ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ipak ne

https://www.forbes.com/sites/olliebarder/2020/08/12/mathieu-cote-on-the-surprising-popularity-of-dead-by-daylight-in-japan/

Bizarno!

Slabo sam igrao ove godine zbog poslova, ali od ovoga sto jesam, najbolje mi je Hitman 3 i Disco Elysium final cut

Ja nisam još načeo ni Hitman 2... Meni će Hitman 3 stići na red kad krene sledeća pandemija 

Jurogejmerova top ten lista igara godine je primereno hipsterska (spojler: Anpeking je na prvom mestu), ali je još jedno podsećanje na to koliko sam izvan ikakvih tokova: od ovih deset igara igrao sam samo dve:

https://www.eurogamer.net/articles/2021-12-30-eurogamers-game-of-the-year-is

Imran Kan* vrlo duševno o svojim igrama godine:
https://www.fanbyte.com/features/the-fancies-2021-some-of-imrans-top-games-of-the-year/



*Ne TAJ Imran Kan.

ja ništa ne verujem listama koje se sastoje od svega 10 igara jer je kvalitetnih naslova bilo najmanje pet puta toliko, a staviti 1 unpacking na vrh je klasična donlanovština    ako ništa, lista čitalaca je bolja, iako se guardiansi iz nekog razloga na njoj pojavljuju dva puta:

https://www.eurogamer.net/articles/2021-12-31-eurogamer-readers-top-50-games-of-2021

I lepo je što su me citirali za Persona 5 Strikers. Sad se osećam kao da sam osvećen 

oh, nisam ni primetio taj nadasve bitan detalj, čestitke na publikaciji    nisu ni meni strikersi bili LOŠA igra iako je možda tako izgledalo iz opisa, pristojnih 7/10 i pohvala za trud. enivej, za one koje više zanima mišljenje plebsa nego profesionalnih kritičara, na something awfulu sad već tradicionalno imaju odličan goty thread s gomilom listi:

https://forums.somethingawful.com/showthread.php?threadid=3987583

Sad kad je Lotax umro, možda je i bezbedno da se zalazi na to mesto...

Enivej, moje liste će, tradicionalno, da se pojave o božiću. Ali nije da je sad kao nešto nejasno šta mi je igra godine 

za ostatak foruma ne znam jer ne zalazim tamo, ali games podforum je već neko vreme prijatno štivo za čitanje

dakle, vreme je da se po poslednji put utvrdi gradivo iz sveže protekle godine. ko što se da videti iz priloženog, za mene nije bilo ničega što bih uvrstio na samit mojih najomiljenijih igara ikad (mislim da je zadnja takva igra bio disco elysium), no isaac je došao PAKLENO blizu. edmund i ekipa su pre nekih mesec dana konačno izbacili onaj masivni patch koji rešava skoro sve što je bio problem s igrom, no ja sam se te bede reš u međuvremenu ipak i zvanično odvikao. enivej, evo kompletne liste igara koje su mi se svidele ove godine:

subjektivno savršenstvo [10]: /
instant klasik [9]: the binding of isaac: repentance, shin megami tensei v, inscryption, metroid dread, super mario 3d world + bowser's fury
odličnost kao takva [8]: guardians of the galaxy, no more heroes 3, gnosia, neo: the world ends with you, axiom verge 2
vredno igranja [7]: griftlands, lacuna, persona 5 strikers, loop hero, lost judgment, toem, warioware: get it together, fights in tight spaces, eastward, kuukiyomi 3

e, ove godine je bilo malo više povika kako je ovo najgora godina za igre ikad, čak i od keze (ili pak kese™) macdonald, za šta je pre svega zadužen kovid i njegova tiranija nad igračkom industrijom. zaista, aaa igara je bilo manje nego inače, no indie igre su, kao i svaki put od neke 2014. godine, bile tu da to nadomeste čistim kvantitetom koji neminovno rađa kvalitet. sve će to mehmet verovatno podrobnije da objasni kasnije, moje je samo da najavim 

od igara koje uprkos velikoj želji iz raznih razloga nisam stigao da odigram se pre svega ističe taj nesretni psychonauts 2, a odmah za njim deathloop, solar ash, the forgotten city, returnal i hitman 3. nešto od ovoga će brzo biti ispravljeno, nešto će kad-tad doći na red, a ima tu i gomila sitnijih naslova koji me mame kao i svake godine. novog ace attorneya igram već desetak dana i vrlo mi godi, no radi se o zaista glomaznoj igri (ili čak dve igre u 1 paketu), tako da ćete na utiske morati da pričekate. januar će po svoj prilici biti spor mesec, čak je i taj weird west otkazan za kasnije, tako da će biti vremena za beklog.

ovom prilikom bih poželeo svim članovima ovog podforuma i vernim lurkerima srećne praznike, uz nadu da će 2022. ipak biti malo prijemčivija za život

Da, Ace Attorney je MASIVAN. Ja sam nekih 20 sati unutar igre a tek sam na drugoj epizodi. Vidim da Bob Meki i Henri Gilbert obojica ažu da su je igrali po preko 90 sati i da još nisu stigli do kraja, tako da, naradićemo se.    Ali sjajan je.

Zanimljivo je koliko će se moja lista razlikovati od tvoja. Dakle, mnogo. A opet ljudi pričaju, kao slaba godina za igre... Ne znaju šta pričaju, očigledno. Pa samo Pocket Dimension mi je doneo toliko sreće da ja ne znam šta mi još treba u životu.

Quote from: Meho Krljic on 31-12-2021, 17:54:32
Sad kad je Lotax umro, možda je i bezbedno da se zalazi na to mesto...

Ijuuuuu... pa ja mislim da sam propustio ovo!

Javili smo na adekvatnom topiku ali toliko je poznatih ljudi umrlo da je lako propustiti takve stvari...

U svakom slučaju, ja sam, kao valjda i prethodni put, nastavio tradiciju čišćenja bekloga, bez igranja igara koje su izašle tekuće godine.

Mislim da je jedini izuzetak, ironično, Diablo 2 Resurrected.

Najviše vremena sam proveo u Kingdom Come: Deliverance (2018), Vampire: The Masquerade – Coteries of New York (2019), i The Council (2018), a tu su bili i Sorcery! (ceo serijal), Telling Lies, i P&C avanture Lamplight City, Red Strings Club, Thimbleweed Park i drevni Indiana Jones and the Fate of Atlantis.

