ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Ooooh, a upravo za par nedelja u Beogradu nastupa NAJBOLJI drone metal bend ikad. TRUMANE VREME JE ZA TVOJU INICIJACIJU!!!!!

Meni se ovo sviđa, mislim, ne znam otkad se spori metal rifovi svrstavaju u poseban žanr, ali mislim da svaki bitniji bend ima bar jednu pesmu koja ovako zvuči. Ovo sam zaključio na osnovu plejliste na YT, tako da se izvinjavam na površnosti. Prvo mi na pamet pada jedna od najboljih AiC stvari, pa ću iskoristiti trenutak da se podsetimo.

https://youtu.be/zRrCDFUeBw8?si=MyxkeohBqBp54l2r

Bend koji ja pominjem zove se Sunn0))), nazvan je po pojačalu, i zvuči ovako:


https://sunn.bandcamp.com/album/black-one

A njihov zvuk je nastao praktično od obožavanja albuma "2" grupe Earth:


https://earthsl.bandcamp.com/album/earth-2


A taj album je izdao Sub Pop. Dakle, ima NEKE veze sa Alice in Chains 

Nikada nisam voleo drone i sludge.Samo stoner rock i pomalo stoner metal.
Danas sam reprizirao Mejdenov Rock In Rio, jedan od najboljih live metal izdanja ikada. To i S&M Metallicae, Live Gardijana i Live Kreation Kreatora.

Pošto sam ja matoriji meni je Maidenov Live After Death neka vrsta svetog grala. Naravno, svirka je često mrljava, Dikinson je iznuren i peva slabij enego na svim narednim živim albumima, ali brzina, energija i šmek su nenadjebivi 

E, da, zaboravio sam za A Real Live One kog sam imao na kaseti kao tinejdžer.

Od novijih, Megadeth u Buenos Airesu 2005.

Ovaj sunn je žešći hipsteraj, ne mogu to da slušam iskreno. Ono što sam našao na YT kao neku reprezentativnu drone top listu je bilo mnogo čistije i slušljivije.

Megadeth nikada nisam mogao da slušam. Sećam se da je u okviru Karavana 202ojke svaki drugi demo bend svirao Symphony Of  Destruction. To je bilo zanimljivo tada, ali ne znam sad da mi neko pusti te snimke kako bih reagovao.

Dobro, ali Hangar 18 je ipak sjajna pesma.

I Sunn0))) su izmislili ovu muziku (OK, posle Earth) a ovi drugi dron metal bendovi su pozeri       

Quote from: Meho Krljic on 08-10-2025, 05:49:00Ooooh, a upravo za par nedelja u Beogradu nastupa NAJBOLJI drone metal bend ikad. TRUMANE VREME JE ZA TVOJU INICIJACIJU!!!!!

Od osobe koja sluša new age i Enya-u ne možeš očekivati da se inicira u taj treš. 

To je bukvalno ISTA muzika samo svirana na drugim instrumentima!!!!!!!!!

Quote from: Meho Krljic on 09-10-2025, 06:09:17To je bukvalno ISTA muzika samo svirana na drugim instrumentima!!!!!!!!!

    Gospodipomiluj, šta još neću pročitati ovde.

Poslušao dve Sunn O))) pesme i doneo sud da Meho lupeta.

Quote from: mac on 09-10-2025, 17:13:32Poslušao dve Sunn O))) pesme i doneo sud da Meho lupeta.

Meho nikad ne lupeta, samo se nekad šali ili namerno precenjuje.
Inače sam uključio Sunn dok sam imao slušalice na ušima i nije bilo prijatno.

Srećom ja kad krenem da krstim a vi da prdite, ja ne odustajem. Sunn0))) su TRANSCENDENCIJA i vidimo se 22. oktobra u Dragstoru da SLAVIMO!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Imam dva pitanja: prvo da li postoji ili ne postoji spejs između "Sunn" i "O". I drugo, da li je u pitanju slovo "O" ili broj "0"?

Quote from: Meho Krljic on 09-10-2025, 17:37:42Srećom ja kad krenem da krstim a vi da prdite, ja ne odustajem. Sunn0))) su TRANSCENDENCIJA i vidimo se 22. oktobra u Dragstoru da SLAVIMO!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!

Nažalost, ne vidimo se. A tako bih rado da upoznam Mehu...

Što si ti naivan Trumane... gde je Meho eksplicitno napisao da će ići 22 oktobra u Dragstor, da je kupio kartu ili bilo šta slično? Čovek samo "daje podršku", kao i obično, ubičajenim pozdravom "vidimo se"...   

Quote from: Meho Krljic on 09-10-2025, 06:09:17To je bukvalno ISTA muzika samo svirana na drugim instrumentima!!!!!!!!!

Eto, a ja kad kažem da Meho po difoltu voli new age jer je mator on kaže da ga niko toliko nije uvredio.

Kakve veze new age ima sa poznim godinama??! New age je muzika koju vole ljudi s izraženom duhovnom crtom.

Quote from: mac on 09-10-2025, 17:40:17Imam dva pitanja: prvo da li postoji ili ne postoji spejs između "Sunn" i "O". I drugo, da li je u pitanju slovo "O" ili broj "0"?

Ne i nula je. Ovo je logo pojačala:





A po njemu je bend uzeo ime.

Quote from: tomat on 09-10-2025, 18:42:34

Quote from: Meho Krljic on 09-10-2025, 06:09:17To je bukvalno ISTA muzika samo svirana na drugim instrumentima!!!!!!!!!

Eto, a ja kad kažem da Meho po difoltu voli new age jer je mator on kaže da ga niko toliko nije uvredio.

Ni ne sećam se te razmene mišljenja, ali siguran sam da bih tako reagovao.

Enivej, naravno da malo komično preterujem, ali Sunn0))) imaju dosta zajedničkog sa muzikom koju Truman pominje, dakle, prednost atmosfere nad temama, često (ili uobičajeno) odsustvo ritma, napor da se slušaocu poremeti percepcija vremena i da se u njemu izazove određena vrsta izmenjenog stanja svesti itd.

Naravno, O'Malley i ekipa više forsiraju teksturu i volumen, Enja više harmoniju i svetle tonove, ali na sličnom su zadatku.


Edit: I, apsolutno ću fizički biti prisutan na koncertu, sem ako ne budem imao zdravstvenu zabranu.

A šta ćemo s člankom na vikipediji gde lepo piše Sunn O)))?

A, da, vikipedija, izvor koji nikada ne bi objavio netačnu informaciju.

Mada, da budem fer, i na Bandcampu sam bend ima spejs ispred nule, ali ako pogledaš omote albuma, vidiš da ga tu uglavnom nema kad je logotip u jednom redu. Na primer:

I na zvaničnom sajtu ima spejs, a i liči na O.

To je, naravno, stilizovani crtež Sunčevog diska, tako da je dopušteno da bude i "o". Mislim, u principu ime benda i pojačala se izgovara samo "san" tako da to u stvari i nije slovo nego samo ideogram, ali svi koje znam su ga uvek doživljavali kao nulu.

Vidi, imaju sajt. Svaki niz slučajnih karaktera sad može da ima sajt. Ali na sajtu lepo piše na više mesta Sunn O)))

Meho, pokaj se, dok nije kasno!

Takoe Meho, kad bi svi koje znaš skočili u bunar jel bi i ti skočio?

Pa kajem se ali ovo je sitnica kakvi su inače moji gresi. Važnije je da se svi okupimo na koncertu 22. Oktobra i učestvujemo i RITUALU. Sagitaški samit!!!!!!

Na Brkovima sam tada u bašti KST, inače bih sigurno došao. 

Meho je za mene neka vrsta Korta Maltezea, koja sama potpiruje sve legende o sebi. Tipa, družio se sa Lordom Bajronom, Džekom Londonom, Hermanom Heseom i svim ti legendarnim likovima koji su svi danas mrtvi pa ne mogu da potvrde. To je taj isti fazon.

Poturio nam pre mnogo godina sliku nekog pijanog brke kome je za to platio dvesto didži i nakon toga ga niko nikada nije "video". Jer dotični i ne postoji.  Naravno da se neće pojaviti na Sunn koncetru i da je bolja opcija otići na Brkove u KST.

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/testament-para-bellum-2025

Dobro sad, nije možda LEGENDARNA ploča, ali čuti Testament da ovako smelo eksperimentiše sa zvukom koji radi već 40 godina, plus novog bubnjara koji treba da nasledi Genea Hoglana pa se trudi IZ SVE SNAGE je ipak prilično uzbudljivo...

Kakva nedelja! Sankcije! Teorije zavere! Dosegnut ,,mir" u Gazi, samo što Palestince i dalje masovno ubijaju! Na sve to presedeo sam DOSTA sati kod lekara da bi mi rekli da ću biti okej, KAO DA SAM JA IKADA OKEJ. Sreća da ima mnogo novog, dobrog metala pa sve ovo možemo da na trenutak potisnemo u pozadinu.






Portugalci RackseeD kažu da je njihova muzika ,,brutalna a epska, kako sva muzika i treba da bude" i ja tu nemam šta da dodam. Njihov debi album, posle solidnih trinaest godina rada, Fallen je zaista epska ali ne nešto produkcijski prebudžena kombinacija blek metala sa malo death metal gruva i folk motiva i to je, pa, onako, cheesy i simpatično. Bend je vrlo očigledno ulio srce i dušu u ovaj materijal i mada produkcija nije idealna, ima ovde mnogo šarma:
https://rackseed.bandcamp.com/album/fallen

Forsthexe je jedan od dva jednočlana projekta koje ima nemački muzičar Frater Clades, kome to, primetićete, nije baš PRAVO ime. Enivej, Forsthexe svira sirovi a melodični, prilično old school blek metal i drugi EP, Verbittert, verhasst, verwest ima četiri pesme rokanja iz sve snage. Nije nešto sad, kao, INOVATIVNO ili prepametno, ali je šarmantno:
https://forsthexe.bandcamp.com/album/verbittert-verhasst-verwest

Kad smo već kod sirovine, Predica Noctis je, hm, bend ili projekat iz Argentine o kome ne znamo ništa sem da album Knighted by a Sword of Doom izlazi za koji dan. I da je mnogo sladak u svojoj VELIKOJ jednostavnosti i iskrenosti. Ovo je melodičan, prost blek metal koji kao da izvodi goblin što je tek naučio da svira i ta neposrednost i naivnost su neodoljive. Sedam pesama, manje od pola sata prženja, sve sjajno:
https://youtu.be/TbeDmR5-mfg

Necov iz Virdžinije nije baš čist blek metal i više je blackened grindcore na svom debi demo snimku, lessons of inhumanity, ali kul je to, sa tri pesme opasne krljačine. Snimljen u kući ovo je i sasvim korektno produciran materijal za ono što treba da uradi, a to je da vam odšrafi glavu i popiški se niz vrat. Plaćate koliko hoćete za TO zadovoljstvo:
https://necov.bandcamp.com/album/lessons-of-inhumanity-demo

Finski Deathfuckingwound stavljamo u blek metal za ovu priliku iako oni jednako sviraju i death metal i grindcore i war metal ali u stvarnosti je njihova muzika udaljena jedan milimetar od čiste buke. VOID MMXXV je demo/ EP uraganske energije sa kog nećete zapamtiti ni jedan rif ali hoćete zapamtiti kako ste se osećali: kao da grizete električni vod. Ubijanje:
https://ironcorpse.bandcamp.com/album/void-mmxxv
https://deathfuckingwound.bandcamp.com/album/void-mmxxv

Knellrite je jedan momak iz Merilenda sa debi albumom, Entaphosophia i mada je ovo nominalno melodični blek metal, on je i dosta sirov i dosta surov i dosta agresivan. Naprosto, Micah, koji sve ovo piše i svira, ne pravi pesme nekakve barokne kompleksnosti i teatralne ambicije nego KRLJA iz sve snage pa ko preživi, i meni je to simpatično:
https://knellrite.bandcamp.com/album/entaphosoph-a

Nemački Harpyr na svom debi albumu, Trist, zvuče kao '90s blek metal bend iz garaže koji svira melodični, melanholični post-blek metal iz dvehiljadedvadesetih. I ako vam to deluje kao primamljiva ponuda, mislim da ćete biti lepo usluženi. Album je pun gorkoslatke, vrlo predvidive harmonske progresije, ali pesme su vitke, relativno jednostavne, svirka živa i poštena a ,,produkcija" intenzivno jeftina. Kul.
https://harpyrofficial.bandcamp.com/album/trist

Berlinski Hæresis su se baš dosta prošetali kroz žanrove dok nisu dobacili do svog debi albuma posle skoro decenije rada. No, taj debi album, Si Vis Pacem Para Bellvm izlazi za Vendetta Records i zvuči jako sigurno u svojoj veoma bučnoj veoma ekspresivnoj post-black metal formi. Ovo su samo četiri pesme, ali su podugačke, snažne, pune brutalne svirke i još brutalnije emocije. Produkcijski ovo jeste onako kako ja ne volim, bez dinamike i sve u crvenom, ali pesme su dobre a izvedbe još bolje:
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/si-vis-pacem-para-bellum

Terjiz de Horde iz Utrehta, sa svoje strane, cepaju post blek metal kakav ja volim. Pesma koja album Our Breath Is Not Ours Alone otvara (posle intra, doduše), Raise Them Towards The Sun je jebanje keve, ali onako, sa emocijom, krljačina koja rekonstruiše klasičnu blek metal agresiju sa tom melanholičnijom, 'gazerskom, ,,post" emocijom jako dobro uklopljenom u zbilja agresivnu svirku. Bend sebi pripisuje i hardcore elemente i nije da ih nema ali ovo je ploča pre svega jako solidno napisanog, veoma ekspresivnog ali utegnutog, KRLJAČKOG metala:
https://terzijdehorde.bandcamp.com/album/our-breath-is-not-ours-alone-2

Les chemins de l'exil je drugi album francuskog benda Les Bâtards du Roi a koji zvuči BAŠ onako kako francuski melodični blek metal bend koji peva o srednjem veku i snima za LADLO može jedino da zvuči. Melodično, melanholično ali ekstrovertno, mišićavo i ZABAVNO:
https://ladlo.bandcamp.com/album/les-chemins-de-lexil

Iz Francuske dolaze i Smohalla, avangardni blek metal i post blek metal duo koji sa svojim drugim albumom, Ruina Draconis, snimljenim skoro deceniju i po nakon prvenca, nude mnogo kreativnog haosa i agresivne, jelte, umetnosti. Ruina Draconis je zanimljiva ploča koja se ne brine preterano za to gde bi bile žanrovske granice pa u prostoru od nekoliko taktova prođe nekoliko žanrova, ali uvek drži osnovu ekstremnog, u andergraundu baziranog blek metala. No, francuski andergraund nije isti kao vaš i naš andergraund i ovo je nepredvidivo, bizarno, često na sasvim drugoj strani od one na kojoj ih očekujete. Naravno da je ovo izdao I, Voidhanger:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/ruina-draconis

Ne sećam se da sam do sada slušao All Hell iz Severne Karoline pa je njihov peti, a prvi postpandemijski album, Sunsetter odlična prilika da se s njima upoznam i pohvalim ih. All Hell naime sviraju blek metal ali nekako prirodno, neusiljeno, bez poziranja i teatra. Sunsetter je ploča odličnog gruva, zdravog zvuka, snažne, žustre svirke, a sve to počiva na rifu i ritmu, nudeći kinetičko, mišićavo iskustvo sa puno suptilnosti i, pa, PAMETI. Sjajan miks (slušajte bas gitaru kako PLETE),  i izuzetno raspoloženi muzičari zaokružuju album dobrih pesama:
https://allhell.bandcamp.com/album/sunsetter

Poljski Blackened Temple sviraju vrlo solidnu kombinaciju black i death metala i njihov drugi album, Mortem Aeonum dosta profitira od ekstrovertne, epske blekmetalske forme, ali koja je sklopljena od dosta death i thrash metalskih rifova. Ovo ima i mošerski gruv i čvrstu a dinamičnu trešersku produkciju (slušajte bubanj kako je AKUSTIČAN) i odlično je:
https://blackenedtemple.bandcamp.com/album/mortem-aeonum

Poljake Angrrsth sam hvalio i za njihov debi album pre četiri godine pa pohvale slede i sada za nastavak, Złudnia. Ovo je i dalje vrlo zreli, vrlo karakterni blek metal koji se ne zamara previše teatrom i atmosferama, nego svira izuzetno ubedljivo i prodorno. Angrrsth jesu moderni u izrazu, dakle, ovde ima melodičnosti i atmosferičnosti ali u prvom planu su rifovi i mišićava svirka i ja to veoma cenim. Energičan, kinetičan gruv, dosta dobar miks, bend koji ne poseže za izlizanim forama i stvarno BRZA svirka kad je to oportuno su sve kvaliteti ovog odličnog albuma:
https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/z-udnia
https://angrrsth.bandcamp.com/album/z-udnia






Australijanci Hidden Feast imaju vrlo simpatičan album, Hidden Feast na kome sviraju stoner rock sa nešto thrash elemenata. Bend svoju muziku opisuje rečima ,,duboko primitivna larma" ali ovo je taman toliko sofisticirano i u zvuku i u svirci da bude ugodno i prijateljski nastrojeno i da deluje konfrontativno a zapravo da vas dočeka raširenih ruku. Gitare su, recimo, prijatno hrskave, glas promukao a minimalno melodičan, pesme imaju dobar gruv i finu dinamiku i sve je jako lepo a bend vam omogućava da sami odredite cenu za daunloud:
https://hiddenfeast.bandcamp.com/album/hidden-feast

Hail Fatum su iz Hong Konga ali na slici su samo jedan Kinez i dva bijela đavola. No, dobro, muzika na debi EP-ju Trip Tik nije loša, sa tri (naravno) pesme gruverskog, sirovog stoner roka. Produkcija je onako, dobra gitara i bas ali previše istačkan bas bubanj, ali svirka je pristojna i pesme imaju hipnotičku dimenziju u svom teškorokerskom treskanju. Plaćate po želji:
https://hailfatum.bandcamp.com/album/triptik

Venecijanski Malota imaju drugi album, Scapegoat, i to je vrlo prijatna ploča teškog roka i psihodeličnog doom metala koji su shvaćeni ozbiljno i odsvirani pošteno, znojavo, bez kompromisa. Ima puno dobrog u tome kako su pesme prvo napisane a onda snimljene tako da se u prvi plan stave disciplina i usredsređenost na motive, bez džemovanja i mnogo šaranja. No, Malota ne zvuče mašinski već samo fokusirano, kao da daju jedan VAŽAN iskaz i meni se to prilično dopalo:
https://godownrecords.bandcamp.com/album/scapegoat

Diablo in Alpujarras je novi projekat ekipe iz mađarskog psychedelic source records. Bence Ambrus se ovde udružio sa bubnjarem i perkusionistom i snimio više gitara i bas-gitara tako da pričamo o ,,pravom" studijskom radu a ne samo o snimku džema. Naravno, atmosfera je i dalje vrlo spontana a muzika opušteno psihodelična. Ako tražite relaksirani, meditativni heavy psych rock koji nije baš mnogo HEAVY ali dolazi iz tog pravca, ovo se kao i obično daje po ceni koju sami odredite:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/diablo-in-alpujarras

Nastavljamo sa butlezima recentnih nastupa King Gizzard & The Lizard Wizard, tj. sa daljim beleženjem njihove ovogodišnje turneje. Live in Greece '25 je ponovo snimak tri sukcesivne večeri nastupanja u Atini (postoje i video snimci čiji su linkovi na stranici albuma na Bandcampu) i ovo je pedeset pesama sa simpatičnim iznenađenjima, poput Superposition koja se ovde po prvi put svira uživo. Da još jednom ponovim – jer možda prvi put dolazite ovde – da su ovo profesionalni snimci koje radi sam tonski tim benda a koji blagosilja širenje tih snimaka unaokolo, a i da su Gizzardi najbolji rokenrol bend na planeti u ovom trenutku. To da OVAKO nešto možete kupiti po BILO kojoj ceni koju sami odredite je blagoslov o kakvom smo nekada mi matori samo sanjali:
https://midnightgnomepeople.bandcamp.com/album/live-in-greece-25

M.E.L.T. iz Pitsburga sviraju odličan fazirani teški rok sa dosta psihodeličnih elemenata. Album  Innervate / Obliterate je jedna zrela, skoro pa razmetljivo dobro napisana ploča koja demonstrira da su vam dovoljna dva ili tri minuta da odradite kvalitetan heavy psych singl i da to može da bude i seksi i kinetički, plesno, energično a da ne izgubi psihodeličnu začudnost. Pametno namešten zvuk i dobar miks, odlično korišćenje raznih efekata na prvenstveno gitarama, ali u prvom planu kvalitetan rokenrol, i ovaj album nudi MNOGO užitka:
https://abandcalledmelt.bandcamp.com/album/innervate-obliterate

Court Of Beasts iz Viskonsina su doom metal bend sa saksofonom koga pevač svira kad ne peva i to je zanimljivo. Muzički, njihov drugi album, Birds, je prilično klasični, nisko naštimovani, fazirani doom metal sa pola pretećim pola melanholičnim harmonijama, robustan i mišićav. Vokali su dobri a saksofon dodaje samo malo arome i ovo nije nekakav amalgam free jazza i doom metala već samo podebljani doom. Svakako mi se album dopada sa svojim bogatim, jakim zvukom i pristojnim, gruverskim pesmama:
https://courtofbeasts.bandcamp.com/album/bird

Kanađani Hedoro sebe opisuju kao ,,Doom-band from the wastelands" ali njihova muzika je ultraagresivni, hermetični sludge metal sa primesama industrial metala. Ozbiljno, EP  Everything Will Die zvuči kao da vam na glavu izručuju kamion metalnog otpada, ali u ritmu. Ako ste ikada fantazirali o spoju Skin Chamber i 16, Hedoro su vredni da se čuju i zavole:
https://hedoro.bandcamp.com/album/everything-will-die

Za nešto relaksiranije ali i dalje heavy tu su Poljaci Beach Cruiser sa albumom sada već poslovično kvalitetnog poljskog stoner roka. Za razliku od nekih kolega, Beach Cruiser na Thunderbird zvuče kao da se dobro zabavljaju a ne da su došli da se biju i onda je ploča puna solidnog gruva, melodičnog, prijatnog pevanja i umiljato psihodeličnih harmonija. Miks je posebno sladak sa toplim, velikim basom u osnovi a onda odozgo dođe neverovatno hrskava gitara. Sjajno je a naplaćuje se koliko hoćete što je KRIMINAL:
https://beachcruiser.bandcamp.com/album/thunderbird

Onda imamo porciju klasičnog okultnog dooma koji donose naši stari znanci, Wicked Trip iz Tenesija. Meni se njihov prošli album iz 2023. veoma dopao, a EP Tales From Beyond The Grave kojim su nas sada počastili ima idealnu kombinaciju fuzza, horora, metala, panka, okultizma i bluza. Četiri pesme brutalnog i istovremeno neodoljivog andergraund gaženja:
https://wickedtrip.bandcamp.com/album/tales-from-beyond-the-grave

Heavy Psych Sounds Records ove nedelje imaju debi album internacionalnog projekta Litania a u kome svira i jedan naš čovek. Vladimir Marikoski je diplomac Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu i čovek koga ja pamtim kao bubnjara ranih beogradskih hardkor bendova poput NBG i Totalna Destrukcija. Danas je u raznim postpank itd. projektima a ovde se udružio sa još troje ljudi – well, Italijana – za album, takođe naslovljen Litania koji spaja heavy psychedelic rock i obrednu muziku naslonjenu na hindustansku pevačku tradiciju. Ako zvuči zanimljivo na papiru, nije loše ni u zvuku. Ovo je prijatni, toplo producirani drone/ doom metal sa melodičnim ženskim napevima i malo egzotičnih harmonija ali u suštini jednostavan, nepretenciozan i pitak:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/litania-litania

Magnetic Eye Records, pak imaju novi album dua Friendship Commanders a u kome sviraju dvoje muzičara sa mnogo profesionalnog iskustva pa i nekim Gremi nagradama u vitrini. Bear, četvrti album ove postave dosta uspešno spaja ekstrovertniji, više ,,pop" zvuk koji u prvom redu nosi glas pevačice i gitaristkinje po imenu Buick Audra, sa propisnim stoner i alternativnim metalom koji se čuje u niskom štimu, debelom, teškom (a dosta prirodnom) zvuku i agresivnom gruvu. U studiju je inženjer zvuka bio Kurt Ballou pa čak i ako, kao ja, ne varite previše ,,pop" dimenziju ovog benda, njegova rok i stoner i metal dimenzija su VEOMA ubedljive i vrede da se čuju. A ako niste ograničeni kao ja, ovo je SJAJNO:
https://friendshipcommanders.bandcamp.com/album/bear

I onda sa Ripple Music dolaze Francuzi Stonebirds sa svojim četvrtim albumom, Perpetual Wasteland. Ovo je, barem za ovu kalifornijsku etiketu, pomalo i agresivan album u kome kontemplativni post metal i stoner rok imaju u sebi i nešto DNK ekstremnijeg blek metala. Generalna atmosfera jeste kontemplativna pa i melanholična ali Perpetual Wasteland je agresivna, bučna ploča koja će vas zarobiti svojim represivnim zvukom a onda hipnotisati setnim melodijama. Ima tu dosta štofa:
https://stonebirdsarestone.bandcamp.com/album/perpetual-wasteland
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/perpetual-wasteland





Scaphicide su dva mlada Nemca koja se mnogo lože na klasični Bay Area Thrash pa im i prvi demo snimak Decay zvuči baš tako. Ali zvuči solidno. Ovo je dobro producirano, ima okej rifove, okej vokale, i jedan generalni energetski naboj koji mi prija. Nije previše originalno ali nije ni nekakvo kopipejst smeće tako da, samo napred, momci. Plaćate po želji za ove dve lepe pesme:
https://scaphicide.bandcamp.com/album/decay

Brazilci Nação Faminta sviraju jednostavan, dosta sirov ali društveno angažovan i PRAVDOLJUBIV crossover thrash. Novi EP, As Bases da Injustiça svoja dugovanja brazilskoj tradiciji ovakve muzike kanališe i time što od pet pesama jedna bude obrada Ratos de Porão, ali generalno sva muzika je takva, energična, neposredna, jednostavna i ustanički nastrojena. Lepo:
https://youtu.be/e_90tf9zJOY

Za malo kalifornijskog crossover thrasha imamo Dead Heat  i njihov treći album, Process of Elimination. Dead Heat su nešto bliži uličarskom, mošerskom hardkoru ali ovo je ipak lepšravija muzika sa gruvom bližim thrash metalu i uz snažan zvuk i zaista žustru svirku album lepo curi. Jedanaest pesama ozbiljne trešerske krljačine i nabadanja za svakog ko voli da ga skrljaju pa nabodu:
https://deadheatca.bandcamp.com/album/process-of-elimination

Slično zvuče i Turn Cold iz Atlante, čiji debi album Violent Breed nudi osam pesama metaliziranog, trešiziranog hardkora a koji je opet negde između klasičnije krosover forme i siledžijskije, nabadačkije hardkor varijante. Meni je ovo pristojno, sa dobrim zvukom, dobrom svirkom, okej pesmama i tim promuklim, bolnim vokalima koji ne mogu da vas ne nateraju da se uhvatite za grlo svaki put kad Stenvik Mostrom zapeva. Lepo:
https://turncold.bandcamp.com/album/violent-breed

Caras de Hambre uz Paname sebe smatraju pank bendom ali njihov demo, samokritični naslovljen Demo di Mierda, je skoro pa knjiški krosover treš. Ovo su četiri pesme vrlo solidne produkcije, pankerskih osnovnih rifova ali kompleksnijih aranžmana, visokog tempa i jedne ekstrovertne energije koja slušaocu prija. Cena za materijal je koliko vi sami odredite a zabava koju će vam ovo obezbediti, sa sve sociopolitičkom kritikom isporučenom na razjarenom Španskom NEMA cenu:
https://carasdehambre1.bandcamp.com/album/demo-de-mierda

Spellbinder je interesantna ideja benda Konvolted, projekta sastavljenog od ljudi iz Njemačke, Italije, Finske, Ukrajine i Poljske. Naime, ovo je kolekcija obrada metal pesama izdatih na albumima koji su izašli 1999. godine, kao nekakva posveta ,,poslednjim pesmama 20. veka". Mada je, jelte, tehnički 20. vek trajao do kraja 2000. godine. ALI HAJDE, NEMA VEZE. Sladak projekat i mada ovde ima bendova za koje me apsolutno ni malo nije briga, ima i Kreator, ima i Overkill, ima i Megadeth tako da, izvolite:
https://konvolted.bandcamp.com/album/spellbinder

Speed metal publika ima čemu da se poraduje ove nedelje, naime, izašao je novi album kanadskih Ültra Raptör. Za njihov debi iz 2021. godine sam, doduše, pisao da je sjajan u tehničkom smislu ali da u meni nije izazvao nikakvu emociju, i Fossilized i sam ima meru te neke tehničke izvrsnosti, zanatskog kvaliteta koji skoro da vas zavede da kažete da je ovo DOBRO čak i pre nego što čujete, znate već, PESME, no, mislim, Fossilized JESTE bolje napisan, ,,stvarniji" album. Ne možda najbolja speed metal ploča koju sam čuo ove godine (belgijski Speed Queen je tu zadao vrlo visok standard), ali ploča koja ima šta da ponudi. Stvari su sada iskristalisane i jasno je da su Ültra Raptör prevashodno komički bend, ali ako njihovu muziku doživite kao tu neku zajebanciju na prvu loptu morate da se divite ambicioznim aranžmanima i zaista energičnoj, žustroj svirci. Spinosaurus, druga pesma na albumu, je bila dovoljna da me ubedi da imamo posla sa bendom koji ulaže ozbiljne količine znoja i krvi da nas zabavi i prijalo mi je to. Rifovi su dobri, klasični, vokal je old school i cheesy koliko treba i da je samo mastering malo tiši ovo bi bilo i BOLJE. Ali i ovako je valjano.
https://fighter-records.bandcamp.com/album/fossilized
https://ultraraptor.bandcamp.com/album/fossilized

