ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

To da ove nedelje niko nije umro od gladi je makar NEKAKVA pobeda. Idemo lagano dalje.






Lamp of Murmuur ima novi, četvrti album i ovaj jednočlani projekat iz Los Anđelesa je sada prilično big dil. The Dreaming Prince in Ecstasy je kvalitetno, profesionalno producirana ploča intrigantnih atmosfera ali i žestoke svirke, taman onoliko moderna da se o njoj priča među ,,mejnstrim" blek metal omladinom ali taman dovoljno hermetična i ekstremna da zvuči tr00. Projekat je definitivno ušao u zrelu fazu i meni je muzika uzbudljiva i prilično zabavna:
https://lampofmurmuur.bandcamp.com/album/the-dreaming-prince-in-ecstasy

I Veilburner imaju novi album, osmi za jedanaest godina i sada je ovaj pensilvanijski black metal duo takođe prilično big dil, sudeći po reakcijama publike. Longing for Triumph, Reeking of Tragedy je ploča koja avangardni black-death stil ovog benda vozi dalje bez kompromisa, distancirajući se od klasične rok forme kompozicije i pronalazeći mnogo zanimljivih rešenja i maštovitih ideja u procesu. Zvuk je profi, vrlo promišljen, da se čuju detalji a psihodeličnost materijala je i pored toga na visokom nivou. Vrlo lepo je videti da bendovi koji ne prave kompromise vremenom postižu ozbiljnu prepoznatljivost makar u jednoj relativno andergraund zajednici kao što je blek metal scena:
https://veilburnerband.bandcamp.com/album/longing-for-triumph-reeking-of-tragedy

Olde Bard iz Masačusetsa svoj blek metal zaogrću u malo heavy metala tako da im treći EP, Sons of the Swamp i pored sve sirovosti i oštrine, zvuči zapravo prilično simpatično i za publiku koja možda ne bi slušala ,,čist" blek metal. OK, glas je demonski a proleti tu i neki blastbit, ali Olde Bard udaraju poštenim rifovima i imaju propisan mošerski gruv na više mesta. Odobravamo:
https://grimestone.bandcamp.com/album/olde-bard-sons-of-the-swamp

Britanski black metal me često ostavlja hladnim ali Škotlanđani Melyxylem su mi simpatični na svom debi izdanju, EP-ju Endophrenesis koji se sa šest podugačkih pesama skoro pa kvalifikuje za to da ga zovemo albumom. Ovo je black-death metal mračne dispozicije, sa solidno tehničkom svirkom ali pre svega pesmama koje imaju zanimljive teme i njihovu razradu. Ima tu atmosfere, ali ona je htonska, skurilna i treba da vas uplaši. I da u tom strahu nađete katarzu. Fina ploča:
https://melyxylem.bandcamp.com/album/endophrenesis

Burning Grave iz Los Anđelesa svoju muziku precizno opisuju kao ,,Cosmic, After Death Black Metal" a u praksi njihov debi album, Into The Cosmic Void trese prijatan, sirov, dosta jednostavan ali duševan black thrash. Ovo je baš onako pankerski kako ja volim, ali ipak i odsvirano i producirano sa profesionalnim nivoom koji se ne može poreći. Pitka, zabavna ploča:
https://burninggraveofficial.bandcamp.com/album/into-the-cosmic-void

Japanski Necrohymn je nominalno blek metal projekat, ali muzika koju pravi Dominus Nocturnus je negde između black i thrash metala i hardcore punka. EP  Orgy 666 je pritom opsednut satanskim seksom tako da je ovo jedna simpatična mućkalica mošerskog metala, muških i ženskih vokala (gostujući umetnici sa ,,imenima" Shuten-Douji – a što je jedan od viđenijih demona u japanskom folkloru – i Dawn Slaughter) i perverznog seksa. No, sve to zvuči dostatno nevino, solidno producirano i zabavno kako i dolikuje izdanju na kome su pesme poput For Satan, Her Golden Love ili, dakako, Black Metal Sex! Sex! Sex! Odobrava se:
https://necrohymn.bandcamp.com/album/orgy-666

Devouring Famine je već imao jedan album ove godine i neka kraća izdanja, pa ćete mi oprostiti što kažem da je novi album, A Man Whispering with the Dead, tehnički više nego korektan za  standarde jednočlanih blek metal projekata, ali da bi ovom momku iz Kalifornije godilo da malo odmori, uvede malo jaču kreativnu kontrolu, napiše pesme sa više inspiracije. Da se razumemo, ovo je savršeno slušljiva ploča, samo deluje kao recikliran materijal sa poslednjih par izdanja ovog projekta i ja bih pre da čoveka po imenu A čujem kako svoju muziku gura na naredni nivo. Ali, eto, nije ovo loše:
https://devouringfamine.bandcamp.com/album/a-man-whispering-with-the-dead

Withering Soul iz Čikaga su verovatno i premelodični za mene ali njihov četvrt album, Passage of the Arcane, ipak nudi bogatu rudnu žilu propisnog metala za konzumaciju i to ne mogu da ignorišem. Njihov blek metal (sa dosta melodičnog death metala ubačenog u kazan da zamiriše) je tehnički impresivan, odsviran herojski i prepun dobrih rifova. Takođe, pesme su napisane pametno, sa lepo urađenom dinamikom i narativima i iako ne mogu da kažem da mi ovaj album menja život ili tako nešto, on nudi dobru zabavu:
https://witheringsoul.bandcamp.com/album/passage-of-the-arcane

Norvežani  Heimland imaju sasvim prijatan drugi album, Der Torv Moeter Hav, pun old school svirke i new school senzibiliteta. Hoću da kažem, ovo je i melodično i naturistički orijentisano, ali su svirka i produkcija dosta sirovi, bez modernih peglanja i rasplinjavanja u miksu, i čujete da se ljudi znoje dok ovo sviraju. A to se ceni:
https://edgedcircleproductions.bandcamp.com/album/der-torv-moeter-hav 

Moram da priznam da Šveđani Änterbila imaju odličan drugi album, Avart. Ovo je blek metal izmešan sa folkom ali prelepo sirov, sa žustrom, strastvenom svirkom i prilično prirodnim zvukom. Uz lepe, hrapave gitare, promukle vokale i uzvitlane bubnjeve se onda veoma lepo uklope violine, ženski melodični napevi, gajde. Änterbila i odvažno i efektno kombinuju dve vrste muzike u celinu koja je funkcionalna i mada podsećaju na neke eksperimente sa sličnim intencijama iz devedesetih, imaju svoj zvuk i on je DOBAR:
https://anterbila.bandcamp.com/album/avart
https://www.youtube.com/watch?v=tWz7OGx8KAU&list=OLAK5uy_kevTt3p24oRmEQpRkRe3PukIcD6PJABUc

Ukrajinski 1914 su jedna od institucija modernog blek metala i bez obzira na opsesiju pričama sa nemačke strane u Prvom svetskom ratu – čime se bave svi dosadašnji albumi – uspevaju da ubede ceo svet da nemaju veze sa nacizmom ili ikakvim totalitarnim ideologijama i da samo istražuju različita iskustva iz ,,velike klanice" od pre sto i kusur godina. Pomaže, naravno što im je muzika konzistentno IZVRSNA. Novi album, Viribus Unitis nudi još deset pesama moćnog, uraganskog blek metala koji uspeva da spoji epsku veličanstvenost sa ultraagresivnošću ali i mnogo melanholije. Plus, ovaj album je JOŠ naglašenije urađen kao ,,period piece" sa umešno kombinovanim semplovima muzike iz onog vremena sa savremenim krljačkim metalom. Veliki bend, odlična ploča:
https://x1914x.bandcamp.com/album/viribus-unitis






Cheap Moonshine imaju i takvo ime a i zvuče prilično južnjački, u smislu ,,southern fried" komponente njihovog heavy rocka i stoner metala, pa vam ne bi bilo zamereno da pomislite da su negde sa juga SAD, no bend je zapravo iz Novog Sada. I odlično zvuči. EP In the Eye of Abyss ima četiri pesme bluziranog, prilično heavy gruva, dobar, energičan ali topao zvuk i popriličnu količinu karaktera u muzici benda. Vrlo lepo je naleteti na nešto ovako maštovito i zanatski solidno:
https://cheapmoonshine.bandcamp.com/album/in-the-eye-of-abyss

Astralplane su tri brata iz Osla koja sviraju psihodelični/ stoner rock i to im dosta dobro ide. Album Out of the Void, drugi za ovaj trio, je prijatno melodičan, neužurbano metodičan a nekako i dalje spontan i nadasve relaksiran. Ovo nije muzika koja fetišizuje težinu ali je ima, a dužina pesama je takva da omogućava odlaske u neispitana polja uma. Fino!
https://astralplanes.bandcamp.com/album/out-of-the-void

BeachMaster su zanimljiv bend iz Nevade koji meša doom metal i post metal za prilično ugodnu i osobenu mešavinu sporih ritmova, teških rifova i melanholičnih atmosfera. Posle dva demo snimka dobili smo debi album, The Weight of a New Planet... i bend zvuči odlično, sa jednom robusnom, spontanom energijom i podugačkim pesmama. Ume ovo da bude i mučno i iznurujuće ali to je sve deo plana i BeachMaster će vas uvek voditi ka nekoj katarzi:
https://beachmaster42.bandcamp.com/album/the-weight-of-a-new-planet

Tempestuous Fall je svoj drugi album snimio trinaest godina nakon prvog i ovaj australijski jednočlani funeral doom projekat se vraća dosta trijumfalno. The Descent of Mortals Past je, naravno spora, majestična ploča tužnih, kontemplativnih pesama u kojima violine i klavir sviraju naporedo sa gitarama, producirana dosta tanko i jeftino, ali ambiciozna po viziji i na kraju prilično uspešna po efektima. Ovo je pre svega studiozno napisan materijal koji elemente romantizma i klasične muzike stručno kombinuje sa metalom, a filozofski se oslanja na antičke mitove. Pretenciozno? Svakako, ali SJAJNO je:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/the-descent-of-mortals-past 

Za superiorno tešku i mučnu a opet zarazno dobru muziku tu su Barren Heir iz Čikaga i njihov treći album, Far From. Ovo je sludge metal koji zna da bude glasan ali ne preglasan, koji je odlično miksovan i savršeno odsviran sa puno tenzije i eksplozivnosti u muzici koja je teška i suštinski spora. Barren Heir se izvrsno poigravaju sa promenljivim tempom i metrikama i koriste harmonije znalački, na momente me podsećajući na Godflesh iz više od jednog razloga. A to je baš VELIKI kompliment:
https://barrenheir.bandcamp.com/album/far-from

Recimo da i kopenhagenški Vidnet idu u ovu sekciju iako bend misli da svira deathgrind. No, album Attentat ima samo osam pesama, koje jesu kratke ali nisu MIKRO i pre svega forsira teški, mučni gruv. Dakle, ovo je sludge metal? Pa jeste, nekakav prelazni oblik između sludge metala i hardcore/ grindcore formata a koji bi trebalo da se dopadne poklonicima i jedne i druge i treće muzike. Zvuk je heavy i mračan, rifovi su opasni, vokali kao iz košmara, dakle, sve je sjajno:
https://vidnet.bandcamp.com/album/attentat

Teksašani The Grasshopper Lies Heavy su posle dosta izdanja koje imaju u katalogu za poslednjih deceniju i po – uključujući četiri albuma – izdali svoj peti album naslovljen samo Heavy. Mislim, da bi svima bilo jasno, jelte, pošto ime benda aludira na Philipa Dicka, ali bend voli da svira HEAVY. Ovo je pritom vrlo solidno napisan album gde se osnova teškog, masivnog sludge metala kombinuje sa maštovitim, možda i alternativnim pristupom pisanju pesama i svirci i The Grasshopper Lies Heavy su bend koji ovaj podžanr plemenito osvežava i čini i dalje interesantnim:
https://thegrasshopperliesheavy.bandcamp.com/album/heavy-2

Prošle nedelje smo imali Sofstun a ove novi album Yawning Man – rimska etiketa Heavy Psych Sounds Records nam je veoma ulepšala ovu jesen. Novi Yawning Man je teži i više ,,metal" (ili makar hard rok) nego što smo navikli ali njihov trejdmark zuk je i dalje tu, Pavement Ends je superiorno sanjiva, halucinantna ploča sporih džemova koji imaju epsku, kinematsku širinu i autentičnu emotivnu dubinu. Prefinjena pustinjska psihodelija za dugačka zimska uživanja:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/yawning-man-pavement-ends

Idemo dalje sa Astral Magic. Novi album kultnog finskog jednočlanog psihodeličnog rok projekta koji izdaje po nekoliko albuma godišnje se zove The Ultra Chosen Ones i zapravo je rekonstrukcija osam pesama sa debi albuma projekta, The Chosen Ones iz 2019. godine. Santtu Laakso se ovde lepo izigrao sa svojim starim materijalom, imao i gomilu gostiju i muzika je, dakako, optimistični, psihodelični space-rock sa MNOGO sintisajzera, a album ima i na vinilu pa vi sad vidite:
https://astralmagic.bandcamp.com/album/the-ultra-chosen-ones

Ahhhh, poljsko-japanski AcidSitter su THE REAL DEAL. Iako i imenom i zvukom forsiraju klasičnu psihodeliju iz poznih šezdesetih i ranih sedamdesetih godina prošlog veka, AcidSitter na albumu pored te vrlo ubedljive esid rok dimenzije imaju i nešto prog-rock elemenata i to se jako lepo kombinuje. Bend ima autentičnu old school rokersku energiju i gruv, produkcija je vrlo promišljena da smisleno koristi ideje i pristupe stare pola veka a da zvuči sveže i vibrantno a pesme se protežu celim putem od eteričnije psihodelije sa ženskim vokalima do praktično acid-punk rokačine. Izvanredan album:
https://acidsitter.bandcamp.com/album/escape-from-egoland

Telavivski Love Your Witch su od 2019. godine naređali već pet albuma ali im kvalitet ne opada. Najnoviji, Radio Fantasia je i dalje izuzetno zabavna stoner-thrash ploča sa maštovitim pesmama, zdravim, jakim zvukom, puno odličnih rifčina, dobrim vokalima. Ima bendova koji sve rade dobro i korektno ali nemaju neki poseban karakter, ali Love Your Witch  NISU jedan od njih i evo i ovaj peti album demonstrira da se radi o osobenoj i vrednoj pojavi na međunarodnoj stonerrokerskoj sceni. Izrael i dalje kritikujemo za genocid i zločine protiv čovečnosti, ali ovi ljudi zaslužuju svaku pažnju:
https://loveyourwitch.bandcamp.com/album/radio-fantasia

Ozbiljno smo dobro prošli ove nedelje u mnogo žanrova a možda i najbolje u doom metalu. Jer, znate, funeral doom često zvuči ili kao karikatura doom metala ili je napravljen tako šematski da su mogli da ga sklapaju i algoritmi a ne ljudi. Zato je uvek praznik kada stigne novi Bell Witch a ove nedelje dvojac iz Sijetla ima svoju drugu saradnju sa portlandskim muzičarem Ericom Moggridgeom koji sebe naziva Aerial Ruin. Stygian Bough: Volume II je praktično direktan nastavak onog gde su ove dve firme stale 2020. godine i veličanstven paket sa četiri neizdrživo tužne a božanstveno dostojanstvene pesme. Bell Witch uspevaju, već deceniju i po da im muzika ne zvuči karikirano a emocija namešteno i da sviraju teško, sporo a zrelo. Sa ovom kolaboracijom oni još više sazrevaju pred našim očima i ne mogu da je preporučim dovoljno glasno. Velelepno:
https://bellwitch.bandcamp.com/album/stygian-bough-volume-ii






Odlični su mi Finci Executioner's Blade na svom prvom demo snimku, First Execution. Ovo su dva čoveka sa dosta iskustva u raznim speed i black metal postavama, pa i Executioner's Blade radi u black-speed ključu i radi odlično. Pesme su napisane stručno, sa perfektnim odnosom garažne sirovosti i heavy metal melodičnosti, zvuk je solidan a svirka šampionska. Bend za koji će se i te kako tek čuti:
https://executionersblade.bandcamp.com/album/first-execution

Italijani Enemynside su osnovani krajem devedesetih pa im se može oprostiti malo krindži ime. Enivej, ovaj thrash metal bend ima tri albuma iza sebe a sada i vrlo solidan EP sa četiri pesme naslovljen In the Shadows of Unrest. Ovo uzima tradicionalnu thrash metal osnovu ali voli i melodiju i progresivne ideje u aranžiranju pa me je pomalo podsetilo na, recimo Testament u nekim momentima i to je pozitivno. Zvuk je prebudžen za moj ukus, ali bend svira vrlo dobro i piše kvalitetne, maštovite pesme te zaslužuje svaku pažnju:
https://enemynside.bandcamp.com/album/in-the-shadows-of-unrest

A Šveđani Mezzrow imaju solidnih četrdeset godina postojanja pod pojasom, mada su skoro cele devedesete prespavali a i u ovom veku su snimili samo jedan album. Do sada! Embrace the Awakening im je drugi album u ovom stoleću i treći generalno i solidan je. Ako na stranu stavim baš baš prebudžen, preglasan mastering, ovo je solidno zreo thrash metal sa dosta modernih ideja ali generalno pošten, znojav, socijalno angažovan, nabijen brijućim rifovima, brzog tempa, razbijački a ipak raznovrsno napravljen:
https://mezzrowband.bandcamp.com/album/embrace-the-awakening
 
Делюга iz Murmanska su svoj album nazvali  Эпоха раннего металла i to bi moglo da vas navede na pogrešne zaključke, pošto bend zapravo svira veganski, strejterski hardcore. Ali opet, ovo je maštovita i raznovrsna muzika u kojoj metal – thrash, pa i black metal – ima važnu ulogu. Bend svakako kreće od pankerske osnove, ali su pesme simpatično razrađene i pune dobrih ideja, odsvirane kvalitetno i producirane vrlo dobro. Svakako najveći kvalitet koji Делюга imaju je što im isporuka ove kvalitetne muzike zvuči iskreno, emotivno, neposredno a ne studijski sterilno i upeglano. Odlični su a album plaćate koliko želite:
https://delugaband.bandcamp.com/album/-

Collapse Theory su, pak, tri mladića iz Firence sa debi albumom  Edict Of Refusal a koji je trešerski, gruverski hardkor. Muzika ne zvuči suviše moderno ovde i utisak je da bend veoma voli ono kako se metal razvijao devedesetih godina prošlog veka, ali rifovi su dobri, produkcija solidna i čuje se jedna ozbiljna strast u svemu što momci rade. To je okej:
https://collapsetheory.bandcamp.com/album/edict-of-refusal

Putrid su inače peruanski black-thrash i death metal bend ali na EP-ju  We´ve Always Despised You sviraju pank obrade i UBIJAJU. Ovde imamo dve pesme peruanskih crustpunkera dios hastío, a onda po jednu od Minor Threat i Misfits. Sve naravno ubija iz sve snage i odlično je. Ne propustiti:
https://totalitarianhate.bandcamp.com/album/we-ve-always-despised-you