Lep izbor. Red Strings Club je igra kakvih bih voleo da više igram: zanimljiva, raznovrsna i traje 2-3 sata.

Da, trajanje od 3 do 12 sati je idealno za nas sredovečne, zauzete muškarce. 

Ako čovek krene da se osvrće na 2021. godinu iz perspektive novorođene i optimistične 2022. godine (pošto, veli krhka ljudska logika, sigurno ne može da bude GORE nego što je bilo), reklo bi se da smo iza sebe ostavili pustoš i bojno polje prekriveno telima u različitim stadijumima dekompozicije. Kolektivno globalno klizanje u ponor hronične depresije izazvano pandemijskim efektima po ekonomiju, mentalno zdravlje, somatsko zdravlje, politiku – od globalnog do ličnog nivoa – i sve vrste privrednih grana kojih možete da se setite ne da nije zaobišlo industriju igara nego ju je žestoko potkačilo. Ova je privredna grana u vreme velike globalne recesije sa kraja prve decenije aktuelnog stoleća sebe smelo reklamirala kao ,,recession proof" i mada se to pokazalo kao netačno – kao uostalom i izjave tadašnjeg srpskog premijera Mirka Cvetkovića i njegovih nadređenih iz Demokratske stranke koji su govorili o globalnoj krizi kao o razvojnoj šansi male i okretne Srbijice – ono što je činjenica je da su pandemija i mere epidemiološke odbrane od iste nesumnjivo donele i dobre stvari igračkoj industriji sa prodajom i generalnim rastom kakav su egzekjutivi sa obe strane dva okeana samo sanjali u nekim mirnijim vremenima.

Pandemija i drugi pandemonijumi

S druge strane, danak koji je uzela ne samo bolest već i odbrana od infekcije, lokdauni, rad od kuće, generalne nove prepreke u komunikaciji i razmeni, u igračkoj industriji samo je podvukao njene već imanentne, hronične probleme vezane za upravljanje projektima, budžetiranje, procene mapa, jelte, puta, za kreiranje ili dovršavanje projekata. Da smo dobili po jedan kriptonovčić za svaku objavu da će igra najavljena za 2021. godinu elegantno, na prstima preskočiti kalendar i prizemljiti se u 2022. ili nekoj još neizvesnijoj budužnosti, sada bismo i mi valjali NFT-ove i kurčili se na vrhu nekakve Ponzi-piramide*
*svestan sam da su Ponzi šeme i piramidalne šeme dve različite stvari, ali valjda se aliteracija NEŠTO broji u ovoj bezbožnoj novoj godini

Ali nije to jedini razlog što mnogi komentari koje slušamo poslednjih nedelja govore da je 2021. godina bila najgora godina za igre. Razmaženi vlasnici novih konzola izašlih pred kraj 2020. godine koji otiru suze izvezenim, čipkastim maramicama što će God of War ili Horizon ili Final Fantasy XVI igrati tek ove ili iduće godine su samo to – razmažena mejnstrim publika koja valjda nije svesna da je tokom 2021. izašlo neviđeno mnoštvo izvanrednih naslova u AA ili indie prostorima – no, lavina loših vesti iz igračke industrije tokom 2021. godine je bila delimično refleksija činjenice da se u industriji, pogotovo kada je pod konstantnim pritiskom (koji dolazi odozgo na konstantan pritisak što je već standard za industriju toliko nespretnu u, rekosmo, budžetiranju, planiranju pa i kadriranju) loše stvari dešavaju u serijama, ali i činjenice da je publika ovog medijuma, ili bar njegovog dela koji smatramo ,,kulturom" a ne samo razbibrigom, već toliko ostarila i sazrela da je normalno da specijalizovani igrački vebsajtovi pišu o sindikalnim pitanjima, štrajkovima, radnoj kulturi u velikim firmama, seksualnom uznemiravanju na radnom mestu, mobingu itd. itd. itd.

Delimično se ovo može vezati za činjenicu da Jason Schreier, novinar čuven/ ozloglašen na ime kopanja po nezgodnim praksama u industriji nakon svog odlaska iz Kotakua radi za ugledni Bloomberg i sada ima ozbiljnu korporativnu zaleđinu pa ne zavisi od ćudi advertajzera i može mu se da publikuje stvarno ozbiljne reportaže o, jelte, ozbiljnim stvarima, a delimično je naprosto činjenica da ljude interesuje kako se stvari koje oni konzumiraju prave. Tako su priče o štrajkovima i natezanju sa upravom u Activisionu, mučnim seksualni uznemiravanjima i ,,fratboy" kulturi (pogotovo u mučenom Blizzardu) obeležile veliki deo ove godine a Activision je bio samo deo šire, i teže priče u kojoj smo videli da od dna do vrha, od malih indie studija do korporacijskih behemota imamo konstantno i brutalno kršenje radničkih prava, psihološki pritisak koji izaziva mentalne probleme, neretko mizogino radno okruženje kakvo nekako i očekujete u kulturi koja je izrasla u muškim spavaonicama američkih tehnoloških koledža...

Ako nije pokvareno, zašto bi ga popravljao? A i ako jeste, zašto kad su ljudi već platili?

S druge strane, industrija je u mnogo prilika drastično ispustila loptu. Godine navikavanja publike na ,,plati sad, a možda uspeš da igraš kasnije" prakse u 2021. godini su produkovale praktično parodične paroksizme ne samo komične nekompetentnosti već, moramo to podvući, hladnog, proračunatog prezira prema potrošačima*. Istina je da su videoigre kompleksni produkti i da je metafora o građenju splava dok njime istovremeno savladavate brzake i cunamije stara bar nekoliko decenija a da pravljenje, održavanje, prodavanje i marketiranje igara nije postalo jednostavnije u međuvremenu, no fascinantno je u kojoj meri je ova industrija normalizovala koncept ne ,,nesavršenog", ne ,,nedovršenog" produkta koji će uz malo dobre volje, igračkog fidbeka i dobronamernog truda developera uskoro postati bolji i dovršeniji, već produkta koji blatantno ne ispunjava ne standard koji bi naivan igrač očekivao od dobra za koje je platio živim kešom, već bukvalno standard na koji se onaj koji mu ga je prodao obavezao ulaskom u prodavnicu.
*Vidite? Aliteracija sve čini zabavnijim!