Prelepo je kada u istoj godini – unutar svega par meseci – izađu novi albumi Bay Area thrash prvoboraca kao što su Dark Angel i Testament. Iako je Gene Hoglan morao da ode iz Testamenta da bi ponovo svirao u Dark Angel (ili barem to tako izgleda). No, Testament imaju novog bubnjara, veoma mladog Chrisa Dovasa i vidno obnovljen entuzijazam da uđu u ring sa mlađarijom. Hoću reći, nije da blastbitova nije bilo na prethodnim pločama benda, tu i tamo, ali Paras Bellum počinje pesmom For the Love of Pain  koja je više epski, sprinterski black metal nego testamentovski thrash, a onda nastavlja prvim singlom, Infantcide A.I. koja zvuči više kao Testament ali sa vratolomnim tempom što bi bio pristaliji brutal death metal bendovima što ne skidaju nogu sa blastbit papučice. U ovoj drugoj pesmi Chuck Billy zvuči više kao Chuck Billy a Alex Skolnik, kao, jelte, Alex Skolnik i ovo mi se čini kao razumna ekstrapolacija zvuka benda koji volimo skoro četrdeset godina. Takoreći razvaljivanje. Ostatak albuma malo spušta loptu, ali demonstrira kvalitetan songrajting po kome je Testament poznat i daje nam ceo spektar atmosfera i harmonija u stilu koji su nekada delili sa Metalikom a od koga je Metalika odavno odustala. Produkcijom nisam oduševljen, četvrtasta je i ispresovana pa se recimo vrhunski basista Steve DiGiorgio jedva čuje u miksu, ali Testament su sa ovim albumom isporučili sasvim solidnu količinu klasične testamentovske, kvalitetne thrash muzike, PLUS demonstrirali interesovanje i ambiciju da idu izvan poznatog formata i eksperimentišu. Ja sam time prilično zadovoljan i možda ovo neće biti upamćeno kao TEŠKI KLASIK ali je časno šta ljudi rade u 2025. godini:
https://testamentmusic.bandcamp.com/album/para-bellum
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_mYV8cLFKqaXpglsLOeHoC8SsqxmMjz3nE

Australijanci Fall From Heaven svoj deathcore sviraju sa baš dosta solidnog death metala u formuli i EP  Defiance Till Death sa svoje dve pesme nudi priličnu količinu kul rifova i poštene, znojave svirke. Ima tu naravno i melodičnijih momenata i po koji brejkdaun, ali kompozicije su zaista dosta ambiciozne a zvuk pristojan i meni se dopada:
https://fallfromheaven.bandcamp.com/album/defiance-till-death

Sheepfucker su dvoje ljudi iz Ujedinjenog kraljevstva od kojih jedno, ono žensko, koje svira sve instrumente navodno ima svega petnaest godina. Enivej, novi EP, Sheepfucker ima čak deset pesama kombinacije hardcorea i death metala koja je OKEJ. Ovo je besno, sirovo i agresivno a da ima minimum gruva i nekakvog etitjuda tako da, podržite mlade snage:
https://guttedrecords.bandcamp.com/album/sheepfucker

Nijemci Vendul sviraju dosta dopadljivu kombinaciju panka i blek metala. Bend postoji od 2012. godine ali na svom drugom albumu, Castle Curtains i dalje zvuči veoma spontano, primereno sirovo, sa jednostavnim strukturama pesama i spontanom energijom u izvedbi. To treba znati ceniti i ja želim da ove momke preporučim vašoj pažnji:
https://vendul666.bandcamp.com/album/castle-curtains
https://thecrawlingchaosrecords.bandcamp.com/album/castle-curtains

As the World Burns split EP kanadskih bendova Set in Stone i One Last Threat ali na Bandcampu imamo samo stranu ovih prvih. I okej je, ovo je hardkor sa mošerskim srcem, ali koji ga koristi da napravi dve energične, kratke i kompaktne pesme. Dobra produkcija, dobra energija, sve dobro a cena po želji:
https://setinstone.bandcamp.com/album/as-the-world-burns

A onda su Big Tobacco metalizirani hardkor bend iz Ohaja koji na svom demo snimku Demo 2025 priča o nikotinu ali generalno krlja dosta solidno. Ovo su četiri pesme siledžijskog hardkora sa eksplicitnim inspiracijama koje stižu iz smera Crowbar, a implicitnim u koje možemo ubrojati Madball ili Agnostic Front. No, pesme su solidne, produkcija prijatno jeftina i bend ima dosta karaktera. To je dovoljno:
https://bigtobaccohc.bandcamp.com/album/2025-demo

Want A.S.S. su simpatičan, blago eksperimentalni  grindcore/ thrash bend iz Pekinga. Prošlogodišnji debi-album im se zvao I Wanted to Fuck Her, but I Farted  a ove godine imamo  Sludge Gal and Shit Boi, kao njegov nastavak. Dakle, ovo je dobrohotno humoristička muzika sa solidnim instrumentalnim fundamentom, dobrom produkcijom i pesmama koje imaju i gruv i energiju. I umeju da potraju, pa ovo nije stereotipni komični grindcore već ambicioznije napravljena muzika. Fino je:
https://wantass.bandcamp.com/album/sludge-gal-and-shit-boi

Francuski jednočlani projekat Crevure ima novi EP, Down to Nothing i tu je njegova kombinacija grindcorea i black metala u vrlo solidnoj formi. Ovo je šest pesama koje krljaju po oko dva minuta i ostavljaju iza sebe trag spaljene zemlje i, jelte, skršenih snova, ali sa dosta dobrih rifova i simpatičnog gruva između bombardovanja blastbitovima. Produkcija jeftina ali radi posao, etitjud PRAVOVERAN a cenu sami određujete:
https://crevure.bandcamp.com/album/down-to-nothing

Brazilci Facada onda kolju vrlo snažan, vrlo brz grindcore koji ima i death metal zvuk i death metal rifove, ali su pesme na albumu Truculence, šestom za ovaj opaki trio, kratke, ubitačne, brze. Ovo je grindcore koji sviraju majstori svojih instrumenata a koje ne interesuje nekakvo razmetanje tehnikom već samo najbolja, najubedljivija egzekucija muzike  koja je jednostavna, prirodna, idealno ekspresivna. Uživanje bez ostatka, pa ako volite Nasum i slične grindere, ovo ne treba da propustite:
https://facadagrind.bandcamp.com/album/truculence

Peruanski rodno mešoviti kvartet Pervertor svira sirov, energičan deaththrash na svom debi albumu, Pactvm. Rifove ste već uglavnom sve čuli, što od Black Sabbath, što od Kreatora, Sepulture itd, ali bend ima jednu mladalačku energiju a pevačica Vivian Macabre nudi ozbiljan lavež koji dosta oplemenjuje muziku tako da je meni ovo prijalo:
https://pervertor666.bandcamp.com/album/pactvm

Prophecies Foretold iz Kentakija se prikazuju u sasvim solidnom svetlu na svom prvom demo snimku, Promo 2025. Ovo su dve pesme death metala koji koketira sa slamming death metal pristupom dok i dalje zadržava jednu old school, primitivnu dispoziciju. Odlično to ispada, sa dve pesme koje su ne samo pristojno napisane već i odlično odsvirane pa i vrlo pristojno producirane. Cena je koliko date a bend ovim zavređuje dalju pažnju i podršku:
https://propheciesforetold.bandcamp.com/album/promo-2025

Tankgewehr iz Barselone sviraju ,,ratni death metal" a što je u ovom slučaju isto kao death metal samo DOBRO hehe. Šalim se, ali EP Years Of Contempt je zaista vrlo solidan sa tri pesme deaththrash rokanja, dobrim rifovima, prihvatljivo dobrim zvukom, jednim organskim, ubedljivim izvođenjem muzike koje meni prija. Naravno, prija mi i što je brzo, ali to se i očekuje:
https://tankgewehr.bandcamp.com/album/years-of-contempt-ep

Denverski Bloodstrike imaju dobar, mesnat zvuk na svom novom EP-ju, Weapons of Steel, pravilno utemeljen na old school death metal osnovi uz svirku koja je ubedljiva, žestoka, moćna. Pričamo o prvom izdanju za bend posle drugog album a koji je bio pre osam godina i ovaj rodno mešoviti kvintet zvuči zaista napaljeno i željno dokazivanja sa novim materijalom. Pesme su sjajne, sa kombinacijom žestine, mračne, hororične atmosfere i bolesnih melodija a old school mentalitet se čuje i u izraženoj dinamici muzike, bez zatrpavanja miksa kako je to danas maltene standard za death metal. Pevačica Holly Wedel takođe zvuči megasatanski, a kratki EP se završava odličnom obradom Slayera. Pa šta još hoćete? Ovo je samo jedan dolar da se daunlouduje!
https://bloodstrike.bandcamp.com/album/weapons-of-steel

Zna se da nisam najveći svetski fan melodeatha ali ruski kvartet Death Struggle ima taman toliko mesa na tim melodičnim kostima da meni njihov drugi album, To the Edge of the Multiverse bude probavljiv. Čak i zabavan u najboljim momentima. Nisam superzaljubljen u te epske harmonije koje se ovde čuju, takođe mislim da sam zvuk i miks nisu sjajni, ali bend svira časno i znojavo a novi pevač, Wolfsgardist, pored toga što je očigledno ljubitelj Warhammera, obavlja sjajan posao.
https://deathstruggle.bandcamp.com/album/to-the-edge-of-the-multiverse

Kad Indonežani dovate da sviraju slem, znate da neće biti lako ni njima ni vama. Gorraw imaju demo sa dve pesme, kojim najavljuju prvi EP i  Indulging with Abuse je obeležen strahovito zvonećim dobošem, nerazaznatljivim rifovima i neljudskim vokalima. Više blastbita nego slem gruva, ali to i očekujete od Indonežana:
https://gorraw.bandcamp.com/album/indulging-with-abuse

Nije loš ni brisbejnski Abominous, vrlo eksplicitno kućni projekat jednog čoveka ali sa daleko iznadprosečnim kvalitetom produkcije i muzike za ovakve projekte. Debi EP, Submerged, ima dve pesme solidnog, gruverskog death metala uz koji se lepo klima glavom i opusti:
https://abominous.bandcamp.com/album/submerged

Heads for the Dead su internacionalni projekat u kome sviraju i Johnny Pettersson i Jon Rudin pa maltene odmah znate kako zvuči. No, već četvrti album ovog benda, za osam godina rada, Never Ending Night of Terror ima u sebi priličnu količinu horor-glamura pored već standardne, da ne kažem generičke šasije modernog švedskog death metala. Simpatično je to, sa klavijaturama koje podsećaju na karnevalsku atmosferu i, muzikom pretpostavljam pisanom eksplicitno da se uklopi uz halloween štimung ovog dela godine. Nije nešto naročito SUPSTANCIJALNO ali slušljivo je:
https://headsforthedeadofficial.bandcamp.com/album/never-ending-night-of-terror

I Plague Curse su internacionalni bend sklopljen od članova Drowstorm, Vahrzaw, Vintertodt, Burden of Ymir, Swamp Fiend, Calling of Phasmic Presence itd. itd. Debi album, Verminous Contempt im je simpatičan spoj black i death metala u jednoj vrlo mišićavoj, energičnoj formi. Ovde nema mnogo popuštanja slušaocu i svirka je brza i žestoka, sa rafalnim blastbitovima i izvitoperenim death metal rifovima, ali blek metal komponenta muzike obezbeđuje i nešto melodičnije i atmosferičnije gitarske dimenzije u kojima ćete se lepo osećati. Dobar koncept, dobra izvedba, solidan album:
https://adirondackblackmass.bandcamp.com/album/verminous-contempt
https://plaguecurse.bandcamp.com/album/verminous-contempt

Vulnificus nekada iz Indijanapolisa a sada iz Pitsburga na svom debi albumu, Inclination polivaju vrlo teškim, vrlo agresivnim, dobro napisanim gruvom. Njihova muzika nije nužno sva u brzini, češće je srednjeg tempa ali je svejedno brutalna i ima onaj primitivni, predcivilizacijski kvalitet koji su pre tri i po decenije patentirali Cannibal Corpse a danas malo bendova ume da ga provuče a da ne deluju kao pozeri i imitatori. Vulnificus su unutar tog malog broja i ovo je ploča ,,pametne gluposti" i ,,sofisticiranog primitivizma" kakve veoma volim:
https://vulnificusbdm.bandcamp.com/album/inclination

Čovek bi očekivao da postoji MASA bendova sa imenom Black Jesus ali čovek bi se prevario. Metal Archives na spisku ima samo ovaj jedan, iz Australije a koji je upravo izdao svoj četvrti album, Onwards To Slaughter i to je ekstremno prijatna ploča old school death i deaththrash metala. Ovo je odsvirano sa puno znanja i ubedljivosti a pesme su kratke, slatke i žestoke. Dobar zvuk i još bolji etitjud i puno razloga da overite Black Jesus, naročito jer je cena za daunloud koliko date:
https://blackjesussaves.bandcamp.com/album/onwards-to-slaughter

Pithy iz Liverpula tresu dosta pristojan brutal death metal na svom debi albumu Agonizing Plexus. Ovde nema neke velike ideje, vizije i ambicije da se ostavi trag u istoriji, ali pesme su kratke, efektne i imaju lep energetski naboj a bend – sastavljen od iskusnih muzičara – zna šta radi i izvodi ih lako i lepršavo. Ima to šarma i nije puki death metal fast food:
https://pithy.bandcamp.com/album/agonizing-plexus

Imamo još vrlo pristojnog, radničkog i seljačkog brutal death metala u formi debi albuma masačusetskog trija Juggernaut. Odmah da kažemo, ovi bubnjevi su SRANJE i najbolji argument protiv kvantizacije i digitalnog editovanja bubnjeva koji ćete čuti ove nedelje, pa možda i ove godine, ali Fragments of Fractured Empire je generalno simpatična ploča, sa malo filozofije, mnogo poštenih rifova, dobrim tempom, dobrim gruvom. Da bubanj nije ovako nametljivo ,,veštački", Juggernaut bih i još mnogo više pohvalio ali i ovako su vredni pažnje:
https://juggernautframingham.bandcamp.com/album/fragments-of-fractured-empire

U tragu koji za sobom ostavljaju PeelingFlesh radi mnogo bendova. Jedni od njih su i oregonski Boltcutter čiji debi album, Still Broke svojim imaginarijumom i naslovima pesama sugeriše vrlo ,,gangsta" program mada je muzika ipak bliža standardnom slamming death metalu sa dodatkom hip hop semplova. Pošto sam PeelingFlesh onoliko hvalio pre par nedelja, reći ću da Boltcutter nemaju možda JEDNAKO veliki kapacitet za spajanje žanrova, ali da se dosta dobro snalaze i imaju kolekciju zabavnih hedbengerskih komada gde brutalni death metal i hip-hop rade u atmosferi uzajamnog uvažavanja i respekta:
https://boltcutterslam.bandcamp.com/album/still-broke
 
Australijski Vile Apparition pak sviraju tehničkiji i brutalniji death metal i njihov drugi album, Malignity nije za generalnu publiku već za onaj deo andergraund populacije koji izrazito voli disonancu izmešanu sa mnogo nestandardnog harmonskog rada, stalne promene ritma, puno brejkova i drugih skretanja pod pravim uglom u komplikovanim, nemilosrdnim pesmama. Meni se to, naravno, jako dopada, pogotovo što sve ima i zvuk i etitjud old school death metala i stavlja jedan ZDRAV utisak a i album je srazmerno kratak i razume da pesme ne smeju da budu predugačke kad su ovako GUSTE. Odlično je kako i biva kada ga izdaju dve ovako jake etikete:
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/malignity
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/malignity

Za ljubitelje švedskog chainsaw zvuka, tu su Katakomba iz Štokholma sa svojim drugim albumom. U tradiciji bukvalnosti klasične švedske scene, on se zove The Second Death i baš pošteno rilja. Ne da Katakomba donose neke nove poglede na ovu muziku ali taj klasični švedski death metal nikad nije ni mnogo polagao na progresivu i maštu i više se bavio autentičnošću izraza. Unutar klasičlnog formata, pak, Katakomba rade odlično, pišu dobre pesme koje imaju i gruv i agresiju i mada je zvuk tipično natrpan i nabudžen on ipak ima dovoljno prostora i dinamike da ne zamori posle minut ili dva. Vrlo, vrlo solidna ploča:
https://katakombasweden.bandcamp.com/album/the-second-death

Progresivu ćete dobiti na novom minialbumu kanadskih Omnivide koji su prošle godine imali debi album. Arise ima pet pesama (well, intro i četiri pesme), ali i oko 25 minuta vrlo pristojno napisanog, melodičnog a progresivnog death metala. Ritam je čvrst ali nemiran, pesme imaju mnogo detalja i čestih promena harmonije, ali se to sve nekako drži da ne bude puko svaštarenje i da zadrži narativnu nit i meni ova muzika jako prija:
https://omnivide.bandcamp.com/album/arise

Blindfolded And Led To The Woods sa Novog Zelanda nisu humoristički bend iako bi naslov njihovog novog albuma to mogao da sugeriše. No, The Hardest Thing About Being God Is That No One Believes Me je ploča energične, brutalne svirke sa vrlo doslednom death metal osnovom i samo malo avangardne nadgradnje i to zvuči i ozbiljno i odlično. Naprosto, ovo je KRLJAČINA koja ne pita za taoce dok poliva blastbitom i urlanjem, ali koja voli i ume da uradi i mnoge harmonske stvari koje death metal generalno ne vidi kao deo svog izraza i da pritom ne izgubi zamah i zamajac. Dokaz da death metal i dalje privlači avanturističke, progresivne muzičare koji ne žale da stvaraju čuda u vrlo hermetičnom žanru i pritom i u samom žanru budu ekscentrični. Odlično je:
https://balttw.bandcamp.com/album/the-hardest-thing-about-being-god-is-that-no-one-believes-me

Belgijanci Human Vivisection su kvintet izuzetno iskusnih i zaposlenih death metal muzičara ali u ovom projektu kao da im u prvom planu nije nekakav prefinjen songrajting već pre svega brutalnost i zabava. Naime, treći album benda, Relentless Redemption, sastoji se od jednostavnih, vrlo pravolinijskih pesama prostih ritmova i rifova, ali jeste i napisan i odsviran i produciran da nanese maksimalnu štetu vašim ušima i mentalnom zdravlju. Dakle, kao nekakav slamming i brutal death metal za početnike, a što ima svog šarma.
https://vivisectmerch.bandcamp.com/album/relentless-redemption






Irci God Alone. U principu sviraju math-rock i posthardcore ali umeju i da se zabavljaju pa insistiraju da je u njihovu muziku ubrizgano i dosta plesnog gruva. I jeste, album The Beep Test je prilično zabavan i gruvi i ima hardcore/ posthardcore mišićavost a bez agresije u svirci i preteranog budženja u post/ produkciji. Fina dinamika pesama, mnogo gruva ali i ukusa za dobru temu i melodiju, dobrohotno rokanje, sve što je potrebno je tu:
https://godalone.bandcamp.com/album/the-beep-test

Francuski duo N-O-M-A svira nešto između panka, alternativnog roka, metala, industriala... Dakle, pravi krosžanrovski bend koji na novom albumu, Forlorn nudi solidan, energičan gruv, pankersku neposrednost, dosta simpatične (francuske) ekscentričnosti. Ali, mislim, ovo je pre svega dobar rokenrol i meni to radi posao:
https://n-o-m-a.bandcamp.com/album/forlorn-2025
 
Nambil Mas iz Atlante (a čije je ime, valjda, skraćeno od Nambil Masochist) su proletos imali treći album, deset godina nakon drugog ali sada imaju Split MMXXV ali ne kažu sa kime je split. Fejsbuk nisu apdejtovali od Jula, a sajt im ne postoji. Enivej, njihova strana, ono što ćete čuti na donjem linku je meni vrlo simpatična, dosta avangardna kombinacija blek metala, post metala, post-blek metala pa i dron-metala. Sve spakovano sa ukusom, tako da se očuva sirovost koja je važna za duh benda, ali da se oseti prisustvo višeg koncepta i šire, jelte, vizije. Meni je ovo vrlo dobro a cena je koliko date:
https://nambilmas.bandcamp.com/album/split-mmxxv

Finski vrlo avangardni i samo u nekoj teorijskoj osnovi blek metal projekat Kirsta je ove godine izdao već osam albuma i još nekoliko kraćih izdanja i naravno da niko nema vremena da SVE to presluša. Ali najnoviji album, Lentiira je JAKO dobar i moram da ga snažno preporučim vašoj pažnji. Da bude jasno, ovo NIJE metal ali postoji jasna linija kojom se od eksperimentalnog metala stiže do muzike koja se čuje na Lentiira a koja je kombinacija slobodne improvizacije, konkretne muzike, kolaža pronađenog zvuka, freak folk džemovanja itd. Dakle, za mene, koji sam stari veteran primitivne avangarde i koji sam, uostalom i dovodio finske Fonal Records izvođače da sviraju u Beogradu, ovo je veoma jasan, veoma DIVAN novi talas ili makar talasić u istom, jelte, okeanu. Za vas možda bude otkrovenje:
https://kirsta.bandcamp.com/album/lentiira

Nekada škotski a danas australijski jednočlani Ardduc na dosta šarmantan način spaja ekstremniji (uglavnom blek) metal i narodnu muziku. Njegov drugi album, Reprise nije sad nešto neviđeno inventivan i suptilan u tome što radi ali zapravo zvuči nekako umiljato u svom sirovom zavarivanju jednih na druge muzičke elemente. Ne znam otkud mu ideja da bi iko ovo platio 36,66 australijskih dolara (verovatno je samo slučajno dodao trojku ispred uobičajene 6,66 cene koju metal bendovi vole na Bandcampu) ali lepo je da se čuje:
https://ardduc.bandcamp.com/album/reprise

Rum Smugglers su piratski metal iz Zagreba i, kao i većina piratskih bendova, muzika im počiva na veselim, humorističkim popevkama koje podsećaju na mornarske i piratske ,,ditty" pesmice stare par stotina godina. EP Destruction Of Port Royale je simpatičan, sa četiri pesme koje su napisane pristojno i producirane okej, tako da se trešerski sprint pošteno uklopi sa harmonikom. Nije ni originalno niti će skinuti Blazon Stone sa trona, ali meni se dopadaju ovaj brzi tempo i žestina:
https://rumsmugglers.bandcamp.com/album/destruction-of-port-royale

Purpendicular  su ,,najbolji Deep Purple tribute band na svetu" i to po rečima samog Iana Paicea pa je onda nekako okej i to što su sada snimili album sa samim Ianom Paiceom. Banned je prijatna hard rok, rok i hevi metal ploča dubokog bluz gruva i melodičnih, blago psihodeličnih refrena. Ako volite slajd gitare, razigrane klavijature i dosta kompleksne metrike u ritmovima, nećete se pokajati:
https://www.youtube.com/watch?v=SED8tDE9o-w&list=OLAK5uy_mf5pvjXKhFVC9DpFdFknU-Ho4vsTm9fNI

Je li melodični power metal pravi medijum da se priča o ratu i miru? Švedski multiinstrumentalista Nils Patrik Johansson misli da jeste pa mu se album zove War and Peace i to je sasvim simpatična smeša propisnih metal komada i epskije, melodičnije, well, epike. Johansson ima neodoljivo iritantan glas, produkcija je nekako neprijatna ali i adekvatna u isto vreme a u domenu kvaliteta pesama smo se prilično dobro udali. Probajte:
https://www.youtube.com/watch?v=fRN6OpO4SxA&list=OLAK5uy_nXc1Wf9JtiO1rFyfKXuPwsEILTJ6RljrI

Grci Typhus su započeli kao speed i thrash metal grupa ali do drugog albuma, Fate Weaver, a koji izlazi pet godina nakon prvenca, njihova muzika je dobila na melodičnosti i gruvu i sada je negde između thrash metala i klasičnijeg heavy metala. No, bitnije je da je ona dosta dobro napisana i da svemirska/ progresivna atmosfera ove ploče nije nekakav izgovor da pesme budu neupečatljive i oslonjene pre svega na efekte. Naprotiv, teme su dobre, pevanje zanimljivo, a energija kurčevita. Fino je:
https://typhusmetal.bandcamp.com/album/fate-weaver


Posle teške radne nedelje kao melem na ranu dolazi novi album jedne od najvrelijih američkih death metal atrakcija poslednjih nekoliko godina. Sanguisugabogg iz Ohaja imaju treći album, Hideous Aftermath i to je KIDANJE. Prosto je, kad ovo čujete, shvatite koliko je songrajting VAŽAN čak i u muzici koja se pravi da skoro sasvim raskida sa rokenrol osnovom. Cody, Devin i njihove kolege dobro umeju da naprave nagli rez, neprirodan prelaz, da smelo skrše muzičku teoriju, ali njihova muzika nije samo to, ona ima i atmosferu i gruv i priču i ovaj album pokazuje novi nivo zrelosti za Sanguisugabogg. Svirka je sjajna, zvuk odličan, dakle, snažan, agresivan a ne prebudžen i u stanju da slušaocu ukaže i na po koji bitan detalj u svirci i ovo je album za apsolutne metal sladokusce, da ga slušaju mnogo puta, gustiraju, uživaju. Dodajte još i neke ugledne goste (Travis iz Cattle Decapitation, PeelingFlesh itd.), te izvanredan rad na omotu koji ne može da vas ne podseti na Olgu Jevrić i znate da se ovakav album-događaj ne propušta:
https://sanguisugabogg.bandcamp.com/album/hideous-aftermath-24-bit-hd-audio

Quote from: Meho Krljic on 10-10-2025, 21:54:55Dobro sad, nije možda LEGENDARNA ploča, ali čuti Testament da ovako smelo eksperimentiše sa zvukom koji radi već 40 godina, plus novog bubnjara koji treba da nasledi Genea Hoglana pa se trudi IZ SVE SNAGE je ipak prilično uzbudljivo...

Da, slažem se, dobra ploča.

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/various-artists-a-tribute-to-kreator-2025

Тоооооооооооо!

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/sabaton-legends-2025

Hvatamo zalet ka godišnjici tragedije i pošto deluje kao da je borbenost malo splasnula, da vidimo kako možemo da pomognemo. A, da, novi METAL. Čak i bez Sabatona – koji se nisam udostojio ni da pustim – imamo nedelju JAKO borbene muzike.






Epikoros je jednočlani blek metal projekat Scotta Gonzalesa iz Kalifornije, a koji peva u Hate Within i ima još par jednočlanih projekata. Standardna priča, sem što je demo snimak Spear of Vengeance prilično iznad standarda za kućni blek metal, pa makar dolazio iz Kalifornije. Ovo su četiri solidno napisane pesme energičnog, brzog ali i melodičnog i epskog blek metala, sa sasvim pristojnim zvukom i one Epikoros predstavljaju u odličnom svetlu. I agresivno i pametno, a  i Scott odlično izgleda na omotu:
https://epikoros.bandcamp.com/album/spear-of-vengeance-2025-demo

Nemci Vendul izgledaju kao tri starija momka koje srećete svaki dan kako cirkaju pivo ispred drasgstora i ne rade bogznašta drugo u životu, ali, eto, oni sviraju i blek metal. Album Castle Curtains, njihov drugi, je sirov ali melodičan, pošteno pankerski profilisan i ima u sebi dovoljno autentičnosti da ga ja preporučim:
https://vendul666.bandcamp.com/album/castle-curtains
https://thecrawlingchaosrecords.bandcamp.com/album/castle-curtains

Owls Woods Graves je projekat nekih bitnih poljskih blek metal muzičara koji sviraju u tako uglednim postavama kao što su Narbo Dacal, Mgła pa i stonerskom Moonstone, ali u ovoj podeli karata svira se kombinacija blek metala i panka. Treći album ove ekipe, Strix je zarazna, zabavna kolekcija pesama koje ne komplikuju sa aranžmanima i imaju u najpozitivnijem smislu pankerski šmek, gde su rif i tema temelj a ekspresivno, energično izvođenje ih čini memorabilnim. Veoma prijatno:
https://owlswoodsgraves.bandcamp.com/album/strix

Abyss je najnoviji EP praškog paganskog folk-metal benda Odraedir. Ne nešto izrazito po mom ukusu, ovo je ipak vrlo solidno napisano, izvedeno i snimljeno sa (blek) metal oštrinom koja nije kompromitovana narodnjačkim sadržajem. Energično i melodično:
https://odraedir.bandcamp.com/album/abyss-ep-2025

Po mom ukusu pak JESU Indonežani 1984 i njihov novi EP, Anastasis the Arsonist Insignia. Ovo je vrlo funkcionalan spoj agresivnog a ipak minimalno melodičnog blek metala i crustpunka i divno kombinuje brzu, disciplinovanu svirku sa kvalitetno napisanim pesmama i dobrim atmosferama. Četiri komada na ovom EP-ju, odlično produciranih i SVI IDU U GLAVU:
https://1984noise.bandcamp.com/album/anastasis-the-arsonist-insignia

Gonemage i Lammoth su dva američka jednočlana blek metal projekta koja zvuče drugačije od drugih već time da mnogo otvorenije prihvataju svoju gikovsku prirodu. Inspirisani Tolkinom, video igrama, chiptune muzikom itd. ova su dva momka napravila split EP Aetherfrost Caverns koji je neobično simpatičan u svom povezivanju nepovezivog i očuvanjem blek metal oštrice čak i uz simfonijske aranžmane i old school jungle brejkbitove. Slatko je:
https://gonemage.bandcamp.com/album/aetherfrost-caverns
https://lammothofficial.bandcamp.com/album/aetherfrost-caverns
https://fiadh.bandcamp.com/album/aetherfrost-caverns

Francuzi nekako uspevaju i najeteričniji atmoblek da mi prodaju tako da moram da klimnem glavom i kažem da je to DOBRO. Dysylumn nisu album imali pet godina i sada donose kolekciju pet komada koji se svi zovu kao i album, Abstraction, samo sa rednim brojevima i ovo je istovremeno i hermetično i distancirano ali i melodično i emotivno. I radi. Mislim, mene radi a to nije mala stvar:
https://dysylumn.bandcamp.com/album/abstraction

Kad samo već kod atmosferičnog blek metala, Rå je album projekta Rå a koji čine belgijski muzičari Déhà na instrumentima i Isa Myling (odnosno Isa Trollchild kako je možda znate) na vokalima, tekstovima itd. Iako je generalna estetika ovog projekta Isino delo, bezbedno je da kažemo da ćete ga voleti ako ste voleli ijedan Déhin dosadašnji atmoblek rad. Dakle, ovo je melanholična, hipnotična lo fi muzika koja brojnim ponavljanjima i dubokim miksom proizvodi kontemplativni ugođaj a da i dalje ipak dosta roka. Tako da, pošto je i cena uobičajena – koliko date – treba da mu ga date:
https://rao-bm.bandcamp.com/album/r

Season of Mist stvarno imaju raznovrsnu ponudu ove, jelte, sezone. Najnovije izdanje je novi EP nizozemskog simfonijskog blek metal dua, Carach Angren, a koji se zove  The Cult of Kariba i ne bavi se jezerom u Africi već legendom o beloj dami iz Schivelda, odnosno lokalnom folklornom pričom vezanom za nju. Vrlo odgovarajuća tema za blek metal koji je teatralan i pun slika i zanimljivih horor atmosfera. Nisam neka velika publika za simfonijski blek metal, ali Carach Angren baš imaju osećaja za kompoziciju i pozorište i ovo je superzabavno:
https://carachangren.bandcamp.com/album/the-cult-of-kariba

