, to je strasno...).

...

Mogao bih ja da pisem o Fight Club i jos, ali necu, barem dok ne procitam knjigu i uporedim je sa filmom. U medjuvremenu mogli bi da se vratimo na pomenuti Rollerball, meni jedan od najdrazih SF antiutopijskih filmova.



Dakle, Jore, najavio si analizu Rollerballa, nestrpljivo iscekujemo...  

Razumem vas sta pricate za Fight club i Hiperion, ali mislim da to ipak nije antiutopija, jer sam taj sistem, barem u Hiperionu, nije u prvom planu. Mislim ipak da je glavni "junak" antiutopije sam sistem.

Da li je Matriks antiutopija?

Sto se tice definisanja pojma utopije, evo sta kaze Webster (mrzi me da ustajem i prekucavam enciklopedije):

U-to-pi-a (yue toh'pee uh)  n. pl. <-pi-as>
                 1.  an imaginary island described in Sir
                      Thomas More's Utopia (1516) as enjoying
                      perfection in law, politics, etc.
                 2.  (usu. l.c.) any ideal place or state.
                 3.  (usu. l.c.) any visionary system of
                      political or social perfection.
            [< NL (1516) < Gk ou not + tóp (os) a place + -ia
            - Y 3]

I jos jedno pitanje: A kada to Ebert nije bio prolupan? Od kada je on neki relevantni faktor? Isto vidim da je neko pomenuo Polin Kejl u pozitivnom kontekstu (ako sam dobro razumeo). Kako to? Pa zena je dokazani liberalno-intelektualni zlikovac.

QuoteI jos jedno pitanje: A kada to Ebert nije bio prolupan? Od kada je on neki relevantni faktor? Isto vidim da je neko pomenuo Polin Kejl u pozitivnom kontekstu (ako sam dobro razumeo). Kako to? Pa zena je dokazani liberalno-intelektualni zlikovac.

Ne mislim ja da je Roger Ebert ikada bio ikakav faktor, ali ima i on par svetlih tacki u svojoj kriticarskoj karijeri.

Samo sto je to sve bilo jako davno, sedamdesetih, nesto manje osamdesetih. Ipak mu se ne moze osporiti jedna stvar, jedan je od retkih mainstream kriticara koji je tada 1986-e, napisao jako pozitivnu kritiku filma Henry-Portrait of a Serial Killer i svrstao ga medju nekoliko najboljih filmova te godine (sto ipak nije pomoglo da film ne provede u bunkeru narednih cetiri godine). Posle toga...

Za Rodzera Ebera, ZORA MRTVACA bila je uz NOCH VESTICA film godine '78.

O ZORI je pohvalno govorila i Polina Kil.

Ona se - opet - "proslavila" potpunim nerazumevanjem Paklene Pomorandze (1971). Njoj je jako bilo sporno to sto je Aleks, ultra-silovatelj i nasilnik, napravljen da se dopadne gledaocu. Pri tom je zaboravila/nije citala/ istoimeni roman Entonija Bardziza, koji je deset godina ranije ucinio istu stvar.

To, opet, ne znaci da Polina Kil nije napisala neke od boljih kritika koje sam citao. Ne bih ocenjivao ni Eberov ni njen rad na osnovu pogresnog vrednovanja par filmova koji se meni dopadaju a njima ne. Sem toga, ljudi prolupaju s godinama. , a slavni precesto obole od sindroma "ja sam sada veliki baja, pa i svoju pljuvacku mogu prodavati kao nao najvechu umotvorinu" (Eber je tipican primer).

Pre davanja etiketa (tipa "liberalno-intelektualni zlikovac") trebalo bi preorati sve faze necijeg stvaralastva. Cuvena Cinemania - gde su zastupljene ISKLJUCIVO kritike Ebera, Rodzera Maltina i Poline Kil -sjajno je mesto za (pre)ispitivanje stavova o njima. Toplo preporucujem  narezivanje ove CD enciklopedije - bez obzira sto je poslednja obradjena godina - 1996.

Ovo dupliranje posta nije bilo posledica quotovanja nego (verovatno) toga sto sam se vratio korak nazad. Hmmm...