Conceit iz Kvebeka sviraju D-beat hardcore ali to je ona malo melodičnija, malo emotivnija verzija koju ne biste poistovetili sa crustcoreom i koja ima dosta srodnosti i sa metalcore muzikom. Ako smo klasifikaciju uradili, da kažemo i da su Conceit izdali minialbum Vindicated by Ruin i da je ovo vrlo dobro, svirački, konceptualno i zvučno, sa šest ekspresivnih, glasnih ali spretno urađenih pesama. Moćno to zvuči:
https://conceitqc.bandcamp.com/album/vindicated-by-ruin

A Warbitch iz Glazgova su metalizirani ali primereno sirovi d-beat hardcore sa prilično old school zvukom i etitjudom. Njihov EP Savage opressor ima četiri pesme rokanja na tragu kultnih Sacrilege i ovo je vrlo organska svirka u vrlo pristojnoj i jednostavno produkciji da ispuni sve vaše trešerske i pankerske potrebe:
https://warbitch.bandcamp.com/album/savage-opressor-ep

Bull Nakano su hardkorpank kvintet iz Beča u kome žene brojčano nadmašuju muškarce i to je prelepo. Demo snimak Demo Tape zvuči izvrsno, sa jako faziranim, bolesnim gitarama, jednostavnim, zapaljivim rifovima i eksplozivnim vokalima. Šest pesama rasturanja a plaćate koliko želite!
https://bullnakano.bandcamp.com/album/demo-tape

Kolumbijski Raw Brigade su od početka svog rada imali pesme i na Španskom i na Engleskom pa su sada svoj novi album, 100%, snimili u dve verzije, sa svim pesmama na Španskom i svim pesmama na Engleskom. Dovitljiv trik, ali ne bi mnogo vredeo da ovo nije odličan ulični hardkorpank, onako napaljen, jednostavan a efektan, sa odličnom studijskom produkcijom i kratkim, moćnim pesmama. Uživaćete a možda naučite i malo jezika:
https://flatspotrecords.bandcamp.com/album/fsr87-100-spanish
https://flatspotrecords.bandcamp.com/album/fsr87-100-english

Iz San Dijega dolaze Negative Blast, bend osnovan tokom pandemijskih zaključavanja a čiji album Destroy Myself for Fun nudi razoran pank rok. Produkcijski ovo više podseća na hardcore sa dosta teškim, napucanim zvukom, ali ovo su ipak rokerske pesme u kojima se bluz osnova još uvek čuje. Ritam sekcija je ubitačna, gitare su opake a vokali najjači tako da sa Negative Blast nema promašaja:
https://negativeblast.bandcamp.com/album/destroy-myself-for-fun

People I Hate su iz Južnog Londona i solidno krljaju na svom demo snimku koji se zove isto kao i bend. Ovo je ,,false grind mosh mafia music" po rečima samog benda, ali, dakle, uglavnom false grind sa pesmama koje imaju sirov, demo zvuk ali i trajanja od preko dva minuta i napisane su da se sa vama konfrontiraju i izazovu vas na fajt pre nego što vam pruže katarzu. Bend zvuči dosta dobro i sa propisnom produkcijom bi bili vrlo prijemčivi širem krugu slušalaca. Ovo se plaća koliko kupac sam odredi:
https://peopleihate.bandcamp.com/album/people-i-hate-demo-hp003

Singapurski Chugga Ritual je jednočlani grindcore/ thrash projekat rađen od strane jednog čoveka po imenu Burhan Skullbanger a koji je lokalni metal lik, sa između ostalog radio emisijom gde se bavi ovom muzikom. Novi EP, Kalau Tak Cerewet je urađen na Mekbuku u spavaćoj sobi i nema sad nekakav skup zvuk ili raskošnu produkciju ali grindcoreu to i ne treba. Burhan svira pošteno, i mada nema neke specijalno sveže ideje, njegova muzika je iskrena i prijemčiva. Gruv i gnev a sve po ceni koju sami određujete:
https://chuggaritual.bandcamp.com/album/kalau-tak-cerewet

Odličan je i novi EP kanadskih False Body. Quietly, It's Gone ima, nažalost, samo dve pesme ali bend pokazuje kako uspešno evoluira svoj grindcore/ hardcore zvuk pa je prva pesma klasičan kratež a druga je duža, kompleksnija, sa više ideja i raspoloženja. Naravno i dalje pričamo o ekonomičnom pakovanju od 133 sekunde a zvuk i svirka su izvrsni i False Body se, mislim, jako kvalifikuju da nam spreme drugi album. Sa ovakvom svirkom i ovko razaračkim (ženskim) vokalom, bend treba da se sluša i poštuje na svim meridijanima:
https://falsebody.bandcamp.com/album/quietly-its-gone

Nisam očekivao novi album Nuclear Dudes ovako brzo – prošli je izašao u Septembru – ali dobro, kad vas muza pozove da svirate, vi svirate. Jon Weisnewski je za ovaj album, Skeletal Blasphemy, regrutovao bubnjara Coadyja Willisa, pretpostavljam sam pevao i muzika je manje grindcore i manje ,,cyber" od septembarskog izdanja, ali je dobra, sa ,,naučnofantastičnim" metalom koji i dalje zvuči prilično ekstremno ali je i prijemčiv, sa dosta odlično odmerene melodije i kvalitetnog gruva. Čovek ima mnogo talenta i možda mu ovo postane i profesija:
https://nucleardudes.bandcamp.com/album/skeletal-blasphemy

Sjajni finski deathgrinderi Cadaveric Incubator imaju novi split EP sa njemačkim Depression nazvan – nadahnuto – Blood Fire Deathgrind. Primereno, Cadaveric Incubator ovde pored jedne autorske pesme (koja je odličan deaththrash/ deathgrind starije škole) imaju i obradu Bathoryjeve Reaper i to je MOMAČKO zakivanje. Zvuk dobar, ljudi raspoloženi, sve kako treba. Depression imaju tri pesme od  kojih su dve lep, old school deathgrind niskog štima i zvuka koji podseća na Dead Infection ili Regurgitate. Treća je obrada Bathoryjeve Rite of Darkness, dosta pojednostavljena ali šarmantna. Ima i vinil koji je izdao Iron Corpse pa ovo ne propuštajte ako ste grinder i grinderskoga roda:
https://cadavericincubator.bandcamp.com/album/blood-fire-deathgrind
https://depression1.bandcamp.com/album/blood-fire-deathgrind

Dobro ga kolju Teksašani Trauma na svom istoimenom EP-ju. Ovo je pet pesama vrlo masivnog ,,chainsaw" zvuka i energične, disciplinovane a divljačke crustgrind svirke. Sve je kratko, ekonomično i moćno i još se daunloud naplaćuje po vašoj želji. A ima i kaseta!
https://ihearttrauma.bandcamp.com/album/trauma
https://dirtbagdistro.bandcamp.com/album/trauma

Britanski Chairmaker je jedan čovek, Neil Erskine iz Suffering Rites a koji sa ovim svojim solo grindcore projektom ima debi  album, Leviathan Carcass. I ovo je UBIJANJE. Pričamo o vrlo teškom zvuku, o deathgrind agresiji napucanoj do maksimuma pa je ovo kao da slušate neki brutalni death metal bend što žuri da pesme od četiri minuta odsvira za minut. Zvuk je jako iskomprimovan i to ume da zamori uho ali su pesme odlične a svirka PRAVOVERNA i ovo od mene dobija jake preporuke:
https://chairmakerblast.bandcamp.com/album/leviathan-carcass

Lethwei je burmanska borilačka veština nalik na tajlandski muj tai, ali još brutlanija. Lethwei Vol. 1 je, pak debi album projekta Lethwei a koji je tematski usredsređen na taj burmanski boks, dok muzički proizvodi brutalan grindcore. Ovde peva Matthias Joyce iz kultnih Formless Master i Defigurement, a muziku je radio Jared Moran iz MILION bendova među kojima Acausal Intrusion, Hierarchies, Ishimura... Kao što nagađate, a pogotovo jer ovo izlazi za HPGD, muzika je agresivna i neumoljiva, pesme su kratke, disonantne i teške i sve ima jednu bolesnu ali inspirativnu energiju:
https://hpgd.bandcamp.com/album/lethwei-vol-1

Francuzi Crawling Flesh kažu da sviraju ,,ekstremni progresivni metal" sa uzorima od Dissection do Johna Coltranea. To je poširok spektar, ali slušajući njihov drugi album, Democracy at Work, u praksi je to uglavnom death metal i deathgrind sa malo širim shvatanjima žanra. Svakako se radi o žestokoj, disciplinovano (mada jeftino) produciranoj muzici a pesme su kratke, ekonomične i zapravo ne onoliko komplikovane koliko biste očekivali od benda koji se kiti progresivnom titulom. Ali zabavno je i lepo se sluša:
https://crawlingflesh.bandcamp.com/album/democracy-at-work

VoidSpore iz Konektikata sviraju prijemčiv brutalni tech death metal. Njihov prvi EP, Prophetic Ocular Syntax je prepun komplikovanih metrika i intrigantnih promena tempa, dakle MNOGO se tu brlja po žicama, harmonski preleće sa jedne na drugu stranu borilišta itd. i ovo je pre svega muzika za utreniranog slušaoca koji će umeti u nečemu što na momente zvuči skoro nasumično, da prepozna rezon i smer u kome se kompozicije kreću. A i jedno i drugo postoji i VoidSpore svakako vredi da se čuju ako volite kompleksni, zahtevni death metal. Produkcija je vrlo pristojna, takođe, sa programiranim bubnjem koji zvuči iznenađujuće okej i mada je ovo za sada pre svega sajd-projekat članova progresivnog benda Xenosis, mogu da vidim dovođenje bubnjara u postavu i tranformaciju i u živi bend u dogledno vreme jer je ovo ODLIČNO:
https://voidspore.bandcamp.com/album/prophetic-ocular-syntax

Zanimljivi su Darkest Before iz Merilenda čiji EP What Lies Beyond Light  meša tehnički death metal sa malo deathcorea na meni vrlo prijemčiv način. Naime, ovo je brzo, žestoko, energično – i ovde imamo programiran bubanj i to se malo više čuje ali u redu je – ali onda ima i malo upadanja u deathcore melodičnost i ekstrovertnost i to fino osvežava ponudu. Pet pesama, puno blastbit mitraljiranja u naletu ali i dobrih rifova i promišljenog aranžiranja, vrlo lepo:
https://darkestbefore.bandcamp.com/album/what-lies-beyond-light

Primal Scourge su dva tipa iz Noksvila u Tensesiju sa debi albumom teškog, brutalnog death metala. End of Eden stiže nakon nekoliko kraćih izdanja i predstavlja bend sa već vrlo formiranim zvukom gde se forsiraju veliki, tečni rifovi i težak gruv između disciplinovanih blastbitova. Primal Scourge su mi time kao nekakav Nile bez bliskoistočnih harmonija, možda malo manje komplikovan i okrenutiji gruvu i album mi se prilično dopada:
https://primalscourge.bandcamp.com/album/end-of-eden

Nemci Rotten Sculpture su napravili pauzu od deset godina nakon debi albuma. Sada je bend samo Lukas Glaser koji je ionako bio autor sve muzike i svirao sve instrumente i na prvom albumu. Ovde on hendluje i vokale a ima i gomilu gostiju i minialbum  Slaughterlord ima solidan, nabijen zvuk i agresivan nastup. Mošerski death metal i melodeath su ovde u ravnoteži sa agresivnim deathgrind krljanjem pa pričamo o visokoenergetskom, rifaškom, prijatnom materijalu:
https://rottensculpture.bandcamp.com/album/slaughterlord

Kad se debi EP benda zove Contemplation Scriptures & the Swallowing Void onda znate da se ovde misli ozbiljno i da imamo posla sa dubokim death metalom koji nije zainteresovan za slavu, svetla pozornice velikih festivala i tapšanje po plećima. No, prvenac meksičkih Primordial Rites nije toliko  hermetičan kako to već zna da bude u death metal podzemlju i ovde se kombinuje kavernozna i kanalizaciona estetika sa malo progresivnih pristupa za jednu šarmantnu i kvalitetnu smešu. Ovo je izdao Nameless Grave pa je tim dvostruko veći sevap podržati. A ljudi POŠTENO riljaju:
https://primordialrites.bandcamp.com/album/contemplation-scriptures-the-swallowing-void

Auditory Anguish iz Kalifornije su negde između mošerskog death metala i mošerskog hardkora i njihov prvi EP AFA (a što ja biram da čitam kao Anti Fascist Action) ima moćan, težak zvuk i kratke ali agresivne pesme srednjeg tempa i OZBILJNOG hedbeng materijala. Ovo je pomalo kao PeelingFlesh minus hip-hop semplovi i to mislim apsolutno pozitivnom smislu. Auditory Anguish zvuče i besno i dobro u isto vreme i meni se ovo jako dopalo:
https://auditoryanguish.bandcamp.com/album/afa

Earth Eater su slamming deathcore ekipa sa ,,severozapada". Pretpostavljam severozapada SAD; enivej ovo su dva čoveka, sa gomilom gostiju na albumu Bleeding Hypocrisy i radi se o ekipi sa ipak dosta iskustva. Mislim, muzika zvuči dosta zrelo, svirački i produkcijski je album i više nego pristojan a ni pesme nisu rđave, sa dovoljno propisnog brutal death metala u svemu da ja budem srećan:
https://eartheaterofficial.bandcamp.com/album/bleeding-hypocrisy

Thalidomide su osnovani još 1992. godine ali su debi album snimili tek 2003, a onda pravili pauze i evo ih ponovo, sa drugim albumom, Le retour à la barbarie i ovo je SJAJNO. Ovi Francuzi sviraju progresivni death metal po uzoru na, naravno, Death i Atheist ali u poznati format ubacuju dosta originalnih ideja i mašte. Pored pevanja na Francuskom i operskih vokala, ovaj album nudi još puno lepota, solidno je produciran i generalno jako, JAKO dobar:
https://thalidomidemetal.bandcamp.com/album/le-retour-la-barbarie

Odlično zvuče Poljaci Moral Implant na svom debi EP-ju, Delusion. Njihov izdavač, ugledni Caligari Records ističe da bend želi da ima zaista mračan, neproziran zvuk i negostoljubivu atmosferu i to je bez ikakve sumnje postignuto u ovih šest komada prilično agresivnog black-death nabijanja. Zvuk je pećinski, teksture su abrazivne, pevanje je životinjsko, ali sve to zvuči više kao ritual koji izvode neki jako sumnjivi ljudi nego kao glasna rokenrol ploča. Tajna je u pesmama koje su napisane vrlo dobro, ali i u karakteru koji bend ima. Sjajno sve na gomili:
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/delusion

Putrevore je dvodecenijski projekat dvojice death metal veterana. Sa švedske strane je tu Rogga Johansson a sa španske Dave Rotten, čija je etiketa, Xtreem Music i izdala novi, peti album projekta, Unending Rotting Cycle. I, mislim, ovo je death metal, kavernozan, truo, u raspadanju, onako kako i očekujete, znajući opuse ova dva prvoborca, sa devet pesama koje su sve između tri i četiri minuta, pune teških, tupih rifova i iznurujućeg gruva. Ovo nije death metal za publiku koja voli ekstrovertniju muziku i virtuoznost u svirci, ali Putrevore su odlični u onome što rade, pružajući čistu krtinu onima koji ZNAJU:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/unending-rotting-cycle

Season of the Dead je isto neka vrsta death metal i horor-rok supergrupe, i to transatlantske jer ovde sviraju članovi Goblin, Incantation, Enforces, Shining Fury, Fulci, Dog Eat Dog i još gomile bendova i projekata. Debi album ove ekipe, Zombie Chronicles Vol.1 je kinematska horor ploča, negde na pola puta između death metal težine i goblinovske giallo progresive. Nije sve na ovom albumu sjajno ali ponešto jeste a sam koncept je zanimljiv i vredi da se dalje istražuje:
https://seasonofthedead.bandcamp.com/album/zombie-chronicles-vol-1

Flesh Interface je split EP bendova Scab Hag iz Sinsinatija i 1 Body 6 Graves iz Konversa u Indijani. Ovi drugi su prošle godine imali svoj debi album, a koji sam ja prilično pohvalio pa su i njihove dve pesme ovde vrlo dobar, prilično ,,tehnički" ali i dostatno atmosferičan brutalni death metal koji uspeva da bude i prilično komunikativan pa možda i interesantan i široj, na primer metalcore publici. Vrlo, vrlo dobro. Scab Hag još nemaju album, ali vredno izdaju EP-jeve i odlični su ovde sa dve pesme koje imaju za nijansu više old school i deathgrind miris, ali sve je to jako tehnički kvalitetno i BRUTALNO. Odlična ploča dva odlična benda:
https://scabhag.bandcamp.com/album/flesh-interface
https://ironfortressrecords.bandcamp.com/album/flesh-interface

Bloodtruth su nastali kao spinof italijanskih simfonijskih death metalaca Fleshgod Apocalypse ali sada već imaju deceniju i po dugu sopstvenu karijeru i evo već treći album, Execration. A koji je odličan. Pričamo o brutalnom, tehničkom death metalu koji ide velikom brzinom, ruši sve pred sobom ali ne bez sofisticiranosti i mnogo inteligentnog rada na aranžmanima pesama. Nije uvek lako slušati muziku koja se sastoji najvećim delom od blastbitova i brzih, tehničkih rifova, monotonija je ovde REALAN rizik već posle par minuta, ali Bloodtruth sa ovim albumom drže čas iz toga kako se pišu pesme da ostanu zanimljive ali i kako se ova muzika miksuje da se čuje svirka a ne samo zid zvuka. Odlično je:
https://selfmadegod.bandcamp.com/album/execration

Ko se uželeo specifičnog 20 Buck Spin death metal zvuka na pola puta od avangarde do boleštine, neka se poraduje jer filadelfijska etiketa ove nedelje ima novi, treći album kalifornijskog death metal sastava VoidCeremony. Meni su i prva dva albuma VoidCeremony bila odlična pa nije neko veliko iznenađenje da je Abditum takođe sasvim po mom ukusu. Ovo je avangardni, tehnički zahtevni ali uvek zanimljivo napisani death metal koji ne napušta kompleksnost i agresiju svog žanra ali ga onda kombinuje sa skoro džezerskim poliritmijama i harmonskim eksperimentisanjima. Sjajno je kad imate ovako dobre muzičare koji se ne odriču blastbita i death metal vokala, ali sjajno je i kada imate ljude koji ovo umeju da snime i miksuju da se čuju svi minuciozni detalji pa na kraju da urade master koji je snažan ali ne preglasan i bez dinamike. Izvanredno je i nadmeće se za album godine bez ikakve sumnje:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/abditum