Švedski Myrdinger je pola posla obavio već fotografijom za omot svog debi albuma, na kojoj su dva (glavna) člana benda u ful opremi, sa gomilom oružja, kostiju i obrnutih krstova (napravljenih od kostiju), spremni da preplaše vašu malu, predpubertetsku bratanicu. Ali ni muzika nije rđava, pogotovo ako vam nedostaje sirovi, jednostavni a ipak tehnički više nego korektno odsvirani blek metal. Ovde nema melodičnosti, atmosferičnosti, introspektivnosti i druge emocije do besa i mržnje tako da, kome TO treba, nek ide na drugu adresu, Mi, ostali, ćemo da slušamo Myrdinger i uživamo:
https://myrdinger.bandcamp.com/album/wraths-obliteration






The Panther Caps je solo projekat sa Aljaske sa debi albumom 2 Satanic 2 Panic, a koga je odmah, iste nedelje ispratio i drugim albumom, Rises Again i ovo je prljav, ružan, vrištav fuzz rock. Naravno sa velikom dozom satanizma, okultnog doom metala i black metal vriske. Nije FENOMENALNO originalno ali je simpatično i, ako volite sve nabrojane sastojke, verovatno će vam se dopasti i od njih spremljen obrok.
https://thepanthercaps.bandcamp.com/album/2-satanic-2-panic
https://thepanthercaps.bandcamp.com/album/rises-again

Abanamat je berlinski projekat u kojem sviraju četvorica muzičara sa različitih strana sveta. Simpatično! A i album, isto Abanamat je simpatičan jer je ovo ploča čvrstih heavy psych rifova i gruva, instrumentalnih i ne naročito DUBOKIH, ali zdravog zvuka. Ovo jeste na pola puta između džema i propisnih kompozicija, ali ima drajv, dobro zvuči i pitko je:
https://abanamat.bandcamp.com/album/abanamat
https://interstellarsmokerecords1.bandcamp.com/album/abanamat

Imamo i novi EP brazilskog jednočlanog Salão Negro i Arthu na Inferno odvali dve pesme od po tri i po minuta sirovog death dooma. Ovo je kompaktno, ekonomično, spremno za konzumaciju i ne troši vam vreme pa izvolite:
https://salaonegro.bandcamp.com/album/inferno

Unholy Things iz Kalifornije najavljuju album objavljivanjem EP-ja sa dve pesme, Unholy Things (pre-release 2025) a koje će se razlikovati od verzija na albumu po tome što su miksovane u mono tehnici. Da se razumemo, ovo zvuči odlično, sa kombinacijom garaže, panka, noise i stoner roka, pesme su vrlo dobre, aranžmani minimalni a zanimljivi, a zvuk je zdrav. Ne bih imao apsolutno nikakav problem da se ceo album miksuje ovako a vi ove dve pesme – pošto je ultralimitirano fizičko izdanje otišlo – možete kupiti u digitalnoj formi po bilo kojoj ceni:
https://unholythings.bandcamp.com/album/unholy-things-pre-release-2025

Parázson Sült Szellem su dva Mađara iz Debrecina sa istoimenim albumom i ovo je sedam pesama ugodnog hard roka. Ima tu malo studijske self indulegtnosti ali pesme nisu rđave – sa sve malo alternative, grandža itd. u zdravoj rok osnovi – a zvuk je vrlo solidan. Profi svirka i nenametljiv kvalitet a cena po vašem izboru:
https://parzsonsltszellem.bandcamp.com/album/par-zson-s-lt-szellem

Vindicta Absoluta su vrlo pristojan čileanski stoner rok bend sa istoimenim (debi?) albumom. Bend o sebi ne daje ni najmanji podatak i što se interneta tiče, oni ne postoje, no ovih pest pesama daju dovoljno lepih rifova, gruva i atmosfere da ih ne ignorišemo, naprotiv. I produkcijski Vindicta Absoluta ima čime da se pohvali, sa finom odnosom težine i prostora da se diše. Ugodno:
https://vindictaabsuluta.bandcamp.com/album/vindicta-absoluta

Iz Meksika dolaze Silent Tombs sa debi albumom veoma prijatnog death doom metala. Mourning Hymns from Beyond ima sve što treba, dakle i tu ,,mourning" komponentu, ali i death težinu i agresivnost i album vas svaki čas baca između melodičnih lamentiranja i mošerskog zakivanja. Bend je dobro prostudirao zvuk Peaceville Doom bendova iz ranih devedesetih i napravio jedan čak ne ni faksimil već naprosto solidan album koji ovaj stil kapira ali ne imitira baš svaki gest koji su napravili My Dying Bride ili Paradise Lost. Meni prija:
https://personal-records.bandcamp.com/album/mourning-hymns-from-beyond

Imamo još latinske death doom muzike. Perishing su iz Kosta Rike a njihov debi album, Malicious Acropolis Unveiled je mračan, sirov i simpatičan. Ovo je spora, hermetična muzika, ali koja lako izbegava nameštenu teatralnost koju mnogo drugog doom metala ume da otera u karikaturu. Perishing zvuče čisto, mladalački iskreno i to je njihova velika prednost:
https://perishing.bandcamp.com/album/malicious-acropolis-unveiled

Evoken iz Nju Džersija ne sviraju doom metal po nekom mom ukusu, ali ovo su ljudi koji rade preko tri decenije i drže se svoje priče i to se mora ceniti. Mendacium im je tek sedmi album i on je kombinacija sporog, hermetičnog doom metala, blek metal i death metal elemenata, ali i elemenata moderne kompozicije i čiste avangarde. Ima tu mnogo atmosfere, uglavnom od najtamnije sorte, a pevanje je negde između lajbahovskih recitacija i klasične funeral doom mučnine i iako nisam oduševljen PESMAMA kako ih Evoken prave, ne mogu da kažem da ovde nema dobrog provoda:
https://evokenofficial.bandcamp.com/album/mendacium

Dungeon Slug su tri matora, gadna tipa iz države Njujork koja na debi EP-ju, isto Dungeon Slug, sviraju isti takav sludge metal. A što je sve u redu. Ovo su pesme koje nisu zaboravile svoju bluz osnovu ali namenjene su pre svega publici koja pokušava bukom da zakloni misli u sopstvenoj glavi. I ide to fino. Lepljivo je, hipnotično je, gruvi je a plaća se koliko hoćete:
https://dungeonslug.bandcamp.com/album/dungeon-slug

Iz Rusije stiže Белена, blackened sludge projekat iz koga stoji jedan Сергей Пересадко, bubnjar benda Seeds of Disgust. Белена ima treći EP ove nedelje, Омут i to su četiri pesme odličnog gaženja rifovima, tribalnim gruvom i maštovitim vokalima. Jeste da ,,blackened" krkljanje preovlađuje ali Sergej ima i mnogo drugih trikova u rukavu i ovo ne samo da je fino aranžirano već ima i vrlo solidan miks. Plus, pošto je u pitanju Rusija, naplaćuje se koliko vi date. Odlično:
https://belena.bandcamp.com/album/--3

Bruklinski Tombs kažu da na svom šestom albumu, Feral Darkness, idu ,,dublje od bezdana" a što može da zazvuči melodramatično, no njihov sludge metal ovde ima zaista zastrašujuću kombinaciju zrelosti i agresije. Tombs ne moraju da preteruju u postprodukciji niti da urlaju sve vreme pa da vam se od njihove muzike digne kosa na glavi, ovo je gruverska, odmerena ploča koja je strašna baš zato što u ambisu – i iza njega – stalno pronalazi nove teme i uglove gledanja.  Izvrsno:
https://tombscult.bandcamp.com/album/feral-darkness

Panonske psihodeličare The Space Huns nismo čuli jedno dve godine, ali evo ih sa novim paketom energične, džemerske rokenrol svirke. Cosmic Mountain Rush je, recimo, minialbum, na kome bend pokušava da se izvuče iz čistog džemovanja pa su neke pesme ovde unapred napisane i imaju vokale a druge su džemovi. Sve, naravno, ima živu, džem sešn energiju pa je najbolje da tako i priđete ovom izdanju:
https://thespacehuns.bandcamp.com/album/cosmic-mountain-rush

Dosta sam pre nekoliko godina hvalio Italijane Void Of Sleep za njihov tadašnji album. Novi, The Abyss into which We All Have to Stare je jednako ambiciozna ploča, sa svojom kombinacijom naglašeno progresivne svirke i sludge/ stoner težine. Ima tu pretencioznosti, ili makar teatralnosti, neću da kažem da nema, ali Void Of Sleep svakako isporučuju dosta, jelte, kvaliteta, na svim planovima i ako ste željni nešto cerebralnijeg heavy zvuka, imaju čime da vas posluže:
https://voidofsleep.bandcamp.com/album/the-abyss-into-which-we-all-have-to-stare

Parižani High On Wheels sviraju ugodan mada relativno stereotipan desert/ stoner rock. Ali, mislim, ponekad vam samo to i treba, malo gruva, malo rifa, malo promuklog pevanja, mrvica psihodelije. Album The Monkey se bavi onim starim vicem gde majmun u kafani zamače jaja u čašu viskija, zvuk mu je topao, svirka dobra i sve se to lepo posluša:
https://highonwheels.bandcamp.com/album/the-monkey

Za malo teatralniju, sporiju, možda i pretenciozniju muziku tu su Monkeys On Mars iz Bordoa, sa istoimenim debi EP-jem gde pesme traju preko deset minuta i psihodelične su i pune zanimljivih momenata kao što je (sintetička) frula koja svira orijentalnu melodiju preko gruva na Hear the Call. Interesantan projekat, vredi da se čuje, zaprati:
https://monkeysonmars.bandcamp.com/album/monkeys-on-mars

Basaltic Plateau su dva Italijana sa albumom Dead Dinosaurs Echoes koji kombinuje mantričnu psihodeliju sedamdesetih godina prošlog veka sa, recimo, postrokerskim repetitivnostima devedesetih godina istog veka. No, album izlazi za Electric Valley Records pa znate da je to dovoljno da se obrati pažnja. Ovo su simpatično kinetičke, ne naročito agresivne pesme sa dosta lepog, svetlog zvuka i uredne, nenametljive psihodelije i meni se jako dopada kako bend kombinuje mehanički gruv sa puno fine teksture:
https://evrecords.bandcamp.com/album/basaltic-plateau-dead-dinosaurs-echoes

Poslednji butleg sa letošnje turneje King Gizzard & The Lizard Wizard po Evropi je pred nama. Live in Bulgaria '25 je isti kao i prethodni, sa čitava tri dana spakovana u 48 pesama, u perfektnom kvalitetu snimka, sa linkovima do video snimaka i nekim pesmama koje nemate na drugim butlezima. Sve je savršeno a cena je i dalje koliko date. Nema nikakvog razloga da se premišljate:
https://midnightgnomepeople.bandcamp.com/album/live-in-bulgaria-25

Italijanski heavy psych heroji GIÖBIA imaju novi album, X-ÆON i pošto to izdaje Heavy Psych Sounds Records, znate da je obavezno štivo. Bend radi duboku psihodeliju sa puno efekata, kinematske, evokativne atmosfere, odsviranu energično ali disciplinovano, bez izletanja preko crte i nekakvih individualnih heroizama. Naprotiv, GIÖBIA ovde zvuče kao krautrok MAŠINA u najboljem smislu te reči, nudeći muziku koja će vam pružiti iskustvo bestelesnosti, gubljenja pojma o vremenu, spajanja sa kosmosom. Baš kako i treba da bude.
https://giobiagiobia.bandcamp.com/album/x-on
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/gi-bia-x-on






Graveripper iz Indijane nisu isto što i Hellripper iz, jelte, Škotske, ali sviraju u sličnom podžanru black-thrash metala sa dosta rokenrol elemenata. Ne kažem da biste ih pomešali, Graveripper imaju SVOJ zvuk, ali vrede da se čuju ako volite ono što radi Hellripper. Drugi album trija iz Indijanapolisa, From Welkin to Tundra doduše vuče više na blek metal nego na rokenrol, ali delikatna je to ravnoteža da se postigne i oni uglavnom uspevaju, držeći se blek metal majestičnosti tako da ona temperira thrash i rock elemente. Fino ovo curi i ima više dubine nego što očekujete:
https://graveripper.bandcamp.com/album/from-welkin-to-tundra

Nismo se baš pretrgli od thrash metala ove nedelje, ali evo nam šestog albuma švajcarskih tehničkih trešera, Coroner i to je prilično dobar razlog za žurku. Čak i da na stranu da stavimo to da Coroner postoje duže od četiri decenije a da imaju samo šest albuma, Dissonance Theory je njihov prvi album nakon tridesetdve godine i, evo, ima šta da se čuje. OK, ,,tehnički thrash" je danas skoro pa pase, malo ga bendova svira ali Ron i Tommy, sa sve ,,novim" bubnjarem Diegom (koji sa njima svira duže od decenije) zapravo i ne idu na neku veliku ,,tehničnost" odlučujući se pre za atmosferične, moderne pesme, dosta dugačke aranžmane, više melodije i gruva nego što biste možda očekivali. Vredi poslušati:
https://coronerofficial.bandcamp.com/album/dissonance-theory-24-bit-hd-audio

NaizPresidente su španski punk rock bend sa hardkor etitjudom, metal rifovima i stoner rok zvukom. Kombinacija zvuči vrlo funkcionalno na albumu takođe naslovljenom NaizPresidente gde bend u deset pesama dekonstruiše korumpiranost društva i besni na način koji će vas napumpati energijom i pretvoriti u ustanika:
https://naizpresidente.bandcamp.com/album/naizpresidente

Berlinski Mimesis su rešili da se raziđu tako da im je VERSCHLEIẞ finalno izdanje. No, ovaj EP sa tri pesme je proverbijalni odlazak uz trijesak jer na programu imamo tri odlične pesme blackened crusta, napisane veoma ambiciozno i odsvirane sa strahovitim ubeđenjem. Plus, produkcija je iznenađujuće odlična i ovo se sluša sa APETITOM. A cena za daunloud je koliko date:
https://mimesis-berlin.bandcamp.com/album/verschlei

overxposed su strejt edž hardkor bend iz Teksasa koji veruje u znoj, krv, trud i pošten rad. Tako im zvuči i EP overxposed sa pet pesma besnog hardkorpanka gde ni jedna ne dobacuje do dva minuta a sve su za ozbiljno šutiranje i mošerski rad pred binom. Cena koju sami određujete se podrazumeva a bend ima i odličan zvuk, i jako ubedljiv nastup:
https://overxposed.bandcamp.com/album/overxposed

Hardkor bendovi retko prave pesme o ljubavi ali denverski Destiny Bond su napravili ceo album o njoj. The Love, njihov drugi album, JESTE hardkorpank ploča i mada ona ima malčice širi harmonski i melodijski zahvat od proseka, ovo je vrlo sirov, vrlo pošten grassroots materijal, sa puno energije i, pa, ljubavi:
https://convulserecords.bandcamp.com/album/the-love
https://noisemerchantrecords.bandcamp.com/album/the-love

Born Sinner su njujorški hardkor bend koji svira njujorški hardkor. Hoću da kažem, ovo je verzija mošerskog hardkora u kojoj se pank i metal spajaju na način koji još uvek u sebi ima tragove krosover inicijativa osamdesetih, ali ima i one ulične, siledžijske komponente koju su Agnostic Front i kolege u medijum uvodili još u to vreme. Al dobro je, EP Changin' Times ima pet pesama kvalitetne svirke, dobre produkcije, izraženog karaktera i to lepo curi:
https://bornsinner.bandcamp.com/album/changin-times

Hater Mode su isto NYHC ekipa ali njihov hardkor je jako težak u zvuku pa malo koketira i sa sludge metalom. Pošto je tema čitavog projekta mržnja, EP se zove  Hate is All You Need, i onda je to i odgovarajući format. No, pesme su prilično dobre, produkcija je dobra, bend ima karakter i ovih šest komada biju taman koliko treba:
https://hatermode.bandcamp.com/album/hate-is-all-you-need

Kad smo već ušli duboko u problematiku njujorškog hardkora, da potvrdimo da su se Biohazard vratili. Dobro, bendovi se vraćaju svakog dana, i ovi ljudi su i tvrdili da nikada nisu ni prekinuli sa radom, ali jedno je okupljati se za nekakve turneje a drugo snimiti novi album koji je, uh, dobar. Mislim, ja BAŠ nisam voleo Biohazard devedesetih, meni je njihovo fuzionsianje metala, hardkora i hip-hopa na papiru bilo savršeno a u praksi usiljeno i ispozirano, ali Divided We Fall je DOSTA DOBAR ALBUM. Ovde te stvari idu kako treba da idu, pesme su pročišćene i energične i imaju prirodniji uličarski šarm a bend, bez obzira na godine, trpa sa mnogo strasti. Respekt.
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lnLAUpyb_QeiZWMWFXkKB_QPA5jC8PtCM

Spaced su iz Bafala a njihov EP No Escape ima pet pesama simpatičnog hardkor treša i gruva. Mislim, ništa novo, originalno ili eksperimentalno ali Spaced zvuče kao da sviraju muziku koju vole i poznaju, imaju veliki, četvrtast miks i odlične vokale. Meni dovoljno:
https://spaced.bandcamp.com/album/no-escape

Evo nam ga i novi Riksrevisionen. Šveđani već potvrđeno znaju kako se svira D-beat hardcore pa i sa novim EP-jem, Administrativ misshandel imaju tri pesme kojima pokazuju da se i u ovoj, vrlo predvidivoj muzici može pisati svež i zabavan materijal. Svirka je vrhunska, produkcija odlična a cena koliko date. Savršenstvo:
https://riksrevisionen.bandcamp.com/album/administrativ-misshandel

Za beatdown publiku tu je Ran Thru iz Indijanapolisa sa svojim EP-jem (demom?), Thru 'n Thru. Ovo su dve pesme brutalnog prebijanja sa taman toliko iskoraka u nu-metalsku melodiju i atmosferu da vas zaintrigira. Ali tuča je zaista nemilosrdna, sa strahovito teškim zvukom i dobrim gruvom. Preporuke:
https://ranthru.bandcamp.com/album/thru-n-thru

Casino iz Montreala i sami maju metalizirani hardkor zvuk, ali na njihovom demo snimku We All Lose sve zvuči jako sirovo, pankerski. Lepa je to kombinacija metalske discipline i pankerske sirovine a kako je ovo materijal dužine čitavog albuma i uopšte nije rđavo produciran, snažno se preporučuje vašoj pažnji:
https://casinomtl.bandcamp.com/album/we-all-lose

Aggravate je debi album za vajominški Violent Testimony iako bend radi – sa prekidima – od 2014. godine. No, mislim, solidan je to prvenac, sa dvadesetjednom pesmom kvalitetnog deathgrind zakucavanja. Ovo je izdao HPGD pa se kvalitet podrazumeva a bend pored dobre produkcije demonstrira i odličnu tehniku, ali i piše solidne pesme. Beng jor hed tu dis jer je brzo, energično i, sa 26 minuta trajanja, kratko taman koliko treba:
https://hpgd.bandcamp.com/album/aggravate

Kalifornijski Defigurement spajaju technical death metal ekspertizu i grindcore sažetost za nešto što bi trebalo da je contradictio in adjecto ali zapravo radi vrlo solidno na njihovom debi albumu, Endbryo. Ovo je šesnaest pesama uglavnom brze svirke i srazmerno svedenog trajanja, ali su aranžmani ambiciozni, harmonije raznovrsne, promene tempa stalne i vidi se da su ovo pravili muzičari sa velikim iskustvom. Ovde imamo članove mnogo bendova (Paranoid Freak Out, Formless Master, Horde of Eels) ali možda je najvažnije ime Mike Heller, sjajni bubnjar koji svira u dosta visokoprofilnih projekata, uključujući NWOBHM prvoborce Raven a koji ovde diktira žustar tempo i drži sve u visokoj orbiti grindcorea i tehničkog death metala. Odlična ploča kompleksne, ambiciozne a pitke svirke:
https://defigurement.bandcamp.com/album/endbryo

Ekvadorsko-indonežanski brutalni death metalci Barbarism spremaju debi album koji će izaći naredne godine, ali da bismo čuli šta nas čeka imaju demo snimak sa dve pesme, Structured Chaos. I ovo je, naravno, i u skladu sa imenom, muzika samo za tvrdo jezgro ljubitelja brutalnog tehničkog death metala. Svirka je, naravno, superprecizna, pesme su neverovatno komplikovane i teško je zapamtiti ijedan rif ili temu iz ove salate sitno sečenih hromatskih rifova servirane preko blastbita i ogromnog broja brejkova, ali da se razumemo, bend tačno zna šta voli i tačno zna kome se obraća. I nudi kvalitet, pa i solidan zvuk, Plaćate po želji:
https://barbarism666.bandcamp.com/album/structured-chaos-demo-2025

Čileanci Sentencia Sangrienta sa svojim prvim EP-je, Mortuorio donose prijatnu old school atmosferu i dosta sirov zvuk svakome kome je moderni death metal preupeglan, preulickan, predvidiv. Mortuorio je, da se razumemo vrlo solidno odsviran pa i sasvim pristojno mada jeftino snimljen ali ovo zvuči ORGANSKI, sa gruvom koji TRESE, blastbitovima koji UBIJAJU i po nekom melodičnom linijom između oštrih rifova da se povesele i blek metalci. Odlično:
https://sentenciasangrienta.bandcamp.com/album/ep-mortuorio

Argentinci Alienist imaju EP veoma simpatičnog tech-death metala naslovljen Introspectio, Sui Exitium. Bend postoji od 2019. godine i ovo mu je prvo duže izdanje i vidi se jedan napor da se ljudi predstave u dobrom svetlu sa intrigantno napisanim pesmama, progresivističkim harmonijama, intrigantnim metrikama, mnogo neoklasičarskih detalja, jako komplikovanim aranžmanima. No, pesme su tečne, melodične a zvuk je mekan, prijateljski nastrojen i ovo možete da puštate i civilima kako biste ih ubedili da je death metal muzika za sofisticirane, ambiciozne ljude koji znaju šta je dobro. Šest pesama, cena po vašoj želji, sve pet:
https://alienist-tech.bandcamp.com/album/introspectio-sui-exitium

Necrofelony je dobro ime za death metal bend, jelte, a filadelfijski death metal bend Necrofelony ima i prvi propisni EP, Porphyric Hemophilia. I solidno je to, ovo je sirov brutalni death metal koji ne dovodi nekakve granice svog žanra u pitanje ali unutar njih isporučuje surovu agresiju i dovoljno dobrog rifa u jedinici vremena da svi budemo zadovoljni. Rafalni blastbitovi, odvratni vokali i šest pesama pokolja:
https://necrofelony.bandcamp.com/album/porphyric-hemophilia

Maggot King su australijski slamming death metal bend koji se tematski bavi dolaskom vanzemaljaca na, jelte, planetu Zemlju. A što je i najoriginalnija komponenta njihovog izraza. No, muzika na novom EP-ju, III Natured Arrival nije rđava iako ne pati od neke osobenosti; ovo je solidno napisan, sigurno snimljen slamming death metal, sa pristojnim gruvom i dobrim zvukom. Nema mnogo velikih ideja ali se lepo radi pa ko voli neće loše da se provede:
https://huffingasbestos.bandcamp.com/album/ill-natured-arrival

Iako nemački Through Their Eyes za sebe kažu da su brutalni deathcore bend, njihov EP Cherish Your Life je skoro čist death metal. Najviše što ovaj materijal, sastavljen uglavnom od mošerskih slemova prilazi deathcoreu je u tome da nije mnogo maštovit i da ponavlja jedne iste stvari mnogo puta samo promenljivom brzinom, ali dobro, pesme su kratke i rifovi su, rekosmo, death metalski, a vokal je nekako simpatično smešan i meni je ovo OKEJ:
https://throughtheireyesslam.bandcamp.com/album/cherish-your-life

Lethal Infliction su dva momka iz Tenesija sa vrlo lepim demom sirovog death metala. Mislim, zvuk na Essence of Sinister Betrayal je zapravo dobar, masivan i mračan, ali zvuči kao da ga slušate sa petog presnimka kasete, a ove tri pesme su udarački, gruverski death metal kakav možete da puštate deci u obdaništu i da ona budu presrećna jer se sve lepo čuje i mogu da divljaju i ništa ne zvuči haotično nego BAŠ KAKO TREBA.
https://lethalinfliction.bandcamp.com/album/essence-of-sinister-betrayal-demo

Poljaci Impermanence imaju ugodnu, pitku kombinaciju death i black metala na svom albumu-prvencu, Anicca. Ja na papiru nisam neki veliki fan ovog spajanja melodičnosti, atmosfere i mišićave svirke ali Impermanence vrlo dobro sviraju, zvuk im je hrskav i pesme su okej, sa više melodije nego što ja volim, ali dobro sklopljene i energične. Da ne grešim, dakle, dušu, dobro je ovo:
https://satanath.bandcamp.com/album/sat406-impermanence-anicca-2025
https://impermanenceofficial.bandcamp.com/album/anicca

Tribal Gaze iz Teksasa sa svojim drugim albumom nude tačno onakav death metal kakav mi je ponekada potreban da odmorim od konceptualizacija i skupe produkcije. Inveighing Brilliance je sirova, varvarska ploča koja ne preteruje sa komplikacijama nego udara surovo, jako, na osećaj i producirana je grubo, ali bez pretrpavanja miksa i budženja u masteringu. Taman kako volim:
https://tribalgazetx.bandcamp.com/album/inveighing-brilliance

Iako se njujorški Internal Bleeding vode i kao očevi slamming death metala (posle Suffocation koji su praočevi, jelte), istina je i da oni zvuče mnogo ,,organskije" i manje apstraktno od većine slam bendova koji danas sviraju. Poslušajte njihov novi album, Settle All Scores, sedmi u katalogu koji se proteže do početka devedesetih: ovo je kombinacija death metal rifova, hardcore gruva, razgovetnih vokala, mošerska, pitka muzika koja ne pokušava da vas toliko zgadi i uplaši koliko da vas uvuče u masu što pleše u mošpitu. Zvučaće ludački kad kažem za death metal ploču da je dobrog raspoloženja ali Internal Bleeding nude baš to, trezvenu, poziranja lišenu muziku koja se oslanja na dobar rif, dobar gruv, zrelu izvedbu i pametne, pitke aranžmane umesto na trikove. I to je sjajno:
https://ib-maggotstomp.bandcamp.com/album/settle-all-scores

Brazilski Open The Coffin sviraju vrlo klasičan skandinavski chainsaw death metal. Spoj vrelog latinoameričkog i ledenog severnjačkog mentaliteta radi dosta dobro na albumu Once Alive Always Dead, drugom za ekipu iz Natala, i mada ovde nema skoro ničeg originalnog, tehnička i zanatska dimenzija su perfektne. Dakle, pesme su pitke i zabavne, a produkcija masna i heavy, pa kogod da voli klasične zvuke Dismember, Unleashed itd, da obrati pažnju:
https://openthecoffin.bandcamp.com/album/once-alive-always-dead

Disfiguring The Goddess poslednjih godina dosta radi u kombinaciji death metala i elektronske plesne muzike pa je novi EP, Galapagos došao tačno u momentu da iskoristi uvećano interesovanje za krosover hip hopa i brutalnog death metala koje je izazvao novi PeelingFlesh. Naravno, Cameron ima neki svoj način da spoji žanrove no Galapagos je fokusiraniji, uredniji rad od poslednjih nekoliko, kao da se eksperimentisanje konačno solidifikuje u prepoznatljivoj formi. Svakako ćete prepoznati i za Camerona tipične elemente muzike ali pesme poput naslovne jasno pokazuju kako su PeelingFlesh usmerili ovu muziku i kako on to prihvata:
https://disfiguringthegoddess.bandcamp.com/album/galapagos-ep






Vatican Shadow je, da podsetimo, više elektronski, više možda i ,,plesni" projekat za Dominicka Fernowa koji je najpoznatiji po power electronics projektu Prurient. Novi album pod ovim imenom mu ponovo izdaje 20 Buck Spin i 20TH HlJACKER je ploča bučnog minimalizma sa prostim lupovima, agresivnim ritam mašinama, dosta old school analogne atmosfere. Ovde se na jednoj pesmi pojavljuje i Igor Cavalera, a mastering je radio Justin Broadrick pa samo po tim imenima već znate da morate da ga čujete:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/20th-hljacker

Nisam sad neki veliki ložač na švedski An Abstract Illusion, ali vredi notirati izlazak njihovog trećeg albuma, The Sleeping City jer je to jedna vrlo ambiciozna ploča progresivnog metala sa death osnovom, blek nadgradnjom i raznovrsnim idejama o ,,progresiji". Pesme su dugačke, melodične, sintisajzera je mnogo pa An Abstract Illusion imaju i zvučni spoj sa old school progresivnim rokom i ovo je za publiku ovog benda, ne sumnjam, prilično sjajan provod:
https://anabstractillusion.bandcamp.com/album/the-sleeping-city

Flagman iz Sijetla su kao da Ministry i Primus sviraju zajedno i mada to zvuči kao overdouz zvukom devedesetih koji nikome ne treba, EP Before the Blast je meni bio prijatan. Nisam siguran da je bend onoliko avangardan koliko mlađa publika misli, ali ima ovde i mesa i krvi i mišića:
https://flagman.bandcamp.com/album/before-the-blast

Prošle nedelje sam pozitivno pisao o aktuelnom albumu finskog eksperimentalnog projekta Kirsta a čovek je u međuvremenu izdao još nekoliko albuma. Nema šanse da o svemu tome pišem a i nisu svi baš jednako dobri, ali najnoviji EP, Reinsdyrsalmer je apsolutno vredan pažnje sa svojom kombinacijom slobodne improvizacije, folka, kolaža nađenih zvukova, evokativne, snolike cut-up avangarde. Ako vam se ovo dopadne, a trebalo bi, iako više nema nikakve veze sa blek metalom, poslušajte i ostale Kirsta radove, ima tu da se probere dobrih stvari:
https://kirsta.bandcamp.com/album/reinsdyrsalmer

Runner iz Marburga izgledaju kao da je 1985. godina, imaju omot kasete kao da je1983, a sviraju kao da je 1981. godina i ako volite old school heavy metal, onako, uličnog, sirovog tipa, ovde ćete se lepo udati. Drugi EP ove nemačke četvorke zove se Sword & Sorcery i ima četiri pesme žustrog, melodičnog NWOBHM krljanja sa ugodno jeftinom produkcijom i vrlo dobrom svirkom, te puno strasti. Garaža, ulica, brkovi i tetovaže po stomaku i sve je u redu:
https://runner-metal.bandcamp.com/album/sword-sorcery

Infinity Dream je bend iz Raleja u Severnoj Karolini u kome sviraju članovi pokojnih Widow ali su sada dodali i pevačicu, Dinu Altum, koja svira i klavijature i pred sobom sada imamo drugi album ovog projekta, Silver Lining. Da budem iskren, ovo je previše melodičan, previše popičan heavy metal za moj ukus, negde na pola puta između Bon Jovi, Winger i REO Speedwagon, ali, mislim, ovi ljudi to rade prilično iskreno i imaju solidan zvuk. E, sad, imam utisak da je album i malo monoton u domenu dinamike, tempa i harmonija koje se baštine, ali možda me samo odbija generalni saund. Svakako proverite ako ste skloni ,,mekanom", AOR-aromatizovanom metalu jer, kad gitare krenu da rade harmonske i solo delove, bude tu dosta vatrometa. Najslađe od svega je što je ovo izdanje etikete Nameless Grave, a koju vodi Andrew Lee iz Ripped to Shreds (sa Brandonom Corsairom iz Dragghkar, Serpent Rider itd.) i koja načelno izdaje mnogo ,,andergraundskiji" metal i grindcore. Kraljevski:
https://infinitydream.bandcamp.com/album/silver-lining