Inace, u poredjenju sa Eberom i Kil, Maltin mi se cini najslabijim. Mozda zato sto ja navikao da pise prikaze od pet-sest recenica, i da vrlo retko obrazlaze svoje ocene.

Ok, kapiram da se dosta kasno ukljucujem u raspravu ali nekako sam stekao utisak da ste se svi prevideli jednu bitnu stvar.

Koliko sam primetio sve knjige i filmovi koji se mogu shvatiti kao antiutopije su o drustvima u cijem se uredjenju nalazi jedna(ili vise) krucijalna mana (namerna ili slucajna, nije toliko bitno - naravno, ako je namerna tim gore) koja sprecava dalji razvitak tog drustva. Svuda ljudska rasa, kao posledica pravila tog uredjenja, stagnira ili, u jos gorem slucaju, deevoluira. Da bi covecanstvo nastavilo razvitak (pomislite na ajkulu - ako prestane da se krece gusi se) mora da izadje iz datog ustrojstva i seta pravila koje takvo antiutopijsko drustvo zadaje.  Ako uzmemo da ljudska rasa nema neki krajnji cilj, to jest da su evolucija i razvitak vrhovni ciljevi sami po sebi, onda je svako drustvo koje svojim pravilima sputava prirodnu teznju rase antiutopijsko. Zato ni demokratija (ni kapitalizam) nisu u svojoj biti antiutopijski jer ne omedjavanju potencijalni napredak ljudske rase. Takodje treba imati na umu da pojedinci i individualizam koji se suprotstavljaju takvom drustvu nisu sami po sebi cilj vec covecanstvo u celini nalazi nadu(ili spas) u njihovom delovanju.

PS. Cudno da niko nije pomenuo Gataku.

PPS. Matrix nije antiutopija jer ne predstavlja ljudsko drustvo, vec nametnuti poredak.

O, Jore, ne znam ko te je to tako loše slagao, ali Polina Kel je ZLOGLASNA po svojoj gromovito lošoj kritici ZORE MRTVACA! Žena se bukvalno posrala po filmu.

Eber je čudan lik – on je bio 1 od najvećih protivnika prve NOĆI ŽIVIH MRTVACA, pa je možda iz griže savesti, kad je video kako se gadno zajeb'o u proceni, rešio da pohvali ZORU.
Cenim činjenicu da je za jednog mejnstrim kritičara imao muda da pohvali kultne filmove poput REANIMATORA, POVRATKA ŽIVIH MRTVACA, TEXAS MASAKRA, SANTA SANGRE itsl, ali ne sme mu se zaboraviti ni to što je kenjao po NOĆI, LOST HIGHWAYU, ili što je najčešće nesposoban da pojmi Linčove i Kronenbergove filmove, ili što mnogo više ceni HARI POTERA od LOTR...

Uprkos tome, njegove kritike su mi još uvek koristan barometar, i slagao se ili ne, mogu na osnovu njegovog suda da procenim da li bi mi se nešto i koliko dopalo pre no što ga pogledam.

PS: Maltin je govedo koje treba ubiti motkom. On čak i nije filmski kritičar koliko znam. Njegovi sudovi su BEZVREDNI.

Quote from: "ghoul"O, Jore, ne znam ko te je to tako loše slagao, ali Polina Kel je ZLOGLASNA po svojoj gromovito lošoj kritici ZORE MRTVACA! Žena se bukvalno posrala po filmu.

Licno sam citao doticnu kritiku na Cinemaniji, pre koju godinu. (Maltin/Ebert/Kael). Nije moguche da se iz jednog istog teksta izvuku tako razliciti zakljucci. Nema tu niceg gromovitog. Sa izuzetkom osvrta na "jeftine" efekte, ne secham se da je kritika filma bila negativna. Steta sto ne mogu da je nadjem na netu, kako bih je postovao. Evo tragam - nema.

Sto se tice Nochi zivih mrtvaca, napisala je ovo:
"One of the most gruesomely terrifying movies ever made." - Pauline Kael.

I taj tekt sam citao. Bio je vrlo pohvalan. Cak je ukljucen u jednu od pet DVD verzija "Nochi". Veoma mi je tesko da poverujem da je ista osoba mogla da Noch digne u nebesa a Zoru da ocrni.