U delu smo godine kad su ,,veliki" bendovi ispucali svoja izdanja i na red dolaze opskurni, andergraund likovi koje boli dupe da se uvlače publici i prave neke strategije marketinga i koji u svoju muziku VERUJU. Degraved smo već pratili par godina unazad, zimus sam hvalio njihov tada aktuelni demo snimak Premonition of Blasphemy, a sada su izdali debi album, Spectral Realm of Ruin i momčad iz Sijetla ne da nije razočarala nego je fer reći da je POCIJEPALA. Ovo izdaju zajednički Dark Descent u SAD i Me Saco Un Ojo Records u Ujedinjenom kraljevstvu i već to savezništvo uglednih andergraund firmi sugeriše da je album ovog benda BIG DIL. A opet, Degraved ne rade ništa POSEBNO, samo uzimaju old school zvuk bendova poput Grave, Autopsy ili Incantation i prave od njega organske, mračne, a zarazne pesme. Teme su bolesne, rifovi pravoverni (Sulfuric Embalming  maltene u notu uzima rif iz Napalmove The Kill), svirka je momačka, vokali su neljudski a zvuk topao i neoštećen nekakvim neodgovornim kompresijama i  Spectral Realm of Ruin je debi album kakav sebi samo mogu da požele svi zamislivi bendovi:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/spectral-realm-of-ruin
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/spectral-realm-of-ruin


(Kraj u sledećem postu)

Yelping Beagle uz Kanzas sitija sviraju vrlo pristojan noise rock na albumu Gutter. Ovo je prilično gruverska muzika, sa čvrstim ali kinetičkim ritmom i gitaristom koji peva kao promukliji, polupaniji David Yow. Zvuk je sirov ali dovoljno dobar, pesme su kratke i ekonomične i ovo se vrlo lepo posluša:
https://yelpingbeagle.bandcamp.com/album/gutter

Imamo još noise rocka, ovog puta iz Londona. Woodworm za sebe kažu da sviraju avangardni garažni nojz i svakako EP Sick in the Head / Vitrified opravdava ovo razuzdano ređanje reči jer su ove dve pesme zanimljivo napisane i beskompromisno odsvirane sa puno garažne, sirove buke ali i jasne vizije o tome kako muzika treba da se razvija i kuda da ide. I sam dizajn izdanja izgleda sjajno i za prvi, podrumski rad, Woodworm su se prilično dobro pokazali:
https://woodworm.bandcamp.com/album/sick-in-the-head-vitrified-double-a-side

A onda su tu i scrape, bend iz Durhama u Severnoj Karolini sa albumom noise rocka koji je prilično težak i agresivan pa će biti prikladan i za sludge metal publiku. Flood ima sedam pesama velikih rifova, neužurbanog, teškog gruva, napetih, izmučenih vokala koji se bore da se probiju kroz instrumentalnu kanonadu i ovo je fina ploča koja agresivnost i tenziju ne traži u prenapucanom zvuku i brzoj svirci nego u PESMAMA:
https://scrape919.bandcamp.com/album/flood

I još malo noise rocka dobijamo iz Belgije. Las Almorranas imaju jeftin, garažni zvuk na svom EP-ju Noice/Annoys ali sviraju šarmantno, sa dosta solidnog gruva i tenzičnih disonanci u tih šest pesama. I etitjud i ideje su veoma '90s pa ako to volite, Las Almorranas isporučuju!
https://lasalmorranas.bandcamp.com/album/noice-annoys
 
Bruklinski Trace Amount radi industrial, ali skoro pa pravi  old school industrial sa puno mašinskih lupova i analognih efekata a bez metal gitara i gotskih poskočica. Album Flagrantr je ploča naglašene tenzije i neprijatnosti, sva u mračnim odjecima, militantnim bas linijama i bombardovanjima ritam-mašinom. Nema gitare – ili ako ima toliko je maskirana efektima da se ne prepoznaje – ali prilično jako jebe kevu:
https://traceamountnyc.bandcamp.com/album/flagrant

Lisabonski Disaffected postoje skoro tri i po decenije ali Spiritual Humanized Technology im je tek četvrti album. No, ovaj progresivni metal bend zvuči dosta interesantno na njemu, sa jasnim korenima u thrash i death estetici koja je bila naglašena u njihovim ranijim godinama, ali sa osobenim, originalnim pesmama koje još čuvaju rok i metal okvire ali unutar njih dosta eksperimentišu. Prilično zdrav, dinamičan zvuk, takođe pa je meni ovo lepo leglo:
https://disaffectedmetal.bandcamp.com/album/spiritual-humanized-technology

Kad smo već kod progresive, Chris Hathcock je u svom The Reticent identitetu uradio novi album, peti za ovaj projekat a koji se zove Please i bavi se opadajućim mentalnim zdravljem i progresivnim nadiranjem, jelte, haosa. Nepotrebno je možda dodati da je ovo autobiografska ploča, ali i da je Hathcock superiorno talentovan momak – trenutno svira i u simfonijskom death metal bendu Xael – pa je  ovo uspešan kombo ispovedne, emotivne muzike i kvalitetno napisanih prog-metal kompozicija. Da je produkcija malo mekša meni bi i više prijalo ali Please je već vrlo dobar album koji uspeva da spoji dokumentarističko i vrlo lično u jednu funkcionalnu celinu:
https://thereticent.bandcamp.com/album/please

Imamo i JOŠ  progresive sa drugim albumom tokijskog benda Izmatik, a u kome svira samo jedan Japanac (gitarista Daisuke Kuroda), te četvoro gaiđina iz Australije, Španjolske i SAD. Reversed Reality je i žestok i raznovrstan album bez tačno određene forme muzike, ali sa kretanjem između džeza i ekstremnog metala, fanka, post-panka itd. Produkcija je neobično svedena i to mi zapravo prija jer se čuje kako ljudi sviraju a ne kako su ih doterali u kompjuteru i ovde ima da se posluša dosta mišićavog, prijatnog prog-zvuka:
https://izmatik.bandcamp.com/album/reversed-reality-2

Imprints of Man je album klavirskih aranžmana pesama njujorških avangardnih blek metalaca, Imperial Triumphant. Izvodi ih Steve Blanco, jedan od tri člana ove maštovite i istraživački nastrojene ekipe i ovo zvuči ODLIČNO. Blanco svira veoma dobro kad je ovako ogoljen a aranžmani su bogati i reimaginiraju muziku koja originalno ima MNOGO slojeva i veoma zavisi od različitih boja različitih instrumenata u nešto što radi izvanredno dobro i u ovoj formi:
https://imperialtriumphant.bandcamp.com/album/imprints-of-man
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_mJP2qH45DGN6pQdMsIe4FROXClCft2h_Q

Norvežane Monograf nije tako lako žanrovski odrediti. Njihov zvuk je u osnovi post rok ali drugi album, Occultation im je kombinacija folk muzike i raznih elemenata ekstremnog metala, sve uklopljeno na jedan visokokonceptualan način. Zvuk je neobičan, sa miksom koji treba da spoji neamplifikovane violine i distorzirane gitare i razne druge nespojive stvari, ali bend se jako trudi oko kompozicija i ima dosta progresive u svojoj srži:
https://nordicmission.bandcamp.com/album/occultation

Onda imamo i italijanski Elastic Riot sa njihovim albumom Inaspettati momenti di rabbia euforica i ovo je isto veoma teško žanrovski klasifikovati. U osnovi je, recimo, grindcore i hardcore thrash, ali je muzika ekscentrična, sa puno efekata i eksperimentalnih momenata i mada dosta toga ima humorističke efekte, projekat je savršeno ozbiljan. Dakle, anarhično ali to je KONCEPT a ne puki ishod nevežbanja i kurobolje. Četrnaest pesama, uglavnom kratkih i dosta poštene krljačine:
https://elasticriot.bandcamp.com/album/inaspettati-momenti-di-rabbia-euforica
https://owlripperrecordings.bandcamp.com/album/inaspettati-momenti-di-rabbia-euforica

Mourn The Light iz Konektikata na svom drugom albumu pokušavaju da spoje ekstrovertni, melodični heavy metal/ hard rock sa tužnim, epskim doom metalom. Nije to ni tako lako i neke od kompozicija kao da imaju šavove na mestima gde su se spajale različite filozofije ali Sorrow Feeds the Silence ima dovoljno uzbudljivih trenutaka i ložačkih rešenja da meni bude makar prijatan. Bend svakako solidno svira i ne plaši se da eksperimentiše i to je prelepo:
https://mournthelight.bandcamp.com/album/sorrow-feeds-the-silence

Innocence Died su dva simpatična Italijana sa debi albumom, Thirst For Justice. Bend je krenuo od speed i power metala ali se u međuvremenu tu dodalo dosta (melodičnog) death metala u kombinaciju pa ovaj album dosta interesantno levitira između podžanrova i nudi i melodičnost i epiku i agresiju. Meni to dobro zvuči i radi solidan posao, sa mošerskim, koljačkim death gruvom iza koga odmah dođu melodične sintisajzerske teme a da sve to ima finu napadačku oštrinu. Jedina zamerka mi je produkcija koja zvuk napreže do pucanja i natrpava stvari u masteringu jednu preko druge tako da se povremeno kompleksni aranžmani – sa sve horskim vokalima, violončelima, violinama, klavirima i harpsikordima – manje efektno realizuju. No, ovo je generalno vrlo dobro:
https://innocencedied.bandcamp.com/album/thirst-for-justice

Dobro se tu uklapaju onda nemački Skull & Crossbones čiji je drugi album, Time, mišićava, melodična ploča na kojoj se klasični NWOBHM zvuk ukršta sa power metalom. Ima tu mnogo lepih momenata, dobrih rifova, dobrog višeglasnog pevanja odličnog Tobiasa Hübnera i meni zaista samo smeta taj preglasan mastering koji je NEPOTREBAN jer Skull & Crossbones pišu odlične pesme i odlično sviraju i mnogo bi zapravo bolje sve zvučalo da ima više dinamike. Ali dobro, 2025. je godina i treba da smo srećni da ljudi pišu ovako solidne ploče optimističnog, cheesy metala:
https://skullandcrossbones.bandcamp.com/album/time-2

Nemački hardrokeri Piledriver proslavljaju trideset godina rada petim studijskim albumom, First Nations Rock a koji je bogata ponuda čak četrnaest pesama hard roka end hevi metala vrlo klasične i vrlo prijatne dispozicije. Naprosto, ovo je muzika koju biste čuli na radiju početkom osamdesetih i uživali u njenoj kombinaciji bluzerskog hard roka i glamrokerskog hevi metala. Piledriver ne izmišljaju ništa novo ali ono staro rade značalki, nudeći dobar, cheesy provod za nas matore i staromodne. Lepo:
https://fastball-music.bandcamp.com/album/first-nations-rock

Brazilci Creatures nisu bogznašta promenili za četiri godine od debi albuma. Drugi album, Creatures II je i dalje vrlo sigurna, vrlo ubeđena rekonstrukcija '80s sleaze metal zvuka, sa neonskim sintisajzerima, melodičnim gitarskim temama i himničnim refrenima. Ja sam potpuno svestan da ovakvu muziku volim uglavnom jer sam odrastao uz nju, ali Creatures su suštinski dobri – slušajte recimo odlične gitarske solaže – i ko voli celu tu hair metal priču sa ovim albumom će ozbiljno da se usreći:
https://creaturesheavymetal.bandcamp.com/album/creatures-ii

Argentinski HESS su toliko dobri da se malo naljutim na pomisao da im ni jedan od dva albuma koje su do sada izdali nisam čuo. No, dobro, to je bilo pre više od pola decenije. Novi EP, Aeon Of Ma'at [Part II] (nastavak EP-ja iz 2023.) ide dalje sa staroegipatskom tematikom, ali i IZUZETNO zdravim heavy metal zvukom. Tri su to pesme dobrog rifa, dobre solaže, poletnog tempa, pevanja jako, jako dobre Melani Hess kojoj je ovo glavni projekat pored još jedno pet aktivnih bendova. Produkcija je odlična, muzika taman idealno zrela a i dalje metalski napaljena i ovo je OBAVEZNA lektira:
https://hessheavymetal.bandcamp.com/album/aeon-of-maat-part-ii






Iz priloženog se vidi da smo ove nedelje imali nekoliko izvanrednih ploča u ponudi od kojih će se svaka legitimno naći u izboru za album godine, od doom metala Bell Witch i Aerial Ruin, preko psihodelije Yawning Man i AcidSitter do death metala VoidCeremony i Degraved. Dakle, bili smo FANTASTIČNO usluženi. No, za album nedelje biram da hajlajtujem nešto što je većina drugih pregleda mahom ignorisala a greota je jer je IZVANREDNO. Naime, finski heavy metalci Mausoleum Gate imaju toliko specifičnu metu koju gađaju svojim zvukom i generalnim pristupom muzici da ćete biti u raju ako vam se ona dopada. Jer, evo, sa svojim trećim albumom, Space, Rituals and Magick oni rade '70 heavy metal koji se jako poziva na okultni rok, psihodeliju i bluz, u kome se čuje mnogo Black Sabbath (pevač Jarno Saarinen jako podseća na Ozzyja u nekim momentima), ali i u kome se juri zvuk ranih Scorpionsa. I to baš ranih, dakle, pre 1980. kada je bend sa Animal Magnetism znatno modernizovao svoj zvuk. Mausoleum Gate na ovom albumu zvuče kao bend koji bi nastao spajanjem Scorpions sa početka sedamdesetih, Deep Purple iz istog perioda, Black Sabbath sa Ozzyjem i možda nekog prog-rock projekta poput, recimo The Nice. I to je meni prilično fenomenalno. Živ, old school zvuk, moćne pesme okultne tematike ali stamenog ritma i čvrste svirke, puno melodije ali uvek bluzerski utemeljene, ovo je JAKO JAKO dobro:
https://mausoleumgatemetal.bandcamp.com/album/space-rituals-and-magick

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/alcatrazz-prior-convictions-re-recorded-compilation-2025

Da, i meni je ovo bila prijatna old shool ploča. Dobro peva Lavery, lepo se uklopio.

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/sighs-of-death-poland2025-de-evolution

Ova nedelja je počela sporo i lenjo, ali se završila character assassinationom našeg predsednika u zapadnim medijima u isto vreme dok on pokušava da preuzme totalnu kontrolu nad srpskom vojskom, a onda i bujicom novih izdanja koja su me uhvatila nespremnog. Nisam očekivao da će treća nedelja Novembra doneti nekoliko kandidata za album godine, a od kojih su neki i iz Srbije, ali tu smo gde smo. Evo:






Idemo za početak sa malo blackened punk kombinacija. Prvi na redu su Drugioth, australijska ekipa što postoji manje od deset godina ali roka kao da je zalet hvatala od osamdesetih. Njihov četvrti album, The Indomitable Spirit of Merciless Vengeance je zaslepljujuća procesija sirovih, primitivnih pesama koje se sviraju u maltene samo jednom ritmu, sa gitarama koje biste mogli da odsvirate i vi, pa i pokojna Rahela Ferari. Prostota i neposrednost su ovde najviši  estetski imperativi i to ima svoju težinu:
https://drugoth.bandcamp.com/album/the-indomitable-spirit-of-merciless-vengeance

Estado Alterado su argentinski garažni blek metal/ blackened punk kombo sa EP-jem Dioses Químicos koji je, uprkos vrlo, jelte, sirovoj ,,produkciji" (snimljeno telefonom u prostoriji za vežbu) emituje mnogo šarma. Ovo je energično, iskreno, minimalno tehnički korektno i generalno VARVARSKI a meni se to dopada. Naravno da plaćate koliko želite:
https://estadoalterado.bandcamp.com/album/dioses-qu-micos

1914 su dodali zanimljivu fusnotu na svoj prošlonedeljni, odlični, album Viribus Unitis. Naslovljen  Welcome to the trench club EP - Viribus Unitis Bonus LP, ovo je materijal sa par novih verzija starih pesama i dva remiksa koja su radili drugi umetnici. Ovo je vrlo '90s način ekspanzije postojećeg materijala ali je i uzbudljiv i daje zanimljive, lepe rezultate. Odobrava se!
https://x1914x.bandcamp.com/album/welcome-to-the-trench-club-ep-viribus-unitis-bonus-lp

Corpse Bird iz Somerseta su nekoliko godina svirali kao Void Angel, sada su promenili ime i blago transformisali i muziku. Album Forge i dalje ima blek metal osnovu ali bend ovo sada zove Queer Chaos Metal, piše dugačke pesme i dosta eksperimentiše sa aranžmanima, idejama, dinamikama. Mislim da ovde ima solidnog štofa i bend apsolutno treba pozdraviti za to kako slobodno idu između blek metala, posthardkora, industrial metala i panka, tražeći sopstveni izraz. Fino je:
https://corpsebird161.bandcamp.com/album/forge

Grčki blek metal se ove nedelje obogatio prvim albumom projekta ΦΩΣ (odnosno PHOS)  a u kome sve svira i svu muziku piše Athanasios Papangelis koji isto to radi i u projektu SVET. ΦΩΣ je moderan blek metal ali možda za nijansu bliži klasičnom blek metal izrazu nego atmosferičnom blek metalu SVET-a, pa je album I Am The Light kao nekakav spoj helenske blek metal tradicije i severnjačkijih hladnoća i monotonija. Meni je ovo prijatno jer je svedeno, a opet ima neke originalne i zanimljive ideje tako da, poslušajte:
https://phosbm.bandcamp.com/album/i-am-the-light
https://hellenicmetalworld.bandcamp.com/album/i-am-the-light

Iz bratske Grčke su i Temple of Katharsis ali ovo je bend koji svira oko deceniju i po i Worshipers of the Ancient Necromancy mu je tek drugi album. Ali KRLJA. Temple of Katharsis sviraju old school blek metalčinu koja ide brzo i ruši sve pred sobom pa album zvuči kao procesija juriša velikih odreda orka na neprijateljsku vojsku sa podignutim oružjem i bojnim pokličima, producirana jeftino i odsvirana sa stopostotnim uverenjem. Bend očigledno obožava rani drugotalasni zvuk skandinavskih bendova iz devedesetih i lepo se snalazi u tome da ga adaptira na helenski senzibilitet. Meni jako prijalo:
https://theogoniarecords.bandcamp.com/album/worshipers-of-the-ancient-necromancy

Aposticum iz Viskonsina se baš lože na skandinavski blek metal. Njihov debi album se zove Sounding the Seven Horns a ima i crkvu u plamenu na omotu. Muzički, pak, on meša agresivni, disonantni black metal sa mošerskim death metalom i to dosta dobro radi. Nije ni najoriginalnije izdanje ove godine ni ništa slično, ali ko voli Dissection i slične bendove, ovde ima čemu da se obraduje:
https://aposticum.bandcamp.com/album/sounding-the-seven-horns