Već u 2020. godini je CDPR-ov Cyberpunk 2077 najavio ovaj trend, dolazeći u prodaju u takvom stanju da je Sony unilateralno uklonio ovu igru sa svoje digitalne prodavnice računajući da je reputacijski rizik naprosto preveliki. A onda su u 2021. godini priče samo sledile jedna drugu, od najmanjih, kao što je kršenje Disco Elysiuma na Nintendovom Switchu, preko činjenice da nedeljama niste mogli igrati Diablo II Resurrected na ime serverskih nedaća, pa sve do najvećih naslova poput Battlefield 2042 koji su se u prodaju dovezli unapred najavljujući da pare dajete za igru koja je u ovom trenutku najviše probni koncept prepun bagova i problema sa netkodom koji će Dice i Electronic Arts dovršavati tokom sledećih nekoliko godina.

U ovoj orbiti je možda najeklatantniji primer to kako su Rockstar i Take Two uz mnogo pompe pripremali remasterovanu Grand Theft Auto III trilogiju za moderne konzole. Ovi remasteri su i na svim onlajn radnjama zamenile klasične verzije ovih igara jer je Rockstar bio sasvim siguran u sebe i računao da niko ne želi da igra muljave igre stare dvadeset godina kad može da igra s ljubavlju upicanjene nove verzije prilagođene savremenim UHD ekranima i širokim aspektima. No, kažemo ,,s ljubavlju" ali kao i mnogo toga drugog u ovom teškom vremenu, i ovde je ljubav stavljena u dužnost prevashodno robotima pa su za potrebe apskejlovanja rezolucije i upriličenja tekstura za nove verzije igara korišćeni pre svega algoritmi uz, pokazalo se, neadekvatan minimum ljudskog rada na proveri jesu li bezumne mašine obavile dobar posao.

Rezultat je da su ovi remasteri na kraju ispali takav debakl da izdavač ne samo nudi PC publici druge igre na poklon, ne bi li se iskupio za svoje grehe, već su, recimo, fizičke verzije ovih igara za konzole (ili makar za Switch) odložene za početak ove godine kako bi Rockstarovi ljudi spasli šta se spasti može, i iz haosa koji su napravili algoritmi nekako napravili iole prihvatljivo-izgledajuće produkte.

NFT i WTF

Nemoguće je govoriti o 2021. godini a ne pomenuti žalosnu praksu ulagivanja investitorima koju smo mogli videti na sve strane, a prevashodno kroz neselektivno pominjanje aktuelnih investitorskih buzzword magneta kao što su ,,blockchain", ,,NFT" i ,,metaverse". Od korporacijskih giganta kao što je Ubisoft, pa do partizanskih akcijaša kao što je ukrajinski GSC Gameworld, ideja o tome da će kačenje blokčejn superstrukture na igre koje su već dobrano opterećene ,,igra-kao-usluga" dizajnom te igre nekako unaprediti delovala je sve manje ubedljivo što je više buzzwordova korišćeno. Pokazalo se, svakako, da su kriptografija, kriptovalute i blokčejn tehnologije već dovoljno kompleksna tematika da ih 99% populacije ove planete ne razume i da će ih u praksi svesti na investiciono-spekulativne šeme koje su dobre dok možete da trošite tuđu struju, a kada su proletos NFT-ovi eksplodirali kroz čvrsto uvezanu mrežu cryptobro spekulanata koji su nas ubeđivali kako je ovo idealan način da siroti umetnici konačno preuzmu svoju sudbinu u svoje ruke i obrnu taj keš za koji od rođenja znaju da im istorija duguje, odjek u igračkoj industriji je bio zaglušujući.

Šta ako, kao da su rekli svi marketing egzekjutivi u isto vreme, sada možemo da vam prodajemo ne samo ,,digitalne artefakte" koji ne postoje zaista i samo su jedan serverski pad udaljeni od nestajanja sa lica zemlje, već i iluziju da niste samo neko ko te artefakte iznajmljuje (iako ste ih, navodno, kupili, ali pročitajte malo bolje taj EULA) već neko ko ih ,,stvarno" poseduje i može da ih proda dalje, na tržištu koje, keve nam Nevenke, nije regulisano nikakvim pohlepnim državnim propisima već cveta samo od sebe i svima donosi ogromne zarade?

Zaista, šta ako bi to bila istina?

Poslednjih dana pratimo na društvenim mrežama vapaje cryptobro likova koji su dali grdne pare za JPEG-ove majmuna a koje im je sad neko ,,ukrao" iako su te slike i dalje na istom mestu na internetu, dostupne da ih bukvalno bilo ko sa internet-konekcijom vidi, a sa desnim tatasterom na mišu i snimi na svoj računar, a ovo je samo paroksizam paradoksa pohlepe gde se NFT manija razotkriva kao čista, nezagađena piramidalna šema, puka spekulacija, pa i prevara, tim parodičnija što se u njoj, sem opscenih količina potrošene struje, doslovno ne pojavljuje ništa što ima ikakvu ,,stvarnu" vrednost.

Igračka industrija je nekoliko godina unazad merkala blokčejn i pitala se kako da sebi nabavi deo TOG kolača – setimo se da je još Koji Igarashi najavljivao da će uz svoju igru Bloodstained lansirati i kriptovalutu – a sa NFT-ovima deluje kao da je pronašla ne formulu da ikako produbi ili obogati igre već samo da privuče venture kapitaliste koji će baciti novac na bukvalno bilo šta što je tagovano sa NFT ili blokčejn ili metaverzum.

Zamislite, kažu nam, da možete da napravite pušku, dobro SKIN za pušku u igri i to je VAŠ skin, jedinstven skin, there are many skins like it but this one is mine itd. a onda da taj skin možete da, wait for it, PRODATE drugim igračima i ZARADITE pare. Dobro, možda ne PARE pare, možda kriptovalutu, možda i prave pare, who knows, ali ZAMISLITE tu nemoguću, tu NEZAMISLIVU situaciju da igrač napravi nešto u igri a onda ga proda drugom igraču – izdavač igre će udariti samo malecnu, skoro neprimetnu maržu, jebiga, i mi imamo troškove, razumite nas – i taj igrač je sada VLASNIK tog nečega a onaj prvi više nije jer mu je prodao, er, vlasništvo, nad tim nečim. ZAMISLITE! A sve to sad može da se napravi samo ako instalirate ovaj programčić koji će transakciju potvrditi tako što će doslovno desetine miliona procesora na raznim stranama sveta uraditi neverovatno komplikovane računske operacije i potrošiti električne energije dovoljne da odvezete flotilu Tesla automobila od Nju Meksika do Ontarija!!!!