Ladon Heads su Portugalci sa debi albumom, Steel for Fire i mada se, jelte, pominjanje čelika i vatre ceni, muzika je, onako, pristojna ali nisam pao baš na dupe. Mislim, album ima zanimljiv miks ali je preglasno masterovan, a sa druge strane pesmama fali malo epskog cuga koji nam se obećava omotom i čitavim imidžom benda. Da ne budem nerazumen, ovo jeste u istom stilu u kome sviraju, recimo, Manowar ali kao da mu fali jedno 20% energije da bude TAČNO ono što bih ja želeo. Ali pošto ste vi možda bolji ljudi od mene, poslušajte, možda vam bude idealno:
https://lostrealmrecords.bandcamp.com/album/steel-for-fire
https://youtu.be/0Au5kqG2PeQ


Porciju baš propisnog '80s heavy metala dobijamo na drugom albumu njemačkih Sintage. Mislim, čim vidite kako na omotu Unbound Triumph baja u kožnoj jakni na golo telo diže gitaru prema nebu a pored njega je džinovska zmija znaćete da smo u bezbednoj zoni i da su ovo slatke infantilne fantazije koje odrasli muškarci imaju u krevetu kad njihove žene misle da maštaju o drugim ženama. Enivej, Sintage sviraju vrlo solidno, pišu dobre pesme i mada su VEOMA klišeizirani i u zvuku i u temama, njihov je izraz generalno zdrav a album zabavan:
https://sintage.bandcamp.com/album/unbound-triumph

Ahh, novi Wings of Steel, BAŠ KAD NAM JE NAJTEŽE. Ne znam kako ovaj losanđeleski heavy metal kolektiv ovako često izbacuje izdanja i drži letvicu ovako visoko kad je u pitanju kvalitet, ali hvala im na tome. Winds of Time, dakle, stiže dve godine nakon studijskog prvenca i sa izvrsnim živim albumom sa evropske turneje koji je popunio godinu između i ovo je sada prilično ozbiljna ploča metala koji savršeno sedi na dve stolice, kombinujući sleaze metal neon i street metal žestinu sa visokim zanatskim, ali i umetničkim standardima. Songrajting je ovde ambiciozniji pa imamo i savršene singlove kao što je razbijačka Saints and Sinners, ali i monumentalnije, epske komade kao što je naslovna pesma koja otvara album sa bestidnih deset minuta suve krtine čistog heavy metala. Izvedbe su i dalje beskompromisne, drske i žestoke, Parker Halub kida te gitare, Damien Rainaud je opasan bubnjar a pevač Leo Unnermark je fenomenalan i ako volite metal kad je melodramatičan ali istovremeno i bezobrazno, pa i bezobzirno žestok, Wings of Steel nude odličan program. Titula albuma nedelje im je izmakla ZA MILIMETAR:
https://officialwingsofsteel.bandcamp.com/album/winds-of-time






Pošto, jelte, ipak, kao naručena, pred njihovu evropsku turneju i nastup u Beogradu naredne Srede, stiže nova, poprilično dugo očekivana ploča benda koji je drone metalu dao legitimaciju i šansu da se izbori za svoje mesto pod suncem. Pričamo naravno o sijetlskom tandemu Sunn O)))  i nečemu što oni zovu maksi singlom. No, Eternity's Pillars b/w Raise the Chalice & Reverential traje skoro pola sata i u svoje tri pesme ne mrda ni milimetar od onog što je zvuk ovog benda od praiskonskog doba činilo veličanstvenim, opojnim iskustvom. Inspirisani muzikom – i verovanjima – Alice Coltrane, na ovom izdanju Stephen O'Malley i Greg Anderson ponovo idu u samu utrobu metala da iz velike blizine gledaju njegove teksture, hipnotišu se njegovim mikrofonijama, poništavaju vreme njegovom težinom. I to je jednako izvanredno kao i kada su prvi put, krajem prošlog veka rešili da sljušte svu šminku i nepotrebno salo sa skeleta ove muzike. Pojavilo se u međuvremenu mnogo sličnih bendova, neki od njih su i dobri ali malo ko ima konzistentnost i osećaj za minimalizam ali i za improvizaciju koji krasi Sunn O))). Ovo se ne propušta, pa se nadam da se vidimo na koncertu:
https://sunn.bandcamp.com/album/eternitys-pillars-b-w-raise-the-chalice-reverential

Vendul mi se svideo. Pretpostavljam da nećeš ni da pustiš Arch Enemy nov, ali Sabaton mi je do sada ploča godine.

Hahah, da, verovatno ga neću ni pustiti        Jebiga, sa tim nekim bendovima koje istorijski ne volim, računam da je bolje za sve da ih ni ne slušam pa da pišem kako mi se ne sviđaju kad je jasno da je problem u meni a ne u njima.

Ako smo se oporavili od istorijskog nastupa Sunn O))) u Beogradu (mislim, bio je prvi, mora biti istorijski čak i ako vama sve to nije nešto mnogo, jelte, transcendentno), da vidimo i šta je u nedelji paljevine i pucnjave bilo dobro i od metala.






Atinjani Order Of The Ebon Hand svoju muziku opisuju kao ,,arhetipski blek metal" a više od trideset godina karijere im daje za pravo. Četvrti album benda, XI: Justice je vrlo pristojan argument i sam za sebe, sa epskim pesmama i atmosferom, žestinom u svirci i patinom u kompozicijama. Ovo je blek metal koji podseća na dubinu i snagu klasične grčke blek metal scene na najbolji način:
https://orderoftheebonhand1.bandcamp.com/album/xi-justice

Warwhore su war metal ekipa iz Vajominga sa EP-jem  Trample the Weak, Collapse the Doctrine a koji je skoro ceo u blastbitu. Ovi ljudi to, jelte, ozbiljno misle i mada njihova muzika nije mnogo MAŠTOVITA, ima disciplinovanu nihilističku energiju i funkcionalnu jeftinu produkciju i meni je to OK. Brza, furiozna svirka, puno loših emocija, kratke pesme, sve kako treba:
https://warwhoremetal.bandcamp.com/album/trample-the-weak-collapse-the-doctrine

Ruski jednočlani projekat ГНЁТ je dosta sazreo kroz svoja mnogobrojna izdanja pa novi EP, Ночь Молода meni zvuči izvrsno. Ovo su tri pesme solidne produkcije i još solidnijeg melodičnog blek metala koji ima energiju i drajv i nije samo shoegaze sa blastbitovima. Prilično moćan materijal:
https://gnet.bandcamp.com/album/2025-2

Fordæðuskapr je novi solo projekat Stefána Drechslera iz Árstíðir Lífsinsm sa debi albumom Hræflóð Markar Fjalla i novom porcijom tekstova na Islandskom koji se oslanjaju na srednjevekovnu skaldsku poeziju za inspiraciju. Muzika je melodična, ali energična, sa kombinacijom modernijih atmosferičnih elemenata i klasičnije blek metal šorke, prilično monotona ali sa ambicijom – koju često ispunjava – da bude istovremeno epska i intimna, hipnotična i svedena.
https://fordaeduskapr.bandcamp.com/album/hr-fl-markar-fjalla

Navalum su simpatičan indonežanski blek metal bend sa blago narodnjačkom komponentom koja se oslanja na tradicije domorodačkog stanovništva i buni se protiv kolonizacije. Drugi album ovog dua, Legacy Upon the Tides, trese dosta jako svojim epskim, melodičnim temama i visokim tempom, ne ubijajući se od neke ambicije da se bend dokaže kao najmaštovitiji niti najavagardniji na bilo kojoj sceni, ali ovo je ugodno i pitko:
https://navalum.bandcamp.com/album/legacy-upon-the-tides

Mourning Soul su, pak, sa Sicilije i njihov blek metal je agresivan, sirov ali navežban, solidno snimljen i jasno usmeren u svojim namerama. Bend ima iza sebe dva albuma i dosta kraćih izdanja a najnoviji EP, Fleshless Dominion ima tri nove pesme i dve obrade i vrlo se fino drži:
https://music-ascensionrecords.bandcamp.com/album/fleshless-dominion

Sviđaju mi se Cemetery Moon iz Konektikata sa svojim drugim albumom, Dominion of Ashes, a koji se bazira na pamtljivim tremolo rifovima i mitraljeskim blastbitovima. Mislim, OK, stvar je u mojim afinitetima, naravno, ali je stvarno osveženje čuti blek metal bend da svira RIFOVE i da krlja. Pomaže i produkcija koja nije sva razmazana kako je to čest slučaj kod savremenog blek metala nego instrumenti imaju definiciju i lepo su razdvojeni po slici. Plus, bend zvuči zdravo eksperimentalno u tome kako aranžira pesme i sve je nekako SVEŽE:
https://cemeterymoon.bandcamp.com/album/dominion-of-ashes

An Elusive Instinct of Lascivia – REDVX je ,,kompletna umetnička rekonstrukcija" debi albuma An Elusive Instinct of Lascivia koji su španski blek metalci Fatal Portrait izbacili kao svoj debi 2001. godine. Bila je tu kasnije i pauza duža od decenije nakon snimljenog drugog albuma, ali bend od 2022. godine ponovo radi i, sudeći po toj rekonstrukciji prve ploče, radi dosta DOBRO. Ovo je zreo, odrastao blek metal bez usiljenosti i glume, a opet energičan i sa puno interesantnih ideja i rešenja u kompozicijama. Zvuk je pun, snažan a opet je ploča miksovana sa lepom stereo slikom i dosta slojeva zvuka. Užitak:
https://fatalportraitblacklion.bandcamp.com/album/an-elusive-instinct-for-lascivia-redvx






Widow Pit su verovatno najbolje čuvana tajna atinske  Heavy/Psych/Doom rock scene, kaže njihov promo materijal koji stiže uz kopiju debi albuma, isto Widow Pit. I sad, za tajne ne znam, ali grčki heavy rock je u proseku jebeno dobar a i ovo je jebeno dobra ploča, bluzerska, gruverska a sa merom old school hard rock šmeka što je izdvaja od većine aktuelnih grčkih izdanja koja zvuče modernije i ,,produciranije". Widow Pit su propisno patinirani, otmeno heavy a album – snimljen tokom jedne sesije od osam sati – ima sedam pesama u manje od 40 minuta. Užitak:
https://widowpit.bandcamp.com/album/widow-pit
https://youtu.be/wJExbo3fjNA

Indonežani The Corals istresaju tri jake stoner/ doom pesme na EP-ju  God's Chosen Man. Ovo nije preterano suptilna muzika i veliki deo njene ubedljivosti je u teškom, moćnom zvuku i divljačkoj egzekuciji. No, lepo se to posluša i traži još.
https://thecorals1.bandcamp.com/album/gods-chosen-man

Australijanci The Wretched Creatures nisu toliko teški, ali i njihov stoner/ doom je vrlo pristojan i nudi lepu količinu heavy rifova i gruva na albumu Underneath Our Midnight Sun. Nije to sad ni neka najoriginalnija ni neka najpametniaj svirka ali je SOLIDNA, pitka i ispunjava čovekove potrebe za sporim, smorenim a ipak rokerskim materijalom:
https://thewretchedcreatures.bandcamp.com/album/underneath-our-midnight-sun

Malkasian iz Denvera korektno kažu da sviraju heavy blues jer je njihova muzika gruverski stoner rok sa usnom harmonikom i dosta bluza. No, zvuk jeste jako težak, snimak je sirov i album Heavy Blues deluje kao da je snimljen uživo u studiju, sa svom spontanošću koja to podrazumeva. A kako i treba da bude:
https://malkasian.bandcamp.com/album/heavy-blues

Ljubljančani Ambra imaju novi, drugi album, Remnant i meni je to jako prijatna kombinacija alternativnog roka i solidno heavy stoner roka. Zvuk je zdrav, težak ali slojevit i sa finim, prostornim miksom a pesme su napisane maštovito i imaju te individualne priče i karaktere. Zrelo i cool:
https://ambraband.bandcamp.com/album/remnant

Sidnejski bendovi Yanomamö i Mourners imaju split EP i ovo su tri pesme ozbiljno neraspoloženog sludge i death doom zakivanja. Mourners imaju jedan komad – snimljen, kažu u magacinu mehaničarske radionice – a Yanomamö dve, urađene u pravom studiju ali sve zvuči prilično slično i prilično dobro, sa mnogo distorzije, težine i brutalnog gruva:
https://mournersdoom.bandcamp.com/album/mourners-yanomamo-split-ep

Pošto se treći album benda Conjurer iz Ragbija u Engleskoj zove Unself, jasno je da je ovo post-metal. I dosta stereotipnog post-metala tu ima da se čuje, ali Conjurer se izvlače iz procepa potencijalne nezanimljivosti sa dosta uloženog truda da pesme ipak budu originalne, investiranjem dosta sludge metal elemenata u njih. A što je meni okej. Takođe, zvuk je jako glasan ali ipak zdrav a pesme nisu ekstravagantno predugačke i ovo se može poslušati:
https://conjureruk.bandcamp.com/album/unself

Kanađani Drofnosura sviraju mračan, težak, hermetičan sludge metal. No, slušanje njihovog drugog albuma, Ritual of Split Tongues nije onakav napor kako sam očekivao, jer bend ima i smisla za dinamiku samog zvuka, ali i za aranžiranje kompozicija tako da se kreiraju i atmosfera i zanimljivi narativi a da se ne kompromituju sludge metal težina i agresivnost. Ovo je zrelo, promišljeno, slojevito i sa dosta eksperimentalne ambicije pa zavređuje dosta pažnje:
https://drofnosura-label.bandcamp.com/album/ritual-of-split-tongues

Elepharmers su, pak, sardinijski stoner rockeri sa albumom dobrog, poletnog gruva i heavy blues rifova. Sjajno je kad bend svira ovako pod konac kao na Western Wilderness a da opet nemate utisak da slušate mašine. Produkcija tu dosta pomaže sa ipak primetnom merom dinamike u zvuku i mada Elepharmers nisu sad nešto MNOGO maštoviti u komponovanju, ovo je vrlo ugodan, lako slušljiv album. Naravno, izašao za Electric Valley Records:
https://elepharmers.bandcamp.com/album/western-wilderness
https://evrecords.bandcamp.com/album/elepharmers-western-wilderness

Brahman je album psihodeličnog stoner rocka i doom metala za portlandski Breath. Kako ovo izdaje Argonauta Records, garancija kvaliteta je ugrađena a bend pruža nadahnutu, gruversku, vrlo živu svirku sa više instrumenata nego što biste očekivali. Mislim, dodate su perkusije i to jako osvežava bazični power-trio format za koju su pesme inicijalno napisane. Zvuk je zdrav, atmosfera džemerska, psihodelija umiljata i sve je jako prijatno:
https://inbreath.bandcamp.com/album/brahman

Argonauta izdaju i treći album francuskih Goatfather a koji se zove House of the Rising Smoke. Naslov je, neću da kažem NAJBOLJA STVAR u vezi sa ovom pločom ali svakako dobro opisuje šta će se na njoj čuti: standardni, napušeni stoner rock koji nema mnogo originalnih ideja ali ima šarmantnu fuziju bluza i metala u svom srcu i može da se posluša:
https://goatfather.bandcamp.com/album/house-of-the-rising-smoke

Poljaci Octotanker su isto simpatični. Ne originalni, ne inovativni ali album Voidhopper im lepo curi i ima okej zvuk. Sve je to taj neki stoner rok koji se nalazi na pola puta između čistog psihodeličnog gruva i rifaškog gaženja i, mislim, okej je. Pevanje je okej, pesme su okej, ništa nije sad nešto da vam obeleži život ali se fino sluša:
https://octotanker.bandcamp.com/album/voidhopper

Novi Some Pills for Ayala je dobar kao i svi prethodni. Čileanski muzičar Néstor Ayala Cortés je za svoj četvrti album u četiri godine, Dystiopia, ne samo unapredio produkciju nego je i muzika sada još čvršće napisan i aranžiran, beskrajno simpatičan heavy psych rock. Ovde se zna kako se pišu rifovi koji vam se zalepe za mozak i ne puštaju, vokali su superiorno multitrekovani, psihodelični efekti žvaću bas sa velikim apetitom, a gruv je neumoljiv. Sjajno je:
https://somepillsforayala.bandcamp.com/album/dystopia

Dosta su dobri Old Year iz Ajdahoa na svom prvom EP-ju, No Dissent. Jeste ovo, tehnički gledano, death doom, ali urađen sa ekstra dozom nihilizma, sav u vrištećoj mikrofoniji, strahovito dubokim, nerazgovetnim vokalima i rifovima od kojih puca kamen. No, ovo ne zvuči kao prosto, jelte, iživljavanje i ima jasnu viziju, program i plan pa je napisano sigurno i, pošto ni jedna pesma od četiri ponuđene ne ide ispod osam minuta, zna da će ga preslušati samo najposvećeniji. Njima je i namenjeno, IZ SVE SNAGE:
https://oldyearboise.bandcamp.com/album/no-dissent

Poslastica za old school stoner i heavy rock publiku je novi album neumornog Winoa, naslovljen vrlo proklamativno: Create or Die. Scott ,,Wino" Weinrich je jedna od stožernih figura američkog doom metala i stoner rocka, a kada radi solo albume to je bluzerski, ispovedni teži rokenrol sa malo folk šmeka. Create or Die je prosto jako šarmantna ploča, lična, ali ne nešto self-indulgentna, sa finim, meditativnim pesmama u kojima i bendžo i akustična gitara imaju svoje mesto a Wino zvuči kao stari, mudri čovek koji nam prepričava i prepevava svoja iskustva da budemo pametniji nego on ako možemo. Ne možemo, al lepo je:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/create-or-die

Isti izdavač ima i novi album konektikatskih Bone Church. Nazvana Deliverance, ovo je ploča jako prijatnog stoner roka sa veoma naglašenom bluz osnovom, sva u himničnim refrenima i dobrim rifovima. Ovo je, kako i Todd u tekstu kojim hajpuje album naglašeno, kolekcija pesama koje bi ubijale da su izašle 1977. godine, pržeći mozgove hardrokera i ranih heavy metalaca, samo isporučene uz današnju produkciju i kvalitetan zvuk. Bone Church imaju sving, imaju šmek i sviraju MOMAČKI, uz tekstove koji govore o satanizmu, apokalipsi i svim tim lepim temama sa ogromnim, oblapornim apetitom. Jako sam uživao uz ovo:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/deliverance






Čileanski Armoured Knight su vam jedan od onih bendova koji u navođenju ko je šta napisao i svirao na debi albumu objašnjavaju da je bubnjeve napisala i aranžirala jedna a odsvirala druga osoba. Zvuči jako akademski i napredno, ali The Quest for the Sacred Melody je u stvari samo dobra ploča heavy, power ili speed metala. Čileanci nisu početnici i sviraju duže od deceniju i po sa prvim demo snimkom koji su izbacili još 2013. godine. Debi album im, pak, izdaje Dying Victims i ovo je, kao što je i običaj, izuzetno lepa ploča retro-intoniranog ali drusno napisanog i odsviranog metala kakav volimo mi matori. Armoured Knight sviraju brzo, žestoko, energično, ali su i melodični, a da opet sve to zvuči vrlo neposredno, uzemljeno, sirovo na pozitivan način, bez produkcijskih uzleta karakterističnih za moderni power metal. Meni je, jasno je to, ovaj album kao nekakav melem da ga previjete na teške rane koje vam život svakog dana nanosi i mada mu produkcija nije FENOMENALNA, nadam se da ćete ga i vi čuti na isti način:
https://armouredknight.bandcamp.com/album/the-quest-for-the-sacred-melody
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/the-quest-for-the-sacred-melody

Isti izdavač ima i debi album finskog benda DET, a što je skraćenica od Destructive Elite Terror, kako se debi album i zove. Priznajem da sam bio blago skeptičan kada sam video šta skraćenica znači, ali, opet, Dying Victims po pravilu ne izdaju smeće, a i ovo je trio sklopljen od već iskusnih i zaposlenih muzičara iz raznih bendova pa je, sasvim očekivano, ovo kolekcija simpatičnih blackened speed metal pesama, snimljenih sa puno ubeđenja i produciranih jeftino, sirovo i pravoverno. Bend je vrlo old school, pesme nisu samo prepakivanje rifova koje su Sodom i Destruction napravili pre četrdeset godina i ovo zvuči propisno TR00. Apsolutna lektira kad izađe narednog Petka, a sada ga možete čuti u celini putem omiljenog JuTjub kanala:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/destructive-elite-terror
https://youtu.be/7IT0gFFvM40

Unleashing the Southern Poison je album obrada čileanskih speed, thrash, death, blackened thrash, itd. metal bendova koje sve svira Javier Ortiz iz Demoniaca a pod imenom H. Mortiz. Sve je to, naravno, vrlo old school mada ima i materijala iz ovog stoleća i ako volite baš klasičnu latinoameričku cepačinu koju izvodi čovek što je poznaje, voli i ŽIVI, ovde nema promašaja:
https://youtu.be/_KZqkmSTW2I

Jebote, Warrantu je The Speed Of Metal tek treći album za 42 godine karijere, doduše sa velikom pauzom od polovine osamdesetih do kraja prošlog veka. Ali ajde, nekako su oni ipak jedni od utemeljitelja speed metala i mada The Speed Of Metal nije sad neka revolucionarna ploča, ona je SOLIDNA. Bend je napisao pregršt  umiljatih, keči metal pesama, odsvirao ih pošteno, brzo, energično, sve producirao moderno i ovo je onoliko feelgood speed metal album koliko možete da zamislite. Za staro i mlado!
https://youtu.be/pHQxXX1dUvM

A iz Španije dolaze naši stari poznanici Pnuk sa svojim petim albumom, Endless Black Horizon. I tu nema mnogo filozofije ovo je ulični, energični thrash metal koji se ne pravi da je pametniji nego što jeste, ali ima dobar zvuk, disciplinovanu egzekuciju, fine, pamtljive rifove, puno dobrog gruva i sprinterske kondicije. Iako naoko jednostavna i spontana, ovo je dobro napisana, perfektno izvedena muzika sa lepom produkcijom i sluša se sa apetitom:
https://pnuk.bandcamp.com/album/endless-black-horizon

Pred zaključenje ovog broja izašao je i novi Scythelord. Ovaj američko-švedski duo se ovom prilikom odlučio za tribjut ploču, prigodno naslovljenu Masters of the Sythe, pa pored jedne njihove pesme koja je kvalitetan thrash/ deaththrash, ovde imamo još četiri obrade starih majstora: Sodom, Tank, Razor i Leeway. Naravno da je ovo apsolutno slavlje old school speed i heavy metala i treba u njemu učestvovati:
https://scythelordofficial.bandcamp.com/album/masters-of-the-scythe

Hehe, debi album nemačkih Disstorture zove se Sex, Murder, Fart i mada je ta skatološka aluzija na Slayer dovoljna da privuče moju pažnju, solidna muzika je tu da je zadrži. Disstorture cepaju kvalitetan thrash metal i u svojih osam pesama (plus intro) imaju i dovoljno crossoveraškog humora i gruva i brzine i dobrih rifova da se to posluša sa osmehom:
https://disstorture.bandcamp.com/album/sex-murder-fart

Šveđani Hostilia su osnovani 2021. godine ali debi album Face the Fire im zvuči prilično old school, kao da su ovi momci slušali samo thrash metal i crossover polovine osamdesetih i odmah uleteli u studio da snime svoje viđenje ove problematike. Naravno da je meni to simpatično, sa jednom spontanom energijom, dobrim rifovima, zdravim miksom i masteringom, impresivno tehničkom svirkom a koja je često u senci samog kvaliteta pesama što zvuče kao maltene ubrzani Motorhead. Vrlo lepo:
https://hammerheart.bandcamp.com/album/face-the-fire

A iz Meksika stiže drugi album supersimpatičnih Jet Jaguar. Voleo sam i njihov prvenac iz 2020. godine i šteta je što je tadašnja pandemijska muka možda otežala njegovu promociju ali sa Severance se Jet Jaguar vraćaju jači, bješnji, simpatičniji nego ikad, sa novim pevačem i paketom VRLO prijemčivih pesama. Trik je da je ovo thrash metal, ali koji zvuči moderno, melodično, nekako spravljen za generacije Z i Alfa, bez old school poze i nekakvih tough mačo halucinacija. Ovo je samo dobrohotni, punokrvni, melodični metal i sve je idealno:
https://jetjaguarofficial.bandcamp.com/album/severance

Chain Wolf imaju novi, pa, minialbum, odnosno sešn snimljen u studiju, manje-više uživo ako se ne varam, i ovo je UBIJANJE. ...Resentment Tape je nastavak sa prethodnog izdanja iz Septembra i ima sedam pesama kombinacije speed, thrash i black metala svirane kao da je grindcore. Da, to zvuči baš tako kako je napisano i RAZARA. Bend koji, ako već ne slušate, TREBA.
https://chainwolf.bandcamp.com/album/resentment-tape

Došli smo do faze u kojoj ,,demokratski" režimi rade sve što mogu da antifašistički aktivizam proglase ilegalnim terorizmom, a što nam dosta dobro govori ko te režime, jelte, čini. Enivej, Antifa Hardcore je split teksaških bendova LeeKore i Hoben, a koji i jedan i drugi pevaju na Španskom i cepaju dobru, buntovničku muziku sa merom gruva, merom metala i MNOGO energije. Odlična produkcija, te cena od koliko date praktično diktiraju da ovo morate kupiti:
https://leekore.bandcamp.com/album/antifa-hardcore

National Razor je solo projekat ,,anarhiste i digitalnog kreatora" iz SAD po imenu Michael Maus, a koji propagira ujedinjeni svet bez vlade. Ljudski. EP Ungovernable zvuči kao pank napravljen digitalnim instrumentima, ali DOBAR pank. Mislim, nije pravljen u garaži, možda je i AI-generisan, ali ako jeste, vrlo je solidan:
https://nationalrazormusic.bandcamp.com/album/ungovernable

Imamo i dve pesme vašingtonskog hardkor/ pank projekta Kamikaze Relief Fund. EP BEATNGU je kratak, besan i kompetentan, sa solidnim zvukom, i razumno originalnim kompozicijama. Fino:
https://kamikazerelieffund.bandcamp.com/album/beatngu

Ratizidas su španski crossover-thrash bend pa se tako lepršava kombinacija metala i panka ovde filuje dodatnom dozom Latino-strastvenosti. EP Ya no Quedan Restos je možda za nijansu više u gruvu nego to bih ja idealno voleo, ali rokanja i dobre energije ima više nego dovoljno a cena je koliko date. Dobra produkcija, takođe:
https://ratizidas.bandcamp.com/album/ya-no-quedan-restos-2

Sjajni Ukrajinci Обрій su ponovo sa nama, i ovog puta na split EP-ju, samo sada sa takođe ukrajinskim Zombie Attack a sa kojima dele barem jednog člana. Zombie Attack / Обрій split ima samo dve pesme i obe su obrade, sa Zombie Attack koji daju solidan, zabavni thrash metal gruv eurodance pesmi grupe Турбо-Техно-Саунд a posle toga Обрій ulete sa pank preradom ukrajinskih heavy metal heroja devedesetih Аптека. Kratko, slatko, simpatično, mada će vam više značiti ako ste Ukrajinka ili Ukrajinac:
https://neformat.bandcamp.com/album/zombie-attack-split

BIND. (sa sve tačkom) su britanski metalcore bend sa EP-jem War in Heaven koji mi se dopao mimo svih očekivanja. Jeste, ovo je metalcore sa solidnom količinom nu-metal arome, ali zvuk je zdrav, gruv je pošten a rifovi su velikim delom čisti slamming death metal tako da... ne može se protiv prirode:
https://bind.bandcamp.com/album/war-in-heaven

Self-Inflicted Mental Torture je debi EP poznanjskog mladog hardkor benda Backstab. Uprkos imenu, ovo nije siledžijski, uličarski hardkor gangsterske provinijencije, već, pored gruverskog, plesnog programa ovde imamo i blastbitove, propisan thrash, mnogo sirove sludgecore svirke itd. Sasvim solidno!
https://enigmaticrecords.bandcamp.com/album/self-inflicted-mental-torture

Kruševljani BlastForge posle niske EP-jeva izbacivanih na mesečnom nivou sada imaju debi album, Null. Doduše, sa samo osam pesama ovo je kao da su samo dva EP-ja izdali u isto vreme, ali u smislu kvaliteta, Null je odlična ponuda. BlastForge sada imaju dublji, teži zvuk, muzika ima više death metal elemenata ali osnovni stil je i dalje metalizirani hardcore sa crossover thrash bazom i to sve zvuči ODLIČNO.
https://blastforge.bandcamp.com/album/null

Fliora su bend iz Severne Karoline koji svira ,,tehnički hardcore", a što su reči koje ne bi trebalo da su ikada napisane jedna uz drugu. Ali kad već jesu, da se kaže da nije ni loše. EP Iron Harvest je šest pesama metalkora/ hardkora pa i malo deathcorea sa neparnim metrikama, disonantnim  gitarama, mnogo promena tempa, mračne atmosfere ali i solidnog gruva. Nije da sve to već nikada nismo čuli ali Fliora pišu okej pesme, imajući u vidu koliko ove pesme moraju da budu isprekidane, mozaičke strukture, imaju solidan zvuk i generalno su uverljivi. Ako volite ,,pametniji" deathcore ili metalcore ovo treba da proverite:
https://fliorahc.bandcamp.com/album/iron-harvest

Mindtax iz Portlanda u Oregonu imaju tri kratke ali sadržajne pesme na EP-ju Sell Me Your War. Ovo je besan hardkorpank koji se u realnom vremenu pretvara u grindcore, tehnički kompetentan, produkcijski sasvim korektan. Dva čoveka, al znaju šta rade:
https://mindtax.bandcamp.com/album/sell-me-your-war

Jedan od najboljih album ove nedelje potpisuje teksaški punk rock singer/ songwriter Gus Baldwin. Ovaj momak koji svira i sa bendom The Sketch za sebe kaže da je eks-hipik i panker na određeno vreme, ali piše i izvodi sjajne pesme. Eponimni album, Gus Baldwin je ploča bezobraznih i uzbudljivih rokenrol pesama produciranih sa mnogo osećaja za psihodeliju i odsviranih sa strašću. Pritom ovde nema kopipejstovanja jedne iste matrice i svaki komad zvuči kao priča iz života. Jako dobro:
https://gusbaldwin.bandcamp.com/album/gus-baldwin