Dok smo u Americi da overimo i virdžinijski Morbikon i njihov drugi album, Lost Within the Astral Crypts a koji na meni vrlo simpatične načine kombinuje moderni, melodični blek metal sa trešerskim prženjem. Naravno, ovde sviraju dva člana Iron Reagan pa je ta thrash dimenzija i podrazumevana i moćna, ali vredi istaći kako bend spretno i pametno spaja blekmetalski epski, borbeni šmek sa dosta tehničkom, eksplozivnom svirkom. Teme i melodije su ovde baš za nekakav tolkinovski fan fiction, produkcija nije prebudžena i ima andergraund miris a svirka je pravoverna i moćna:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kNTKU6hwd6cH8DAzXno4ukQSAQqS7E_S8

Kvebečani Forteresse imaju iza sebe pet albuma, ali je poslednji bio pre skoro jedne decenije. Od tada samo povremeno snimaju demo-radove pa im je tako À couteaux tirés drugi za ovu godinu i odličan je. Ovo je atmosferični blek metal kakav mislim treba da služi za uzor drugima, sa hipnotičkim, atmosferičnim gitarama preko urnebesno brze i energične pratnje. Melodičnost je ovde podrazumevana, ali ceo paket je toliko žustar i superiorno odsviran da bi postideo i mnoge war metal bendove. Odlične dve pesme koje uspevaju da vas transportuju u stanje bestelesnosti dok vas sve vreme bombarduju iz sve snage. U novoj godini će ovo izaći i na vinilu, i to je vrlo lepo:
https://forteresseqc.bandcamp.com/album/couteaux-tir-s






Nikada nisam čuo za The Cult Ov Crowley, a koji sviraju vrlo prijatan okultni rok/ metal. Bend iz Ohaja svoju muziku naziva NEO Psychedelic Bloodrock a što je sasvim dobra kvalifikacija za album  Rise Ov The Rat King koji je melodičan i psihodeličan, teatralan i krvav ali ne gubi gruv i šmekersku rokenrol pozu ni u jednom trenutku. Kao Beatlesi koji su se rodili par decenija kasnije i odrasli uz Sabbathe , St. Vitus i razne psihodeličare:
https://thecultovcrowley1.bandcamp.com/album/rise-ov-the-rat-king

Za još okultizma tu su Witchseer iz Luizijane koji... ako je verovati internetu, ne postoje. E, sad, čini mi se da nije AI napravio EP Witchseer (mada je omot AI-generisan jedan kroz jedan) jer zvuči isuviše dobro, ali sad se stvarno više ne zna. Ako budem morao da pojedem govno za koju nedelju, poješću ga ali ovo je prilično dobro. Hoću da kažem, ovo je žustar, ali ne prepumpan okultni doom/ stoner rok sa finim rifovima, dosta razuzdanim solažama, dobrim vokalima. Prija a košta koliko sami kažete:
https://witchseer.bandcamp.com/album/witchseer

Budimpeštanski Entrópia Architektúra rade nekakav ritualni, eksperimentalni doom metal gde su pesme dugačke, spore, ekstatične, sa razvojem kompozicija koji je više evolucija i mutacija nego klasično ,,aranžiranje". Nije da nikad nismo čuli ništa slično, naprotiv, mogao bih da se pozovem na milion funeral doom bendova sa jedne, na Neurosis sa druge, na Swans sa treće strane, ali Entrópia Architektúra imaju neki svoj originalni zvuk koji mi se dopada. EP Kapu ima samo tri pesme ali traje duže od pola sata pa ako vam je do malo transcendentnog plutanja iznad sporog, hipnotičnog gruva, ovo je dobar predlog:
https://entropiarchitektura.bandcamp.com/album/kapu

Deaf Devils su španski rokenrol bend, negde između garažnog panka i speedrocka (oni kažu ,,Death punk - Action rock"), brz, energičan, a veran klasičnim rokenrol harmonijama i temama. Njihov debi album, isto Deaf Devils je pošteno znojavo odsvirana ali i fino napisana ploča glasnog rokenrola koji igra na kartu jake ritam sekcije, razuzdane gitare i izvrsne pevačice. Plus produkcija je solidna, zvuk nije prebudžen, sve kako treba. Bend kaže i da mu je ambicija da dokaže da je ,,nova krv tu i da pank nije mrtav" i mislim da eminentno uspeva u ovom naumu:
https://deafdevils.bandcamp.com/album/deaf-devils-2

Zagrepčani A Gram Trip imaju novi album, Bud Ends And Glass Bottoms koji je ceo o drogiranju i pijanstvu. Dobro, neko mora i to da radi, valjda. No, bend dosta uspešno svoj sludge-stoner zvuk ispliće kroz sedam pesama spore, teške svirke, brutalno faziranih gitara, jeftine produkcije i finog, drogiranog gruva. Nema promašaja:
https://agramtrip.bandcamp.com/album/bud-ends-and-glass-bottoms

Ako volite relaksirani, psihodelični gruv, tu su Belgijanci Apex Ten sa svojim drugim albumom, Atom. Ovo je 32 minuta instrumentalnog (i povremeno vokalno-instrumentalnog) opuštanja, taman dovoljno ,,heavy" da se vodi kao heavy psych ali bez ambicije da vas smrvi težinom i odere abrazivnošću. Umesto toga, Apex Ten nude prijatan hipnotički gruv, svemirske gitare, relaksirano ritualne napeve... Dobar, topao zvuk i puno dobrih vibracija:
https://apexten.bandcamp.com/album/atom

Tu su negde, mada možda malo više heavy i Šveđani Maha Sohona i njihov album A Dark Place. Ovo su dugačke, spore, takođe relaksirane pesme koje umeju da budu heavy ali neće vas spljeskati. Psihodelija je lepa a bend ima malo "rokerskiji", čak ,,grandžerskiji" stil kada je u pitanju pevanje i generalno korišćenje vokala, tako da su možda bliži ,,mejnstrimu" nego Apex Ten. Ali u svakom slučaju su prijatni:
https://mahasohona.bandcamp.com/album/a-dark-place

psychedelic source records su uvek tu da isporuče opuštene, prijatne psihodelične džemove. Civilisation is Dictatorship! je album sa pet pesama i sedam muzičara (dve gitare, dva basa, dva bubnjara, bongo bubnjevi) u prepoznatljivom relaksiranom gruvu old school psihodelije na koji nas je ovaj mađarski kolektiv navikao. Ovde, iznenađujuće, nema Bencea Ambrusa ni u jednoj ulozi ali se to ne oseća pa je u pitanju i dobro podsećanje da je ovo KOLEKTIV a ne projekat jednog čoveka. Sjajno je a cena je kao i obično – koliko date:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/civilisation-is-dictatorship

Francuzi Unité Douleur se onda nekako nadovezuju na ovu priču svojim debitantskim EP-jem  Below Zero jer je i on dosta ,,mellow" i ima težinu i gruv ali ne i agresiju. No, Unité Douleur sviraju, po sopstvenoj deskripciji, ,,gorkoslatki post-metal" i ovo je onda nekako muzika manje psihodelična, više melanholična, ne nužno SASVIM ono što ja tražim od ovakvih bendova, ali opet jako dobro i sa odlično napisanim, ne predugačkim, fino gruverskim pesmama. Pritom bend ima bubnjarku a to uvek treba pozdraviti. Povrh svega, daunloud se plaća koliko želite:
https://unitedouleur.bandcamp.com/album/below-zero

Simpatični su Aittala iz Severne Karoline (iz mesta Ralej koje je rasadnik genijalaca, sudeći po muzičkoj sceni). Njihov EP Ill Gotten Gains kombinuje tvrdi, ali ne pretvrdi sluge metal sa zanimljivo melodičnom doom komponentom koja zvuči skoro gotski (ili postpankerski, zavisi s koje strane je gledate) i to je dopadljiv spoj:
https://aittala.bandcamp.com/album/ill-gotten-gaines
https://www.youtube.com/watch?v=nJWXdLUWVbM&list=OLAK5uy_mX5bK1gU1fMTe7MRmsf3MHXO5R-3-DDEg
 
Iz Omahe dolaze Beast Eagle i njihov minialbum Sorceress. Ovo je vrlo dopadljivi, vrlo poletni stoner rok sa merom hardrokerskih/ hevimetalskih stilizacija koje mu lepo stoje. Ovde pre svega mislim na pevačicu Kate Prokop koja ima moćnu glasinu i tehniku koja bi mogla da joj napravi lepu karijeru u nekom Whitesnake tribjut bendu, no i muzika Beast Eagle je solidna i ovo je eksplozivno, uzbudljivo izdanje:
https://beasteagle402.bandcamp.com/album/sorceress
https://www.youtube.com/watch?v=-LV_is3okI8&list=OLAK5uy_kSymJuX2NUo4RCok_HeSAU79TX1gWGAvo

Funeral doom publika ima da se obraduje debi albumu norveških Gloombound. Ovo je kvintet u kome imamo jednu ženu i jednu nebinarnu osobu što je uvek lepo videti na teritorijama ekstremnog metala, a muzika je teški, ubedljivi doom metal sa pesmama od po sedam, devet i petnaest minuta. Jeste malo zajebano – i hrabro – izdati ovakav album svega nekoliko dana nakon monumentalnog opusa Bell Witch, ali Dreaming Delusion je ploča koja ne da nema čega da se stidi nego će i lepo da legne ljudima kojima se otvorilo treće oko i sada kao žedni u pustinji ištu još funeral dooma. Gloombound zvuče dovoljno zrelo a opet dovoljno mladalački napaljeno da budu vredni svake pažnje:
https://gloomboundband.bandcamp.com/album/dreaming-delusion

Na split albumu  Latitudes Of Sorrow su mi, priznaću, italijanski Shores of Null manje zanimljivi. Oni odlično sviraju, ali ja nisam baš neka publika za gothic doom metal i, ako vi jeste, ovde imate tri njihove pesme koje su, pa, dobre. No, sa druge strane su Finci Convocation koji su mi se dopadali štagod da su do sada radili pa i ovde sa dve MOMAČKE pesme ruše sve pred sobom. Ovo je kod njih već uhodani funeral/ death doom metal sa skoro dvadeset minuta teškog ali pametnog gaženja i, mislim, ko ne voli da bude zgažen bolje da se skloni dok može;
https://everlastingspew.bandcamp.com/album/latitudes-of-sorrow

Dune Aurora su tri žene iz Turina koje cepaju odličan stoner rok. Za Italijane smo navikli da im je ovakva muzika uglavnom strašno prljava i zvučno i tematski (videti pod Black Spell ili Loose Sutures), pa su Dune Aurora fino odstupanje od pravila. Njihov debi album, Ice Age Desert je disciplinovani, odmereni stoner rok sa dosta dinamike u zvuku ali i sa stamenim, čvrstim gruvom i velikim rifovima. Fino pevanje gitaristkinje Ginny Wagon je samo trešnja na vrhu torte koja je spremljena kalorično i ukusno, da uživate u svakom zalogaju. Argonauta Records znaju šta objavljuju, a ovo su uradili u sadejtsvu sa Octopus Rising tako da imamo dve odlične italijanske etikete koje izbacuju u prvi plan odlični italijanski bend i to ženski. Idealno:
https://duneaurora.bandcamp.com/album/ice-age-desert

Ripple Music ove nedelje bogato sa dva nova albuma. Prvi bi bio Wizard's Light, četvrti album za Wolftooth iz Indijane i ovo je ploča energičnog stonerskog heavy metala koji ima i atmosferu i psihodeliju i rifčine. Wolftooth nisu komplikovani i ne zvuče pretenciozno, ovo je telesna, snažna rok muzika, ali cerebralna komponenta je taman toliko izražena da ih ne potrošite na jedno slušanje i da se albumu vraćate sa apetitom:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/wizards-light

Onda imate i Stone Nomads iz Teksasa koji isto sviraju tešku i metaliziranu varijantu tog nekog sporijeg, stonerskog zvuka. Album Empires of Stone, treći za hjustonski trio je težak, energičan, sa jasnim uticajima i ekstremnijih bendova poput Crowbar i Obituary ali opet slojevit i  sa onom dimenzijom komunikativnosti koju očekujete od Rippleovih bendova. Heavy!
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/empires-of-stone






Generalno ne pokrivam reizdanja u ovim pregledima jer nemamo beskonačno vremena na raspolaganju, ali Repression Tank nije samo reizdanje već donekle i rekonstrukcija petog albuma nizozemskih trešera Dead Head a koji se zvao Depression Tank. Dakle, ovo je remiksovano i remasterovano, dodati su skroz novi bubnjevi i masa živih bonus pesama, pa dobijamo zaista bogatu ponudu divljačkog, a tehnički upeglanog thrash metala koji svakom može (i treba) da ulepša dan:
https://deadheadhhr.bandcamp.com/album/repression-tank

Kill Ritual iz Kalifornije dosta osvežavajuće zvuče jer njihov thrash metal ima izvesnu progresivnu komponentu a koja je danas srazmerno retka. Njihov sedmi album, za deceniju rada, In My Head je žestok, moćan, pun klasičnih trešerskih rifčina i militantnog bubnjarskog nastupa, ali je aranžiran pustolovno sa mnogo zanimljivih vokalnih ideja i generalnih olpemenjivanja standardne matrice. Ovo nije onako ekscentrično kao što rade, recimo, Hammers of Misfortune, ali baš to da je blisko klasičnom mošerskom thrashu a da opet ima tu naglašeno avanturističku priču je zanimljivo:
https://www.youtube.com/watch?v=W2cW6QnE130&list=OLAK5uy_lXrL02UJDfixqjY1wjKdYVlmsmTVkclI4

Imamo i debi album za kanadski Zero Tolerance a koji izdaje pouzdani Witches Brew. Ovo je dobar, drusan thrash metal koji uspeva da ponudi sav mošerski, energični program koji očekujete (plus ,,kreatorske" vokale) a da su pesme opet dosta nepredvidive i da rade svašta što NE očekujete. Hoće to kod debi albuma, dok bend još spaja različite ideje koje su mu dolazile godinama i sa A Test of Strength zaista ni sa jednom narednom pesmom nemate pojma šta će se desiti, a to je njegova prednost. Sveže je, osobeno je, smelo je. A krlja:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/a-test-of-strength

Šveđani Zadism prže tako prljav black thrash da je to milina. Ovo je praktično nastavak rada koji su ovi ljudi iza sebe ostavili u raspadnutom sastavu Maniak, samo se svira još manijačkije, a zvuk je sirov i stručno spaja blek metal borbenost sa thrash metal eksplozivnošću. Minialbum  Under Sadistic Law je simfonija dobrog raspoloženja i old school krljačine i ne treba ga propustiti:
https://zadism.bandcamp.com/album/under-sadistic-law

Mađari BridgeGod sviraju, hajde da kažemo, thrashcore, mada njihov album, Hetenm ima i dosta death metal elemenata. No, njegove su ambicije da bude nešto komunikativniji od prosečne death metal ploče pa je ovo gruverska, energična muzika sa dosta hrskavim, simpatičnim zvukom i pristojno raznovrsnim pesmama. Plaća se po želji a DOBRO JE:
https://bridgegod.bandcamp.com/album/heten-lp

Breath Play  je generalno jedan čovek iz Čikaga, ali ima i bubnjara na snimku 2025 Demo. Ovo je prilično dobar moderni blend hardkora i metala, sa screamo i shoegaze alementima ali i sa dosta agresivnim zvukom i simpatičnom blackened dispozicijom. Meni prilično dobro:
https://breathplaymusic.bandcamp.com/album/2025-demo

I francuski Lazhadek je jedan čovek koji svira i peva a drugi piše tekstove. EP ili demo, isto Lazhadek, ima četiri pesme jednostavnog, neposrednog thrash metala/ thrashcorea i to je vrlo prijatan, prilično old school metal koji trpa snažno, ima fini gruv, pristojan tempo i tekstove što su besni i prete na sve strane. Neće dobiti oskara za originalnost ali se lepo posluša:
https://lazhadek.bandcamp.com/album/lazhadek

Mass Shooter iz Kolambusa u Ohaju sebe taguju i kao Queercore, a demo snimak Rod of Iron im je baš energičan, bučan, pa i agresivan, tako da ako volite kad se hardcore i punk mešaju sa noiseom, ovde ima šta da se čuje. Pesme su relativno kratke, ali su dobre, zvuk je pristojan za demo i energija samo šiklja iz ovog materijala:
https://massshooter.bandcamp.com/album/rod-of-iron-demo

Filthbound sa Istočne Jave sviraju dosta stereotipan ulični, mošerski hardkor. No, njihov Demo 2025 pleni kvalitetom pre svega, sa dve pesme (i introm) dobrih rifova, dobrog zvuka, odličnog gruva. Trešerski, treskavo, tr00:
https://filthbound.bandcamp.com/album/demo-2025

Kad smo već kod metaliziranog hardkora, Poljaci Keep the Change sviraju dosta brutalno. Njihov EP  Suffer in Truth ima pet pesama ozbiljnog mošerskog zakucavanja uz koje idu i thrash i death metal začini. Kvalitetno, dobro producirano, kalorično ali pitko, ovo se lepo posluša a plaća se samo koliko vi kažete:
https://keepthechangehc.bandcamp.com/album/suffer-in-truth

Imamo i novi Born From Pain. Nizozemci su deo one generacije koja je osnovana devedesetih, da gradi na zvuku koji su postavili Agnostic Front i Biohazard pa kako su ova dva benda ove godine imala nove albume, evo ih i Born From Pain sa Siege Mentallity. Ovo je, mogu reći stereotipan gangsterski moškor sa gruverskim, dosta kratkim pesmama i napaljenim vokalnim, jelte programom. Ne baš moja muzika, ali Born From Pain su svakako dobri u onome što rade, i pritom ne odstupaju od tvrde linije što isto vredi ceniti:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nC78Q8s9D9oj1H-t6xDEbd8M0CS1fz-as

Ja više volim metalizirani hardkor kad je bliži klasičnim crossover thrash podešavanjima pa su mi Bugari Death Squad onda lepo legli sa svojim (mini?)albumom Черно Сърце. Ovo je, onako, časno, pankerski, sa dobrim treš rifovima, ložačkim, jednostavnim gruvom i pristojno brzom svirkom, malo me podseća na rani Cro-Mags i sviđa mi se:
https://deathsquaddscp.bandcamp.com/album/-

I Leverage iz Atlante sviraju nešto najbliže crossover thrash stilu. Demo snimak Incineration je pošteno energičan, sa muzikom koja lepo sprinta napred (ali i spretno menja tempo da ne bi dosadila i da bi narodu u mošpitu diktirala promene ponašanja) i dobrim, ložačkim vokalima. Propisno dobra produkcija takođe a onda i cena od koliko vi kažete znače da se ovo lepo posluša i još lepše kupi:
https://leverageatl.bandcamp.com/album/incineration-demo