Mislite, kažemo mi njima, kao u Kaunter strajku? Samo bez tog... programčića, te flotile i tog opscenog trošenja opscenih količina struje.

Kaunter... čemu, kažu oni? Ne mislite na onu igru koja je napravljena (gledaju na kalendar) u... dvadesetom veku?

Da, na nju, kažemo sad mi već pomalo sumnjičavi, na igru koja ima bogato i robusno tržište skinova za puške napravljene u igri od strane igrača, koji ih prodaju i kupuju, evo već jedno deset godina, pa sećate se da su neki preprodavci bili i tuženi za muljanje sa ovim, da postoje čitavi Jutjub kanali posvećeni isključivo preprodaji skinova za puške u Kaunteru.

Ali, kažu oni, nemoguće! Pa otkud im blokč...

Bez blokčejna, upadamo im mi u reč, ispostavlja se da je mnogo elegantnije ovakve transakcije prosto pratiti na centralnom serveru, da to troši manje struje, manje vremena i obezbeđuje nekakav vrhovni autoritet koji može da arbitrira u slučajevima navodne prevare.

Metaverzum!, kriknu oni u poslednjem, očajničkom pokušaju da nas ubede snagom argumenata pre nego što nestanu u oblačku digitalnog dima.

E, da, pismo predsednika japanskog gejming giganta, Square-Enixa poslato investitorima na novogodišnje veče upravo završene godine čita se upravo kao neka vrsta spiska svih ovih fantazama o unapređenju igara uvođenjem tehnologija koje će ih zapravo učiniti nezgrapnijim i skupljim i mada je jasno da Matsuda samo ređa termine koje šerholderi žele da čuju, takođe se ne može poreći da on čini napor da pronađe nekakvu autentičnu svetlu stranu u biznisu koji je zasnovan na muljavini i prećutkivanju stvarnih podataka. Tako pasus koji je naširoko citiran po internetu govori o igračima koji se u igri aktivno trude da drugim igračima unaprede užitak – pravljenjem autorskog sadržaja unutar igre, recimo – i Matsudi se mora priznati da kada kaže da bi ovi igrači možda trebalo da budu na neki način nagrađeni za svoj dobrohtni trud to gotovo da zvuči prihvatljivo.

Osim što tu imamo dva problema. Prvi je da nije jasno zašto su nezgrapne, masivne blokčejn superstrukture distribuiranih registara a ne elegantna, efikasna centralizovana serverska tehnologija pravi način da se ovi igrači nagrade i ovo je pitanje na koje ni jedan jedini gejming entitet što je pominjao NFT i metaverzm još nije odgovorio. Drugi je nesrećni izbor reči koje Matsuda koristi, gde ispada da su igrači koji igraju ,,samo da se zabave" maltene neželjena, parazitska populacija dok su igrači koji igraju ,,da bi doprineli" onaj željeni profil. Sad, naravno da ovo malo treba gledati iz japanske kulturne perspektive u kojoj su kolektivizam i doprinos dobrobiti drugima praktično sveti koncepti, no fakat je da ostatak Matsudine argumentacije o ,,samoodrživim igrama" pokazuje da je u pitanju samo ređanje termina koji će zvučati dobro deoničarima a ne ikakav promišljen ili makar zaista zamisliv ,,plan".

Ironija je svakako u tome da su na blokčejnu zasnovane kriptovalute, pa onda NFT kao njihova dalja ekstrapolacija, nastale – manifestno – kao način da se decentralizuje vrednost, da se ,,potvrda" vrednosti odvoji od centralnog autoriteta, države pre svega, i da u ruke samom kolektivu a da su upravo najveće korporacije, ekstremno centralizovani entiteti koji preziru kolektiv sem u sopstvenom marketingu, one koje najviše reklamiraju ove koncepte, računajući da je to način da umaknu državnoj regulativi i poigraju se na simulakrumu ,,stvarno" slobodnog tržišta.

Neprijatan momenat samosvesti i pozitivan aspekt negativnog razmišljanja

Mislim da sam i previše izigravao analitičara iz fotelje pa pre nego što pređem na svoje liste igara godine, možda još samo da mi se dopusti trenutak lične refleksije. Ovo je godina u kojoj sam više nego ikada pre primetio da sam izvan glavnih tokova u gejmingu. I to nije ni dobro ni loše već je naprosto tako. Ovo je prva godina u kojoj sam, gledajući gomile lista igara godine koje su napravili drugi, ne samo shvatio da veliki deo onog što je drugima bilo ,,najbolje" nisam igrao, već da možda polovinu naslova uopšte nisam prepoznao. Wildermyth? The Artful Escape? The Forgotten City??? Chicory?? Šta su UOPŠTE te igre koje svi hvale i gde sam ja bio kada su se pojavile? Dobro, retoričko pitanje, igrao sam Quake, ali nije notabilno da muškarac od pedeset godina sa zaposlenjem koje mu oduzima najveći deo dana nije u toku sa aktuelnim igrama – već sam pisao da je najveći broj igara koje sam ove godine sa zadovoljstvom igrao na neki način deo franšiza koje idu već decenijama – već je notabilno da je industrija, da je medijum, čak i samo ovaj njegov deo koji smatramo kulturom a ne razbibrigom, sada toliko širok da ne samo da nije moguće već i da nije potrebno da jedna osoba može da odigra ,,sve" niti da svega bude svesna. A što je, zapravo odlično. Ako ima mesta i za Fortnite i za Battlefield i za Final Fantasy XIV i za Shin Megami Tensei, i za Quake i za Ace Attorney i za novog Metroida, za kartaške igre i roguelikeove, za simulacije vožnje, letenja i za tihe, melanholične akcione avanture sa vranama koje skupljaju duše, onda je naš hobi, uprkos svim groznim bolestima koje ga muče, zapravo i dalje kreativno zdrav.