Šveđani Spøgelse su ceo svoj svetonazor izgradili oko pijanstva i alkohola ali im album Spøgelse II počinje najpoznatijom replikom iz kultnog Carpenterovog filma They Live, tako da odmah znate da imate posla sa ljudima i ženama od ukusa. I, mislim, ovo je SJAJAN album pankerskog, metalskog rokenrola. Ako volite da koristite partikularno precizne termine za određivanje pod- i mikrožanrova Spøgelse se mogu nazvati i speedrock bendom ali klasifikacija je manje važna, važnije je da je ovo neumereno zabavna ploča brzih, kratkih pesama sa bezobrazno faziranim gitarama i izvrsnim ženskim vokalom uz koje se pije, pada i voli. Superiorno:
https://spogelsehc.bandcamp.com/album/sp-gelse-ii

Scenarios nije baš neko METALSKO ime ali ovaj nemački duo ima debi album vrlo metalskog, mržnje punog death/ black death metala sa elementima grindcorea. Triumphant over the perished je album brze, neumoljiv svirke, mučnih, disonantnih rifova i demonskih vokala spakovanih u kompaktne, ekonomične forme i on nema nameru da slušaoca impresionira kompleksnim aranžmanima i dinamikom kompozicija nego da ga SMRVI:
https://scenarios1.bandcamp.com/album/triumphant-over-the-perished

Celephais  je death metal projekat dvojice (jedinih) članova heavy metal benda Agartha. Demo 2025 sa tri pesme im je prvi snimak a za koji će Caligari Records izbaciti na kaseti u Decembru. To je automatski znak kvaliteta, jelte, pa sam poslušao materijal i, pa, simpatičan je to, psihodeličan, bolestan death metal. Ovde nema nadljudskog tempa, kompjuterske preciznosti u svirci i superkomprimovane produkcije, naprotiv, Celephais  su spori, sa puno repeticija i hipnotičkih slojeva zvuka koji gađaju reptilski deo vašeg mozga  i u njemu izazivaju razne strašne reakcije. Lepo je:
https://celephaisdeath.bandcamp.com/album/demo-2025
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/demo-2025

Bend se zove Bonginator, njihov drugi album Retrodeath ali muzika je zaista kombinacija death i thrash metala sa crossoverom, naglašeno komična ili makar usmerena da slušaoce zabavi i dovede u dobro raspoloženje. Masačusetski kombo je, moguće, video kako se dobre žurke prave u Evropi kada svira Gutalax pa je njihova muzika to, samo sa manje goregrinda a više old school death metala i hardcorea. Nije da nešto padam na dupe, ali, mislim, ovo nije muzika za neke namrštene kritičarske analize, ili vam se sviđa ili vam se ne sviđa. Ako vam se sviđa, biće dobrog provoda:
https://bonginator.bandcamp.com/album/retrodeath    

Traumatomy je ruski slem bend sa japanskim pevačem koji radi već, evo, trinaest godina i ima milion izdanja. Promotivni demo snimak Repugnant Coalescence ima samo dve pesme a naplaćuje se skoro pet dolara što jeste malo ambiciozno pogotovo imajući u vidu da su ovo dve ne naročito interesantne ili inovativne pesme. No, Traumatomy znaju kako žele da zvuče i ovo je u zanatskom smislu DOBRO:
https://traumatomyslam.bandcamp.com/album/repugnant-coalescence-promo-2025

Već sam hvalio poljski jednočlani brutal death metal projekat Torn From The Womb a vredni Konrad Dera je snimio novi, dvanaesti album pod ovim imenom. Necrotic Machinations: Chapters of Extinction je prilično kurčevita ploča sa petnaest pesama koje i nisu toliko kratke kada shvatite koliko ih Dera brzo svira, i koje demonstriraju ne samo odličnu tehniku već i priličnu ambiciju u domenu kompozicije i, uopšte, zvučne palete ovog projekta. Ovo nije kopipejstovani brutal death ili deathgrind koji biste čuli kod nekog drugog sličnog autora, već uglavnom interesantna i jako žestoka muzika urađena sa mnogo znanja ali i istraživačkog duha. Sjajno:
https://vomitabomination.bandcamp.com/album/necrotic-machinations-chapters-of-extinction

Putrid Sanctity je split EP dva kostarikanska death metal benda, koja predstavljaju dve generacije. Necronemesis su old school ekipa čije dve pesme zvuče kao pravi, autentični, veteranski deaththrash, idu brzo i udaraju momački ali su nekako šarmantno starinske (mada se bend protiv toga bori uistinu sumanutim prasećim vokalima na nekim mestima). Gangrenesia su mlađi bend, osnovani 2022. godine i njihove dve pesme su čist slamming death metal. Solidan pritom. Ovo izdaje HPGD pa eto:
https://hpgd.bandcamp.com/album/putrid-sanctity

Imamo i novi Necrotum i ja sam ove Rumune dosta hvalio za prethodne albume. Soul Chamber Harvest nije neki veliki korak napred ali je i ovo prijatna ploča old school death metala sa mračnim, kavernoznim rifovima, mrtvačkim, zaraznim gruvom i generalno ponudom za ljude koji od ove muzike ne traže ni melodičnost ni ,,atmosferičnost" ni progresivu.  Produkcija je jeftina ali radi posao, pesme su proste i, kako rekosmo, zarazne i ako volite ovakav partikularni death metal, kao ispao iz devedesetih i sav nestašan i razbarušen, Necrotum imaju da ponude mnogo lepih stvari:
https://necrotumdeathmetal.bandcamp.com/album/soul-chamber-harvest-album

Deteriorot iz Severne Karoline su death metal bend osnovan 1990. godine i to se čuje na njihovom novom, tek četvrtom albumu, Awakening. Ovo je, dakle, old school death metal koji sviraju novi članovi uz jednog originalnog člana, Paula Zavaletu koji, da se razumemo, drži sranje realnim. Pa onda imamo garažni, podrumski death metal, šarmantan i naivan u svojoj grotesknosti i stravi i mada sumnjam da će dobro proći kod mlade publike meni je bio simpatičan:
https://deteriorot.bandcamp.com/album/awakening

Solidni su i kalifornijski Torture Hammer na svom debi EP-ju, Torture Hammer, a koji ima šest nabadačkih pesama mošerskog death metala i jako metaliziranog hardkora u čeonom sudaru. Mislim, na momente ovo je čist death metal, na momente čist slem, a onda ima i malo hardkora i meni je to lepo spojeno, sa jednom rafiniranom primitivnošću i dosta mošerskog materijala.
https://torturehammer.bandcamp.com/album/torture-hammer

Mnogo moderniji i agresivniji death metal stiže nam sa Istočne Jave. Devastrosity imaju sve standardne odlike indonežanskog brutal death metal stila – vrlo hermetične kompozicije, fokus na tehnici i agresivnosti, skoro apsolutnu neprozirnost zvuka – ali su za NIJANSU razgovetniji od većine drugog što dolazi iz Indonezije (ali uglavnom sa Zapadne Jave) i možda im to bude karta za nekakav globalniji uspeh. Debi album, Eviscerating Desolation, im je kvalitetno napisan, adekvatno produciran i, pošto se rifovi zapravo čuju, možda zaista ostaje jače u pamćenju nego što je prosek. Ja sve to volim, pa tako i Devastrosity:
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/eviscerating-desolation
https://devastrosity.bandcamp.com/album/eviscerating-desolation

Za baš ono, KLASIČAN death metal, ali i nekako dobar, ispravan, imamo debi album kanadskih Scorching Tomb. Naslovljena, obećavajuće, Ossuary, ovo je kolekcija gruverskih i blasterskih komada sa mesnatim gitarama, pećinskim vokalima i lepim, za uho prijatnim rifovima. Scorching Tomb ne prave ništa novo sa ovim, ništa što već nismo čuli na pločama na primer evropskih kolega kao što su Sinister ili Severe Torture, ali je sve urađeno sa ukusom, pesme vrlo lepo cure, a zvuk je snažan i zdrav. Prosto, ponekad je dovoljno da je ploča neizdrživo hedbengerska i čovek neće da cepidlači oko nje:
https://scorchingtomb.bandcamp.com/album/ossuary






Cruelty Circuit su iz Bristola i postoje već petnaest godina ali tek su ove godine objavili dva EP-ja. Dobro, sazrevalo se. Paintings Of The Future, aktuelni EP nudi pet pesama solidnog alternativnog metala koji je sav u gruvu i  mada to nije stilski nešto previše blisko mojim preferencama, Britanci to dosta ubedljivo sviraju, imaju solidan zvuk i vrede da se overe:
https://crueltycircuit.bandcamp.com/album/paintings-of-the-future-ep

Something Is Waiting iz Čikaga rade nešto za šta nema baš mnogo bendova hrabrosti ili kreativnosti da proba, kombinujući noise rock sa metalom. A meni je to NAJPRIRODNIJI spoj, naravno. E, sad, bendovi koji to RADE obično na kraju završe u sludge metalu ali živi album Something Is Waiting, naslovljen Livelick je zaista više noise rock samo sa zlom metalskom dimenzijom i težinom ubrizganom u perverzne pršteće gitare i veštičiji, vrištav vokal. Eddie Gobbo je OPASAN pevač i jako dobro koristi razne efekte na svom vokalu a i inače je ovo trio čikaških andegraund veterana i čak i bez bas-gitare u postavi ovo zvuči FANTASTIČNO sa gitaristom Williamom T. Fayjem čiji digitalni setap mu omogućava da svira praktično tri instrumenta u isto vreme. Pokolj:
https://somethingiswaiting.bandcamp.com/album/livelick

In Lieu iz Mineapolisa ne gube vreme na svom albumu Hooligan. Ovo je kompaktan, neposredan noise rock koji ima karakter i ima šta da kaže, ali nema nameru da vam troši vreme. Pesama je deset ali ni jedna ne stiže do tri minuta, gruv je prljav, bas-gitara militantna, gitara disonantna a pevačica Nikii MOĆNA i ovde nemate šta da se mislite, na jelovniku je čista krtina.
https://inlieuminneapolis.bandcamp.com/album/hooligan

Blood Curse su jedan od onih heavy metal bendova koji su vam EKSTREMNO simpatični i priželjkujete da zvuče samo za NIJANSICU bolje. Novi EP, Unholy Trinity, recimo, ima tri pesme žestoke metalčine u proverenom old school stilu, sa bubnjarkom Oliviom koja razvaljuje bubanj dok ostala dva člana isto solidno polivaju rifovima i garažna produkcija uopšte ne smeta, naprotiv, ovo su lepi rifovi, lepe melodije i generalno odličan vajb. Ali onda sve kvari usiljeno, nedovoljno ubedljivo pevanje Aarona, Olivijinog supruga koji čak nije ni LOŠ, samo je nedovoljno, rekosmo ubedljiv. U nekoj ozbiljnijoj studijskoj postavci ovo bi moglo da se popegla – čak i samo multitrekovanje vokala koji pevaju istu notu bi pomoglo – ali ovde dosta kvari opšti ugođaj. Aaron odlično svira gitaru i zaista bi bilo sjajno da ili više vežba pevanje ili da bend nađe pevača. Meni je ovo simpatično, ali do svetske slave mu fali taj mali korak napred:
https://bloodcurse.bandcamp.com/album/unholy-trinity

Olymp su njemački bend koji se loži na grčku mitologiju a što je sasvim u redu. Drugi album, Rising je prijatna ploča klasičnog heavy metala, po duhu epska i borbena ali po zvuku svedena i ulična. Ljudi svakako dobro sviraju, pevanje je najsiroviji deo jednačine i to je deo šarma ovog benda a pesme su ugodno energični komadi rokanja i rolanja. Nije nešto preterano originalno, mnogi rifovi su skinuti skoro direktno sa ploča bendova iz osamdesetih godina prošlog veka, ali je LEPO. Izlazi osmog Novembra ali ima da se čuje celo na omiljenom JuTjub kanalu već sada:
https://olympmetal.bandcamp.com/album/rising
https://youtu.be/bwONW4P8aq8

Ronnie Romero ima novi solo album, Backbone i sve što očekujete od ovog momka na osnovu njegovog dosadašnjeg rada ovde je prisutno u korektnoj razmeri. Dakle, imamo na programu klasičan hard 'n' heavy izraz sa jasnim dugovima ka Rainbow i pevačem koji je jedan od legitimnih Diovih naslednika. Romero voli ovakvu muziku i ume da pravi dobre faksimile Dio/ Rainbow pesama, sa hardrokerskom energijom i onom fentezi epikom koju smo voleli kad smo bili mladi. Vrlo nostalgično, nula originalno ali veoma prijatno:
https://youtu.be/WuR_jav6qPI

Belligerator su ekipa iz Masačusetsa sa dosta iskustva pod ovim i prethodnim imenom. Death By Fire and Ice je drugi album otkada su promenili ime i ovo je heavy metal sa dosta klasičnih, '80s elemenata ali onda i sa čvrstom, trešerskom svirkom i modernijom produkcijom. Belligerator uspevaju da zakače neke fine epske elemente za jednu časnu street metal šasiju i mada ovaj album nije sad nekakvo transcendentno otkrovenje, on je pozitivno znojav i napaljen. A tehnički korektan i daje se po ceni koju sami odredite:
https://thebelligerators.bandcamp.com/album/death-by-fire-and-ice

Galactic Empire su svoju reputaciju zaradili aranžirajući muziku iz Star Warsa u metal maniru ali sada rade razne filmske skorove. Album Cinemetal ima i ,,novijih" stvari (Pirates of the Carribean, Harry Potter, Avengers) ali je težište na '80s skorovima koje bend do sada nije radio. Tako da moja generacija ovde ima da čuje metal aranžmane ET-ja, Supermana, Indiane Jonesa, Back to the Future. Ovde nema mnogo prostora da se nešto pokvari i mada je fakat da Galactic Empire rade dosta rutinerski, trik svakako i dalje pali, sa tim moćnim, KINEMATSKIM temama odsviranim uz distorzije i jake kompresije. Ko ne skače taj je, jelte, neko ko sebe preozbiljno shvata:
https://purenoise.bandcamp.com/album/cinemetal

Nikada nisam bio neki veliki fan Soulfly ali ne mogu da Maksa ne volim što gura sve ove svoje projekte tolike godine i ne gubi ni energiju niti se politički značajno kompromituje. Soulfly su na albumu Chama prevashodno on i njegov sin Zyon, sa gostima i sve i ostavlja utisak porodičnog, ne previše obavezujućeg paketa prepoznatljive groove metal/ industrial metal sadržine. Pesme nisu specijalno promišljene, produkcija je bučna, ali Soulfly zvuči kao korektan i ISKREN kombo svega što znamo da Max voli, od klasičnog anarhističkog i crustpunka, preko death i thrash metala do hardcorea i industriala. I to je okej. Naravno da gostuje Todd iz Nails na jednoj pesmi i to je isto kul. Nije da ću ja ovo kao nešto mnogo vrteti ali ima dušu:
https://www.youtube.com/watch?v=mbbYGJlq-aQ&list=OLAK5uy_mm-s1TfAnhLCHedpEhRpdjUGwcRGZ6k-o

Za tradicionalni italijanski power metal zvuk ove nedelje su zaduženi Elettra Storm, bend koji postoji tek dve godine a Evertale mu je već drugi album. Ali, mislim, čim ga čujete shvatićete da je ovo kvalitetno. Naravno, izdaje ga Scarlet Records i bend ima sve prepoznatljive stilske odlike koje očekujete – komprimovan, ,,plastičan" zvuk, neoklasičarske harmonije i vrlo ,,pop" teme – ali ljudi to sviraju sa šmekom i autoritetom, a pevačica Crystal Laura Emiliani radi odličan posao pored gitariste Francisa koji hendluje muški deo vokala. Nije da ja ovakve bendove vrtim svakog dana, ali kada mi se zavrte, Elettra Storm će biti pri vrhu liste prioriteta:
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/evertale

Imamo još Scarlet Records izdanja ove nedelje, ali Portuglaci Glasya nisu power metal bend, već sviraju čvrsti, moderni simfonijski metal. Nije to neka meni omiljena muzika ali njihov treći album, Fear ima taman toliko maštovitih aranžmana nečega što su suštinski srednjetempaške metalcore kompozicije apgrejdovane u operu da mi ne bude ni odbojno ali ni dosadno. Ono, meni je ovo na prvo slušanje sasvim okej i mada drugo kod mene neće doći odmah posle njega, mislim da je za ciljnu grupu ovo solidna ponuda:
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/fear

Tu je i novi album internacionalnog projekta Them. Psychedelic Enigma je peta ploča ,,odraslijeg" power metala koji ovi ljudi sviraju, sa malo manje cheesea od proseka i možda malo više klasičarske ambicije. Them su počeli kao tribjut Kingu Diamondu ali sada ovaj bend ima svoj zvuk koji, da budem iskren, nije sad nešto SKROZ po mom ukusu ali je zreo i kvalitetan. I album ima šta da ponudi progresivnijoj power metal publici:
https://them6.bandcamp.com/album/psychedelic-enigma

Glazgovski Heavy Pettin su osnovani 1981. godine i tako i zvuče. Četiri i po decenije nizvodno, njihov tek četvrti album, Rock Generation, je amalgam hard rokerske himničnosti i NWOBHM propulzivnosti koja je karakterisala rane osamdesete. Nije to ni najenergičnija a svakako ne najmodernija muzika koju ćete čuti ove nedelje ali ima tu jedne dostojanstvene nostalgičnosti i uz neke od ovih pesama se lepo tapka nogom u ritmu.
https://www.youtube.com/watch?v=QOtuftsNA0c&list=OLAK5uy_leBROBB2jU0OVrYbXec6yljYjOfVevNJQ






Album nedelje je EP. Ali PODUGAČAK pa je to u redu. Krallice, dakle imaju novo izdanje i njujorški avangardisti sa No Hope izbacuju samo dve nove pesme ali sve zajedno to traje solidnih 22 minuta. U kompleksnim, multižanrovskim kompozicijama – gde je blek metal i dalje osnova ali ovde ima dosta moderne kompozicije u nadgradnji – je najinteresantniji element to da su snimane sa dva seta bubnjeva, gde je Colin Marston, dakle, pored redovnih dužnosti na sintisajzeru seo i podebljao Leva Weinsteina drugim bubnjarskim aranžmanom. Meni su Krallice, da se ne zabunimo, sjajni štagod da rade i volim što umeju da smisleno – i efektno – eksperimentišu i, evo, osamnaest godina od osnivanja. U tom smislu No Hope – i pored pesimističnog naslova – u meni razgara i nadu i optimizam jer je ovo muzika koja ne stoji u mestu, koja ide napred i otkriva nove stvari a sve vreme nam isporučujući i sve ono što smo kod Krallice od početka voleli. Lepo.
https://krallice.bandcamp.com/album/no-hope

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/ektomorf-heretic-2025

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/warrant-the-speed-of-metal-2025

Zna se koji je danas datum, zna se šta obeležavamo i da se nadamo da je užasna tragedija od pre godinu dana zbilja ovo društvo promenila na bolje. Naravno, neprijatelj je iskoristio vreme da se konsoliduje i borba će biti duga i iznurujuća. Nadamo se da i ovim izborom saundtraka možemo da doprinesemo. Kako je sinoć bio samhain, metalci su tradicionalnoi podivljali i izbacili MNOGO muzike. Veliki deo poznatih izdanja ovde nećete naći jer nisam imao ni vremena ni volje da se bavim bendovima poput Trivium ili Despised Icon za koje znam da mi se ne bi dopali a vi ćete ih naći i bez mene. No, garantujem da se u današnjem pregledu nalaze bar 2-3 albuma koja zavređuju titulu albuma godine u zavisnosti od vaših preferenci. Da, Takafumi Matsubara se vratio i NIKADA nije bio ovako dobar. A uvek je bio najbolji! Plus, zanimljiva srpska ponuda. Idemo.






Teksašani Cavyrns tvrde da sviraju atmosferični blek metal ali njihov drugi EP, Astral Grief je i mišićaviji i mračniji nego što sam očekivao. Ako ima atmosfere ovde, a ima, ona je više nekakvog kinematskog blackened-doom tipa i kako se sve pakuje u finu, jeftinu produkciju i svira sa puno ubeđenja, meni se to prilično dopalo:
https://cavyrns.bandcamp.com/album/astral-grief-ep

Članovi italijanskog Araphel sviraju u masi drugih bendova ali The Endchanter im je prvi album u ovoj postavi i simpatičan je. Ovaj bend je 2021. godine  krenuo kao duo projekat i zapravo i na albumu imamo tri prava člana i sešn bubnjara, ali vidi se jasna ambicija da ovo bude pravi bend i pesme su i napisane tako da ponude kvalitetan, karakteran blek metal. Kome, da se razumemo, agresija nije u prvom planu, već su to dobre, pamtljive teme i impresivna, snažna izvedba. Fino je:
https://araphel.bandcamp.com/album/the-endchanter

Iz Meksika nam dolaze Spewer a njihov demo snimak, Rotten and Ridden ima četiri pesme zabavnog blek metala koji ima u sebi malo thrasha i malo deatha, taman koliko ja volim. Dakle, Spewer sviraju i brzo i ,,tehnički" i mišićavo, ali glavno je da vole rifove i propisne teme u svojim pesmama i da tu ima ,,pravog" ili makar tradicionalnog metal ugođaja, pogotovo u trećoj pesmi koja je kao hiperubrzani power metal. Produkcija je prilično jeftina, ali ovi ljudi lepo ovo rade:
https://spewer666.bandcamp.com/album/rotten-ridden

Malakhim su švedski blek metal bend u kome između ostalog svira i Andreas Nilsson iz Naglfar. Tako da,  ako niste čuli prvi album Malakhim, imate doista dobru sliku kako im drugi album, And in Our Hearts the Devil Sings zvuči. Zvuči lepo, naravno, ovo je epski, melodični blek metal koji Satanu slavi otmeno i svečano i mada ja na albumu ne čujem previše napora da se probiju granice odabranog stila, Malakhim ovo što rade, rade veoma dobro. Mračno, melodično, emotivno, ekspresivno i ljupko:
https://malakhim.bandcamp.com/album/and-in-our-hearts-the-devil-sings

A iz komšijske Norveške stižu Ulvehyrde koji sebe nazivaju ,,fundamentalnim blek metal bendom" što valjda označava da su fundamentalistički nastrojeni, pošto je u pitanju srazmerno nov bend osnovan 2018. No, njegovi članovi sviraju u mnogo drugih bendova i ovo je vrlo posvećena andergraund ekipa ljudi koji pevaju o istoriji i ne jebu trendove. I muzika na drugom albumu, Dødsdømt je vrlo tradicionalan, vrlo '90s norveški blek metal, a što bend i obećava, pa su stvari taman kako trebaju, uz dobar zvuk, propisno ledenu atmosferu i zle, a opet epske rifove. Taman po mom ukusu:
https://ulvehyrde.bandcamp.com/album/d-dsd-mt

Imamo i druge komšije. Orm su danski bend u kome niko nema kosu a svako ima bradu ili brkove. Nije to jedina notabilna stvar za ovu ekipu iz Kopenhagena jer ona svira i dosta dobar, moderan a opet ne trendi blek metal. Četvrti album, Guld, dosta autoritativno spaja krljačinu sa avangardom, bežeći i od preovlađujućeg razmazanog zvuka ali i od maniristički hermetične atmosfere. Pesme su dugačke, ambiciozne i rade izvan najčešćih kalupa na sceni i meni se to prilično sviđa:
https://indisciplinarian.bandcamp.com/album/guld

Finsku će onda u ovoj prilici morati da predstavljaju Outlaw a koji su brazilsko-finski trio sada baziran u Nemačkoj. Njihov četvrti album, Opus Mortis mi se prilično dopao na ime svoje velike brzine i agresivnosti, te rifaškog rada koji, iako melodičan, muzici daje potrebnu količinu raznovrsnosti i idejne dinamike. Produkcije nije idealna – bučna je i stvari umeju da budu natrpane jedne preko drugih – ali pesme su idealna kombinacija krljačine i post-mejdnovskih melodija i to je vrlo lepo:
https://outlaw218.bandcamp.com/album/opus-mortis

Athame iz Merilenda se posle poludecenijske (i nešto jače) pauze vraćaju EP-jem  All Is Vanity koji pored vrlo cool omota nudi i tri pesme ozbiljne krljačine. Athame svom blek metalu pridaju avangardnu dimenziju ali on je pre svega solidan u osnovi, sa čvrstim ritmom i jakim rifovima, jeftinim ali moćnim zvukom, pesmama koje imaju teme i melodije ali u prvom redu vas GAZE. Odlično je ovo i kada avangardni momenti i nastupe, umešani su u muziku organski i sa razumevanjem.
https://athame666.bandcamp.com/album/all-is-vanity-2

Melodični belgijski blek metalci Nyrak imaju drugi album, Phoenix Mortis i ovo je prilično lepa ploča. Produkcija jeste  nabudžena, ali album zvuči kao da ga sviraju dobro uvežbani i napaljeni ljudi a ne mašine a pesme, i pored izražene melodične dimenzije, rade krljački, pošteno, energično. Bend postiže primereno epsku i magičnu atmosferu i to se mora poštovati:
https://voidwandererproductions.bandcamp.com/album/phoenix-mortis

Komšije iz  Nizozemske, Embraced By Darkness onda dolaze sa debi albumom, Ex Inferis i ovo je lepa ploča krljačkog, satanističkog a opet minimalno melodičnog blek metala.  Ja, zna se, više volim kad se svira rifčina a ne samo melodična tema i Embraced By Darkness mi izlaze do pola u susret time da je njihov album dosta čvrst, sa dosta rifova i blastbita, ali onda i za modernu publiku imaju puno te melodije i epike. Korektno! Ni produkcija nije rđava, čuje se bas itd:
https://embracedbydarkness.bandcamp.com/album/ex-inferis

Pa onda dođe Flesia iz Lajpciga a čiji debi album, Achterbahnekstase ima samo tri pesme, ali najkraća traje jedanaest minuta i dvadesettri sekunde. Ovde se radi mnogo i dobro, sa puno Žestine i krljanja i tek povremenim očiglednim skretanjima u avangardu. Flesia svakako računaju i na hipnotičnost repeticije i ujednačene dinamike ali njihova muzika nije ni prostačka ni banalna i ovo je jako solidan i odvažan prvi album odsviran iz sve snage i bez rezervi. Pritom bend ne kaže koje je instrumente koristio ali naglašava da na ovom albumu nema gitara. ŠMEKERSKI:
https://flesia.bandcamp.com/album/achterbahnekstase-2
https://cultkillmusic.bandcamp.com/album/achterbahnekstase

Nemački Pest su se pre jedanaest godina oprostili od sveta svojim ,,poslednjim" albumom, Buried. No, ljudi se predomišljaju pa evo Pesta opet, sa šestim albumom, Eternal Nightmares i mada sam malo frknuo kada sam video da su album nazvali gotovo identično kao Vio-lence svoj legendarni debi, odobrovoljio sam se kada sam čuo muziku. Jer ovo je sirov, andergraund blek metal koji ne jebe trendove, uključujući trendove u sirovom, andergraund blek metalu, i zvuči dementno, originalno i osobeno. Super je što blek metal u 2025. godini može da bude i, u principu, postpank, a da onda taj postpank bude siroviji i zajebaniji od 90% blek metala koji je izašao ove nedelje:
https://truepest.bandcamp.com/album/eternal-nightmares

U post-blek metal uglu danas imamo Nobody, ekipu iz Ohaja, sa drugim albumom, No Light, No Life, No Salvation. Ovo je, uobičajeno, gorkoslatka muzika koja spaja melanholiju i krljanje i mada Nobody nemaju MNOGO originalnih elemenata u svojoj muzici, nije da nemaju nikakav karakter. Pesme su dopadljive, svirka strastvena, ima ovde štofa:
https://waragainstyourself.bandcamp.com/album/no-light-no-life-no-salvation

Bečlije Misanthropic Might sviraju blek metal po mom ukus, dakle, njihov četvrti album za malo više od dvadeset godina rada, Qualzucht nudi besomučno polivanje blastbitovima, testeraške rifove, vokal od koga laringitis dobija laringitis. Zvuk albuma je vrlo solidan, dakle, čist i jasan a opet ne preupeglan a ljudi imaju veliko iskustvo i znaju kako da napišu pesme koje ne umiru u komplikovanosti i pretenziji već koje, jelte, krljaju. No, ima ovde i finih, maštovitih momenata koji ukazuju da ploča nije napravljena baš za pola sata i koji fino presecaju rafalnu paljbu da se malo odmorite pre nego što krene drugo poluvreme jebanja. Jako korektno:
https://misanthropicmight.bandcamp.com/album/qualzucht






Ugodan, gruverski a opet dovoljno agresivan i abrazivan sludge metal isporučuju nam filadelfijski Sunburster na svom debi albumu, No Semblance of Peaceful Existence. Bend radi već duže od decenije i do sada je izbacio mnogo kraćih izdanja tako da album zvuči zrelo, prosvirano, sa dobrim pesmama i vrlo zdravim zvukom. No, prvenstveno je važno da ovde ima KARAKTERA i Sunburster veoma dobro kombinuju uličnu, nabadačku agresiju i doom metal rifove. Odlično je:
https://sunburster.bandcamp.com/album/no-semblance-of-peaceful-existence

Velšani Lacertilia sviraju gruverski teški rok sa, kako kažu, pank etitjudom. Album Transcend je svakako neuredan, ali je bučan u jednom dobrom smislu, ne stidi se da proba svakakve pristupe rok pesmi i ultimativno proizvodi dobro raspoloženje. Nije nekakva revolucija ali ima šarma:
https://lacertilia-uk.bandcamp.com/album/transcend

Mičigenska doom/ stoner/ sludge ekipa Bog Wizard ima četvrti album, Satanik Panik i to je sasvim lepa, pitka i dopadljiva ploča sporog, ugodnog gruva, toplih, faziranih gitara i doom metal napeva. Za razliku od nekih kolega koje imaju sličan zvuk (npr. Black Spell), Bog Wizard nemaju želju da vas mnogo uplaše ili zgade i njihova muzika uz sav satanski imaginarijum zapravo je feelgood rekonstrukcija detinjih sesija igranja Dungeons & Dragons, sreće, opuštenosti i mašte. I to je prelepo:
https://bogwizard.bandcamp.com/album/satanik-panik

Za malo jako teškog, skoro do parodije mučnog sludge-doom gaženja su tu šefildski Saltbuck i njihov EP Gorb. Ovo su četiri pesme brutalnog, monstruoznog metala koji ide sporo i melje sve pred sobom a onda se vrati da preživele dovrši demonskim vokalima i dementnim solažama na gitari. Fino je ko voli ovakve stvari. A ja volim:
https://saltbuck.bandcamp.com/album/gorb
https://sludgelordrecords.bandcamp.com/album/gorb