Gasket iz Baltormora su bliži panku i mada je njihov istoimeni album svakako ploča namenjena i hardkor publici, sa svojim teškim gruvom i vrištećim vokalima, ona ima jednu maničnu energiju i anarhični kvalitet koji je čini blsikom mome srcu. Dobar saund, perfektan haos:
https://gasketbaltimore.bandcamp.com/album/gasket

Zato su Finci Necro Weasel nađeni odlični na novom albumu, On Our Way to Death. Uprkos zajebantskom imenu, bend radi dosta profesionalno, sa evo već devetom dugosvirajućom pločom od 2019. godine. No, ova je dosta ozbiljna, sa odličnom produkcijom i pažljivo napisanim pesmama, nudeći bogat, kvalitetan meni crossover thrasha sa melodičnijim ukrasima. Spoj energije i melodičnosti ovde radi odlično i Necro Weasel su izrasli u respektabilnu pojavu na skandinavskom metal-nebu:
https://necroweasel.bandcamp.com/album/on-our-way-to-death

Imate onda i Internal Fixation iz Virdžinije sa EP-jem Pressure Tactics. Ovo je metalizirani hardkor koji malo vuče i na krosover, svakako na radne devedesete i nije sav u mošerskom gangsteraju nego voli i da zaprži solidan thrash. A i mošerski delovi su kul. Dobra produkcija, kratke pesme, dosta besa. Sve kako treba a pogotovo po ceni od koliko date:
https://internalfixation.bandcamp.com/album/pressure-tactics

Naiite su osnovani u Maju ove godine a sada imaju istoimeni demo i to je SUPERIORAN grindcore. Kliše je da istočnoazijski grindcore ima maničniju, anarhičniju dimenziju od svog zapadnjačkog parnjaka, ali ova ekipa iz Seula podseća da je to kliše jer je često istina. Ovih kratkih pet pesama RAZBIJAJU svirkom visokog tempa, aranžmanima u kojima nema vremena za gubljenje i urnebesnim vokalima. Ako volite Gridlink ili Wormrot, ovo je OBAVEZNA lektira a plaća se po želji
https://naiite.bandcamp.com/album/naiite-demo

Xain su dva pomatora lika iz Azerbejdžana sa izvrsnim EP-jem Xaraba na kome su tri pesme gde se mathcore i grindcore agresija spajaju sa džezom, poezijom i svadbarskim pesmama. OK, to ja citiram njih, ali u prvom planu je vrlo disciplinovan, progresivni grind/ mathcore, napisan izvrsno i odsviran HEROJSKI. Dobar zvuk, takođe, i ovaj debi se ne propušta:
https://xain-noise.bandcamp.com/album/xaraba

Iz Britanije dobijamo jedan lep split album manične energije i kvalitetne svirke. Atomçk / Thumbsucker Split je izašao za malu bristolsku etiketu Eggy Tapes čija sam neka izdanja već hvalio i ovo je kombinacija grindcore i hardcore razvaljivanja iz Bristola i Lestera, sa solidnim zvukom i tom dobrom ubedljivom svirkom koji su upregnuti u masu kratkih, furioznih pesama. Thumbsucker imaju za nijansu dublji zvuk, Atomçk luđe vokale ali i jedni i drugi su izvrsni. Nema greške:
https://eggytapes.bandcamp.com/album/split-3

Sickrecy i Brainwasher su dva švedska grindcore/ deathgrind benda sa split EP-jem bez imena a koji POŠTENO jebe keve. Brainwasher su čvrsti, moćni u zvuku (ipak je ovo geteborška ekipa, sa jednim članom Walking Corpse u postavi), sa pržačkim rifovima i deathmetalskom stabilnošću u izvedbi a još kroz tekstove plasiraju i sociopolitičku kritiku. Prelepo. Sickrecy su isto, jelte, kritičari štetnih mentaliteta, a muzički bombarduju iz orbite kao da je planeta puna ejlijena, nudeći sumanuti deathgrind za male pare. Dve pesme na obe strane će vas ostaviti gladnim za JOŠ ali makar ovo ima da se kupi i na vinilu. Ne propustiti:
https://brainwashergrind.bandcamp.com/album/split-with-sickrecy
https://sickrecy.bandcamp.com/album/split-with-brainwasher-2

Grindcore remek delo za ovu nedelju je Slucholam/Kostohryz split, odnosno split album čeških bendova Slucholam i Kostohryz a od kojih se ne zna koji je bolji. Ozbiljno, oba benda sviraju kompleksan, drsko progresivan mathcore/ grindcore, sa komplikovanim metrikama i sumanutim tempom, rafalnim blastbitovima, egzotičnim harmonijama i briljantnim korišćenjem sintisajzera i digitalnih efekata i teško mi je da odlučim koji mi se više dopada. Kostohryz imaju za nijansu dublji, teži zvuk (mada oba benda imaju odličnu produkciju imajući u vidu koliko im je muzika zahtevna i složena) i saksofon, a Slucholam manične imaju ženske vokale tako da, OBA MI SE VIŠE DOPADAJU. Nemojte da ovo neko ne posluša, izvanredno je:
https://anxtrecordspress.bandcamp.com/album/kostohryz-slucholam-split-ep
https://olgahepnarovarecords.bandcamp.com/album/slucholam-kostohryz-split
https://kostohryz.bandcamp.com/album/kostohryz-slucholam

U Rusiji ima gomila bendova sa imenom Cerber. Ali najstariji i dalje aktivni su Cerber iz Ivanova, koji su upravo izbacili EP dr. Merzotic. Ova ekipa radi od poznih osamdesetih, nikada nije snimila album i ima skromnu diskografiju singlova, EP-jeva i splitova, a koja je sva nastala u poslednjih par godina. dr. Merzotic je zabavna ploča death metala/ deathgrinda koji ima evokativnu, hororičnu atmosferu i mada bend ispisuje bogznakako pretenciozne reči o tome kako ovo nije samo projekat nego pokret i kult, sve ima šmek mladalačke, provokativne, ali onda i blago humorističke zajebancije. Ali svirka je kvalitetna, produkcija solidna i kogod voli vintidž slovenski deathgrind ovde će uživati:
https://cerbermetal.bandcamp.com/album/dr-merzotic

(Kraj u narednom postu)

Nijemci Fear Connection na svom drugom albumu, Where Suffering Remains stručno spajaju crustpunk sa death i deaththrash metalom. Mislim, to su već srodne stvari ali Fear Connection ovo baš dobro rade, kombinujući furioznu neposrednost d-beat punka sa malo skandinavske death-melodičnosti za paket koji je brz, energičan, zabavan i razumno raznolik. Dobar zvuk, odlične pesme, jako lep provod:
https://fearconnection.bandcamp.com/album/where-suffering-remains

Uvek je lepo čuti malo sirovog old school death metala, pogotovo kad dolazi iz Srbijice. Deadspawned su upravo izdali živi EP Afterlives snimljen krajem Avgusta na festivalu Hellhammer u Srbobranu i, mislim, KIDAJU. Samo tri pesme ali tri old school monumenta kakve bih 1992. godine slušao u krug po ceo dan. Svirka je perfektna, kvalitet zvuka vrlo korektan a kompletna ponuda savršena. Ako volite Morgoth ili Pestilence, ali i domaće old school favorite poput Dead Joker, Mortuary ili, dakako stari Bloodbath ovo se ne propušta:
https://deadspawned.bandcamp.com/album/afterlives

Tremors je debi album za strazburški Devhyom i Francuzi se trude da u death metal unesu malo senzitivnosti koju uobičajeno čujemo u savremenim post-metal i post-blek metal departmanima, da ne pominjem sad screamo i metalcore.... To je časna ambicija i bend ume da svira i žestoko i brutalno, ali i setno i emotivno. Zvuk je solidan i ako vam se dopadne ovaj spoj, mislim da će vam album biti pitak i prijatan:
https://devhyom.bandcamp.com/album/tremors

Njemački duo Blood Court ima drugi album, The Burial i tamo gde ovi momci nemaju mnogo da ponude u domenu originalnosti, sve kompenzuju u domenu OPAKOSTI. Ovo je death metal kao da ga svira čopor uličnih pasa koji je gladovao mesec dana i onda su uspeli da provale u kasapnicu preko noći. Rifovi su zli i zujeći, tempo visok, gruv prijatan i sve je kao nekakav materijal ispao iz kombinacije za bilo koji album Cannibal Corpse iz devedesetih ali i dalje DOBAR. Zabava i hedbeng:
https://bloodcourtofficial.bandcamp.com/album/blood-court-the-burial

Ni Desecratory iz Los Anđelesa se ne ističe nekom originalnošću ali radi vrlo solidnu stilsku vežbu iz brutal death/ slamming death metala. EP Gnawing and Gnashing of Teeth ima četiri pesme i slutim da ih je sve snimio samo jedan čovek, no, za jednočlani bend ovo ima i solidnu produkciju i generalno zvuči vrlo kulturno napisano sa lepim gruvom i rifovima. Fali mu ta iskra osobenosti ali dok je ne nađe, ne može mu se oduzeti kvalitet:
https://desecratory.bandcamp.com/album/gnawing-and-gnashing-of-teeth

Marvel of Decay iz Konektikata nam saopštavaju da su ovde da žvaću, jelte, žvake i sviraju death metal ali da im je ponestalo žvaka. Uvek mi je slatko kad vidim da memovi iz vremena kad sam ja bio tinejdžer nekako i dalje žive, a Marvel of Decay i dalje nemaju propisan studijski album ali su dodali još jedan EP svojoj niski kraćih izdanja izbacivanih vredno tokom proteklih pola decenije. Display of Indifference zaista nudi solidan death metal, nekako prisan, radnički i seljački neposredan, sa gruvom i agresijom koji stoje u lepoj ravnoteži. Nema ovde ničeg specijalno inovativnog ili originalnog, ali je PRIJATNO a i omot sadrži suptilnu klasnu kritiku (ili makar zluradu maštariju) što isto treba prepoznati i ceniti:
https://marvelofdecay.bandcamp.com/album/display-of-indifference

Austrijanci Pater Tenebrarum se nominalno vode kao melodični death metal bend ali njihov drugi album, Meat Grinder, nije naročito melodičan. Ovo je više surovi deaththrash sa povremenim ukrasima u vidu melodičnih fraza i vokalima koji povremeno napuste duboki, životinjski opseg i kreću se u orbiti srednjih, demonskih krikova. Produkcijski ovo je napucano i glasno ali Pater Tenebrarum se makar trude da im pesme imaju neki identitet i osobenosti i mada stalno balansiraju na ivici generičkog, uspevaju da se spasu dosade najveći deo vremena:
https://runningwildproductions.bandcamp.com/album/meat-grinder

Hrvatska ove nedelje jaka. Zagrebački Decrepit Altar, osnovani prošle godine, izdali su svoj prvi EP, tri pesme sporog, teškog, MOĆNOG death-doom metala i to je odmah objavio ugledni londonski Me Saco un Ojo Records. Znamo dakle da ovome underground kredencijala ne manjka a i muzika na Egregious Defilement je sjajna, sa odličnim, teškim zvukom i pesmama koje zvuče kao oživljeni leš što pokušava da na pipanje pronađe izlaz iz grobnice. Ovo su ljudi koji već imaju iskustva, uglavnom u bendovima Metuzalem i Ka'rah, no vredi istaći da Decrepit Altar zvuči svetski i nadam se da osvoji srca mnogih mladih death metalaca širom zemnog šara:
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/egregious-defilement

I Srbija ove nedelje jaka – mada u ovom slučaju uz rusku pomoć - pa beogradski (ali suštinski ruski, sa petoro imigranata u postavi) blackened deathcore šefovi Ishimura imaju svoj debi album, Darketh. Ishimura su se već pokazali kao zanimljivi sa par kraćih izdanja koja su izbacili prošle i ove godine pa onda debi album zvuči ubedljivo i stilski jasno zaokruženo. Ja nisam verovatno najveći svetski ljubitelj deathcorea, ali bend ima simpatičnu naučnofantastičnu komponentu u onome što radi – pretpostaviću da je ime dobio po kosmičkom plovilu na kome se dešava najveći deo igre prve igre iz serijala Dead Space – i DOBAR je. Mislim, pesme su dobre, imaju identitet i producirane su solidno. Plus bubnjeve svira žena. Dovoljno za moju iskrenu pohvalu i preporuku:
https://ishimura-band.bandcamp.com/album/darketh

Da ostanemo u ruskom tonu još malo, ruski bendovi Bitter Loss i Anotherside imaju split EP bez imena i to su četiri pesme za koje autori kažu ,,No trends, No experimental, No modern stuff, only pure Black/Death Death metal in 4 track from two bands." Gramatika propo ali ljudi ne lažu, ovde se krlja MOMAČKI, sa dobrim zvukom i usredsređenom energijom. Svirka je kvalitetna, tehnička, sa puno lomatanja po gitarama, ali pesme nisu robinje tehnike i ovo su zli, opaki death metal komadi da vas osveže i pripreme za nastavak borbe. Sjajno:
https://bitterloss.bandcamp.com/album/anotherside-bitter-loss-split
https://anotherside.bandcamp.com/album/anotherside-bitter-loss-split

El Muerto je nizozemski projekat u kome glavnu reč vodi El Muerto a koji nije Nizozemac. Na debi minialbumu  Lost and Amsterdamned pritom bubnjeve svira Australijanac Robin Stone, a muzika je zanimljivo lično intonirani black-death metal nastao u momentu velike privatne krize. Sirovo to zvuči – iako je miks radio legendarni Tomas Skogsberg u svom studiju Sunlight – ali zaista ima jednu izraženu ličnu dimenziju koja ga čini posebnim i originalnim.
https://elmuerto2.bandcamp.com/album/lost-and-amsterdamned

Nisam previše veliki ljubitelj melodičnog death metala, ali kanadski Outlying u svom zvuku još imaju dovoljno trešerske neposrednosti da meni njihov treći album Oblivisci bude simpatičan. On i dolazi skoro deceniju nakon prethodnika i nekako je jednostavan, lišen velike filozofije, nošen prijatnim melodijama, dobrim, energičnim rifovima, uraganskim bubnjevima. E, sad, pesme su možda i duže nego što treba ali ovo je SRČANO:
https://outlying.bandcamp.com/album/oblivisci

Evoking the Abominations je 4-way split album četiri čileanska benda I SVI SU ODLIČNI. Ovo nije nekakav garažni, vokmenima snimani početnički death metal već ploča visokog kvaliteta i vrhunske svirke. Bendovi su  Sepulcrum, Blood Oath, Nigromancia i Phantom i ne zna se koji je bolji. Plus, produkcija je VRH. Death metal svetkovina:
https://chaos-records.bandcamp.com/album/evoking-the-abominations

Odavanje pošte velikanima i prvoborcima kao što su Repulsion je uzelo maha poslednjih godina, sa čestim obradama i kloniranjem njihovog zvuka među modernim bendovima pa su na ovaj trend uskočili i Nijemci Slaughterday. Novi EP, Terrified jasno aludira na jedini Repulsion album i imenom i omotom, a muzički kombinuje klasični OSDM sa korenima u Grave i Entombed koji Slaughterday istorijski sviraju, sa proto-grindcore pičkažom Repulsion. Da bude jasno, ovo je i sjajno napisano, i solidno producirano i odsvirano za sve pare i ja sam hedbengovao od početka do kraja. Ima i vinil:
https://slaughterday666.bandcamp.com/album/terrified

Kad se bend zove Flesher a EP Gore on Gore, znate na čemu ste i pre prve note koju čujete. No, ekipa iz Indianapolisa svira zaista kvalitetan death metal, nudeći old school ozbiljnost i jednu pročišćenu viziju moćnih rifova i teškog gruva. Ima puno modernih death metal bendova koji se kače na taj klasični Autopsy/ Grave stil, ali Flesher to rade tako prirodno, tako moćno  da ih treba koristiti kao pokazni primer kolegama. Odlično je:
https://flesher-maggotstomp.bandcamp.com/album/gore-on-gore

Sa dosta zainteresovane anticipacije čekali smo debi album hjustonskih Terror Corpse pošto ovo izdaje Dark Descent a oni ne greše u izboru death metala koji predstavljaju svetu. Terror Corpse su trio koji mučni (ali i atmosferični) death metal kombinuju sa grindcore eksplozijama i Ash Eclipses Flesh je ploča naoko jednostavnih ali monumentalnih pesama. Bend ih svira vrlo žustro, bez produkcijskog upeglavanja tako da se zature ljudski znoj i vrelina, a bend – inače sastavljen od iskusnih muzičara iz milion drugih bendova – taj neki legat Celtic Frost perfektno pronosi dalje kroz 21. vek:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/ash-eclipses-flesh

Strigiform su novi italijanski avangardni death-black sastav koji je svoj debi album, Aconite izdao za sicilijanski I, Voidhanger Records. Skoro da možete da čujete njihovu muziku samo čitajući opis, zar ne? Aconite sam čekao sa posebnim interesovanjem jer je ovo i bend sklopljen od članova nekih već uglednih projekata poput Afraid of Destiny, Thirst Prayer i Vertebra Atlantis, pa je i Strigiform ispunio očekivanja kroz šest pesama i malo više od pola sata KVALITETA. Ovo je, naravno, avangardna muzika, sa disonancama koje su pravilo a ne izuzetak ali je i odlično napisana, uz korišćenje standardnih black-death formi da se kreiraju višeslojne kompozicije koje osećaj strave i onostranosti  spajaju sa žestinom i brzinom. Treba naročito istaći i kako je zvuk prozračan i lagan, bez za ekstremni metal uobičajene kompresije i jake distorzije, a da ovo opet ne zvuči manje ,,metal" od bilo kog drugog izdanja  o kome smo pričali ove nedelje. Dodajte i tekstove utemeljene u dekadentnim vizijama Bodlera i Remboa i ovo je onako jak debi kakvom se svaki bend nada, nudeći avangardni metal koji ne zvuči pretenciozno i iskalkulisano nego prirodno, spontano, MOĆNO. Ne propustiti:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/aconite

Italija ove nedelje zablistala, pa imamo novi, četvrti album postave Human. Ovo je, kako i dolikuje, kvalitetan tehnički death metal sa sve basom bez pragova i dosta nemetalnih harmonija. Naravno da je kasnija faza benda Death ovde glavna inspiracija i referenca, ali Concetto Transeunte ide nekoliko dobrodošlih koraka dalje od pukog obožavanja Death pa je ovo i u smislu melodičnosti i u smislu žestine ,,svoja" muzika i vrlo vredi da se posluša:
https://human4.bandcamp.com/album/concetto-transeunte
https://humandistorted.bandcamp.com/album/concetto-transeunte