Konačno liste igara godine

Po tradiciji, izbacujem tri liste igara godine. Jedna je lista igara koje su izašle u 2021. godini i koje sam stigao da odigram ili poigrao u dovoljnoj meri da imam utemeljeno mišljenje zašto zaslužuju da ovde budu pomenute. Druga je lista igara koje su izašle u 2021. godini, od kojih sam veliki deo već kupio ali nisam stigao da ih igram, no se obavezujem da ih odigram u nekom periodu između danas i sopstvene sahrane. Treća je lista igara originalno izašlih pre 2021. godine ali koje su u toku 2021. godine dobile remaster, rimejk ili NEKAKVO transformativno izdanje koje ih je učinilo značajnim i aktuelnim. Kad se pogledaju ove liste, na kraju je teško ne zaključiti: 2021. je bila OPASNA godina ma šta ko govorio. Idemo:

Igre izašle 2021. godine koje sam (od)igrao:

1.       Monster Hunter Rise
Monster Hunter igre su postale Capcomov najprodavaniji, najuspešniji serijal sa dobrim razlogom. Ovde je omiljeni japanski izdavač pronašao način da spoji dobar, kvalitetan dizajn akcionog i RPG igranja sa igra-kao-usluga elementima, tako da se ne ošteti ni jedna strana, da igrači dobiju i širinu i dubinu a da firma dobije način da uz malo dodatnog rada požanje mnogo dodatnog prinosa. Monster Hunter Rise je, neiznenađujuće, istovremeno najbolji Monster Hunter do sada ali i na svakom koraku veoma kritikovana igra koja, ako slušate šta ljudi pričaju ,,nema dovoljno kompleksan svet" ili ,,nema dovoljno sadržaja za igranje nakon što završite kampanju". Naravno, paradoks je u tome što sam ja sa nešto manje od stotinak sati u ovoj igri zapravo manjina i da ovakve kritike daju ljudi koji su igru igrali po dvesta i više sati (a kampanju su završili za, recimo, dvadeset). Rise je do sada najidealniji spoj udobnosti, brzine i kompleksnosti i dubine, svakako najlakši Monster Hunter do sada ali i Monster Hunter u kome je UVEK zadovoljstvo provoditi vreme i sevap pomoći drugu sa drugog kontinenta u nevolji. Na proleće stiže i ekspanzija pa možda i ja dobacim do dvestotog sata.
2.       Metroid Dread
Metroidvania igre su poslednjih godina u autentičnoj renesansi sa uglednim naslovima poput Hollow Knight, Axiom Verge ili Icnoclasts koji svaki na svoj način produbljuju originalne '90s dizajn-predloške. No, kada se tata celog podžanra vratio prošle jeseni, nije bilo druge do da se duboko poklonimo i da priznamo da je španski MercurySteam gotovo idealno spojio klasiku i moderne ideje. Gotovo savršena akciona avantura u istorijskom kontinuumu ovog žanra.
3.       Quake: Dimension of the Machine
Remasterovani Quake koga su nam Bethesda i Microsoft dali za dž ako posedujemo originalni Quake je već sam za sebe bio blagovest ali čitava nova kampanja koju su napravili majstori iz Machinegames i koja po kvalitetu, karakteru i jednoj drskoj samouverenosti stoji uz sve ono najbolje što su za četvrt veka napravili kako originalni kreatori igre tako i legije posvećenih modera – pa to je neprocenjivo. Boomer shooter podžanr je u 2021. godini i inače bio u dobrom zdravlju a Dimension of the Machine je bio buster koji mi je neumereno unapredio raspoloženje.
4.       Deathloop
Deathloop je igra kojoj mogu da nađem BRDO zamerki i da kukam kako su neke stvari u Dishonored bile bolje ili elegantnije, ali Deathloop je igra koje tako snažno stavlja ,,imerzivna" u ,,imerzivna simulacija" da joj je sve oprošteno. Ne samo da je ovo im-sim koji činove ponovnog ubijanja (istih) ljudi stavlja u kontekst skoro sasvim lišen intrinzične krivice pa je ovo na kraju mnogo ,,akcionije" iskustvo od Dishonored ako to želite, nego je i kombinacija '70 bleksploatacije i zanimljivog naučnofantastičnog zapleta idealno sela na dizajn igre koji igrača upoznaje sa mestom i čini njegovim delom na način koji Dishonored zapravo nije mogao da postigne.
5.       Persona 5: Strikers
Ja sam jednostavan čovek i ako mi date narativ koji autoritativno i autentično ,,nastavlja" priču o junacima Persone 5 a onda i akcioni, ,,musou" dizajn borbe napravi da bude i kompleksan i intutivan u isto vreme, onda stvarno neću imati ambiciju da sitničarim oko toga šta sve to nije BAŠ ISTO kao u Personi 5. Meni je igranje ove igre bilo kao povratak u zavičaj i susret sa starim prijateljima a vi vidite.
6.       The Great Ace Attorney Chronicles
Iako sam tek dvadesetak sati unutar ovog prikvela za igre u kojima je glavni junak bio naš omiljeni advokat odbrane, Phoenix Wright, legitimno je reći da je zapadno izdanje nečega što je u Japanu izašlo još 2015. godine jedan od najjačih primeraka vizuelne-novele-sa-dodacima koji možete da odigrate na nekom zapadnom jeziku. Ace Attorney igre su i inače legitimisale vizuelne novele za zapadnu mejnstrim publiku i prokrčile put za nadahnute radove poput 999 ili Danganronpa, a The Great Ace Attorney Chronicles je ne samo tipično DRAMATIČAN i veoma duhovit narativ već i produkcijski impresivan produkt koji dinamizuje inače statičan žanr i daje mu šarm neophodan da se navuku novi igrači a starima obezbedi nadmen osmeh svaki put kad neko pomene Feniksa Rajta.
7.       Mundaun
Horor sa dušom, smešten u ruralnu Švajcarsku i monohromni, rukom crtani vizuelni program – Mundaun nije bio mehanički najudobnija niti najinventivnija igra prošle godine ali jeste podsetio na to koliko je značajno da ljudi imaju priliku (i znanje, te potreban alat) da neke svoje lične opsesije i impresije pretoče u interaktivni medijum. Kratko, slatko i impresivno.
8.       Inscryption
Živimo u renesansi igara sa sakupljanjem karata aka collectible cards games, aka igrama u kojima pravite špil karata aka deckbuilders. Svake godine kao da se pojavi ne jedna već nekoliko notabilnih igara koje poznati osnovni dizajn proširuju na maštovite i impresivne načine pa smo poslednjih nekoliko sezona imali i Slay the Spire i Monster Train i SteamWorld Quest i gomilu drugih kojih ja nisam ni svestan, a samo ove smo imali Kleijev Griftlands i – Inscryption. I u godini u kojoj je Devolver napravio nekoliko megahitova, Inscryption je možda najmanje očekivan. Ovo je istovremeno roguelike deckbuilder, ali i horor igra, maštovita varijacija na ,,klasični" CCG dizajn i karakteran narativni naslov u kome neke karte govore a igrač se nalazi zatočen u brvnari sa natprirodnim psihopatom. Vizuelni stil i dizajn zvuka su prvi aduti ovog naslova koji hvata kandžama iz sve snage i ne pušta.
9.       Death's Door
Devolver nam je dao i jednu od najboljih varijacija na klasičnu Zeldu. Death's Door ima taj generički naslov i ,,sitan" izometrijski grafički identitet što sve nisu obećavajući signali kad skrolujete kroz Switchov eShop ili kakvo drugo mesto koje prodaje igre, ali ovo je onaj skoro idealni spoj zeldolikih zagonetki i jednostavne a duboke borbe sa jedne strane i darksoulsaških estetika ,,mesta" i ambijentalnog pripovedanja sa druge. Pa još sva ta melanholija...
10.   Shovel Knight: Pocket Dungeon
Skoro sve vezano za Shovel Knight properti je poslednjih pola decenije bilo ne dobro nego izvanredno, sa majstorskim uzimanjem osmobitnih i šesnaestobitnih predložaka i njihovom transformacijom u nešto moderno i prijemčivo svim generacijama, ali ko je očekivao da će u 2021. godini jedna od najboljih igara biti block-falling ,,igrica" koja spaja Shovel Knightov ,,svet", klasičnu mehaniku nalik na Puyo Puyo i ,,meki" roguelike dizajn za jedno od najdinamičnijih i najadiktivnijih iskustava koje uopšte možete imati? Niko, eto ko! Yacht Club Games i Vine su ovde uspeli da ,,jednostavni" Puyo Puyo predložak obogate izvanredno promišljenom RPG nadgradnjom i dali igru koja neposredno zadovoljstvo ,,spajanja" blokova istog tipa venčava sa pakleno složenim ali intuitivnim roguelike šibanjem. Neverovatno.
11.   Cyber Shadow
Yacht Club je publikovao i ovu igru a koju je napravio jedan čovek, uzgojen na dijeti najjačih osmobitnih akcionih platformera iz osamdesetih i ranih devedesetih godina. Cyber Shadow nisam video na mnogo lista igara godine a što je šteta jer pričamo o jako dobrom primeru klasičnog dizajna sa savremenim pristupom gde moderne udobnosti ne znače i kompromis na polju složenosti izazova sa kojim se igrač susreće.
12.   No More Heroes III
Tek sam počeo da igram najnoviju pustolovinu Travisa Touchdowna ali već u prvih petnaest minuta ova igra nagurava toliko šmeka, karaktera i humora da se čovek namah seti ZAŠTO Suda 51 uživa takvu reputaciju u industriji. No More Heroes III je i do sada svakako najsigurnija od svih igara iz serijala u pogledu ,,character action" dizajna i govorimo o beskompromisno ,,japanskoj" igri koja zahteva jake reflekse i gotovo nadljudsku koordinaciju pokreta, ali zauzvrat nudi spektakl koji nigde drugde ne postoji.
Počasna priznanja idu i za
-          Psychonauts 2 koja je uprkos brojnim zamerkama koju sam na nju imao ponudila dirljiv, duševan narativ i prelep, maštovit audiovizuelni program
-          Resident Evil Village koja iako vrlo konzervativno dizajnirana donosi tehničku (i tehnološku) izvrsnost i ispoliranost što su dramatično nedostajali mnogim drugim AAA naslovima
-          Returnal koji, iako ima roguelike dizajn što je svakako bar stepenik ispod bogatstva igara poput Hades, treba ceniti što je roguelike principe smisleno doveo u AAA prostor
-          Bright Memory Infinite koja, iako traje jedva preko dva sata pokazuje šta jedna jedina osoba može da napravi kada se ozbiljno potrudi, postiđujući usput mnogo AAA FPS igara koje su ove godine posrtale na sve strane