Vaara su manje mučni a njihov novi EP, Transition pokazuje i napor da se u sludge metal doda i malo melodije, atmosfere, progresive i eksperimentisanja. Bend je švedski, dolazi iz polarnog kruga a muzika im je mračno dostojanstvena i uzdržano heavy. Dobro je to prilično a daunloud plaćate po želji:
https://vaara.bandcamp.com/album/transition

Funeral doom publika ove nedelje ima peti album finskog jednočlanog projekta Shades of Deep Water, a koji se zove The Years on Borrowed Time. Ovo je relativno pitak i komunikativan funeral doom sa pesmama razumnog trajanja i razgovetnom izvedbom. Naravno, tempo je spor, melodije su jako tužne i čitava atmosfera je svečano depresivna i meni to zvuči sasvim okej:
https://shadesofdeepwater.bandcamp.com/album/the-years-on-borrowed-time

Za malo STVARNE tragedije imamo De Syv Dødssynde kanadskog jednočlanog projekta Sakna a čiji je jedini član odavno umro. Materijal je rađen pre više od deset godina i sada je remasterovan i po prvi put publikovan u celini i, mislim, lep je. Ovo je kombinacija doom metala, black metala i folka, koja profitira od te neposrednosti i naivnosti što često ide uz jednočlane projekte, a puna je ideja i zanimljivih eksperimenata. Greota da je čovek otišao, ali jeste iza sebe ostavio nešto lepo:
https://sakna.bandcamp.com/album/de-syv-d-dssynder
https://hypaethralrecords.bandcamp.com/album/de-syv-d-dssynder

Dwelling Below je jedan od bukvalno desetina projekata multiinstrumentaliste Jareda Morana iz Misisipija a koga najpre znate po hermetičnim bendovima Acausal Intrusion ili Hierarchies. U ovom partikularnom projektu sa njim rade i dvojica članova Hierarchies (od kojih Nicholas Turner svira i u Acausal Intrusion) a na programu je ODLIČAN death doom metal. Debi album je bio pre dve godine a Wearisome Guardians je vrlo sigurna kolekcija sporih, teških pesama koje nisu ni komplikovane ni pretenciozne ali su pitke i zabavne, makar onoliko koliko ovakva muzika može da bude. Hoću reći, ovde ima i melodija i finih komponovanih solaža i mada disonance ima, ona nije sto procenata ove muzike a gruv ume da bude prijatan. Odlično je meni to:
https://dwellingbelow.bandcamp.com/album/wearisome-guardians

Kome to nije dovoljno mučno, imamo novi album Primitive Man. Denverska sludge/ doom/ death/ noise atrakcija ne gubi ni korak i svoj četvrti album, Observance spušta pravo na vas onako kako bi neko ko vas ne voli na vas spustio tonu cigala. No, Primitive Man se razlikuju od vašeg lokalnog garažnog sludge benda po tome što umeju ovakve stvari da rade sofisticirano i učine SUPERIORNO agresivnu muziku iznenađujuće transcendentnom. Ovde ima sedam pesama i trajanje je u proseku duže od deset minuta (ako se izbaci jedan kratež koji je samo tiši power electronics intermeco) ali album ne zvuči kao izazov već kao obećanje. Moćno je to:
https://primitivemandoom.bandcamp.com/album/observance

Imamo i Believe in Nothing, britanski blackened sludge bend sa nihilističkom dispozicijom i ODLIČNIM prvim albumom, Rot. Ime benda i albuma, ali i omot koji ne želim da ovde pokažem obezbeđuju da ne očekujete ništa lepo od ove muzike ali ona je FASCINANTNO pametna i kvalitetno producirana kad se ima u vidu da joj je svrha to da vas baci u depresiju i, ako može dovede do ruba samoubistva. Ne kažem da Believe in Nothing žele da stvarno umrete ali žele da osetite kako je to poželeti da se umre. Što jeste strašno ali umetnost jeste ponekad strašna:
https://believeinnothing.bandcamp.com/album/rot

Da ne bude sve ovako crno, evo, nešvilski Howling Giant su na novom, trećem albumu, Crucible & Ruin, uprkos njegovom mračnom nazivu, skrenuli u jednom optimističnijem, melodičnijem smeru u odnosu na prethodna izdanja. Ima ovde i dalje težine, distorzije, psihodelije i stonerskog gruva koji pamtimo sa starih albuma ali Crucible & Ruin ima bestidno melodičnu, štaviše neskriveno pop dimenziju u svom tom teškom roku i mada će vas isprva možda i šokirati, posle će vam se dopasti:
https://howlinggiant.bandcamp.com/album/crucible-ruin

Spaceship Landing: A Tribute to KYUSS je, očigledno, kompilacija obrada ključnog desert rock benda u istoriji rokenrola, Kyuss i ovde ima gomila pesama od gomile bendova za koje nikada nisam čuo ali onda i neka – uglavnom italijanska – imena koja znamo i cenimo, poput Isaac ili Loose Sutures. Mislim, ima tu svačega, i sa dvadeset pesama u ponudi čak i da ne volite Kyuss, mislim da ćete naći nešto za sebe i lepo se provesti:
https://witchingbuzz.bandcamp.com/album/spaceship-landing-a-tribute-to-kyuss

I onda imamo i Islanđane, godchilla i njihov treći album, psionic dreams, sveže izašao ispod prese. Godchilla svoju muziku klasifikuju kao ,,gonzo surf sludge" i mada je to, naravno, pre svega sludge metal njega karakterišu dobri rifovi, dobri refreni, generalno šmekerski gruv. Dakle, iako je na površini ovo agresivna, hermetična muzika, ovaj bend radi dosta na tome da vam je približi i pretvori njeno slušanje u dobar provod. Surf rock elementi su tu sa malo slatke gitarske pirotehnike ali opšti utisak je da slušate vrlo heavy noise rock album A to je ODLIČAN utisak da ga imate:
https://godchilladoom.bandcamp.com/album/psionic-dreams






Grci The Usurper su već proletos imali jedan album, ali očigledno je da im se nekud žuri pa evo i novog, četvrtog, pod naslovom The Seventh Circle. I, mislim, sve je to manje-više isto, ali je i uglavnom dobro, sa prštećim, bučnim zvukom i pesmama koje se oslanjaju na standardizovane speed/ thrash rifove iz ranih osamdesetih i jednostavne, efektne aranžmane. Nisam siguran šta se dešava sa glasom Nikolaosa Nikolaidisa jer efekat  koji on koristi postaje dosta zamoran dosta brzo i čini da album zvuči kao nekakav AI proizvod, a to je POSLEDNJE što želite, no, mislim, generalni paket je OK:
https://theusurper.bandcamp.com/album/the-seventh-circle

Sypsis su isto grčki, tehnički thrash metal bend a Annihilated Existence m je drugi album i, er, ne zvuči kao Coroner. Mislim, ,,tehnički thrash metal" je danas skoro obeznačen termin jer svi thrash metal bendovi zvuče ,,tehnički" ali Sypsis se trude da imaju kompozicije od po pet minuta koje neće nužno pratiti formu rok pesme, a da to sve ipak bude unutar formata thrash metala. Nije rđavo, mada nije ni nešto veličanstveno originalno. Najviše mu smeta slab, nemaštovit vokal, i da bend ima pevača umesto da ovo radi basista Ignatios Stamatonikolos, sve bi bilo ubedljivije:
https://sypsis.bandcamp.com/album/annihilated-existence-4
https://youtu.be/Ie3GhspuXQY

Apsolutno, pak, thrash metal slavlje priredili su nam Čileanci Demoniac izbacivanjem još jednog živog albuma. Nube Negra En Vivo je prosviravanje čitavog njihovog recentnog studijskog albuma, Nube Negra uživo i Demoniac su naprosto UBILAČKA MAŠINA visoke efikasnosti. Bio sam jako impresioniran studijskim radom kada je izašao 2023. godine a Demoniac ne samo da uživo ponavljaju sve što je potrebno da se iznova divimo progresivnom thrashu koji su učinili svojim trejdmarkom – sa sve harmonikom i klarinetom – nego su za dve dodatne godine pesme legle još jače, sviraju se još sigurnije, udaraju još moćnije. Zvuk je odličan pa nemojte ovo propustiti:
https://demoniac.bandcamp.com/album/nube-negra-en-vivo-2
https://nubenegraprod.bandcamp.com/album/nube-negra-en-vivo

Za debi album argentinskih Morbum je jedan komentar na JuTjubu bio da zvuči kao demo kaseta iz 1985. godine. I jeste tako, ali to je donekle i snaga ovog benda. Dok je zvuk na  Inexorable Putrefacción definitivno sirov a izvedbe su grčevite i fali im možda studijski glanc, pesme imaju vrlo simpatičnu old school energiju, zle rifove i trud da tu bude zanimljivih diverzija. Plus solaže KOLJU. Nije za svakoga ali vredi da se čuje:
https://morbumthrash.bandcamp.com/album/inexorable-putrefacci-n

Beyond the Grave Fire je novi EP sa dve pesme i jednim introm za čileanske blek-trešere Hell Possession. Nije ovo sad neka fontana invencije i mašte ali je u pitanju šarmantan latinoamerički metal koji voli horor filmove osamdesetih pa im pravi mali umetnički omaž. Sasvim na mestu:
https://hellpossession.bandcamp.com/album/beyond-the-grave-fire

Album pun napaljenog black thrasha isporučuju filadelfijski Bastard Cröss na svo prvencu, Crossripper. Bend postoji od 2021. godine ali svi članovi imaju druge aktivne projekte a i sa ovim su uradili gomilu kraćih izdanja i vidi se da ovde postoji zanat i iskustvo. Muzika je ugodno jednostavni, pankerski black-thrash metal satanističke provinijencije, zaraznih rifova, mračno-veselih melodija i sasvim pristojne produkcije. Užasno primereno za period u godini u kome se pojavljuje, ovo je jedno čisto feelgood iskustvo za publiku koja voli speed, thrash i black metal podjednakom strašću:
https://morbidandmiserable.bandcamp.com/album/crossripper
https://bastardcross.bandcamp.com/album/crossripper-2

Poljaci Dragon postoje već duže od četrdeset godina i odigrali su bitnu ulogu u razvoju poljskog metala sa svojim izvornim thrash tendencijama i entuzijazmom. Najsvežiji studijski album je bio pre dve godine, a sada imamo koncertni, Live in Pain, koji hvata bend u vrlo dobroj formi, upravo na turneji iz 2023. Ovo je, čak i ako stilski niste sasvim zaljubljeni u zvuk Dragon, izuzetno ubedljiv nastup, sa četrnaest pesama beskompromisne metal svirke u svakom pogledu. Pesme umeju da budu i dugačke i komplikovane, bend ih radi bez kalkulacija i štednje a zvuk je živ, dinamičan i hrskav. Jako lepo:
https://dragonofficial.bandcamp.com/album/live-in-pain

Evil Beast je jedan majstor iz Tokija, Lord Metal, a koji ima još masu jednočlanih projekata u raznim podžanrovima metala, za koje realno niste čuli. Mislim, projekte. A podžanrovi su uglavnom death i thrash metal i sve između. Za Evil Beast, Kenta Inoue, kako je čoveku ime, radi old school trešinu i debi album, Summoning the Beast, ima osam pesama u manje od pola sata ozbiljne krljačine i vriske. Inoue je vrlo kompetentan kao muzičar i kompozitor i da je ovo producirano nešto bolje, bilo bi spremno za prajm tajm. Ali i ovako kako je, sa tim blago lo-fi šmekom, ovo je ploča za ljude od ukusa, sladokusce andergraunda i ozbiljne stare, jelte, glave thrash metala. Rifovi su dobri, dualni vokali zabavni, izletanja u falseto redovna a vratolomni tempo pravoveran. Jebiga, nismo ni mi od kamena a daunloud se naplaćuje samo koliko date:
https://evilbeast.bandcamp.com/album/summoning-the-beast

Ponekad mi lepo legne klasičan metalizirani hardcore/ metalcore pa su mi tako Heldtight iz Arkanzasa fino seli na volej. Njihov EP The Way It Is je bučan, ekstrovertan, sa mnogo energije, jakim mošerskim programom, vokalom koji zabacuje i na nu-metal, a produciran je solidno i radi sve što treba. A plaća se koliko hoćete:
https://heldtight.bandcamp.com/album/the-way-it-is-2025

Simpatičan beatdown/ metalizirani hardcore sa elementima death metala dolazi ravno iz Indonezije na demou Promo 2025 projekta Chains of Dread. Ovo je vrlo lepo producirano, ima odlične metal rifove i pesme su jako kratke tako da predstavlja zametak nečeg DOBROG:
https://chainsofdreadbrutal.bandcamp.com/album/promo-2025

Estonski Childbeater sa dve pesme na EP-ju Semtex uspešno ruše sve pred sobom. Ovo je jako teško, sa chainsaw zvukom a onda i sa disciplinovanom, brzom svirkom u tradiciji powerviolencea i obe pesme su po 29 sekundi, pa je ovo manje od jednog minuta čistog užitka. Cena, naravno, po dogovoru:
https://childbeater.bandcamp.com/album/semtex-ep

Glazgovski Jorogumo za svoj prvi album, ako im se tako vodi Babylon, imaju solidnu, energičnu i dosta eksplozivnu kombinaciju hardcorea, sludge metala, malo blek metala... Ovo su ambiciozne pesme čija oštra, abrazivna spoljašnjost ne treba da zakloni njihovu ipak srazmerno inteligentnu suštinu. Zvuk je takođe dosta dobar a bend ima puno mašte i razuzdano je koristi:
https://jorogumo.bandcamp.com/album/babylon

Garguts (da) iz Nju Orleansa, pak, mešaju sludge metal i nekakav slemerski beatdown. To deluje dosta nategnuto na papiru ali gruv je gruv  i bend ga svira pošteno. EP Hoodrat Shit ima tri pesme i OKEJ JE:
https://garguts.bandcamp.com/album/-

Kad smo već kod bitdauna, Slaat iz Virdžinije sviraju ,,slaatcore" i to je sirov, neprerađen beatdown sa mnogo besa ali i solidnog gruva, dobrih rifova, čak i grindcore, Memphis rap i hardcore techno komada... EP Tip of the Iceberg je pun kratkih, agresivnih pesama solidne garažne produkcije i kanališe propisnu energiju provincije kojoj je dosta ćuškanja u stranu i hoće da POKIDA:
https://slaat.bandcamp.com/album/tip-of-the-iceberg

Wiltwither su predstavnici nove generacije metalkor bendova iz Južne Kalifornije i njihov debi album, Pure Light ima dosta eksperimentalne energije. Spoj kao granit tvrdog i agresivnog zvuka sa neprirodnim aranžmanima i mehaničkim promenama smera ovde dosta dobro radi i bend odmah deluje zrelije i ozbiljnije nego većina kolega koji ovakve stvari rade još uvek iz pozicije mladalačke napaljenosti. Ne kažem, da svaki metalkor bend treba da bude kao Wiltwither ali meni su fino osvežili tjedan:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nr7h4TZ_BxcAx4dF6VfuhgkFQRCJaiBwQ

Onda imate Gumm iz Čatanuge u Tenesiju i njihov drugi album, Beneath the Wheel sa deset pesama žestoke, emotivne rokenrol svirke koju će jedni zvati posthardkor a drugi samo pank rok. Sa koje god strane te diskusije da stojite, treba da poslušate Gumm jer oni ovo rade prilično dobro:
https://convulserecords.bandcamp.com/album/beneath-the-wheel

Brazilci Fit of Rage imaju tri pesme nisko štimovanog, metaliziranog d-beat hardcorea na EP-ju Sinta o Machado. Muzika je jednostavna ali ljudi dobro štrikaju, zvuk je kul i jeftin a vokali simpatično nekompetentni, dakle, meni je ovo PANK EZ FAK. Plaća se po želji:
https://fitofrage.bandcamp.com/album/sinta-o-machado

The Most Australian Band Ever! - The Secret Origin of the Hard-Ons je, nagađate, saundtrak album za prošlogodišnji dokumentarac o jednom od najvažnijih australijskih rok bendova ikada a svakako najvažnijem pank rok bendu ovog kontinenta. I to ne kažem samo zato što sam im onomad svirao kao predgrupa i uverio se iz prve ruke koliko su Hard-Ons kul likovi. Enivej, The Most Australian Band Ever! - The Secret Origin of the Hard-Ons ima četrnaest komada od kojih neke znate ali u verzijama koje gotovo sigurno niste čuli. Naravno, rani Hard-Ons je bio VEOMA inspirisan Ramonesima pa je ovo pank rok vrlo ramonesovskog tipa i tu nema greške, sa sve dokumentarističkim uvodima za pesme:
https://cheersquadrecordstapes.bandcamp.com/album/the-most-australian-band-ever-the-secret-origin-of-the-hard-ons

Killed By Deaf – A Punk Tribute To Motörhead je, kako i nagađate, album prepun dobrih pesama ali koje sviraju pank bendovi odavno preleteli u korporacijske vode. Pennywise nisam voljno pustio bar četvrt veka ali oni ovde sviraju Ace of Spades i mada to nije ni izdaleka najbolji Ace of Spades koji sam ikada čuo, JEBIGA DOBAR JE. I ostalo je tako, pa bendovi koji su bili na vrhuncu devedesetih (Rancid, Lagwagon, Murphy's Law itd.) daju korektne verzije pesama koje su originalno izlazile osamdesetih. Ima tu i još starije garde, tipa GBH i ANL i mada album pati od ulickane produkcije i rutinirane svirke – a što su sve antipodi motorhedovske estetike – ipak je TEŠKO zajebati pesme koje su ovako dobre pa kompilacija MOŽE da se čuje:
https://www.youtube.com/watch?v=EAVnjFd3j3w&list=OLAK5uy_laGpeE9DzWYwXUFZ6iy_V-SQiPGbOexcA

Ne znam ko su i odakle su Goram ali njihov 4 Track EP je odlična kolekcija faziranog, sirovog, podrumskog panka. Ili hardkora. Ili, evo, sladžkora. Ali, mislim, sve je to pank, kratke pesme, bes, a opet dovoljno šmekerskih rifova da vas solidno izvoza:
https://mentalvacationrecordings.bandcamp.com/album/4-track-ep

Montrealski Glued Mouth kažu da sviraju kombinaciju powerviolence hardcorea i death metala ali album Self-Medicated je pre svega moderni grindcore-thrash ako mene pitate. No, mislim, klasifikacija je za naučnike, nas zanima da li ovo lomi i, da, lomi, sa tvrdim, četvrtastim zvukom i pesmama koje nisu ni onako kratke ni onako spastične kako bi čovek očekivao a od death metala zajme štim i gruv. Fino:
https://gluedmouth.bandcamp.com/album/self-medicated

Beograđani Gnoj su mi osvežili nedelju demo snimkom prelepog grindcorea pod naslovom Anujka. Gledajući sliku benda i čitajući naslove pesama, rekao bih da su ovo mladi momci ali baš ta mladost i obeležava njihovu muziku neposrednošću, spontanošću, odsustvom preteranog promišljanja. Ovo je zakivački deathgrind sa lepim, zdravim, jeftinim old school zvukom i pesmama koje nisu uopšte glupe u svojoj jednostavnosti. Grindcore profitira od toga da radite umesto da konceptualizujete a ovi momci RADE. Plaćate po želji a VREDI:
https://gnoj1.bandcamp.com/album/anujka

Iz Španije dolazi dvojac Blasting Rott sa debi (mini)albumom goregrinda koji ima naglašeniju atmosferu i razgovetniji je nego što je danas standard. No, ovo su dva matora čoveka pa nije neko čudo da bend, iako osnovan ove godine, zvuči kao nešto iz devedesetih. Tales From The Cutting Plant ima devet pesama, one su kratke, ali nisu banalne i Blasting Rott vole i parčence kinematske atmosfere po uzoru na Impetigo da ide uz krljačke Regurgitate/ Carcass momente:
https://blastingrott.bandcamp.com/album/tales-from-the-cutting-plant

Bestial Tongues iz Nju Džersija kolju vrlo solidan deathgrind i death metal na debi albumu, Nachzehrer. On dolazi kao kulminacija rada iz prethodnih nekoliko godina gde je izašlo mnogo kraćih izdanja i predstavlja svetu bend koji je veoma dobro formiran i radi vratolomnu, energičnu a zrelo napisanu muziku. Produkcija je takođe veoma solidna i ovih jedanaest pesama pružaju ciljnoj publici veoma mnogo kvalitetnog provoda:
https://frozenscreams.bandcamp.com/album/nachzehrer

Iako Hand of Doom svoje ime duguju pesmi Black Sabbath, njihova muzika nije, jelte, doom metal, već kombinacija death metala, thrash metala, panka, grindcorea i, er, rokenrola. Novi EP, Be Still And Rot fino demonstrira kako bend sve to spaja nudeći četiri pesme poletne, praznične atmosfere, ali u skladu sa estetskim, jelte, postulatima ekstremnog metala. Prijatan andergraund provod:
https://handofdoom.bandcamp.com/album/be-still-and-rot

Nephasto ne daju mnogo podataka o sebi, sem da su iz Denvera i puštaju da njihov prvi EP, Deformed Deviation govori sam za sebe. To je OK jer je ta jedna autorska pesma koju bend daje da se čuje vrlo solidan old school death metal, dobrog, čvrstog zvuka i kvalitetne svirke. Druga pesma je obrada Demigoda i to takođe zvuči veoma dobro. Ima i vinil pa urgiram da ovo čujete, i uzmete u posed jer je odlično:
https://nephasto.bandcamp.com/album/deformed-deviation
https://nephasto-death.bandcamp.com/album/deformed-deviation

Imamo i Severe Headwound iz Litl Roka u Arkanzasu i njihov novi EP, The Collapse. Ovo je u osnovi gruverski, mošerski slamming death metal mada bend niti koristi taj termin niti ima hiperkomprimovani, hermetični zvuk koji ide uz slem. Naprotiv, produkcija je garažna, sirova, a Severe Headwound zvuče vrlo old school i meni je to slatka kombinacija. Pesme su dobre, bend posvećen a sirovina koja izlazi iz zvučnika je pravoverna:
https://severeheadwound.bandcamp.com/album/the-collapse-2025-ep

U death metal krateže spada i Misery Through and Through, novi EP finskih Scythrow. Nova, studijska pesma koja daje naslov EP-ju je mošerski, hororični skandinavski death metal kakav volite i treba vam u redovnim razmacima a sa druge strane je jedan solidan i energičan živi snimak. Lepo!
https://scythrow.bandcamp.com/album/misery-through-and-through

Šveđani Seventh Sight su originalno osnovani još 1991. godine ali su debi album snimili evo tek sada. Bend je zaista studijski aktivan tek poslednjih par godina ako se ne računa demo iz 2007. i vidi se da se put do albuma  Wings of Perdition gradio postepeno, studiozno i da nije ni mogao da se ubrzava. Jer, da se razumemo, Wings of Perdition zvuči autentično, vrlo old school, sa jednom spontanom, prirodnom death metal aromom, bez usiljenosti, ili ikakvih nametljivih napora da se replicira stil ranih devedesetih.  Seventh Sight jednostavno zvuče kao ljudi kojima ova muzika dolazi nesvesno, bez ikakve brige o tome šta su trendovi u death metalu i šta mladi danas vole. No, pesme su dobro napisane, produkcija je puna i zdrava i to je onda najbolja kombinacija za slušaoca, pogotovo po ceni koju on sam određuje. Uživanje:
https://seventhsight1.bandcamp.com/album/wings-of-perdition

Meksički trio This-Is-Hell ima iza sebe dva albuma a In My Funeral im je novi EP pripremljen, slutim, za helouvin. I to je sasvim korektno, sa pet pesama časno odsviranog, rifaškog old school death metala. Bend direktno navodi Bolt Thrower i Grave kao uzore i naravno da se tu čuje dosta njihovog uticaja (Frontera Cero je bukvalno kao da ste spojili ova dva benda u jedan), pa ko voli ovde neće pogrešiti. Produkcija je solidna, svirka raspoložena, sve je kako treba:
https://this-is-hell.bandcamp.com/album/in-my-funeral


(Kraj u sledećem postu)

Nijemci Archaic Thorn sviraju maltene bukvalno pećinski death metal pa im drugi album, Malicious Spears već omotom asocira na nešto primitivno i staro. No, muzika je zdrava, propulzivna, pa i maštovita i ne oslanja se samo na reciklaže pesama Autopsy ili Grave. Opet, Archaic Thorn imaju jednu spontanu, primitivnu energiju, dobar, dinamičan zvuk i puno entuzijazma i to je onda jedan idealan koktel death metala koji osvaja šarmom i snagom:
https://archaicthorn.bandcamp.com/album/malicious-spears

Isto iz Nemačke su i Stillbirth koji rade već više od četvrt veka i Survival Protocol im je deveti album. A ovo ne samo što je konceptualna ploča o postapokalipsi i nestanku čovečanstva nego se ovde i death metal – sada očišćen od većine deathcore sadržaja iz prošlosti benda – kombinuje sa zanimljivim melodičnim temama i solažama, ali i sa surf-rock gitarama. Ovaj spoj na papiru deluje bizarno, možda i parodično ali Stillbirth ga izvode ozbiljnog izraza lica sa visokim kvalitetom i disciplinom svirke i rekao bih da uspevaju u svemu što su naumili:
https://stillbirthofficial.bandcamp.com/album/survival-protocol

Nisam neki veliki, jelte, ložač kad je u pitanju melodeath ali Burned In Effigy iz Čikaga su mi nešto simpatični na svom drugom albumu, Tyrannus Aeternum. Ovo je bend koji je prešao put suprotnim smerom od onog koji je danas uobičajen, polazeći od metalkora a završavajući u (melodičnom) death metalu sa neoklasičarskim ambicijama pa je ovaj album zanimljiv spoj još uvek prisutne ulične neposrednosti i neoklasičarskih harmonija, sve u truplu pristojno žestokog melodičnog death metal programa:
https://burnedineffigy.bandcamp.com/album/tyrannus-aeternum
https://youtu.be/AJ6mF8Pidkw

Škoti Feral Ghoul na EP-ju Deathwasher imaju dve žive pesme u krš-kvalitetu zvuka ali i prvi studijski snimak – naslovnu stvar – i to dosta zabavno udara. Ovo je old school death metal i dalje dosta krševitog zvuka ali iznenađujuće ambicioznim aranžmanom koji dobacuje i do heavy metal korena. Plaćate koliko želite a slatko je:
https://feralghoul1.bandcamp.com/album/deathwasher

Za Helouvin su nam u HPGD zapakovali novi EP benda Chained to the Dead iz Nju Džersija. Naslovljen Something Happened on the Way to Hell, ovo je drugi EP u trilogiji započetoj prošle godine i nudi kvalitetan, dosta rokerski death metal koji uprkos svom horor imaginarijumu i agresiji zapravo ima zabavnu atmosferu, pesme nepredvidivih, interesantnih aranžmana i mnogo kreveljenja koje ne kvari ozbiljnost muzike ali dodaje meru zajebancije gde treba. Imate i jedan kaver Genesisa a poslednja pesma se zove Unsuccessfully Coping With the Loss of Type O Negative u naravno da je u pitanju omaž poslednjem bendu pokojnog Petera Steelea odnosno kaver pesme Unsuccessfully Coping with the Natural Beauty of Infidelity urađen na osoben način.
https://hpgd.bandcamp.com/album/something-happened-on-the-way-to-hell

Torn Apart iz Notingema sviraju ,,death metal iz paviljona", dakle radnički, primitivan, jednostavan i zarazan. Demo 2025. ima intro i dve pesme teške, brutalne, plesne i gruverske muzike i obećava lepe stvari. Cena po dogovoru, užitak zagarantovan:
https://tornapart0115.bandcamp.com/album/demo-2025

Australijski Abominator postoje već trideset godina i drljaju primereno old school black death metal. Na svom šestom albumu, The Fire Brethren, ova dva momka, a koja sviraju i u Cemetery Urn, resetuju i sebe i vas na fabrička podešavanja nudeći primitivne, jednostavne a ložačke rifove i urnebesno napaljenu izvedbu. Produkcija jeste blago prebučna i doprinosi monotoniji zvuka a koji već ne puca od dinamike, ali ovo je generalno prijatna muzika za ljubitelje old school black-death krljačine. Skoro pedeset minuta te muzike je možda i previše da se odradi u jednom cugu ali prija:
https://abominator.bandcamp.com/album/the-fire-brethren

Iz iste države ali u potpuno drugoj formi death metala su Binah, čiji treći album, Ónkos ima samo dve pesme. Ali one traju po dvadeset minuta i nude avangardni pogled na ekstremni metal, sa dugačkim narativima, mnogo distinktno nemetalnog, apstraktnog zvuka, ali onda i propisne, death metalske krljačine. Meni to dosta dobro leži, ali čak i ako niste avangardista po opredeljenju, death metal gruv je ovde dobar i maštovit.
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/nkos

Teksašani Hope Deferred na svom debi albumu mešaju gruverski death metal i dosta zreli deathcore izraz pa su me malo podsetili i na Ingested. Ali, mislim, nije ovo imitacija britanskog benda i Darkness Remains je sasvim pristojan album munjevitih rifova i dobrog mošerskog gruva. Mastering jako glasan, ali to je skoro pa pravilo u ovoj muzici. Valja da se čuje:
https://hopedeferred.bandcamp.com/album/darkness-remains

Imamo i još kombinovanja death metala i deathcorea na drugom EP-ju pensilvanijskih Pile Of Knives. Driven By The Blade nije sad neki najintelektualniji komad muzike koji sam čuo prošle nedelje ali nije ni skroz banalan i ovo je kombinacija ,,tehničkijih" rifova, blastbitova i sporih, klecačkih delova koja može da se zguta i lepo svari:
https://pileofknives.bandcamp.com/album/driven-by-the-blade
https://www.youtube.com/watch?v=sLpuT1z6w4I&list=OLAK5uy_n1_VqIjsKTzJXzu8ILtC3daLYclu5JdBs
 
Crook iz Pomone u Kaliforniji imaju prominentnu Dismember majicu na promo slici pa im i muzika dosta pozajmljuje od legendarnih Šveđana. No, EP Seizure je jednostavniji, neposredniji i pankerskiji i predstavlja muziku kakvu bu Dismember možda svirali da je sada 1988. ili 1989. godina. A to je, da ne bude zabune, dobra muzika. Primitivna ali MOĆNA i pitka:
https://crookdways.bandcamp.com/album/seizure

Poljaci Ashur na svom drugom albumu, Puzur, za svaku pesmu imaju i poseban autro. Deluje dosta KONCEPTUALNO a takva je i muzika, sa kombinacijom black i death metala i dosta progresivnih ideja i narativnih ambicija. Bend pravi dobru, maštovitu muziku, ume da je odsvira i lepo producira i ovo bi trebalo da je dovoljno da odvojite koji minut da ga poslušate:
https://ashur1.bandcamp.com/album/puzur