Australijski Depravity su se za desetak godina rada nametnuli kao ozbiljna death metal institucija. Meni su se prva dva albuma veoma dopala pa je onda i ovaj treći popriličan događaj negde pri kraju ove godine i služi da podseti da brutal death metal još uvek ima puno prostora za evoluciju i zdravu ekspanziju. Bestial Possession je naprosto vrlo kreativna ploča koja radi sasvim verno unutar granica brutal death metal žanra ali je sveža, puna odličnih ideja i pametno napisanih pesama. Prošli put kada sam pisao o bendu pominjao sam Morbid Angel i Hate Eternal kao reference, ali sa Bestial Possession su mi Depravity otišli nekoliko koraka dalje u kvalitetu komponovanja i usudiću se da ih uporedim sa personalnim svetim gralom, to jest sa samim Suffocation. Ne, dakle, u smislu imitiranja njihovog zvuka već u smislu raznolikosti i maštovitosti unutar zaista briutalne death metal matrice. Pritom, produkcija je odlična, glasna, tvrda, ali sa tako dobro odmerenom stereo slikom da sve čujete i ništa vam nije natrpano čak ni dok bend poliva tepih-bombardovanjem za kakvo se nekada išlo u zatvor. Vrhunski death metal sa kraja sveta:
https://depravitydeath.bandcamp.com/album/bestial-possession
 





Hounds Of Bayanay su iz Rusije, ali iz Jakustska pa je i njihov drugi album, КЭМ mešavia metala i jakutskog folklora. A ako znate kakav je to folklor neće vas iznenaditi grleno, alikvotno pevanje i ,,jahački" ritmovi. Nisu, naravno, Hounds Of Bayanay jedini bend na svetu koji radi ovakve stvari ali imaju svoje osobenosti i pišu zanimljive pesme sa dobrim blendom tradicionalnih napeva, instrumenata i pevačkih/ sviračkih tehnika, sa tim nekim modernim metalom. Mogli bi da sviraju i na Kolarcu i u Dragstoru a koliko takvih bendova znate? ŠAH MAT DAKLE:
https://houndsofbayanay.bandcamp.com/album/kem

Heh, Spock's Beard su iz Los Anđelesa i osnovani su 1992. godine ali zvuče SKORO kao da su iz Koventrija i da su osnovani 1965. Hoću da kažem, ova kalifornijska institucija svira prilično klasični progresivni rok i ja mislim da je to divno (u pozitivnom smislu). Četrnaesti album postave, The Archaeoptimist je prepun nemirnih klavijaturističkih bravura, optimističnih, melodičnih vokala, matematičarskih poliritmija i modularnog harmonskog rada što je početkom sedamdesetih sve bilo novo, sveže, uzbudljivo. Posle je došao pank i proglasio većinu te muzike za dosadno izdrkavanje, ali ako volite onda ćete voleti i Spock's Beard. Zvuk je prozračan – ali i snažan, mastering je ipak moderniji – a pesme umeju da budu i opsceno podugačke. Mislim, poslednja je 11 minuta a ona pre nje skoro 21. Ali ko voli, voleće:
https://madfishmusic.bandcamp.com/album/archaeoptimist

Imamo još prog-roka, ovog puta u formi živog albuma norveških Airbag. Airbag su malko moderniji i ,,tvrđi" od kalifornijskih kolega, ali ovo je i dalje muzika pre svega zainteresovana za postepeno, duboko istraživanje svojih ideja kroz sporo mutiranje osnovnih tema i struktura kompozicija. Dysphoria (Live in the Netherlands) je impresivan album jer je ovo koncertni snimak na kome bend demonstrira mnogo znanja i spretnosti. Imaju Airbag malo šmeka '80s AOR muzike i time nisu baš skroz moja šolja otrova, ali da su dobri, jesu:
https://airbagsound.bandcamp.com/album/airbag-dysphoria-live-in-the-netherlands 

Sinister Clouds je simpatičan kućni heavy metal projekat iz Finske. EP  A Broken Mirror verovatno nije spreman za, jelte, prajm tajm i neće im obezbediti turneju sa Iron Maiden ili Helloween ali je fina kolekcija NWOBHM pesama snimljenih u skromnoj ali funkcionalnoj produkciji. Bend još ima da radi i sazreva ali je ŠARMANTAN a cena je koliko date:
https://sinisterclouds.bandcamp.com/album/a-broken-mirror

Slatki su Parižani Sortilège sa svojim pevanjem na Francuskom i cheesy spotovima u kojima su koristili AI za neke zaista strašne rezultate. No, trećim albumom, Le poids de l'âme, ovi veterani, osnovani još 1980. godine, se pokazuju u prilično zabavnom svetlu sa modernim heavy izrazom koji mi je produkcijski malo upitan ali su pesme solidno napisane i ložačke. Dobri vokali pre svega:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nM38vIw2b2D8tG1dfC9mWEXcA6wvNONR8

Australijanci Fate's Hand (projekat nekih iskusnih muzičara iz Mongrel's Cross ili StarGazer) imaju debi album pa odmah za Dying Victims Productions i to je neko svedočanstvo o njihovom kvalitetu. I, mislim, DOBRI SU. Steel, Fire & Ice je superiorno cheesy album epskog hevi metala koji se ne laća moderne produkcije i studijskog budženja nego epiku nalazi u epskim gitarskim temama i klasičnom heavy metal pevanju po šnitu pokojnog Dia. Slatko je to, jako, a još slađe je što bend ne smara sa dužinom i album se okonča pre navršenog četrdesetog minuta, ispisujući svoj argument časno i bez smaranja. Fino:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/steel-fire-ice

Nemci Sainted Sinners voze melodični hard 'n' heavy zvuk koji bi osamdesetih godina prošlog veka našao svoj put do radijskih lista ali i do kolekcija ljudi koji su sebe videli kao progresivnije, izbirljivije slušaoce. Mislim, novi album, High on Fire je cheesy i koristi svaki stereotip iz udžbenika da vam uđe pod kožu, ali, jebiga, UĐE. Dakle, ovde imate sve od Van Halena, preko ZZ Topa, do Whitesnakea iz Sykesove faze, sve sažvakano pa ponuđeno u svarenoj formi i mada ne mogu da Sainted Sinners hvalim za originalnost, egzekucija im je dobra:
https://www.youtube.com/watch?v=WjoEGaaoCJI&list=OLAK5uy_m65HiHDsYV46GgR_XA4FzVRCMCx4jsHao&pp=8AUB

Za vlo prijatan old school speed/ heavy metal imamo novi album nemačkih Blizzen. Ova ekipa (iz bendova Vulture, Thrashtanica itd.) se već više od deset godina bavi propisnim metalom koji bi trebalo da zagreje srce svakome ko je ikada voleo stari Agent Steel i rani Helloween ali i Judas Priest sa sredine osamdesetih. Treći album, Metalectric , ima sve što treba, od dugačkih, zajednički sviranih harmonskih gitarskih delova koji dopunjuju individualne solaže, preko vokalnih falseta, pa do gitare od koje puca kamen i koja izbacuje munje na omotu. Blizzen su deo onog modernog talasa u heavy metalu kome pripadaju i kanadski asovi Riot City i Metalian, samo sa osobenom nemačkom dimenzijom u zvuku koja, u slučaju ovog albuma dodaje još 15% savršenog cheesea. Sjajno je:
https://youtu.be/k-3zWSWqkX4

U Sacred Leather sviraju dva člana gore pohvaljenih death metalaca Flesher a sada i Sacred Leather moram da JAKO hvalim jer im je drugi album, Keep the Fire Burning odličan, ovo je tvrdi, brzi, žestoki NWOBHM/ speed metal u stilu, recimo, klasika kao što su bili Rage u svojoj najboljoj fazi osamdesetih godina prošlog veka. Sacred Leather ovde momački kolju i ne uzimaju taoce, nudeći energičan, brz, surov heavy metal koji svejedno pored ulične neposrednosti ima i epsku atmosferu i odlične gitarske melodije a Flesherov bubnjar Dustin Boltjes ovde peva pod svojim pseudonimom  Dee Wrathchild i nudi savršeno varvarsku predstavu kao neko izgubljeno dete Marca Storacea. U mutnoj, ali ŽIVOJ produkciji Arthura Rizka ovo je skoro pa savršeno:
https://sacredleather.bandcamp.com/album/keep-the-fire-burning
https://wisebloodrecords.bandcamp.com/album/keep-the-fire-burning
https://www.youtube.com/channel/UCHTZI53-GSifP7oQdinFxqQ

Imamo i nešto velelepnog power metala. Pre svega švedski Bloodbound koji svoj jedanaesti album, Field of Swords izbacuju za Napalm records i zvuče tačno kako ja zamišljam da power metal bend na Napalm Records mora da zvuči. Dakle, melodično, grandiozno, EKSTREMNO cheesy, ali uz eksplicitan kvalitet u domenu kompozicija i svirke. Bloodbound jesu preslađeni za mene, ali sviraju zaista dobro i moj najveći problem sa albumom je prebudžen zvuk sa onim glasnim, nedinamičnim masteringom koji uspeva da prilično ošteti i odlične pesme, kvalitetne rifove, vrhunske himnične refene. Kada bi ovo remasterovali da mu se vrati dinamika ja bih rekao da je u pitanju remek-delo, a ovako je ,,samo" izvrstan album poletnog power metala za sladokusce:
https://bloodboundmusic.bandcamp.com/album/field-of-swords
https://bloodbound.bandcamp.com/album/field-of-swords

A onda, za Massacre Records svoj drugi album izdaju isto power metalci, ali iz Finske, Frozen Land. Icemelter je isto zabavna, energična ploča modernog power metala sa samo blagim dodatnim simfonijskim zanošenjima. Ovo je isto grandiozna muzika, tehnički impresivna i toliko melodična da je dobro da je brza i energična jer ja inače ne bih mogao da je slušam. Frozen Land ozbiljno krljaju na instrumentalnom planu a onda imaju celu tu klasičarsku/ simfo nadgradnju i to je meni jako simpatično:
https://youtu.be/P0MZWOYvbf4

Prošli put sam beogradski Númenor hvalio za album vrlo ambiciozno urađenih obrada svojih najvećih uzora, Blind Guardian. Runes of Power je, pak, novi album dve godine kasnije sa dve stare pesme u novim verzijama i još devet novih komada urađenih u prepoznatljivom, raskošnom fentezi stilu. Power metal koji Númenor rade nije originalan, naravno, ali jeste veran nekakvim '90s vrednostima koje su moderni power metalci ostavili iza sebe i time zvuči osobeno i mojim ušima vrlo umiljato. Naime, ovde ima dosta old school heavy metal i hard rock zvuka – slušajte Tanerlon koja, pored toga što daje omaž Michaelu Moorcocku nudi i slatke posvete Rainbow iz njihove najbolje Rising/ Long Live Rock'n'Roll faze – i kogod voli propisan heavy program oplemenjen sa mnogo melodičnog power metal aranžiranja će se ovde lepo udati. Uopšte, album je – sniman četiri godine i bez žurbe – urađen studiozno i pored toga što se bavi Moorcockom radije nego Tolkienom generalno signalizira novu stepenicu u sazrevanju ovog odličnog, međunarodno priznatog projekta. To da ovde ponovo imamo masu uglednih gostiju na albumu,  uključujući senseija Hansija Kurscha na jednoj pesmi je samo potvrda da je Númenor sa razlogom cenjena grupa u svetskim okvirima. Svaka čast:
https://numenor-kingdom.bandcamp.com/album/runes-of-power






Sa posebnim zadovoljstvom želim da predstavim novi album beogradskih The Cyclist Conspiracy a koji su sa godinama tajno postali jedna od najuzbudljivijih pojava na domaćoj rok sceni. Ili makar onom delu rok scene sa ambicijom da se pored teške, gruverske svirke dotaknu i neke transcendentnije ravni ljudske percepcije i bitisanja. Nikola Urošević aka Nikola Mangas je, naravno, dragi prijatelj sa izvanredno zanimljivom kreativnom karijerom i mnogim ezoteričnim interesovanjima a sa kojim sam imao i neke muzičke susrete i bio uvek impresioniran njegovom maštovitošću. The Cyclist Conspiracy su kulminacija njegovog rada u mnogim poljima, muzičkim i filozofskim, bend koji je postupno izronio iz druženja sa Milošem Romčevićem – Romcem (Дажд itd.) i njegovom svojevremenom opsednutošću alhemijskom simbolikom u poeziji Vaska Pope. Iz ovoga je prvo nastalo Društvo za razvoj alhemijskih studija ,,Vasko Popa" i nekoliko bendova. Naravno i Basarin kultni roman je bendu dao ime, a The Cyclist Conspiracy su sa godinama gradili zvuk kao kombinaciju teškog, psihodeličnog roka, ezoteričnih interesovanja, etničkog nasleđa (pomenuću saradnju sa ključnom ženom domaće vokalne tradicije, Svetlanom Spajić), mističkih ambicija. Back to Hermetics and Martial Arts Vol. 1 je i neka kulminacija svega ovoga, sa finom dozom surfrokerskog i morikoneovskog nasleđa u celoj toj briljantnoj kombinaciji (npr. u Estrella Marianna) a koja me je podsetila i da je Nikola pre nekih deceniju i po kada smo se muzički družili imao jaku opsesiju Treyjem Spruanceom i njegovim radom sa Secret Chiefs 3. Na neki način The Cyclist Conspiracy i jesu domaći odgovor na SC3, ali sa osobenim zvukom i mnogo ovdašnjeg tradicionalnog i narodnjačkog nasleđa perfektno umešanog sa rokenrol vožnjom (npr. The Verdant One). Ovaj album je odličan u tome kako predstavlja ,,anti-world music" viziju benda kroz fuziju, ali onda više difuziju raznih tradicija i učenja koja se prožimaju i nehijerarhijski kombinuju tako da donose nešto NOVO iako deluju kao da samo spajaju više starih stvari u jedno. Sjajno je i zavređuje MNOGA slušanja:
https://thecyclistconspiracy.bandcamp.com/album/back-to-hermetics-and-martial-arts-vol-1

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/numenor-runes-of-power-2025

Hmmm, ja mislim da ovo zavređuje i malo jaču preporuku, pogotovo što je ovo bend koji manje ide na Nightwish a znatno više na Blind Guardian i toliko to dobro rade da je pevač Blind Guardiana gostovao i na ovom albumu. Mislim, ne kažem da mora da se ikome subjektivno svidi, ali to što Númenor rade je za veiki respekt.

Ja pripadam generaciji koja je odrasla na Alogiji, i teško koji bend će moći da to promeni.
Inače, baš šteta velika što nema više karavana 202ojke. Kako da čovek inače čuje domaći metal uživo a da nije iz Beograda. Nikako, to je vaš odgovor, nikako.

Da, fakat. Al jebiga, da citiramo Ivicu Dačiča: "Hteli ste kapitalizam, evo kapitalizam".

Ove i naredne nedelje će ovi metal pregledi biti malo skromniji jer sam na putu. Unapred hvala na razumevanju i idemo.






Katalonski Ter je zanimljiv projekat kombinovanja lokalnog folk nasleđa i blek metala u jednom vrlo kućnom produkcijskom ambijentu. Drugi album ovog mahom solo projekta, El Darrer Galop je otud zanimljivo napisan i dobro odsviran – pogotovo su žensko-muški multitrekovani vokali koji pevaju u tradicionalnim harmonijama dobar element muzike Tera – ali i produciran ambiciozno koliko je to moguće u partizanskim uslovima. No, ograničenja se primećuju i ovo je bend koji zaslužuje malo skuplji studijski tretman jer mu je muzika prepuna svežih ideja:
https://terband.bandcamp.com/album/el-darrer-galop

Danci Vætte su snimili svoj prvi EP, Epos, i to su četiri pesme razigranih veselih folk-motiva i blek metal vokala. Nije to sad nekakav jedinstven spoj, naravno, ali Vætte imaju dobar zvuk, žustro sviraju i te poletne narodnjačke teme ulaze u uvo. Lepo:
https://vaette.bandcamp.com/album/epos

Langenneet je finski jednočlani blek metal bend koji se pre svega bavi palim anđelima u svojim pesmama. Treći album, Kajastus se bavi trećom sferom palih anđela i nabraja imena kao što su Belphegor, Nisroch, Ananael, Moloch, Adramelech, Astoreth, Ramiel i Dagon. Dakle, ako vam treba da se podsetite mitologije i katehizisa, ovo je dobro štivo, a i inače je pristojan, sveden, jednostavan ali dobro urađen blek metal koji voli rif i agresiju. Nije ovo ni najbrži ni najtehničkiji ni najejstravagantniji blek metal album koji sam čuo ove godine, nije ni PRETERANO maštovit, ali je okretan, nije dosadan i ima karakter a to je lepo. Plus, produkcija je sasvim adekvatna:
https://langenneet.bandcamp.com/album/kajastus

Gravescape su iz Tuluza ali njihov black-death metal ne zvuči onako kako uobičajeno opisujem francuske bendove iz ove branše. Debi album ove trojke, Sinister Occultation of Endless Entropy, ne emanira dekadentnu energiju i eklektičnu maštovitost što ih ja asociram sa francuskom black metal scenom, mada to ne znači da je loš. Ovo je sirovi, old school black-death sa adekvatno jeftinim, dinamičnim zvukom i mnogo mračne, zagrobne atmosfere. Preteći rifovi, mrtvački gruv, vokali s onu stranu groba – sve je to simpatično ako već ne inovativno. A i koza na omotu je slatka:
https://gravescape.bandcamp.com/album/sinister-occultation-of-endless-entropy

Ahhh, moj omiljeni ruski projekat je šutao tri godine ali pred kraj 2025 nam stiže novi album benda Блёв, naslovljen Смрад гниения (The stench of decay) i to je vrhunski blackened grindcore, kako nas je ovaj čovek iz Voronježa i navikao. Zapravo, malo je i vrhunskiji nego na prva dva albuma jer je Смрад гниения i napisan i produciran nešto zrelije nego prethodne ploče, sa deset sigurno, raskošno urađenih pesama i još uvek jako komprimovanim ali ipak nešto toplijim zvukom. Urnebesno agresivno, ali puno odličnih rifova i kvalitetnih aranžmana, ovo se ne propušta.
https://blackenedvomiting.bandcamp.com/album/the-stench-of-decay

Finski trio Verilehto svoj blek metal postavlja na folklorne osnove ali ovo nije uobičajeni, raspevani folk metal. Drugi album benda, Aarnihauta je neugodan, napet, sa puno tritonusa i disonanci na gitarama i ritualnog vrištanja tamo gde biste očekivali napeve. Zajebano:
https://verilehto.bandcamp.com/album/aarnihauta

Apsolutni pokolj i slavlje black-death metala stiže na split albumu teksaških Wyrmvold i paragvajskih Glorification. Ovo su sve jako iskusni muzičari sa gomilom drugih aktivnih i bivših projekata i sa obe strane albuma Twin Deathdragon Annihilation čuje se samo najbješnji, najagresivniji war metal koji ruši sve pred sobom i posle se vrati da utaba zemlju. Oba benda sviraju urnebesno dobro, oba imaju solidnu produkciju i oba vam nude bestijalno pustošenje koje će vam ubrzati puls i spremiti vas za akciju. Kakav provod!
https://wyrmvold.bandcamp.com/album/twin-deathdragon-annihilation