Igre izašle 2021. godine koje nisam (od)igrao ali ih znam, uglavnom već posedujem i igraću ih prvom prilikom (redosled nebitan):

1.       Lost Judgment
Judgment je bio jedna od najboljih Yakuza igara ikada a Lost Judgment je, po svemu sudeći još bolji. Srce me boli što još nije došla na red za igranje, ali nije da ranije prošle godine već nisam spičio sate i sate u jednu drugu Yakuza igru...
2.       Neo: The World Ends With You
Originalni TWEWY je bio takva eksplozija ideja, estetike i etitjuda da sumnjam da će nastavak zaista uspeti da ga unapredi ali opet... dve TWEWY igre su bolje od jedne, to je prosta matematika
3.       Guardians of the Galaxy
Nisam očekivao da Eidos Montreal napravo igru koja je TOLIKO hvaljena i to od propertija prema kome imam solidne rezerve, ali... ispostavilo se da je ovo a-must-play igra sa, navodno, odličnim balansom karakterizacije i same igračke mehanike akcionog RPG-a. Hajde, videćemo, uhvatio sam nekako polovnu PS5 verziju pa će se igrati...
4.       Shin Megami Tensei V
Dok su u Koeiju vredno radili na Persona 5 Strikers, ,,pravi" tim u Atlusu je pravio najnoviji naslov iz sržnog SMT serijala. I kažu svi da je odličan. A što ne bi bio kad su sve te igre odlične? Pričamo o praktično najboljem japanskom RPG serijalu svih vremena. Stvarno. Evo, samo da nađem stotinak sati i potvrdiću!
5.       Bowser's Fury
Nintendo je opušteno godinu započeo remasterima nekih od najboljih 3D platformera koje je ikada napravio ali je onda na Super Mario 3D World dodao i mini-kampanju u otvorenom svetu za koju vele da je izvrsna. Nije mi baš PRETEŠKO da u to poverujem a kako sam sve to uredno kupio, stići će valjda jednom na red.
6.       Axiom Verge 2
Prvi Axiom Verge bio je IZVANREDAN način da se modernoj publici da reimaginacija Super Metroida a bez sikofantskog imitiranja predloška. Nastavak je, kažu smelo drugačija igra a ja sam zaista željan da vidim šta je Thomas Happ spremio za ovu priliku.
7.       Loop Hero
Devolver Digital je imao vrlo jaku godinu u umetničkom smislu – ako već nije ponovio neviđen komercijalni uspeh prošlogodišnjeg Fall Guys – a ja sam već nahvalio Inscryption i Death's Door. Loop Hero još nisam stigao da probam, ali pošto smo ga dobili za Novu godinu od Epica, moraće i on da padne uskoro za slobodu.
8.       Toem
Za ovu igru samo na neviđeno verujem drugu Calaveri.
9.       Chicory
Za ovo verujem raznim ljudima sa interneta ali i medenom kučetu koje sam video u koncept-artu u najavama igre.