Abysmal Descent su nova briselska death metal ekipa ali osnovana od strane članstva prilično reputabilnih andergraund atrakcija, od Putrid Offal, Dehuman i Echo Solar Void pa do Neptunian Maximalism. Predvidivo, debi album, Dismal Thoughts zvuči moćno, kombinujući pećinski, grubi pristup old school death metala sa kompleksnijim, progresivnim aranžmanima i avangardnim tretmanom harmonije. Za ,,običnog" death metalca ovde ima dovoljno gruvčine i krljanja da ne ode kući ni malo nezadovoljan, a za zahtevnijeg slušaoca koji želi da čuje nadgradnju klasičnog formata, Abysmal Descent su spremili izvrstan program. Ako volite ono što su bendovi poput Tomb Mold, Afterbirth i VoidCeremony uradili severnoameričkom death metalu, oduševiće vas Abysmal Descent i njihova evropska aplikacija istih metoda:
https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/dismal-thoughts

Lugubrious Garment je novi projekat u kome je sve napisao i sve instrumente (sem u ovom slučaju bubnjeva) svira talentovani Gabriele Gramaglia, Italijan koga znamo po projektima Cosmic Putrefaction, Vertebra Atlantis itd. Za prvi snimak novog projekta, Demo MMXXV, GG je spremio tri pesme prljavog death metala sa malo grindcore začina i to je, iako ne onako naglašeno ekscentrično kao neki njegovi drugi projekti, veoma ugodno. Naravno, ako volite hermetični, svemirski death metal koji poliva iznurujućim rifovima i bolesnim solažama sve vreme:
https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/demo-mmxxv

A Heteropsy je tokijski death-doom bend čiji debi album izdaje Caligari Records i to odmah mora da privuče pažnju. Naravno, Embalming je ploča do vrha natrpana boleštinom, sporim, meljućim ritmovima i kao kuća teškim rifovima, disharmoničnim solažama, ispadima brze, haotične svirke, neljudskim vokalima. Ako volite bendove koji na isti album uspevaju da strpaju pesme o gušenju, metadonu i sodomiji i da svuda trijumfuju odličnom muzikom i do granice karikature posvećenim, krvoločnim izvedbama, Heteropsy će vam biti najbolji drugovi:
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/embalming

Za nešto progresivnije, a i modernije tu su Belorusi Leprethere čiji novi EP, No Future ima samo jednu pesmu u šesnaest minuta trajanja. Ali to je jedna pesma kompleksnog aranžmana i dosta zanimljivih ideja, i to da Leprethere levitiraju između metalcorea i death metala mi čak i ne smeta:
https://leprethere.bandcamp.com/album/no-future

Čileanci Chaos Perversion sviraju mračni, preteći black death metal koji više forsira mrtvačke rifove i zagrobnu atmosferu nego nekakve harmonije i slojevitosti. I meni se to dopada, pogotovo što bend, koji još zvanično nema album svoje aktuelno izdanje, The Judgment of Malkuth naziva EP-jem i pored dobrih 35 minuta trajanja. Kavernozno, demonski, hermetično  i znojavo:
https://chaosperversion.bandcamp.com/album/the-judgment-of-malkuth

Meksikance Cemican sam i ranije notirao kao interesantan, originalan bend koji meša (ekstremniji) metal sa folklorom iz vremena pre evropske kolonizacije američkih teritorija, pa ću reći i da je novi album, četvrti u njihovom opusu, naslovljen U k'u'uk'ankil Mayakaaj vredan svake pažnje. I ovde postoji imanentna napetost između trešerskih rifova i folklornih tema na fruli, ali ako vam ta napetost nije bila problem na ranijim albumima, neće ni na ovom. Bend ima jedan teatralan, ritualan nastup i dosta se tu interesantnih stvari dešava u kombinaciji raznih nasleđa i stilova:
https://cemican1.bandcamp.com/album/u-kuukankil-mayakaaj






Ne slušam baš često shred albume ali kada su ovako visokog kvaliteta nema druge nego da se čovek pokloni do poda i podigne rogove visoko u zrak. Masahiro ,,Godspeed" Aoki, uostalom, nije tek neki mladunac koji u svojoj spavaćoj sobi na laptopu snima brza arpeđa nego iskusni muzičar koji je godinama radio za Capcom na masi visokoprofilnih igara radeći za njih muziku, a poslednjih desetak godina vodi svoju etiketu i povremeno pravi muziku i za doujin igre. Enivej, album  Chronicle II je izvrsna kolekcija raskošnih melodičnih heavy metal pesama u stilu koji čujete u svojoj glavi dok čitate ove redove, dakle, instrumentalnom, virtuoznom, ali dovoljno ,,pop" da normalna publika takođe u njima prepozna virtuoznost i sponu sa klasičnom muzikom i bude impresionirana. Pa, evo:
https://vivixofficial.bandcamp.com/album/chronicle-ii

Kad smo već kod shreda, danski progresivci Defecto u svojoj muzici imaju dosta i tog shred programa pa mi je album Echoes of Isolation, njihov četvrti čudna kombinacija modernih proggy metal elemenata i shred egzibicija koja mi se nekako dopada, iako individualno ni jedno ni drugo ne bi bili neki moji prvi izbori. Bend svira odlično i dosta se loži na virtuoznost, a pesme opet imaju i nekog smisla i to je na kraju iznenađujuće OKEJ za mene:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_k1KaI0D-RjnBDBPpnDxv0Kr1gg2105gAk

Chat Pile nastavljaju da izbacuju eksperimentalne stvari i interesantne kolaboracije između ,,pravih" albuma pa ove nedelje imamo album  In The Earth Again  koji potpisuju Chat Pile i Hayden Pedigo. Ovo je najviše, recimo, avangardni folk ali nije da nema heavy momenata i krljanja. No, bend i u tim trenucima čuva dostojanstvenu, svečanu atmosferu i nudi iskustvo koje me podseća na to da Swans i Melvins nikada nisu ništa zajedno snimili a trebalo bi! Dok čekamo, ovo je prilično dobro:
https://chatpile.bandcamp.com/album/in-the-earth-again

Tapeworm Electric je ženski hard rok bend iz Atine. Formirane 2018. godine ove žene kao neku svoju orijentaciju vide britanski hard rok iz sedamdesetih a zvuče kao britanski hevi metal iz osamdesetih. Sasvim korektno, dodaću, album Moonshine je prijatan, cheesy hard rok i hevi metal, lepog gruva, dobrog zvuka, iskrenog izraza. Sve je to namenjeno pre svega nostalgičarima među nama ali je DOBRO:
https://pitchblackrecords.bandcamp.com/album/moonshine

Kanađani Starlight Ritual imaju drugi album Rogue Angels i ovo je drugorazredni heavy metal u najboljem smislu te reči. Dakle, mislim, produkcija je malo mutna, svirka je na mahove blago brljiva, a pesme imaju momente nadahnuća a onda i momente čiste reciklaže i na gomili to, iako možda ne deluje na prvi pogled, ima šarma i pitko je. Naprosto, deluje old school i iskreno i to dosta pomaže:
https://youtu.be/luAiczQFl5A

Poljaci Aquilla, pak, cepaju vrlo prijatan, vrlo solidan heavy metal sa svemirskim temama ali epskim energičnim muziciranjem. Sentinels of New Dawn je drugi album za ekipu iz Varšave i ovo je brzi, razmetljivo dobro svirani heavy zvuk u klasičnom maniru koji se transformiše u smeru power metala dok ga slušate. No, prednost rifa nad klasičarskim izletima je velika, gruv je pravoveran, a solaže su nervozne. Vokali neće biti po svačijem ukusu ali ima ovde uličnog bezobrazluka koji lepo temperira svirku što bi sa drugačijim pevanjem možda zvučala suviše ,,muzičarski". Meni je ovo vrlo lepo plus, naravno, omot je kao da ste krenuli da igrate Helldivers 2 i Warhammer 40K Space Marine II u isto vreme i pali u glikemijsku komu na pola puta:
https://aquilla.bandcamp.com/album/sentinels-of-new-dawn

Škotski Volcano X svoj hevi metal opisuju epitetom ,,zapanjujući" i mada nisam siguran da bih potegao tako tešku terminologiju, njihov oproštajni album, One Last Ride, je dosta dobar. Ovo je energičan heavy metal koji nema problem da koketira sa elementima ekstremnog metala a da opet sranje drži realnim, sa zaraznim rifovima i velikim, epskim refrenima. Solidna poslednja ploča ako bude stvarno poslednja:
https://volcanox.bandcamp.com/album/one-last-ride

ToxicWorks je srpsko-američki heavy metal projekat baziran u Čikagu (naravno) sa debi albumom Final Stage of Grief koji je vrlo uredna, prijatna ploča melodičnog metala. ToxicWorks imaju zdrav studijski zvuk a muzika im se smešta na široki spektar između NWOBHM pravovernosti i alternativnijeg metala. Verujem da će sa vremenom stil da se jasnije isprofiliše ali i ovaj debi album je PRIJATAN za slušanje, sa lepim gruvom, razigranim gitarskim solažama, dosta dobrih rifova i pristojnim pevačem. Vredi čuti:
https://toxicworks.bandcamp.com/album/final-stage-of-grief

Šveđani Sarayasign sviraju melodični, neonski osvetljeni heavy metal/ hard rock i ne spadaju u ono što obično zovemo novim talasom švedskog heavy metala. Misli, hronološki su u redu, osnovani su pre svega pola decenije, ali muzički oni ipak ispadaju iz ove kategorije i parkiraju se unutar zvuka koji najviše podseća na Whitesnake iz druge polovine osamdesetih i druge projekte pokojnog Johna Sykesa. No, kako to Šveđani već umeju da urade, treći album benda, Shadows of the Dying Light, je izuzetno kvalitetan sa potpuno pogođenim zvukom, stručno napisanim pesmama, jednim opštim autoritetom. Pa ako volite, volećete:
https://sarayasign.bandcamp.com/album/shadows-of-the-dying-light
https://www.youtube.com/watch?v=BwvAlIv1hPc&list=OLAK5uy_kVyPjcBQpwiuFvpPe-_cah10RSraR-ixg&pp=0gcJCbAEOCosWNin

Francuski Listenable Records imaju drugi album španskog heavy metal benda Redshark. Naslovljen Sudden Impact on će vam napraviti jasnu asocijaciju na osamdesete i pre nego što vidite slike benda na kojima dominiraju brčine i tamne naočari. Muzika je ista takva, mesnata, energična heavy/ speed rokačina smeštena negde na transverzali Rage-Razor, sa slatkim mejdnovskim gitarskim egzibicijama, vokalnim lansiranjima u stratosferski falseto, moćnim, nabijačkim ritmom i puno instrumentalističke dominacije. Vrlo solidno:
https://listenable-records.bandcamp.com/album/sudden-impact
https://youtu.be/VcVJZrwqCy0

Atinjani Black Soul Horde rutinski dovoze u naše slušalice i zvučnike svoj četvrti album, Symphony of Chaos a u kome, spojler, nema mnogo haosa. A ni simfonije. U stvarnosti, dakle, ovo je uredan i melodičan heavy/ power metal. Rifovi su zdravi, svirka ozbiljna a produkcija solidna i mada ovo JESTE melodično i epski, izbegava onu plastičnost koju često imaju nemačke i italijanske power metal kolege. Ja naravno volim što ljudi sviraju uglavnom u visokom tempu, a volećete i vi:
https://blacksoulhorde.bandcamp.com/album/symphony-of-chaos






Bukvalno posle tri-četiri takta debi albuma internacionalne ekipe Barren Path znate da slušate novi bend Takafumija Matsubare i Bryana Fajarda. I ovo je veličanstveno. Matsubara je pre nekoliko meseci časno sahranio prethodnu avanturu, Gridlink, i očigledno već imao gomilu genijalnih pesama u šteku jer je Grieving album strahovite energije i ogromne sigurnosti u nastupu. OK, znamo da su ovo sjajni muzičari – a pored dvojice veterana tu su Mitchell Luna na vokalima (iz Maruta i Shock Withdrawal), te Mauro Cordoba (koji svira u oba ta benda) i Rory Kobzina iz Bea$ters i Lorelai. I mislim, Barren Path je kao Gridlink na steroidima, odnosno kao Gridlink da je imao priliku da dalje sazreva i evoluira. Sličnosti su velike a razlike suptilne, ovo je za nijansu bliže deathgrindu jer Luna češće peva dubokim grlenim stilom nego što je to radio legendarni Jon Chang u Gridlink, a melanholija pozne faze Gridlink ovde je zamenjena ili transformisana u komprimovane kinematske teme i atmosfere koje proleću pored vas brzinom od trista kilometara na sat. Fajardo je i dalje NEVEROVATAN bubnjar a Matsubara i dalje piše pesme koje su NEVEROVATNO brze i NEVEROVATNO guste u domenu ideja, tema, iskaza, a da nikada ne deluju ni neprirodno ni natrpano. Grieving je remek-delo grindcorea, metala i, uopšte, moderne muzike i, čak i ako nikada niste slušali grindcore, treba da ga čujete:
https://barrenpath.bandcamp.com/album/grieving

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/doro-warriors-of-the-sea-compilation-2025

Doro je kraljica. Meni je potpuno genijalno to da ona ne zna da peva i da ne zna da peva već decenijama i da je to transformisala u svoj stil. I da je to okej.

Živimo u svinjcu u kome politički i društveni progres počiva na štrajku glađu žene koja je izgubila sina a kojoj se režimski plaćenici podsmevaju. Svi smo krivi. Evo malo metala dok kontemplirate:






Heraldic Blaze su poluamerički polunorveški duo sa debi albumom Monument of Will koji nekako pogađa sve mete na koje je nanišanio. Ovo je sirov, podzemni, ali opet jako melodični, folk muzikom jako informisani bek metal što zvuči i iskreno i nenamešteno a opet uspeva da bude i jako ekspresivan pa i teatralan. Plus, produkcija je zaista jeftina, rekao bih garažna ali mi je verovatnije da su ovo ljudi snimali svako u svojoj kući i uprkos svoj partizanštini koja se jako čuje, ovaj album ima srce i energiju kakvi mnoge iskusnije kolege mogu samo da sanjaju.
https://heraldicblaze.bandcamp.com/album/monument-of-will

Pošto beogradski Svarog svakako neće ponovo da se okuplja, onda je u redu da drugi iz regiona preuzimaju ovo ime, pretpostavljam. Svarog iz Sarajeva imaju EP Mučenje kroz vijekove i ovo je vrlo solidan blek metal. Modernijeg tipa, svakako, sa melodičnim temama ali i sa malo klasičnog rifaškog rada (slušajte početak Idolorum, recimo, za DEMENTNO dobru temu), a zvuk je ugodno sirov i vokali su odlični. Ovi ljudi se možda još traže ali ovaj prvi snimak je prilično jebeno uzbudljiv i stavlja ih na mapu iz sve snage:
https://svarog.bandcamp.com/album/mu-enje-kroz-vijekove-2

Ruingást je jednočlani blek metal projekat iz Engleske a njegov, jelte, jedini član, Steve Blackwood, tipično ima još masu sličnih. No, debi album Ruingást, naslovljen The Gaping Wounds of Eternity je dosta pristojan i vredi na njega skrenuti pažnju. Već svirački i produkcijski  ovo nadilazi prosek koji važi za ovakve projekte, sa izuzetno disciplinovanom, energičnom krljačinom i razumevanjem principa produkcije i aranžiranja, a ni pesme nisu rđave. Jesu podugačke i bez pamtljivih rifova – pošto se ovde više forsira spooky atmosfera – i to ih čini i dosta monotonim ali ima to svog štofa. Cena je naravno ona koju sami odredite:
https://forbiddenkeep.bandcamp.com/album/ruingast-the-gaping-wounds-of-eternity

Za jednočlani projekat Obscurité čujete da je iz Francuske bukvalno u prvom taktu njegovog petog albuma, Néant. Ovo je vrlo karakteristično melodičan, melanholičan ali energičan i prodoran blek metal pravljen od strane čoveka po ,,imenu" A.S.H. a koji je sa ovim projektom aktivan nešto više od deset godina i dao mu je zaista prepoznatljiv identitet. Lepo je ovo:
https://youtu.be/7Ckh6eCYjyo

Isto Francuzi, isto ekscentrični su Murmux iz Tuluza. Bend sa jednim albumom iza sebe je sada izdao EP, Veneficium i to je savršena kombinacija okultnih interesovanja, sirovog  testerisanja i naglašene melodične ekspresivnosti, skoro kao da imamo posla sa screamo bendom. Zvuk svetao, oštar, ne prebudžen, ne razmazan, pesme dobre, sve petarda!
https://murmux.bandcamp.com/album/veneficium

Za Malepeste iz Liona takođe važi da su prepoznatljivo francuski bend već u prvom taktu, plus, pet-šest taktova dalje znate i da snimaju za LADLO. Ex Nihilo im je treći album i ovo je koktel dekadencije, okultizma, teatra i neposredne emocije, onako dobar kako ti samo Francuzi znaju da spoje:
https://ladlo.bandcamp.com/album/ex-nihilo

Bugarin Даниел Георгиев, jedini član projekta Ovader na promo slici nosi Bathory majicu i njegova muzika JAKO nastoji da omažira, rekonstruiše i oživi nekakav idealno nordijski blek metal zvuk iz možda neke poznije faze Bathory. Njegov drugi album, Asagrim je melodična ploča sa dosta old school mirisa, sva u epskim vikinškim motivima. I lirički se album ekskluzivno bavi nordijskom mitologijom i slatko je kad komšije Sloveni ovako snažno nastoje da se pretvore u severnjake a emocija samo šiba. Simpatičan album:
https://ovaderbulgaria.bandcamp.com/album/asagrim

Gruta su kolumbijski antifašistički crustcore bend ali sa VELIKIM uplivom black metala i death metala u njihovu muziku. Novi, drugi album, Hymnus Ad Atram Mortem je za moje uho najviše blek metal i ako volite da je blek metal sirov ali melodičan, muzički korektan ali bez gubljenja u tehnici, ovo je prilično pristojan način da se provede popodne. Tekstovi su na Španjolskom, revolucionarni duh palpabilan i sve je kako treba:
https://grutacaosblack.bandcamp.com/album/hymnus-ad-atram-mortem

Slovaci Sunstrike su snimili debi album, War, Ecstasy and Death i to je solidna cepačina. Ovo je black metal sa dosta thrash metal filozofije u sklapanju pesama pa su rifovi oštri i agresivni a svirka žestoka i znojava. Naravno, ima tu i mnogo blek metal transcendentnosti i ovo je vrlo lepo napravljen album žestoke a slojevite muzike, hrskavog, zdravog zvuka, pamtljivih tema:
https://sunstrike.bandcamp.com/album/war-ecstasy-and-death

Ne slušam baš mnogo atmosferičnog blek metala ali Jermeni Ildaruni su baš solidni na svom drugom albumu, Divinum Sanguinem. Mislim, jeste ovo melodično i sve to, ali ljudi KRLJAJU, svirajući i brzo i tehnički impresivno i ne smeta mi što album ima i, jelte, atmosferu. Jer ima i rifove a to je glavno:
https://ildaruniblacklion.bandcamp.com/album/divinum-sanguinem
 
Poljaci Deconstructing Sequence fiksirani su na svemir, tehnologiju, futurizam, a što je relativno retka tematska orijentacija za blek metal bend. I dobro, ovo pored black metala ima i death metala u svom sastavu, ali drugi album benda, Tenebris Cosmicis Tempora jeste pre svega black metal ploča, i na ime melodičnosti, i na ime agresije i na ime otvorenosti da se ode u koju god stranu da strast povuče. No, Deconstructing Sequence to rade i kvalitetno i disciplinovano i da im je zvuk MALO dinamičniji bili bi idealni. Ovako su samo vrlo dobri, maštoviti, veoma vredni vaše pažnje:
https://dsprogart.bandcamp.com/album/tenebris-cosmicis-tempora

Kopenhagenški Vile Retribution su u ovom trenutku duo, ali ne dozvoljavaju da ih to ograniči. Četvrti album benda, Af det som blev je ambiciozna, impresivna ploča sa samo tri pesme, ali su te pesme napisane sa mnogo promišljenosti i sluha za ekspanziju zdrave blek metal matrice u razne strane. Prva kompozicija traje preko dvadeset minuta i mada su i ostale dve dugačke, album je pre svega uzbudljiv, sa mnogo toga što se na njemu dešava. Bend ima i dobar, kvalitetan zvuk i tu neku progresivnu dimenziju koju istražuje ovim novim pristupom muzici ovaploćuje kroz mnogo lepih rifova i tema. Veoma dobro:
https://vileretribution.bandcamp.com/album/af-det-som-blev

Exanguis su iz Turina i cepaju zao, energičan, mesnat blek metal. Italijanska scena je i inače dosta raznovrsna a EP predstavlja ono žešće, agresivnije krilo, sa četiri pesme tvrdih rifova, jakog blastbita, kvalitetne, ,,tehničke" ali ne preterano upeglane svirke. Nego je baš kako treba da vas protrese:
https://exanguis.bandcamp.com/album/living-a-nightmare

Finci Mourniaty na svom debi albumu, Musa maa, pak, zvuče vrlo finski. Ovo je narodnom muzikom inspirisani blek metal koji ima temelje u drugotalasnom zvuku devedesetih, ali je i simpatično melodičan, sa sve klavirom koji svira neke teme zajedno sa distorziranim, sirovim gitarama i zapravo nije MNOGO agresivan. Ovo je više muzika kontemplacije nego borbe i to je sasvim u redu:
https://mourniaty.bandcamp.com/album/musta-maa

Imamo još finske lepote. White Baroness su aktivni od ove godine ali ovo je ekipa iskusnih muzičara koji sviraju u gomili bendova (Astral Wizard, Devil Wizard, Devil Moon, Morgal, Mutant Sex Demon itd.) a na debi albumu ovog projekta kidaju old school blek metal spid-trešinu bez pardona. War Chariots je ploča zujećih rifova, brzog tempa, ali sa potrebnim koeficijentom melodije pa i epike. No, ovo je sve urađeno manijačkim intenzitetom, u jeftinoj (sasvim adekvatnoj) produkciji i bez ikakve pomisli o tome da li ova muzika ima potencijal da se, kao, dopadne nekom izvan tvrdog jezgra blek metal scene. Verovatno nema, ali je album, ako ste deo te scene, jako zabavan i ne sme se propustiti:
https://whitebaroness.bandcamp.com/album/war-chariots
 
Da li Kostnatění iz Mineapolisa sviraju blek metal? Treći album, Přílišnost (Excess) im počinje pesmom u kojoj je ritam sklopljen od old school fank lupova koje ste slušali pre trideset godina na jungle i hardcore pločama, a onda pored svog blek metal oranja koje jeste u osnovi ove muzike imate i bliskoistočni folk u ravnopravnom odnosu sa distorziranim gitarama. Za mene je ovo svakako progresivni metal sa istaknutom black metal komponentom, ali možda za vas bend neće biti dovoljno tr00. No, vrlo izražena eksperimentalna dimenzija meni jeste deo duha blek metala po sebi, tako da svakako urgiram da se ovome da poštena šansa:
https://kostnateni.bandcamp.com/album/p-li-nost-excess






Sicilijanski Dark Shaman svoj drugi album, Occult Doom, započinju pesmom koja se zove Satan. Dakle, ovde nema baš MNOGO dilema oko toga kako će muzika zvučati, jelte, ali Dark Shaman su jako solidni u svirci tog okultnog dum metala i pisanju zabavnih, gruverskih pesama lepljivih rifova i hipnotičke repetitivnosti. Najveće iznenađenje u vezi sa albumom je da je produciran iznenađujuće čisto, sa zvukom koji je i topao i dosta prirodan a da opet ovo nije neka brutalna garaža. Pesme su uobičajeni koktel horora, paranoje i narkofilije a seks se ne pominje. Ali se sugeriše omotom, dakle sve je SAVRŠENO. Ako volite Black Sabbath ali mislite da su se premalo drogirali, Dark Shaman imaju vaš broj:
https://darkshaman24.bandcamp.com/album/occult-doom

Grave Wizzard je ove godine osnovani, veoma stereotipni stonerski doom metal bend iz Ukrajine. Stereotipnost ne mora da bude prepreka i ako vam ne smeta potpuno odsustvo originalnosti na EP-ju Dark Dungeon Doom, prijaće vam toplo gitarski fuzz, spori, lepljivi gruv, psihodelični ozijevski vokal, ali i stručno upotrebljeni sintisajzeri. Lepo je ali ni trunku originalno:
https://gravewizzard.bandcamp.com/album/dark-dungeon-doom

Buzzard ima novi EP, sa tri lepe pesme doom/ folk muzike, te sa naglašenom aktivističkom dimenzijom, Everything Is Not Going To Be Alright je muzika o vremenu u kome deluje da je društveni ugovor konačno napušten i da smo mi sada plen a oni su, jelte, tigar. Zato Christopher Thomas Elliott poziva na udruživanje i to lepo radi:
https://buzzarddoomfolk.bandcamp.com/album/everything-is-not-going-to-be-alright

Kanađani Norilsk se baš lože na sever, hladnoću, samotne meditacije u ledenoj pustoši, pa je i normalno da sviraju spori, melanholični doom metal. No, album Gigantes Mortui - MMXIV-MMXXIV, snimljen uživo u prostoriji za vežbu/ studiju samog benda da obeleži prvu deceniju postojanja pored doom rifova ima i vrlo ukusno dodate post-metal melodičnosti i meditacije. Rezultat je da Norilsk zvuče zrelo i originalno nudeći najbolje od oba sveta, i rifove i harmonije, i emocije i propisan gruv. Meni odlično a i zvuk je odličan i da ne znam, ne bih ni pomislio da je ovo sve urađeno iz jednog, jelte, tejka:
https://norilskdoom.bandcamp.com/album/gigantes-mortui-mmxiv-mmxxiv
 
From Ashes je treći album za danski Bogwife, hard rok/ stoner bend sa elementima psihodelije, ali generalno prijatan za slušanje. Album je toplog zvuka, ugodnog gruva i mada ne otkriva neka nova, neistražena prostranstva rokenrola, svakako pristojno obavlja posao kojeg se prihvatio:
https://bogwife.bandcamp.com/album/from-ashes

Iz prijateljske Austrije su Dog Head King, doom bend sa malo gotskih aroma u svom melanholičnom, žalobničkom zvuku. Nisam, zna se, neki veliki ljubitelj gotike ali EP Dog Head King ma dosta propisnog metala, ne preteruje sa rasplinjavanjem u produkciji i naprosto mi pogađa isto mesto koje su pogađali Candlemass, Cathedral itd.
https://dogheadking.bandcamp.com/album/dog-head-king 

Imamo i novi Beastwars. Novozelanđani uspevaju da im njihov sludge metal i dalje ima i jednu opušteniju, refleksivniju dimenziju pored obavezne namrgođene agresivnosti pa je album The Ship // The Sea urađen u više od jedne dimenzije, ima malo melodičnosti, malo i melanholije. A opet roka i snažno gazi:
https://beastwars.bandcamp.com/album/the-ship-the-sea

Burning Sister su jedan od onih stoner rock bendova koji vole minimalizam pa, između ostalog u postavi ovog dua nema gitare. Ali ima basa i sintisajzera i album Ghosts bez po muke isporučuje šest podužih pesama svedenog, sirovog, psihodeličnog stonerskog gruva. Ovo je iznenađujuće raznovrsno a da opet drži tu liniju garažnog bluz-minimalizma i prija uhu na razne načine:
https://burningsister.bandcamp.com/album/ghosts

Drowned in Silver je ekipa iskusnih poljskih blek metalaca ali koja svira okultni rok i doom. Debi album, Mothers, zvuči odlično, sa dosta suvim, dosta prirodnim saundom i puno spore, teške a melodične muzike koja vas odvodi na rub svesti da vidite haos koji napolju vlada a onda da se vratite uz neki dobar refren. Čak i ako ne volite okultizam, ovo vredi da se čuje jer je maštovito, strastveno, pa i pametno ali na jedan neposredan, nepretenciozan način:
https://paganrecords.bandcamp.com/album/mothers

Ripple Music ove nedelje ima prvi živi album kompletno ženskog sastava Black Sabbitch. Po imenu, nadam se razumete da je ovo kao Iron Maidens samo za Black Sabbath, dakle, tribjut bend koji DALEKO prevazilazi ideju tezge i upušta se u obrađivanje legendi punim gasom i bez rezervi. Unrest in the West je album, naravno, kultnih pesama, od Wheels of Confusion koja ga eksplozivno otvara pa do Into the Void koja ga šmekerski zatvara. Zvuk je odličan, uključujući prelepo distorziranu gitaru, žvaćući bas, dinamičan a težak bubanj i generalno solidan miks a pevačica ima odličan glas i peva, naravno, bolje nego Ozzy ali daje njegovim pesmama divnu posvetu:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/unrest-in-the-west

Softsun su bend koji su osnovali Gary Arce iz Yawning Man i Finkinja Pia Isaksen iz Superlynx i Pia Isa. I sada imaju i bubnjara, pa je drugi album, Eternal Sunrise propisna ploča supersporog, sanjivog gruva i psihodeličnih, umiljatih gitarskih harmonija i tekstura. Ovo izdaje Heavy Psych Sounds Records pa znate i da je dobro i da je psihodelija PRAVA a ne patvorena, ali ovo je i album koji se može prodati i saborcima i saveznicima što vole alt country i sličnu muziku. Pia sjajno peva, pesme su dugačke i mirne, gruv topao i hipnotičan i ovde nema promašaja:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/softsun-eternal-sunrise






Witches Brew ove nedelje imaju debi album sijetlskog black thrash kvarteta Hellslaught. Ovo su sve ljudi koji rade u nekoliko drugih bendova pa onda i Violent Iconoclasm, kako je albumu naziv, zvuči snažno, ekspresivno, kao sasvim formiran koncept uliven u šest pesama i 32 minuta ozbiljne krljačine. Rifovi su ovde izuvijani i okultni, tempo je promenljiv ali se uvek svira žestoko i dinamično, vokali su demonski i Hellslaught su na idealnoj tački između Sodom, Possessed i Morbid Angel. Ako vam to deluje obećavajuće  A TREBALO BI, poslužite se albumom:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/violent-iconoclasm

A imaju i novi album filadelfijskih black-thrash veterana Blood Storm i to je slavlje. Blood Storm sviraju već duže od trideset godina, na kraju krajeva, i Saturian Reptiles im je šesti album i ovo spaja old school sirovost i jednostavnost sa ipak rafiniranim, izgrađenim izrazom. Pesama je dvanaest, zvuk je dobar ali prirodan, entuzijazam na maksimumu, tako da se ovde hedbenguje od početka do kraja:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/saturian-reptiles

Persecuter su brazilski thrash metal bend koji je debi album imao pre osam godina a nastavak stiže pred kraj godine u vidu albuma  Dissonante Harmonia. I taj naslov sugeriše i malo haotičnosti u muzici ove trojke, ali ona je fino izbalansirana generalno dobrim rifovima i kvalitetnim muziciranjem. Aranžmanski i produkcijski su Persecuter više ekscentrični i traže zanimljiva rešenja nego što su problematični i meni se ovaj album dosta dopao:
https://persecuter.bandcamp.com/album/dissonante-harmonia