Ako nekom to nije bilo dovoljno agresije i blasfemije, tu su Portugalci Azzaya sa svojim novim EP-jem, Infernal Blasphemia. Ovo je satanski, zujeći blek metal koji se ne bavi savremenim idejama atmosfere i blackgaze emotivnosti. On krlja, gazi, dere se i slavi Satanu kao simbol vrhunske slobode. Fer. Gabriel Warmann, koji sve ovo piše i svira ima na većini od ovih sedam pesama neke dobre goste i sve je bučno i raspoloženo:
https://azzayabm.bandcamp.com/album/infernal-blasphemia

Blut Aus Nord su izdali novi album, svoj šesnaesti u preko već trideset godina dugoj karijeri i Ethereal Horizons je i neka vrsta novog platoa za ovu avangardnu blek metal ekipu. Time hoću da kažem da su elementi psihodeličnog roka i metala koji su prodrli u muziku Blut Aus Nord u relativno skorom periodu ovde fino izbalansirani sa propisnim blek metal sadržajem i da sve to, kada se napravi i avngadni otklon, sada vrlo lepo sedi jedno uz drugo i ponaša se pristojno. Ovo je vrlo melodična, pa i nežna ploča  i bend sa dosta autoriteta radi atmosferični blek metal koji ne zvuči kao ono što danas rade mnoge mlađe kolege, već kao da su BAN nekako sami došli do većine ovih rešenja. Meni je to jako solidno:
https://blutausnord.bandcamp.com/album/ethereal-horizons







Frozen Planet....1969 se vraćaju posle duže pauze, isporučujući još jedan album psihodeličnih instrumentalnih džemova. Echoland je nešto mirnija, i intimnija ploča od onih koje smo prethodno slušali ali ona i dalje ima tu neposrednu, spontanu energiju power-trio ekipe utemeljene u ritmu i bluzu koja istražuje zaumne hipnagogičke predele i lepo se sluša:
https://peppershakerrecords.bandcamp.com/album/echoland

Dopadljivo zvuče Šveđani Doomherre na svom drugom albumu, Plaguelords, a koji je ploča klasičnog doom metala. Ovde se pod tim misli da je u osnovi i dalje sabatovski hard-blues, da je u razradi ipak dosta melodije i kendmlasovske epike, ali da niko tu nije izgubio osećaj za elegantno, kompaktno i efektno. Zvuk je neobično neagresivan a da opet u gotovom proizvodu dobijamo solidan teški rok sa dosta lepe metal patine.
https://doomherre.bandcamp.com/album/plaguelords

Španci High Sorceress sviraju prljavi, drogirani okultni doom metal/ stoner rock i ako TO volite, ovde ćete uglavnom naći mnogo razloga za radost. Demo snimak  By command of the Necroqueen je sasvim solidno produciran, pogotovo imajući u vidu da je ova muzika izgrađena na prljavštini i jeftinoći a pesme su duge, drogeraške i lepljive. Plus sav taj seksi-imaginarijum...
https://highsorceress.bandcamp.com/album/by-command-of-the-necroqueen

Isto iz Španije su i Doble Sesión Nocturna koji su svoj album Volume II snimili uživo. I prija im. Ovo je jako psihodeličan, hipnotičan teži rok koji više vuče na krautrokerske opsesivne ponavljače nego na nekakav metal. Ali opet, na idealnom je mestu između žanrova da zadovolji obe strane. Drogirano i slatko:
https://doblesesionnocturna.bandcamp.com/album/volumen-ii

Nizozemci Spacejunk Mafia na istoimenom debi albumu sviraju prijatan psihodelično-stonerski gruv. Ovo su instrumentalne pesme zamišljene kao atmosferični kosmički džemovi, producirane prilično prirodno u svedenom, ali ekspanzivnom zvuku klasičnog rok-trija. Ima tu malo postrokerske izmaglice ali je meni prijatno i lepo curi:
https://spacejunkmafia.bandcamp.com/album/spacejunk-mafia

Thou Hast Done Nothing je debi album za Francuze Nornes i njihova svirka me je fino podsetila na klasični Peaceville Doom Metal iz ranih devedesetih. U tom smislu, ovo je kao neka savremena, francuska, ali tim šarmantnija verzija muzike kakvu su pravili My Dying Bride i Paradise Lost dok još nisu postali veliki. Ovo je lepo napisano, lepo producirano, generalno svedeno i dobro:
https://nornes.bandcamp.com/album/thou-hast-done-nothing

Things Seen But Always Hidden je drugi album za britanski sastav Suffering i ovo je vrlo solidan album vrlo mučne muzike. Suffering mešaju spori, elegični doom metal sa black metal ekspresivnošću i rezultat je superiorno neugodna ploča koja ne mora da ima ni prebudžen zvuk ni najniži štim na svetu da zvuči kao da samim slušanjem otvarate vratnice pakla:
https://suffering.bandcamp.com/album/things-seen-but-always-hidden

Altar of Worship je split album britanskih Iron Void i američkih Ordoruin i možda se iz naslova može naslutiti, ovo je zapravo materijal posvećen obožavanju starog (još uvek aktivnog) britanskog benda Pagan Altar. Oba benda imaju po jednu svoju studijsku pesmu, po dva komada urađena uživo na istom koncertu i po jednu studijsku obradu Pagan Altar. Sve je to spor, elegantan, punokrvan doom metal kakav je milina slušati pa izvolite:
https://ironvoid.bandcamp.com/album/altar-of-worship

II | Bleak je drugi album za njemački Vast Pyre i ovo je ponovo mučno, teško, sporo, jebeno. Ljudi pišu dugačke pesme koje, iako imaju propisne rifove i kompletan rokenrol inventar zapravo zvuče tuđinski, hipnotično, bolesno, na ime mnogo ponavljanja, odjekivanja, opsesivnog insistiranja na jednom tonu itd. Zvuk je abrazivan ali ne ludački težak već više psihotično faziran, baš koliko treba da vas izludi. Ovo je kao Black Sabbath na najtežim mogućim opijatima a to je, jelte, veličanstveno:
https://vastpyre.bandcamp.com/album/ii-bleak

Italijani Swarm Chain imaju više epski zvuk a onda i nešto elemenata death metala u svom doomu. Drugi album za ekipu iz Pijaćence je svejedno fino napisan, uspešno kombinuje grubi death metal vokal sa anđeoski čistim pevanjem i šapatom i čini da spora, elegična muzika bude dinamična. OK, dosta je to cheesy ali je duševno.
https://swarmchain.bandcamp.com/album/cernunnos

Berlinski Black Magic Tree imaju IZUZETNO prijatan album stonerskog hard roka, melodičan, energičan a šarmantan i razigran. Terra nije smorena, drogirana ploča hipnotičkog gruva nego punokrvni rokenrol sa mrvicom '70s glama da lepo zamiriše i moram da priznam da sam, uz lep, prirodan zvuk i dobar miks veoma uživao u ovom materijalu:
https://blackmagictree.bandcamp.com/album/terra 

Dope Smoker se vraćaju posle nekoliko meseci svojim novim albumom, Doom Shop i sada je fuzija prljavog, faziranog doom/ stoner zvuka i hip-hopa ozvaničena time što je gramofon naveden kao ravnopravan instrument osnovnom triju gitare, basa i bubnja. Naravno, bend sada ovo radi sa jednim usviranim, prirodnim filingom i osećaj krivog srastanja koji je nosio LXST CΛSSXTTX na Doom Shop je zamenjen prijatnim, familijarnim saundom i lepo fuzionisanim plesnim gruvom. Gareth tu i tamo pomalo peva, sa gramofona se povremeno čuje repovanje ali sve na gomili je klecački, drogirano i jako prijatno. I regularna i instrumentalna verzija albuma se naplaćuju koliko hoćete:
https://dopesmoker.bandcamp.com/album/doom-shop
https://dopesmoker.bandcamp.com/album/doom-shop-instrumentals

Odličan program dobijamo i na debi albumu kanadskih Pale Horse Ritual a koji je naslovljen Diabolic Formation, sa omotom u prelivima bolesno ljubičaste boje kako ništa ne bi bilo nejasno. Pale Horse Ritual sviraju superiorno sporo, elegantno i dominantno, a  zvuk im je zdrav, težak, teksturiran. Ovo je stonerski, okultni doom metal sa jakom bluz osnovom, zrelom psihodeličnom nadgradnjom, mnogo omažiranja Black Sabbath ali dovoljno dubokog okultnog zaranjanja da se ne radi samo o tribjut bendu. Meni je ovo lepo leglo:
https://palehorseritual.bandcamp.com/album/diabolic-formation 

Premijum ponuda stoner roka ove nedelje koju krunišu Šveđani Suncraft sa svojim drugim albumom Welcome to the Coven. Ovaj bend je pravo osveženje na ime svoje vizije stoner roka kao inkluzivne muzike koja ne mora da bude samo potraga za savršenom aproprijacijom hard-bluz formule iz doba Black Sabbath. Naprotiv, Welcome to the Coven je ploča na kojoj se standardni, bluzerski stoner rok sa svojim hrskavim fuzz gitarama, zaraznim gruvom i post-hipi melodičnošću divlje ukršta sa pank rokom, post-pankom, blek metalom, klasičnim hard rokom i PUCA od inventivnosti. Ovo je iznenađujuće brza, energična ploča koja ne mora da glumi smorenost i sporost onda kad ima dobre rifove, teme i, uopšte, u svakoj pesmi nešto dobro da vas opčini. Savršeno:
https://www.youtube.com/watch?v=49GYsmpCAiA&list=OLAK5uy_m4islmwZSL0l04hGrbJ_HN99c9lBITFHY&pp=0gcJCbAEOCosWNin






Triskelyon, u principu studijski projekat dvojice ljudi od kojih je jedan Kanađanin a drugi Brazilac, ima zanimljiv četvrti album, Maelstrom of Chaos. Produkcija manje-više, mada nije rđava za kućne uslove, ali pesme su napisane inventivno sa spojem klasičnog, vrištećeg thrash metala i inventivnih, zabavnih aranžmana koji se ne drže nekakve formule nego rade šta u tom trenutku deluje zanimljivo. Vokale su ovde odradili razni gosti, sve dosta jaka imena kanadske scene, bubnjeve svirala dva čoveka, basove trojica. Naravno, variraju ovde i ideje i stil, ali je element iznenađenja jak adut ove ploče a entuzijazam je nesporan:
https://triskelyon.bandcamp.com/album/maelstrom-of-chaos

WrestleManiacs su simpatična njemačka ekipa koja svira rokerski thrash metal tematski okrenut profesionalnom, jelte, rvanju. Promo 2026 ima samo dve pesme ali to se POŠTENO krlja, energično je, dobro producirano i divljački na jedan uredan način. I Shot Dino Bravo je HITČINA. Jaka preporuka:
https://wrestlemaniacsrule.bandcamp.com/album/promo-2026

Turci Hazardous vrlo kurčevito nastupaju na svom debi albumu, Let There Be Dark. Ovo je old school thrashina po šnitu Dark Angel, odsvirana tehnički perfektno a opet sa finom dimenzijom varvarske, nepoćudne energije koja sve prožima. Dakle, dobijamo i jare i pare sa ovim albumom: vratolomnu, savršenu svirku i dobru produkciju sa jedne strane i besni, ,,thrash fueled by booze horror and video games" šmek, kako sebe bend ukratko opisuje, sa druge. Jako moćan debi:
https://hazardous.bandcamp.com/album/let-there-be-dark

Iz Zagreba (ali originalno iz Međumurja) dolaze Bezdan a koji, posle više od decenije rada imaju debi album, Upon the Altar. No, bend je dosta marljivo radio u prethodnim godinama i izgradio reputaciju niskom kraćih izdanja, pa ovaj album izdaje Švedski I Hate i nadam se da će ga čuti NEUMERENO veliki krug ljudi jer je ovo odlično. Bezdan krljaju old school black thrash (pa i malo proto-death metala), ali ne toliko old school da je ovo snimljeno kasetofonom na probi. Zvuk NIJE moderno prebudžen i beživotan ali je propisno studijski obrađen da pruži ovoj brzoj, oštroj, napadačkoj muzici pravu formu kako bismo mi uživali. Bend onda svira brzo, precizno i napaljeno, obezbeđujući izvrsnu zabavu tokom nešto više od pola sata. Moćno:
https://ihate.bandcamp.com/album/upon-the-altar
https://bezdannikaddan.bandcamp.com/album/upon-the-altar

Simpatični su Unhinged iz Bostona sa svojim albumom sirovog, politički vrlo ekspresivnog hardkora. Sinister Forces zvuči kao da je sniman u podrumu, dakle, jeftino i iskreno, ali Unhinged imaju i pristojno sazrelu sludge metal komponentu umešanu u taj svoj hardkor i to je lepo. Podrazumeva se da daunloud plaćate koliko želite:
https://unhinged-bhc.bandcamp.com/album/sinister-forces

Slatki su i Indonežani Karmax sa svojim EP-jem Sambartaka. Ovo je pet kratkih pesama metaliziranog hardkora, ali dosta stare škole. Bend ima i brzinu i gruv i očiglednu ljubav ka predlošcima osamdesetih godina prošlog veka, pa ako volite Ratos De Porao i rani Cro-Mags, ovde ćete naći malo sreće:
https://kidfightermusic.bandcamp.com/album/sambartaka

Čileanci Hollow Humanity već nazivom svog albuma, Until Every Cage Is Empty jasno signaliziraju da ćemo slušati nekakav teški, zajebani veganski metalizirani hardcore. Tako i jeste, ovo je ploča teškog, mošerskog metalcorea sa elementima beatdowna, usmerena na oslobađanje životinja i generalno bes izazvan ljudskom pohlepom i društvenim sistemima  koji je ohrabruju. Zvuk je veoma čist, svirka skoro robotski precizna i sve je to prilično dobro a plaća se koliko želite:
https://hollowhumanity.bandcamp.com/album/until-every-cage-is-empty

Nemci Falsetrip su spontaniji i pankerskiji na istoimenom albumu, no i ovo je metalizirani hardcore ali sa možda više naklona ka klasičnom thrashu, pa i Motorheadu. Svakako solidan zvuk i dobar provod ako se dobro provodite uz loše raspoložene momke koji ljuto udaraju. Bar se plaća koliko hoćete:
https://falsetrip.bandcamp.com/album/falsetrip

Isto Nemci Ultrablut prže besan očajan post/hardcore na EP-ju nazvanom samo EP 2025. Ovo je veoma dobar veoma fino osmišljen, odlično odsviran, odlično produciran materijal muzike koja je koncepcijski pametna, aranžmanski zrela, nekako istovremeno i odrasla i jednostavna i neposredna. Meni jako dobro:
https://thelastingdoserecords.bandcamp.com/album/ep-2025

Warand su moskovski d-beat hardcore bend sa teškim, debelim zvukom i niskim štimom. Album  Lifeless world nudi prijatan crustpunk provod u kome se Discharge, Venom, Motorhead i rani Slayer sipaju u istu čašu, sve se dobro promeša i ispije bez stajanja. Svirka je odlična, zvuk odličan, pevanje je na Ruskom i sve je perfektno:
https://warand.bandcamp.com/album/lifeless-world

Pa onda imamo Fince Gray State sa istoimenim EP-jem koji razvaljuje. Ovo je metalizirani hardcore thrash sa debelim, teškim, death metal zvukom i lepršavom, brzom svirkom. Tri pesme, od kojih je jedna očigledna aluzija na Obsidianovu igru Pillars of Eternity i beskompromisno krljanje od početka do kraja, sve je kako treba:
https://graystatehc.bandcamp.com/album/gray-state

Turski DIY trio Kebabblast sebe naziva grindcore bendom ali njihov drugi album, Grindfather Part II – a prvi je bio u Septembru – ima mnogo death metal i melodeath elemenata. Da se nađemo na deathgrind klasifikaciji i da kažemo da je ovo dovoljno zabavno u izvedbi i sasvim solidno producirano za kućnu radinost. Naplaćuje se u skladu sa vašim preferencama:
https://kebabblast.bandcamp.com/album/grindfather-part-ii

Ruineum su simpatični slovački doom-death bend osnovan 2019. godine i sa prvim demo snimkom iz 2022. Novi demo, Urn Burial je praktično album, sa sedam pesama – od kojih je jedna obrada Amorphisa – i sasvim solidnom produkcijom. Ovo je HEAVY, atmosferično i prijatno old school a plaća se tačno koliko vi odredite:
https://ruineum.bandcamp.com/album/urn-burial-2025

Imamo i novi EP za poljski Haunted Cenotaph, a koji su svoj debi-album izdali 2020. godine. Primitive Rituals of Ancient Death zvuči kako mu naslov i obećava, primitivno, obredno, sirovo, sporo i teško sa death-doom metalom ovaploćenim kroz bolesne rifove i dosta repeticije. Produkcija nije idealna ali ovo se lepo posluša sa sve obradom Unleashed na kraju.
https://hauntedcenotaph.bandcamp.com/album/primitive-rituals-of-ancient-death

Čileanci Death Yell su ekipa OG šmekera. Bend je osnovan još 1988. godine i tri člana iz tog vremena su i dalje u postavi a novi album, tek drugi po redu a naslovljen Demons of Lust je sjajan. Ovo je old school deaththrash metal sviran bez kompromisa, žestoko i moćno, napisan pametno ali bez kalkulacija. Što je najvažnije, bend zvuči karakterno i ploča ima profesionalnu produkciju ali i mnogo duše. Prelepo:
https://deathyell.bandcamp.com/album/demons-of-lust

Dobro biju Perdition Temple iz Tampe na svom petom albumu, Malign Apotheosis, držeći se stare formule, ali je aplicirajući sa jednim zdravim, gladnim entuzijazmom. Perdition Temple bih opisao kao neku vrstu moderne rekonstrukcije zvuka ranog Morbid Angel, dakle, sa finom fuzijom black i death metala, prstohvatom thrasha, ali i pesmama koje su smelo kompleksne i tehnički zahtevne. Ipak, sve to ima i satanski gruv i jednu dominantnu eleganciju i jako se lepo sluša:
https://perditiontemple.bandcamp.com/album/malign-apotheosis

Sjajni su mi i španski Summoning Hellgates koji na svom prvom (mini)albumu, Spear of Conquest isto odvaljuju poštenim, satanskim a tehničkim death metalom. Ovo ne zvuči TOLIKO old school kao prethodni bend ali jeste i dalje prilično old school polivačina blastbitom i brutalnim rifovima uz iznenađujuće razgovetne a opet agresivne vokale. Summoning Hellgates čine da nešto što je u principu svirka na ivici ljudskih mogućnosti zvuči spontano, prirodno, i zabavno i to je veliki kvalitet benda:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/spear-of-conquest
https://summoninghellgates.bandcamp.com/album/spear-of-conquest