Igre ponovo izašle u 2021. godini u notabilno transformativnim inačicama, a koje sam igrao:

1.       Diablo II: Resurrected
Istina je da je D2 stigao u prodaju sa ozbiljnim problemima u onlajn komunikaciji, ali to je u međuvremenu sređeno i, mislim, Diablo 2 na Switchu je jedna od onih definicija raja u koju se bogougodni posao ratovanja protiv Nečastivog savršeno uklapa.
2.       Super Mario 3D World
Ovo je još na Wii U bio Nintendov povratak ,,neoizbiljnijim" ali fokusiranijim 3D platformerima i kako je tada to bilo žestoko osveženje i revitalizacija žanra, tako je, bogami i sada. A još na prenosnoj konzoli!
3.       NieR Replicant ver.1.22474487139
Ovo je rimejk koji ne samo da je originalnu igru učinio boljom već joj je dao i novo poglavlje od koga suze kreću same evo i ovoliko meseci kasnije, kada samo pomislim na njega.
4.       Quake
Tata svih boomer shootera! Na Switchu! (Dobro, i na drugim konzolama) A i na PC-ju gde sam i igrao gomilu novokreiranog horde mode multiplejera. Neprocenjivo!
5.       Dusk
Tata svih neo boomer shootera! Na Switchu! Najbolji FPS 2018. godine sada još bolji plus na konzoli koju možete da igrate i u redu dok čekate vakcinu. Neprocenjivo!!!!!!
6.       Turrican Flashback
Da ću u 2021. godini odigrati četiri Turrican igre jednu za drugom, u idealno remasterovanim verzijama (na Switchu, dakako) sa sve ,,premotavanjem" unazad kada bih napravio grešku je svedočanstvo o tome da nisam baš JEDINI koji misli da su ove igre vrhunski biseri evropske (nemačke!) filozofije akcionih avantura koje vrede da budu sačuvane za istoriju i dostupne i mladoj publici. Excelsior!

7.       Castlevania Advance Collection
Već sam više puta pominjao da su neke od najboljih metroidvania igara ikada (i najboljih akcionih avantura, uostalom) nastale u vreme kada su Koji Igarashi i njegov tim bili proterani u Konamijevo odeljenje koje je pravilo igre za prenosne platforme pošto su njihove dvodimenzionalne, ,,starinske" igre bile previše ,,primitivne" za vrlo novi 3D svet knzola za dnevnu sobu. Sada je Konami napravio parnjaka kolekciji originalnih  Castlevania koju smo 2019. godine dobili na Switchu i ova kolekcija Castlevania igara sa Game Boy Advancea (i SNES-a) je bukvalno jedan od najboljih, kvalitetom najgušćih igračkih paketa ikada napravljenih. (Naravno, u trenutku dok ovo kucam aktuelna je vest da Konami obeležava  35. godišnjicu serijala ne najavom neke dobre nove igre u tom serijalu  već prodajom tematskih NFT-ova, što je simpatičan dodatni okretaj noža  koji su nam poodavno zarili u leđa).

Nego, reci nam, kako je to biti biološki star pola veka? Da li je bilo na blogu nekih osvrta na svih tih pet decenija? Čemu imamo da se nadamo mi mlađi?

Ma, ja to uopšte ne primećujem. Mislim, fizički svakako, debeo sam i nemoćan, ali ja se tako ionako osećam oduvek. A psihološki, ja ne vidim skoro nikakvu razliku u odnosu na to kad sam imao 15-16 godina 

Quote from: Meho Krljic on 07-01-2022, 11:38:36
A psihološki, ja ne vidim skoro nikakvu razliku u odnosu na to kad sam imao 15-16 godina 

Isto.

Quote from: Meho Krljic on 07-01-2022, 11:38:36
A psihološki, ja ne vidim skoro nikakvu razliku u odnosu na to kad sam imao 15-16 godina 

vidi se po tome što i dalje igraš kvejka 

Kvejk je izašao kad sam ja imao 25 godina, molićulepo. 

Jaciju je igra godine Psychonauts 2:
https://www.escapistmagazine.com/the-best-worst-and-blandest-of-2021-zero-punctuation/

Ima smisla, njemu su odvajkada igre sa izraženim narativnim elementom bile najdraže.

Samo da zahvalim drugu Mehu na divnom osvrtu na 2021. godinu u igračkom svetu.
I nek nam ih piše još najmanje 500 godina.


Naravno, najbolja igra 2021. godine je Pathfinder: Wrath of the Righteous, ali oprostićemo njen izostanak s liste, ipak je ovo vreme praštanja 

Kad najzad istrune Mehova ovozemaljska ljuštura, kad se u prah pretvori njegov zatvor od kostiju, održavaćemo u vidu nekakvog digitalnog klona Mehov blistavi igrački um.

Biće to srpska verzija Ghost in the shell. 

More like all ghost no shell, amirite 

polygonov top 50, golden idol na zasluženom trećem mestu ali sifua nema uopšte, ne znam šta da kažem:

https://www.polygon.com/what-to-play/22956981/best-games-2022-list

prvo mesto se naravno ne dovodi u pitanje 

Ja sam ove godine potpuno ispao iz ritma. Ali igra godine se zna, naravno.

Quote from: Meho Krljic on 07-12-2022, 17:41:36
Ali igra godine se zna, naravno.

Naravno!!! RETURN TO THE MONKEY ISLAND, YEEEAH! 

Zapravo jeste, ali, nažalost, samo na PC-ju. 