A iz Čilea nam dolaze miljenici, Critical Defiance, sa živim albumom, Live at Teatro Viña del Mar i moram da kažem da mi ovi ljudi nikad nisu bolje zvučali. Vidi se da bend OPASNO vežba i ovaj koncert, snimljen devetog Jula ove godine je odsviran ubitačno, sa agresijom i elegancijom koju su Criticali dali da se nazre na prošlogodišnjem studijskom albumu. Ovaj materijal je odličan, zvuk je vrlo dobar a razaračka energija svirke će vas voziti danima:
https://criticaldefiance.bandcamp.com/album/live-at-teatro-municipal-vi-a-del-mar

Transgressive imaju novi EP... ali sastavljen od starih pesama... ali koje sigurno niste čuli. Ima u priloženom tekstu sve objašnjeno da su ovo restlovi nekih starih projekata ali temeljito prerađeni i reimaginirani za ovu priliku pa je Not Like This paket od pet pesama modernog thrasha u vrlo kvalitetnom, ubedljivom formatu koji je standard za Transgressive. Svirka je ubitačna, zvuk odličan i Not Like This služi kao idealno predjelo za album koji bend najavljuje za 2026. Slušajte:
https://transgressivethrash.bandcamp.com/album/not-like-this

Belgijanci Cuttermess kažu da sviraju crossover thrash ali njihov debi album, Lie/Sense ima dosta heavy metal elemenata pa onda i jednu razigranu, progresivnu energiju i želju da eksperimentiše sa formama. Rifovi su i dalje tu, gruv je tu, ali su pesme često napisane da odu na mesta gde ih ne očekujete. Probajte, možda vam se dopadne:
https://cuttermess.bandcamp.com/album/lie-sense

I Denial Of Life iz Takome su nekakav crossover thrash, ali u njihovom zvuku ima i malo ulične, sirove himničnsoti. No, minialbum, Witness The Power dosta solidnih gitarskih tema, ima dobrog gruva a i pevačica je dovoljno opasna za moje potrebe:
https://denialoflife.bandcamp.com/album/witness-the-power

Flames su svoj prvi album snimili još 1985. godine a sada, četiri decenije kasnije, imaju osmi album, Frequency of Illusion, izašao za ugledni rumunski Sleaszy Rider. Vrlo je tu impresivno kako grčki bend svira u postavi iz osamdesetih (sem bubnjara Nicka Samiosa koji je u bendu od nedavno a koji ionako svira u skoro svim grčkim metal bendovima) a zvuči savremeno. Ali ne tako savremeno da se čuje kako imitiraju nekakav moderni zvuk thrash metala. Bolje od toga, Flames sviraju kao bend koji je evoluirao svoju muziku i razmišljanje kroz četiri decenije i sačuvao karakter, pa i mnoge stvari koje bi drugi smatrali zastarelim, tako da kada zasviraju ČUJETE da ovo nije neki klinački kombo koji tek počinje. A opet, ljudi KRLJAJU. Sjajno:
https://sleaszyrider.bandcamp.com/album/flames-frequency-of-illusion

Isto iz bratske Grčke su Sons of Hades, ali je ovo mnogo noviji bend, osnovan pre dve godine u Atini. Ali ljudi u bendu su pomatori i iskusni – bubnjar Vaggelis Felonis svira u ostalim bendovima u kojima ne svira Nick Samios – a debi album, Tombs of the Blind Dead im je    JAKO lepa ploča black thrash/ speed metala. Uvek me iznova osvoji kada bend koji očigledno ima mnogo muzičkog znanja svira muziku koja zvuči ovako spontano. Naravno, rifovi su ,,tehničkiji" od proseka i pesme zabacuju i preko pet minuta, a izvedba je pod konac, no Sons of Hades ostavljaju taj utisak klinačke ekipe koja RAZVALJUJE u garaži i jedva čeka da svetu pokaže šta zna. Jako dobar album, jako solidna produkcija, Grčka nađena fenomenalna ove nedelje:
https://sonsofhades.bandcamp.com/album/tombs-of-the-blind-dead
https://flogarecords.bandcamp.com/album/tombs-of-the-blind-dead

Live in Hamburg je split album dva divna nemačka benda što nose baklju pravog andergraunda ponosito vozdignute glave. Na prvoj strani su osanbriški pećinski death metalci, Prehistoric War Cult sa tipično razaračkim setom a na drugoj ubitačni blek-trešeri Sadistic Goatmessiah a čiji ste debi album nedavno slušali i bez sumnje u njemu uživali. Bendovi su svirali zajednički koncert, snimili ga i izdali kasetu a digitalni daunloud se plaća koliko hoćete. Naravno zvuk je dosta jeftin ali ovo je sjajno jer i jedni i drugi sviraju MOĆNO:
https://prehistoricwarcult.bandcamp.com/album/live-in-hamburg

Take the Shot su iz Tenesija a Promo '25 im je demo sa dve pesme energičnog besnog hardcorea. Ovo je nešto starinskija forma muzike koja spaja hardcore thrash i uličarski, siledžijski tribalni zvuk na dosta efektan  način a bend, iako deluje vrlo mlado na slikama, ima solidne muzičarske kvalitete ali i ideje. Devet dolara je daleko previše za dve pesme, ali su to dobre dve pesme!
https://taketheshothc.bandcamp.com/album/promo-25

Za jako mošerski, jako siledžijski hardkor slepljen sa death metalom imamo EP benda Leech Forward iz Pitsburga naslovljen Leeching Negativity. Bend sam sebe najbolje reklamira kad kaže ,,No AI Bullcrap was involved in the making of this EP. No weak stuff, all 100% hate". Sve je tačno a pesme su kratke, ekonomične i zvuk je živ i prijatan. Cena koliko date pa dajte i udarajte:
https://leechforward.bandcamp.com/album/leeching-negativity

Blind Effect su iz San Antonija i baš rokaju pošteno teksaški na demo snimku Demo XXV. Ovo su samo dve ali razaračke pesme crossover thrasha koji zvuči razjareno i destruktivno a ne skejterski i žovijalno, ali ima dobre rifove, zverske vokale i okretnost kakva se ceni. A kad smo već kod cene, sami je određujete i ovo je odlično:
https://blindeffecttx.bandcamp.com/album/demo-xxv

Nakon nedavnog albuma Biohazard, evo nam i druge voljene njujorške momčadi sa dugom istorijom i mnogo albuma iza sebe. Agnostic Front imaju novi album, Echoes In Eternity i to je ugodan, pitak blend hardkora, metala, panka, rokenrola. Ovo je tek trinaesta ploča benda za preko četrdeset godina rada, a možda zato i zvuči dosta sveže. Roger i ekipa rade u dosta prepoznatljivom, dosta klasičnom ključu i nekako uspevaju da sve to zvuči nepotrošeno i  zanimljivo. Meni je to jako simpatično:
https://www.youtube.com/watch?v=PSm9kTb30Yw&list=OLAK5uy_nElklIMWGLimh2rHdkup_rtf46sNrkbMQ

Drain iz Santa Kruza su svakako među duhovnim naslednicima Agnostic Fronta sa svojim hardkorom u kome se takođe susreću metal, pank, gruv i pogo šutiranje. Album ...is your friend ima profi, skuplju produkciju, ali pesme su dobre a svirka energična i ovo ima KARAKTER:
https://drain831.bandcamp.com/album/is-your-friend

Iako biste na osnovu imena pomislili da Tumescent Cadaver iz Kentakija sviraju nekakav gadan death metal, album Thoroughly Deceased Forever je old school hardcore thrash u stilu Accused ili Cryptic Slaughter. Bend APSOLUTNO sjajno izvodi taj brzi, prljavi pank, ima solidnu produkciju iako je album sniman u štali, i odlično kombinuje humor sa svirkom koja je grčevita i prepuna blastbit ejakulacija. Izvrsno je a ima i vinil:
https://backwoodsbutcherrecords.bandcamp.com/album/thoroughly-deceased-forever

Cosmonium je split EP između benda Takacs iz Ohaja i Teksašana Frontal Assault. To je, manje više sve thrash metal ali sa raznim zabacivanjima ka heavy metalu i panku kod Takacs i progresivnim/ mathcore ambicijama kod Frontal Assault. Oba benda vrede da se čuju, dobro su producirana i imaju štofa, pogotovo što ne pokušavaju da imitiraju uobičajene thrash modele pa podržavam slušanje:
https://takacs.bandcamp.com/album/cosmonium
https://frontalassault.bandcamp.com/album/cosmonium

Kvebečani Strength Of Purpose svoju muziku smeštaju negde između gruverskog thrasha i hardcorea. No, na albumu Ananke, rifovi su solidni, energija opipljiva, pevač je na korak od mutiranja u Johna Tardyja a produkcija simpatična sa sintetičkim orkestracijama koje podvlače jak ulični gruv. Fino je:
https://strengthofpurpose.bandcamp.com/album/ananke

inosuke je duo iz Klivlenda koji po sopstvenom priznanju svira screamo, ali EP Allomancer ima i elemenata mathcore komplikacija. No, pesme nisu predugačke, melodične su i emotivne – bubnjar svira i klavir i to DOBRO – i muzika je ugodno eksplozivna i ekspresivna:
https://inosuke.bandcamp.com/album/allomancer

U najprirodnijem krosoveru omladinskih subkultura, Escara iz Kolumbije sviraju blackened screamo. Album ima svu moguću tenziju i njena eksplozivna, katarzična oslobađanja koja možete da zamislite sa ovom kombinacijom stilova, ali ima i dosta dobru produkciju i bend koji svira ODLIČNO i može SUTRA da potpiše za nekog velikog izdavača i postane ako ne bogat onda makar ugledan trendseterski fenomen. Odlično je ovo:
https://escaraband.bandcamp.com/album/memorias-previas-a-la-extinci-n

Stigao je i sa zanimanjem očekivani album teksaškog jednočlanog mathcore/ false grind projekta Ufoufoufo. Spectrums je ambiciozna ploča sa trinaest pesama uglavnom preko četiri i pet minuta i aranžmanima koji su zapravo manje haotični od onog što je do sada bilo pravilo kod ovog umetnika. Najveća promena je da su pesme melodičnije, bliže nekakvom, pa, recimo, indie pop izrazu, što se uklapa u njihov ispovedni ton ali to i znači da su momenti ekstremnosti koji su karakterisali ranija izdanja Ufoufoufo ovde više začin nego glavni deo programa. Što je OKEJ, ovo je dobra ploča, samo stilski evoluirala u odnosu na stariji materijal:
https://ufoufocore.bandcamp.com/album/spectrums
https://deadsleeprecords.bandcamp.com/album/spectrums

Kome je Ufoufoufo otvorio treće oko i sada traži još muzike koja ima i keči pop-dimenziju i propisno abrazivnu teksturu, taj će se radovati kad čuje novi Pupil Slicer. Londonska trojka na Fleshwork svoj zvuk nalazi između nervoznog mathcore nabadanja, grindcore eksplozivnosti  i metalcore ekspresivnosti i, mislim, oni su postali zaista DOBRI u tome. Album ima devet pesama, poslednja je duža od sedam i po minuta i ovo je bend koji itekako zna da napiše i aranžira metal tako da dobijete nešto UŽASNO a opet slojevito i sadržajno.
https://pupilslicer.bandcamp.com/album/fleshwork

Malo dobrog italijanskog grindcore i powerviolence šibanja stiže na split EP-ju bendova Estinzione i Klava. Obe ekipe su iz Bolonje, obe sviraju kvalitetno, obe imaju solidan zvuk i ovo je pet pesama ekstremno pristojnog provoda, koji pritom plaćate po želji:
https://estinzione.bandcamp.com/album/estinzione-klava-split-2025
https://klavahc.bandcamp.com/album/estinzione-klava-split

Bend se zove Ted! Bunny, izdanje se zove Powerviolence Still Exist (bez s na kraju) a svaki član ovog australijskog projekta je svoje delove snimao odvojeno, kapiram svako kod svoje kuće, iako piše da je u pitanju ,,Live Rehearsal". Uprkos svemu tome, ovo je vrlo pristojnjikav album energičnog powerviolence hardcorea gde prva pesma, 30 Sec Riot traje MANJE od trideset sekundi a onda ni jedna druga pesma ne prebaci 38 sekundi. Dakle, brzo, zabavno, neodgovorno!!!!
https://tedbunnypv.bandcamp.com/album/powerviolence-still-exist

Tajlanđani Facemelting svoj debi EP, Sickblood, počinju pesmom naslovljenom They Will Have to Suffer i to najavljuje dosta lošeg raspoloženja i negativnih emocija. Naravno, ovo je grindcore/ deathgrind i to dolazi uz proverbijalnu teritoriju. Pesama je osam, zvuk je otmeno siromašan, ceo paket pristojan:
https://facemelting666.bandcamp.com/album/sickblood-ep

Jasno vam je da bend koji se zove 10,000 Rambos mora da svira grindcore. Momci iz Klivlenda imaju i prljavu hardcore komponentu iz blastbitove i nizak štim pa su pesme na debi albumu, World War IV i kratke i brutalne i kvalitetno brze, a da imaju i malo gruva i navijanja. Odlični 10,000 Rambos:
https://10000rambos.bandcamp.com/album/world-war-iv

Veoma mračni death metalci iz Verone, Sepolcro najavljuju novi split sa Funeral EP-jem sa dve pesme, naslovljenim  Abhorrent Resurrection i čija je cena koliko date. Dakle, ovo je samo tizer, ali tizer koji UJEDA, sa death metalom što mrvi & melje. Sepolcro vole nizak štim, taman zvuk i Lavkrafta a ovde se radi dobro i znojavo:
https://sepolcro.bandcamp.com/album/abhorrent-resurrection

Njujorčani FaFo su, pak u nekom blackened death metal stilu a njihov album, The Beast They Fed ima zabavno sirov zvuk i mnogo entuzijastičke svirke. Bend insistira da su ovo ulasci u najdublje srži ljudskog besa i svakako album ima puno negativne energije ali kanalisane na sasvim pozitivan način. Album ima nekarakteristično svetao zvuk i sirove teksture ali ekipa svira vrlo solidno i vredi da se posluša ako se osećate kao da vam treba malo optimističnog nihilizma u životu:
https://fafodeath.bandcamp.com/album/the-beast-they-fed

Convoluted Forms Of Venom je drugi album za španski death metal kombo Dystopian Omen i meni je ovo simpatično. Bend svira disciplinovan, tehnički vrlo uredan, napadački death metal sa oštrim rifovima, puno blastbit rafala i generalne agresije, a od kolega ih izdvaja rodno mešovita postava gde imate jednu ženu na basu, drugu na vokalima i to je KIDANJE. Naravno, posebnu aromu muzici daju baš vokali Maríe Rodríguez González, ali da se razumemo, ovo je izuzetno solidan death metal sa svake strane s koje ga pogledate a cena za album je koliko sami date što je za muziku ovakvog kvaliteta IZUZETNO fer:
https://dystopianomen.bandcamp.com/album/convoluted-forms-of-venom

Rogga Johansson nije zadovoljan time da svira u, ne znam, trideset bendova u isto vreme, nego mora da snima i solo albume. No, na ovogodišnjem Dreaming the Otherwhere ima propisnu postavu, u kojoj je i stalni kolaborator Jon Rudin pa sve zvuči kao propisan bend i, mislim, ako znate Johanssona u principu znate i kako generalno zvuči. Dakle, kao gruverski, stameni švedski death metal, odsviran ljudski, produciran dobro, napisan rutinerski. U ovom momentu imam utisak da ogromna produkcija muzike koju ovaj hipetalentovani čovek potpisuje znači i da svako njegovo novo izdanje mora da bude korektno ali da naprosto ni jedno neće biti IZVANREDNO, ali ako ne tražite izvanrednost, Dreaming the Otherwhere je sasvim pitak album:
https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/dreaming-the-otherwhere

Black Miasma iz Finske sviraju death metal kao da je 1988. godina i pred nama je budućnost ispunjena optimizmom. Njihov prvi demo, Pestilent Conflagration ima veoma prijatan i veoma old school zvuk i pesme u kojima naprosto čujete uživanje u gruvu, zverskim vokalima, zlim rifovima. Jako slatko, ali i tehnički kvalitetno:
https://blackmiasma.bandcamp.com/album/pestilent-conflagration

Imamo još old school death metal prženja a na novom (prvom?) EP-ju montrealskih Hierarchy. Ovo ima težak zvuk i nizak štim, po uzoru na švedske chainsaw death bendove, a i muzika ja takva, relativno jednostavna, prilično pankerska, mrtvački gruverska itd. Plus odličan ženski vokal. Meni sve po meri:
https://hierarchymtl.bandcamp.com/album/wager-of-the-damned

Spectral Oath je split EP dva ekvadorska benda, Spectrophilia i Oath of Malignancy i čim je izdanje ograničeno na tiraž od 33 komada znate da je u pitanju nešto kvltno! Naravno, Spectrophillia je jednočlani death metal projekat a Oath of Malignancy jednočlani black metal projekat ali trik je da je u oba benda taj jedini član ista osoba. No, mislim, ovo je DOBRO. Naravno, supersirovo i nije za ljude koji će da prvo komentarišu produkciju ili kojima smeta satanizam, ali gromko DA za ljude koji vole kad je metal štrokav, prljav i napravljen da plaši običan svet. Dvadesetdvogodišnji Johan Ortega ima potrebne muzičarske i producentske veštine da prizove đavla svojom muzikom i to je prelepo:
https://spectrophilia.bandcamp.com/album/spectral-oath
https://wampyricrites1.bandcamp.com/album/spectral-oath

Maltheist iz Portlanda u Oregonu imaju novi EP sa dve pesme, ali snimljen još pre šest godina, kada su snimali i pesme za splitove koje su radili sa Coffin Nail i Calques. Enivej, ovo je hermetičan, mračan, ali interesantan death metal sa dosta bizarne atmosfere ali i rifčina, blastbitova i agresije. Daleko od trendova, a dobro, i naplaćuje se po vašoj želji:
https://maltheist.bandcamp.com/album/absolution-caged-mind

Nocturnal Spawn iz Teksasa imaju demo sa dve pesme, Necrotic Usurper i to je oštar, dosta old school death/ thrash sa malo black metal melodičnosti. Svirka je šampionska, zvuk vrlo solidan a i pesme nisu loše i ljubitelji ovakve muzike ima da se lepo provedu:
https://nocturnalspawn.bandcamp.com/album/necrotic-usurper

Odlični su mi Njujorčani Glorious Depravity sa svojim drugim albumom, Death Never Sleeps, a koji, sa takvim imenom i omotom koji je nacrtao Dan Seagrave očigledno ide na prilično old school vajb. I to je lepo. Članovi benda sviraju u Woe, Gravesend, Pyrrhon, Umulamahri i još masi bendova iz savremenog andegraunda od kojih mnogi probijaju nove puteve kroz džunglu modernog metala ali Glorious Depravity su najviše bestidna proslava death metala devedesetih, poglavito energične, mošerske, rifaške varijante kakvu su svirali (i još sviraju) Cannibal Corpse. Sjajno to meni zvuči, sa vrlo malo filozofije i vrlo mnogo hedbengerskog rokanja u zdravoj produkciji i pesmama koje su napisane sa razumevanjem i poznavanjem žanra. Ne propustiti:
https://gloriousdepravity-label.bandcamp.com/album/death-never-sleeps

Spectral Obsidian je, pak, split album između Amerikanaca Sacrilegion i Kanađana Dungeon Serpent. Ameri su mi ovde odlični sa teškim, skandinavskim zvukom, old school dispozicijom ali i progresivnim idejama u svoje tri pesme poštenog death metala. Mlad bend ali kvalitetan. Dungeon Serpent spajaju sirovu old school death metal rokačinu sa dosta melodičnih elemenata koji kao da su ispali iz neke doom metal ploče dok se vozila preko kaldrme i to je isto fina kombinacija:
https://sewerrotrecords1.bandcamp.com/album/spectral-obsidian

Amino je, pak, projekat sa Floride o kome ne znamo ništa. Ali nagađamo da je ovo samo jedan čovek koji voli melodični death metal starijeg tipa pa je i sam snimio takav album. Psalms of Immortality nije ploča neke velike ambicije da muzički žanr evoluira ali je kompetentna kolekcija rifova, melodija i gruva. Pristojno na svako način:
https://aminodeath.bandcamp.com/album/psalms-of-immortality

Centinex su švedski death metal bend osnovan još 1990. godine i mada su pravili pauze u radu, i dalje su tu i sviraju razoružavajuće sladak, rokerski death metal. Ili death metalski hard rok, zavisi odakle gledate. Album With Guts And Glory, dvanaesti za bend, ima i prepoznatljivije death metalske rifove i rokanje, ali je svakako zainteresovan da bude razgovetniji i komunikativniji od prosečne švedske death metal ploče. Tome doprinosi i solidan zvuk koji ne pati od spljeskanosti i ima pravu snagu:
https://cenitnexblacklion.bandcamp.com/album/with-guts-and-glory

A onda imate Grke Cremate osnovane još 1991. godine a koji do dan-danas nisu snimili album. Ali imaju par snimaka iz devedesetih i sada EP Ready To Fight sa četiri pesme isto tako malo old school, malo rokerskog, malo i frigijskog death metala. Cremate su ORIGINALNI a to jeste jedna od retkosti u death metalu i vredi poslušati kako oni vide ovu muziku:
https://crematetheband.bandcamp.com/album/ready-to-fight
 
Gorpulent su internacionalni projekat sa članovima bendova poput Torsofuck ili Crepitation koji u slamming death metal unose malo humora i dobrog raspoloženja. Demo Total Fucking Slam ima tri pesme solidnog provoda, jednostavnih rifova, prostog gruva ali i sasvim dobronamernog humora koji ne kvari ugođaj. Okej je to:
https://gorpulentslam.bandcamp.com/album/total-fucking-slam-demo-2025

Imamo još slema. Dysentery iz Masačusetsa su napravili deceniju pauze između dva albuma, ali možda i zato Dejection Chrysalis zvuči ovako zrelo, na krtinu svedeno i očišćeno od klinačkih iživljavanja. Ovo je, prosto, težak, meljući slem gruv sve vreme, sa dobrim, dovoljno dinamičnim zvukom, lepim rifovima, dobrim pevačem. Slem često pokušava da bude najagresivnija muzika na svetu a to mu nije neophodno. Dysentery pokazuju i dokazuju da su dobar rif i dobar gruv glavno a da sve ostalo dolazi samo od sebe:
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/dejection-chrysalis

Evo nam ga i novi album Avernal. Argentinski death metalci na svom devetom albumu, Ekpyrosis, prikazuju svoje raskošno, trodecenijsko iskustvo i kombinuju old school trešerski mošeraj sa modernijim, malo i metalkoraškim i melodeath tendencijama. U praksi to znači da se meni neće baš sve na ovom albumu dopasti, ali Avernal rade POŠTENO, trude se da i agresija i sofisticiranost dobiju momente da zasijaju na albumu i vredi ovo da se propusti kroz ušne školjke:
https://avernal.bandcamp.com/album/ekpyrosis

A iz Alberte stižu The Judge The Juror, moderni, vrlo tehnički death metal bend sa malo eksperimentalnog šmeka. Kanađani na novom EP-ju, Primitive Minds, sviraju progresivno, sa čestim izletanjem preko linije ,,čistog" death metala a da opet akrobatika i kurčevitost sa kojom to rade drži sve sa prave strane zamišljene linije koja odvaja autentično od pretencioznog. Plus, ovo je VRLO zabavno:
https://thejudgethejuror.bandcamp.com/album/primitive-minds-ep

Imamo i nemački Warfield Within sa njihovim trećim albumom, Rise of Independence i meni je ovo vrlo pristojan deaththrash, sa puno ložačkih rifova i dobrim gruvom između bržih delova. Bend piše srazmerno kratke, srazmerno ekonomične ali ne i nerazrađene pesme i ko voli da čuje tvrd zvuk i besne muzičare, al da je sve disciplinovano, ovde će se lepo udati:
https://warfieldwithin.bandcamp.com/album/rise-of-independence

Poljaka ove nedelje ima u raznim žanrovima pa evo i trećeg albuma veteranskih Insidius. Bend je osnovan još 1990. godine ali se brzo rasformirao, pa kasnije ponovo počeo sa radom i albume snima tek poslednju deceniju. No, dobra strana toga je da je Vulgus Illustrata em izuzetno kvalitetna ploča u tehničkom pogledu, em pun zanimljivih ideja. Insidius imaju dosta za poljake tipične komunikativnosti i širine u zvuku, ali su i superiorno agresivni pa i brutalni kad treba, sa tim visokim nivoom tehničke ekspertize koji uostalom podrazumevate od postave u kojoj su neki svirali ili danas sviraju u Vaderu. Ali pesme su jako solidne i to je glavno:
https://insidiusblacklion.bandcamp.com/album/vulgus-illustrata






Cordiscord Elysium imaju novi EP i teško ih je svrstati u jedan žanr jer je svaka pesma u njemu drugačija. Ovo i nije ,,pravi" bend jer je izmaštan da se proslavi tridesetšesti rođendan Alicie Cordisco (između ostalog iz Transgressive) i okupio je kontributore sa različitih kontinenata a onda nastavio da se održava putem njenog Discorda. Muzika na Alicia Cordiscord Autumnal Ball je, dakle, simpatično shizofrena, sa jednom obradom Mikea Oldfielda, jednom autorskom pesmom koja je kao neki karnevalski melodeath napisan za Noć veštica a jedna je obrada Helloweenove Eagly Fly Free urađena sa jako visokim nivoom kompetencije. Sami određujete cenu za ovaj slatki komad ekstravagancije:
https://cordiscordelysium.bandcamp.com/album/alicia-cordiscord-autumnal-ball

Korpiklaani iz nekog razloga imaju novi singl na ome obrađuju staru pesmu Joea Jacksona Got the Time. Naravno, obrađuju je skoro isto onako kako su je Anthrax već obradili ali dodaju harmoniku i još neke sitne ukrase i to je, pa, slatko. Mislim, to je odlična pesma ovako ili onako pa je uvek simpatično je čuti iako mislim da ovaj stil pevanja manje odgovara temi. Enivej, imate verziju na Engleskom i na Finskom pa uživajte:
https://korpiklaani.bandcamp.com/album/got-the-time

Šta se zaboga dešava sa bubnjevima na novom EP-ju benda Ice Howl iz Indijane? The Ledger of Timeless Watchers Pt. 1 je energična, robusna ploča modernog heavy metala sa borbenim rifovima i odličnim ženskim vokalom ali bubnjevi su toliko tačkasti i nedinamični da mi to aktivno smeta u slušanju, kao da je bend kod kuće na brzinu snimio programirani bubanj da se nasnime ostali instrumenti a onda im nestalo para da bubnjar snimi pravi ritam u studiju. Enivej, možda vama to neće smetati a muzika je stvarno dobra, sa pesmama koje su epske ali mošerske, i tim moćnim, prodornim vokalima sjajne Zebah Latifi.
https://icehowl.bandcamp.com/album/the-ledger-of-timeless-watchers-pt-1

Meksikanci 400 nisu sad nešto previše po mom ukusu, njihov heavy/ power metal je JAKO pompezan, ali, opet, novi EP, Nahui Mitl im je dobar i ako VOLITE pompezan, melodičan, heavy i power metal sa dualnim, muško-ženskim vokalima, puno latinske vatre i dosta solidnom produkcijom, ovome vredi posvetiti malo vremena:
https://400mxmusic.bandcamp.com/album/nahui-mitl

Ljubitelji radio friendly heavy metala i hard rocka imaju novi Hell In The Club. Italijansko-švedska postava je novi album naslovila Joker in the Pack, to ponovo izdaje Frontiers i sve je kako i zamišljate da jeste, sa profi produkcijom, himničnim refrenima, velikim, bučnim zidom zvuka i simpatičnom linijom glam roka koja se provlači kroz harmonije.
https://youtu.be/zDaIBTJRDAM

Za baš old school ekipu imamo novi Alcatrazz. Prior Convictions je tek sedmi album u više od četrdeset godina postojanja ovog benda u raznim verzijama, ali donosi muziku sa propisnom '80s grandioznošću i cheesy kvalitetom koji očekujete. Doogie White je izleteo iz benda nakon prethodnog – solidnog – albuma iz 2023. godine pa ovde peva Giles Lavery iz Dragonsclaw i obavlja odličan posao. Pesme su bombastične i Gary i Jimmy pametno daju puno prostora gitaristi Joeu Stumpu da ih ukrasi svojim shred trikovima, ali u osnovi je uvek dobar hard rock/ heavy metal u klasičnom modusu i nema mnogo gubljenja u širini vizije. Jet to Jet je legitiman old school hit.
https://www.youtube.com/watch?v=si3rvFcVQfk&list=OLAK5uy_lGiwqoq5s1twms40Rs64tB-24ZKYkX5Nw

Ingen Nåde su dva Norvežanina koja sviraju pankerski heavy metal. Nekada je takva formulacija morala zvučati oksimoronski ali danas ona ima smisla i trebalo bi da je i dovoljno informativna. Jer, debi album ovog dvojca, nakon dva EP-ja ima epske, blago zanarodnjačene teme i melodije ali spakovane u jednostavan, neposredan format pesama koje se ne lože da su nekakve simfonije i opere. Ne, ovo je bliže garažnom roku ali je melodično i jako simpatično. A cena je koliko date:
https://ingennade.bandcamp.com/album/st-lg-ter

Iron Brigade iz Klivlenda snimili su debi album, Ill Fated Voyage i to je meni jako simpatičan, epski power metal sa propisnom NWOBHM osnovom. Mislim, ovde ima dosta Maidena, ali ima i gajdi, a produkcija je suvlja i meni prijatnija nego što je za moderni power metal standard. Svakako, bend ima izvesne neupeglasnosti u zvuku, ali ima i iskrenu energiju i ne stidi se old school cheesea i to se valja ceniti:
https://ironbrigadeofficial.bandcamp.com/album/ill-fated-voyage






Britansko-novozelandski duo Qrixkuor ima svoj drugi album, Womb of the World i ovo su sve dugačke pesme sa puno mračne dubine i simfonijskih aranžmana. Nisam neki veliki obožavalac simfonijskog death metala, ali Qrixkuor orkestracije mešaju sa muzikom koja ima dementnu grubost, psihotičku raznovrsnost i meni se ovo zapravo mnogo dopada. Nije, naravno, za ljude koji samo traže lepe četiri pesme da hedbenguju uz njih (mada ima DOSTA moš-frendli delova) ali jeste za ljude koji death metal smatraju legitimnim umetničkim izrazom i koje će prisustvo škripuće violine uz nisko naštimovane gitare i blastbitove, te teatralne halucinantne vokale samo da još jače napumpa:
https://qrixkuordeath.bandcamp.com/album/the-womb-of-the-world

Drago mi je što ti se svidela nova Doro.
Evo još jednog rivjua: https://knjigovanje.weebly.com/muzika/omnium-gatherum-2025-may-the-bridges-we-burn-light-the-way