All the Golden Joystick Awards 2022 winners

GOLDEN JOYSTICK AWARD WINNERS 2022
Best Storytelling - Horizon Forbidden West
Still Playing Award - Genshin Impact
Best Visual Design - Elden Ring
Studio of the Year - FromSoftware
Best Game Expansion - Cuphead: The Delicious Last Course
Best Early Access Launch - Slime Rancher 2
Best Indie Game- Cult of the Lamb
Best Multiplayer Game - Elden Ring
Best Audio - Metal: Hellsinger
Best Game Trailer- Goat Simulator 3 Announcement Trailer
Best Game Community - Final Fantasy 14
Best Gaming Hardware - Steam Deck
Breakthrough Award - Vampire Survivors
Critics' Choice Award - Elden Ring
Best Performer - Manon Gage (Marissa Marcel, Immortality)
Nintendo Game of the Year - Pokemon Legends Arceus
PC Game of the Year - Return to Monkey Island
PlayStation Game of the Year - Stray
Xbox Game of the Year - Grounded
Most Wanted Game - Legend of Zelda: Tears of the Kingdom
Ultimate Game of the Year - Elden Ring

Quote from: dark horse on 07-12-2022, 19:05:27

Best Storytelling - Horizon Forbidden West

Nisam igrao ali znajući kakav je storiteling u prvom Horizonu moram da se pitam jel' se ovi zajebavaju.

Nisam ni ja igrao. Kad je izašla dosta je pljuvana da je štancovana na brzinu, a u zadnje vreme guraju je kao da je maltene jedan od must have PS5 naslova.
Možda, jer su patchevima digli framerate na 60fps sa 30fps koji se preporučavao kad je igra tek izašla.

Horizon Forbidden West's Story Shines in the Small Moments

Horizon Forbidden West tells an incredible story, but the best parts don't have anything to do with its flashy action sequences or high stakes.

za zlatni džojstik glasa samo publika, to nema svrhe ni komentarisati mislim 

nme s dobrom listom:

https://www.nme.com/features/gaming-features/the-20-best-games-of-2022-3360445

moje omiljene igre 2022 + pripadajući linkovi:

subjektivno savršenstvo [10]: into the breach: advanced edition (dlc)
instant klasik [9]: elden ring, sifu, the case of the golden idol
odličnost kao takva [8]: tunic, neon white, nobody saves the world, slice & dice (dlc), pentiment, olliolli world, signalis
vredno igranja [7]: strange horticulture, vampire survivors, the quarry, rogue legacy 2, railbound, the excavation of hob's barrow, dorfromantik, citizen sleeper, dying light 2, kirby and the forgotten land

kao što se vidi iz bolda, igra godine je jasna    mislim, MENI je ova kompletna edicija into the breacha, ko što piše gore, subjektivno savršenstvo, ali na šta bi ličio ovaj svet kad bismo sad počeli da proglašavamo dlc sadržaj za igre godine? u signalisu sam tek negde na trećini igre, ali jasno je da zavređuje da se nađe na ovoj listi, samo je pitanje koja će biti konačna ocena. kirbyja sam doterao do kraja, ali stvarno me mrzi da pišem o njemu. uostalom, mehmet se onomad potrudio da podeli njegove utiske iz demoa i tu se nema šta dodati, cela igra je takva. primetak je nedostatak novijih naslova na switchu, to je zato što je za njih trebalo apdejtovati firmver i jailbreak, a kako je to pomalo naporan proces na piratskoj konzoli, umesto toga sam odabrao da igram neke starije naslove.

ove godine je, kao što je i pcgamer primetio, bilo MNOGO zamerki na nedostatak kvalitetnih aaa igara. jasno, ljudima koji više cene kvalitet od produkcije to nije mnogo smetalo, s obzirom da je 2022. bila krcata superkul indie i aa naslovima koji su se isticali ili izvrsnim konceptom ili briljantnom prezentacijom ili i jednim i drugim. to obuhvata dosta naslova koje sam pomenuo gore, kao i gomilu na koju još nije stigao red: midnight suns, immortality, scorn, rollerdrome, weird west, as dusk falls, itd. pored svog tog izbora, moram priznati kako gow 2 i horizon 2 nisu baš na vrhu liste, ali doći će i oni na red... jednog dana...

Zanimljivo da ti je Vampire Survivors tek u četvrtom ešelonu, ja sam očekivao da ga vidim pozicioniranog više jer ga ljudi NEVEROVATNO hvale a i ti si ga fino pohvalio.

Ja sam ove godine odigrao toliko malo novih igara da neće biti mnogo smisla da pravim listu. 

bogami, meni je vampire survivors u sve lošijem sećanju kako vreme odmiče, ima tih igara koje te prvo navuku na hajp pa tek onda s određene vremenske distance možeš objektivnije da ih ceniš... mislim, neporecivo je da se radi o kvalitetnom naslovu, samo nije baš moja šolja čaja.

za ovu godinu ćemo ti oprostiti, ali sledeće oću da vidim DVE liste!!!

Pa, ja obično napravim, jelte, tri liste, ali ovde godine sam naprosto poginuo od posla i odigrao zaista premalo igara izašlih u 2022. No, videćemo oko božića, napisaću NEŠTO.

Ako je za utjehu, Midnight Suns je jebeno odličan na osnovu prvih par misija. Taman toliko različit od XCOM da bude osvežavajuć, a opet jednako kompleksna mehanika upakovana u relativno lako shvatljiv interfejs.

za borbu nisam ni sumnjao da će valjati, firaxis je to, ali javi kako ti se dopada blejdov book club kad budeš stigo dotle 

Da, video sam da je to bilo kontroverzno u Donlanovom prikazu    Eh, pa ja volim i Fire Emblem dizajn tako da je meni sve to blisko.

dobro to, nego da vidim šta preporučuje!!!

Da se javim da sam živ i zdrav posle sto godina, čitam i posećujem forum no nemam vremena da mnogo učestvujem, a i sramota je koliko sam malo igrao prošle godine. Igra godine, of kors, Elden Ring... Pre neke tri nedelje sam počeo God of War novi i shvatio da je to isto ono od pre koju godinu, samo verovatno lepše i upeglanije... Imam mnogo posla (thank god) tako da se ne upuštam u neke igre, a baš bih voleo da probam, recimo, No mans sky ili onaj Immortality, ali to ništa narednih dva, tri meseca....
I da - VOLIM VAS DRUGARI!!

I mi tebe volimo, Milane. A treba da jednom odigraš Midnight Suns. Ti bi uživao!!!!!!!!!!

https://youtu.be/kWB4C5EeetY

Quote from: Meho Krljic on 10-02-2023, 20:37:26
I mi tebe volimo, Milane. A treba da jednom odigraš Midnight Suns. Ti bi uživao!!!!!!!!!!

https://youtu.be/kWB4C5EeetY

To ću sigurno, samo da ulovim jedno mesec dana ničega