Isto iz Španije, ali iz Katalonije su Rancúnia i njihov prvi EP, Sense camí de tornada. Ovo je estetski primitivan ali tehnički kompetentan old school death metal, kao negde sa polovine devedesetih, sa puno pretećih rifova, napetog mošerskog gruva i bizarnih vokala. Ima ovde dosta napora da se u staru formulu unesu nove ideje i to se ceni a bend snimak naplaćuje samo koliko ste vi spremni da izvadite:
https://rancunia.bandcamp.com/album/sense-cam-de-tornada

Tuku i The Spiral Continuum na svom novom EP-ju, Venerate the Vile. Ovo je za sada samo studijski projekat dvojice odličnih muzičara iz Bostona pa su i dve pesme na EP-ju prilično ambiciozan, ,,tehnički" death metal koji se ipak više bavi kvalitetom kompozicija nego egzibicionističkom svirkom. Ovo je maštovito, raznovrsno, a istovremeno i žestoko i pitko, dobro i producirano i baš mi se dopalo. Jeste pet dolara dosta za samo dve pesme ali ovo su dve odlične pesme:
https://thespiralcontinuum1.bandcamp.com/album/venerate-the-vile

Australijski Munt su snimili debi album, The World Is Not Yours, cementirajući svoju tranziciju iz studijskog projekta u pravi bend koji svira koncerte i ima planove itd. ,,Blackened grinding death metal", kako bend opisuje svoju muziku je ovde u solidnoj formi, sa dobrim zvukom i žustrom svirkom. Pesama je trinaest i mada bend ne probija neke nove puteve u ekstremnom metalu, ovo je pitko:
https://muntgrind.bandcamp.com/album/the-world-is-not-yours

Condemned By Reprisal je projekat nekih trenutnih i bivših članova Shadowspire, sa debi EP-jem koji je zla, meljuća ploča death metala utemeljenog u old school senzibilitetu ali sa modernim zvukom i tehnikom. Pesama je pet, svirka i produkcija su profi, sve se to fino sluša:
https://condemnedbyreprisal.bandcamp.com/album/condemned-by-reprisal

Finci Torch Us imaju EP sa tri pesme, To Non-Existence i to je, onako, negde između klasičnog skandinavskog zvuka i nekih modernijih, pa i melodičnijih death metal formula. Ali nije loše za moj račun, zvuk je solidan, bogat i snažan, a pesme su OKEJ, sa malo gruva, malo melodije i malo agresije, taman koliko treba:
https://torchus.bandcamp.com/album/to-non-existence

Za pravi, klasični geteborški death metal imamo novi album Carnal Savagery. Mikael i Mattias na Crypt of Decay ne rade bigznašta novo i originalno, ali rade taj melodični, energični geteborški zvuk savršeno. Pesme su slatke kao med a imaju nepatvorenu energiju, prijatnu težinu i dovoljno teksture da sebi radite piling mesec dana ovim albumom. Deset pesama, deset HITOVA:
https://carnalsavagery.bandcamp.com/album/crypt-of-decay

Malefic Throne su praktično death metal supergrupa u kojoj sviraju ljudi iz nekih najuglednijih postava iz čitave istorije žanra. Steve Tucker je, znamo svi, basista i pevač Morbid Angel, John Longstreth je veličanstveni bubnjar Origina (i Hate Eternal i svirao je u još masi bendova) a Gene Palubicki je u Perdition Temple, Demonized, Hexorcist, ranije u Angelcorpse. Naravno da ova tri čoveka prave brzi, energični death metal koji osvaja tehničkim bravurama, ali važno je i da li su pesme dobre. A solidne su. Ovo je bliže nekoj old school death-black krljačino nego što su to Origin ili Hate Eternal, dakle, čuje se ovde stari Morbid Angel ali sve je urađeno na tako visokom nivou tehničke izvrsnosti da ljudi izvode strahovite vratolomije sa svojim instrumentima i vi ostajete zapanjeni i sa velikim osmehom na licu:
https://agoniarecords.bandcamp.com/album/the-conquering-darkness

Lasvegasovski death metalci Misericordiam su prvi album snimili pre devetnaest godina ali evo ih sada sa drugim, bez gubljenja koraka. Nothing but Machine Now je energična, kvalitetno producirana ploča death metala koja spretno koketira i sa hardcoreom i deathcoreom, pokrivajući multiple segmente publike istim materijalom koji je generalno gruverski i blasterski, onako, mučan, ali na jedan prijemčiv način. Ovo pritom ima i izraženu sociopolitičku kritiku koju dosta retko vidimo kod brutalnog death metala, tako da moram da pozdravim tu vrstu iskakanja. Solidan povratnički album:
https://misericordiam.bandcamp.com/album/nothin-but-machine-now

Osmose Productions je sačuvao najbolje za kraj godine, reklo bi se pa tako ove nedelje stiže i novi, drugi album odličnih portugalskih death (i malo black) metalaca The Ominous Circle. Naslovljena Cloven Tongues of Fire i obdarena spektakularnim crtežom na omotu, ova ploča, osam godina nakon prvenca, nudi težak, mračan, a zapaljiv, ložački okultni metal koji nudi moćne death metal rifove i mošerski gruv zajedno sa malo blek metal harmonija i zavodljivih tema. Pesme su podugačke i u dobroj meri se oslanjaju na spori, mrveći gruv, ali ima ovde dosta smena tempa i generalno dinamike, dok je miks pažljivo urađen da ponudi i dubinu a ne samo težinu. Odlično:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/cloven-tongues-of-fire

Dark Descent Records još nije gotov za ovu godinu pa smo od njih dobili i četvrti album kanadskih Phobocosm. Ovo je superiorno mračni, preteći death metal u formi velikih, monumentalno tamnih komada pećinskog gruva i lavkraftovskog užasa a koje presecaju kraći, instrumentalni a disonantni komadi meditacije nad ambisom. I ove kraće pesme (Corridor od 1 do 3) su propisni death metal komadi samo sa malčice atmosferičnijim prelivom i bez pevanja, a onda tako i dobro dođu kao predah od ostatka albuma koji MRVI. Veličanstveno je ovo:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/gateway






Česi Outward sviraju blackened post-metal i to ume da zvuči i dosta shizofreno na debi albumu, Ephemeral Lives, sa čestim smenama između blekmetalskog vrištanja i melodičnog pevanja preko melanholičnih gitara i postmetalskog gruva. No, bend se trudi da sve profunkcioniše, ima zapravo prijatan zvuk koji ne hvata prvenstveno na volumen i album je pitak:
https://outwardcz.bandcamp.com/album/ephemeral-lives

Francuski eksperimentalni blek metal projekat Hexensoldat je snimio iznenađujuće kul demo sa dve pesme, Flesh Flies Devouring Me (demo 2025), a koji je više noise i ambient nego ikakav metal. Urađen u kombinaciji violine, orgulja, gitare i raznih, jelte, terenskih snimaka, ovo je avangardni zvučni prostor koji se meni veoma dopao i na tragu je nečeg dobrog. Nadam se da će projekat nastaviti u ovom smeru jer mu je ovo najbolji rad do sada. Cena je koliko date:
https://thetruehexensoldat.bandcamp.com/album/flesh-flies-devouring-me-demo-2025

Finci Grins svoju muziku opisuju kao ,,slow burning existential crisis metal" ali njihov drugi album, Negative Feedback je maštoviti, sirovi i slojeviti noise rock. I kad kažem ,,sirovi" mislim da je ovo producirano prilično jeftino, no, pošto je u pitanju ekscentrična muzika, onda se ona nekako dobro uklapa uz ovu ekscentričnu produkciju. Pesme su odlično napisane i odsvirane JUNAČKI, onako, iz sve snage a sa osećajem za dinamiku i u ovome sam baš uživao. Bend kaže da je sve ove pesme napisao još pre PRVOG albuma pa se nadam da spremaju i neki novi materijal, a cena za Negative Feedback je koliko date:
https://grinsentertainment.bandcamp.com/album/negative-feedback

Pred sam kraj sezone, Magnetic Eye izbacuju dva dugoočekivana albuma a koji se bave obrađivanjem Nine Inch Nails. Za Trenta Reznora i njegov ansambl je fer reći da su jedinstvena pojava u rokenrol istoriji sa zanimljivim kretanjem između žanrova i scena i posebno uspešnim održavanjem relevantnosti kroz decenije uprkos ranoj mejnstrim popularnosti. Best Of Nine Inch Nails (Redux) i The Downward Spiral (Redux) donose 27 pesama ovog benda koje obrađuju bendovi od Blue Heron i Thou, preko Between the Buried and Me i Orbitera, do Marisse Nadler, Black Tusk i Author & Punisher. Čak i da ne znate šta je to Nine Inch Nails nemoguće je da na ova dva albuma nećete naći NEŠTO što će vas oduševiti:
https://reduxrecords.bandcamp.com/album/best-of-nine-inch-nails-redux
https://reduxrecords.bandcamp.com/album/the-downward-spiral-redux

Iz Montreala su Odd Times čiji drugi album, A Tale of Flames nudi dosta uredan, simpatičan progresivni metal. Ili čak progresivni hard rok. Ovo jeste niže štimovano i čvrsto ali muzika je srazmerno melodična i gruverska i progresiva ovde ne zvuči pretenciozno niti usiljeno. Ljudi ovo vole, umeju i simpatični su:
https://oddtimes.bandcamp.com/album/a-tale-of-flames

Beogradski Centurion verovatno priprema drugi album, ali u međuvremenu, evo lepog živog EP-ja, Sjedinjenje Krajnosti (Uživo u Beogradu i Ljubljani) koji pokazuje kako bend sada zvuči. A zvuči dobro i ambiciozno, sa progresivnom heavy metal osnovom benda dopunjenom orkestarskim aranžmanima. Odličan zvuk, kvalitetna svirka i nove verzije tri stare pesme pokazuju bend u zaista odličnom svetlu:
https://centurionserbia.bandcamp.com/album/sjedinjenje-krajnosti-u-ivo-u-beogradu-i-ljubljani

Executioner Steel su kvartet iz Dake u Bangladešu obučen u Manowar i Overkill majice a koji svira, nagađate, klasičan heavy metal. Debi album ovog benda osnovanog 2020. godine, Rage of the Thunderstorm je pun epskih rifova, herojskih refrena sa dizanjem glasa u falseto, energičnog zaklinjanja u heavy metal pravovernost, borbenih solaža...  Stilski je ovo vrlo ugođeno sa mojim preferencama i kadgod Executioner Steel naprave i direktnu aluziju na Iron Maiden ili Manowar, mene to obraduje. Ali stoji i da bend nema mnogo originalnog u onome što radi, da je ovo sklopljeno iz prepoznatljivih, da ne kažem tuđih ideja i mada to ne čini album manje prijatnim za slušanje, nadam se da će Executioner Steel razvijati sopstveni zvuk u nekom budućem periodu. Za sada Rage of the Thunderstorm od mene dobija entuzijastičnu preporuku koja OBAVEZUJE:
https://executionersteel.bandcamp.com/album/rage-of-the-thunderstorm

Imamo i novi, treći album grčkog Steel Arctus, a koji je isto osnovan 2020. godine i svira zapravo vrlo sličnu muziku. Dreamruler je, dakle, takođe ploča epskog heavy metala, samo sa nešto skupljom produkcijom i stručno ukombinovanog klasičnog nasleđa sa nešto inovativnih pogleda na ovu muziku. I ovde ćete prepoznati uzore, a koji obuhvataju i Manowar (na primer Will to Power je vrlo manowarovska pesma) ali Steel Arctus sigurno zvuče u sopstvenoj koži i nude modernizovanu, zabavnu formu epskog heavy metala. Vrlo dobro:
https://steelarctus.bandcamp.com/album/dreamruler

Slatki su Rusi Electric Crown sa svojim singlom od dve pesme, Let the Thunder Roar. Ovo je bend koji je debi album izbacio 2021. godine pa se sada, pretpostavljam priprema za drugi i ovo su dva simpatična komada u NWOBHM stilu, od kojih je drugi obrada Vixen/Hawaii. Naslovna pesma je urađena da ima malo epskiju dimenziju, dakle, ne baš za singl, ali to je i simpatično. Solidan zvuk, dobra svirka, sve okej:
https://electriccrown.bandcamp.com/album/let-the-thunder-roar

Midnight Fortress je divan poljski trio koji na svom debi albumu svira pravoverni heavy/ speed metal kao da je i dalje 1984. godina a mi smo mladi, lepi i nemamo ni jednu brigu na svetu osim još uvek realistične nuklearne kataklizme. Iako se radi o srazmerno mladim ljudima, rođenim poslednjih godina prošlog veka, ova tri momka očigledno veoma vole taj klasični '80s zvuk slobodne vožnje i prestanka ograničenja brzine, pa je Midnight Fortress, kako se i album zove jedna superiorno cheesy i mišićava bakljada metala kakav pamtimo da je onda bio, samo sa odličnom produkcijom i bravuroznom svirkom. Sjajno je!
https://midnightfortress.bandcamp.com/album/midnight-fortress 






Season of Mist ovu jako dobru godinu – makar u domenu kvaliteta i raznolikosti izdanja koju je ova etiketa vredno izbacivala – krunišu željno iščekivanim živim albumom jednog od najboljih norveških blek metal bendova ikad, meni omiljenih 1349. Naslovljen Winter Mass, ovo je živi album snimljen u Oslu pre par godina, nakon ukidanja pandemijskih restrikcija na masovne javne skupove. Očekujete da koncert onda ima posebnu energiju i naravno da Ravn i ekipa isporučuju: ovo je izbor iz karijere benda koji svira nekih 28 godina u ovom momentu – minus pesme sa poslednjeg albuma koji je izašao prošle godine, dakle, nakon što je ovaj koncert snimljen – i apsolutno vrhunska kolekcija ambiciozno napisanog, besprekorno odsviranog blek metala. 1349 su uvek imali jaku tehničku komponentu u svom zvuku – na kraju krajeva, imaju u postavi jednog od najboljih bubnjara na celoj sceni – i ovaj album podseća da je ona uvek bila u službi dobrih pesama pa se tako rani hitovi poput Chasing Dragons vrlo lepo nastavljaju na srazmerno nove i kompleksne radove kao što je Striding the Chasm. Mogao bih da sitničarim da neke od mojih omiljenih pesama nisu ušle u set-listu, ali i ovako ovo je vrlo jak spisak koji počinje sa Sculptor of Flesh a pri kraju ima Dodskamp, da bi onda stvari prkosno zakucao sa Abyssos Antithesis. Savršenstvo a imate i kompletan video snimak:
https://1349som.bandcamp.com/album/winter-mass
https://youtu.be/RxZ78I4CW-k

Ne bih citirao političare. Oni su sami sebi dovoljni.
https://knjigovanje.weebly.com/muzika/blut-aus-nord-ethereal-horizons-2025

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/various-artists-a-maximum-tribute-to-iron-maiden-2025

Oooooh, tribjut album Ajron Mejdn, moja jedina slabost       

Veoma mi je žao na ime nedolaska na sinoćni nastup Terrorizer i Possessed u Beogradu. Službeni putevi su moderna pošast. Čujem da je bilo dobro i drago mi je zbog braće metalaca. A i Suicidal Angels su dobar bend, jebiga. Eh, u narednom životu. Da vidimo bar šta je izlazilo a da valja, a izlazilo je DOSTA toga:






Poljaci Forbannet još nemaju album ali novi EP, Tyran ih za to ozbiljno kandiduje. Ovo je ružan, gadan, agresivno-abrazivni blek metal koji naravno ima za Poljsku standardan nivo zanatskih kvaliteta ali je osoben u zvuku i senzibilitetu. Lepo je nekada iz ove zemlje čuti ovako superiorno RUŽNU muziku:
https://forbannet1.bandcamp.com/album/tyran-ep

The Ash Chalice je već drugi album ove godine za poljski blek metal duo Primitiae Dormientium, ali ova dva momka nisu samo amateri koji sede kod kuće i na kompu prave bezveznu muziku. Ovo je agresivan, uzbudljiv blek metal opsednut kultovima smrti i na silu uguran u formu sirovih rifova i skoro grindcore nervoze u aranžiranju pesama. Solidan zvuk, mnogo pretećih harmonija, ali i pesama sa iznenađujuće kompleksnom strukturom, ovo vredi čuti:
https://primitiaedormientium.bandcamp.com/album/the-ash-chalice 

Galdragon je jednočlani blek metal projekat iz Škotske ali je prilično oštar i agresivan. Nisam slušao prethodne albume ovog projekta, ali najnoviji, Existential Lethargy zvuči korektno, sa dobrom produkcijom, pesmama koje nisu kompleksne ali su jednostavne taman koliko treba i ni mrvu više i baštine propisnu blek metal zlovolju. Ima tu i prstohvat atmosfere ali je bes u prvom planu i to je lepo:
https://galdragon.bandcamp.com/album/existential-lethargy

Baneful Tongue je norveški jednočlani black-death metal projekat sa istoimenim debi albumom, a čiji jedini član, Sondre Berge Engedal ima i takođe jednočlani blek metal projekat Nemesis. No, Baneful Tongue je psihodeličniji i kosmičkije ,,usmeren" i materijal na ovom izdanju zvuči osobeno i jasno profilisano. Gabriele Gramaglia iz Vertebra Atlantis je ovo miksovao i masterovao i dobacio bek vokale pa vam to daje neku ideju o usmerenju Baneful Tongue, dakle, da je ovo avangardno ali mišićavo, kontemplativno ali zanatski vrlo kvalitetno. Plaća se koliko želite:
https://banefultongue.bandcamp.com/album/baneful-tongue

Nagađam da je i belgijski Quaetdoender jednočlani projekat, ali album Ongodlike consten zvuči zaista solidno. Ovo je producirano ne nešto skupo ali uredno a muzika je nenametljivo melodični, neagresivno dinamični, nepretenciozni ali za moje potrebe dovoljno epski blek metal sa dovoljno folk preliva da svi budemo srećni. Nema ovde nekih prenapucanih aranžmana i kičlijske epike, samo poštena svirka i dobar tempo i ja sam zadovoljan:
https://quaetdoender.bandcamp.com/album/ongodlike-consten

Bloodcraft Ritual je jednočlani projekat iz Praga, ali prilično odličan. Maania, koji je sve ovo napisao i odsvirao nudi vrlo mračne, teške pesme na EP-ju  Human Peak, ali sa stilom. Rifovi su preteći, harmonije zloslutne, zvuk taman i težak a pevanje je zaista manično. Solidno producirano, pritom:
https://bloodcraftritual.bandcamp.com/album/human-peak

Corpus In Ruina je verovatno isto jednočlani projekat, ali iz Los Anđelesa. Kaseta Civilizations Of Decomposition ima isto četiri pesme a ovo je blek metal koji ima i malo industriala (uglavnom to da su bubnjevi programirani) ali i zaista malo thrash rifčina u svojoj ponudi. No, produkcijski i estetski je sve sirovo i zajebano i meni se dopada:
https://machinegunlandscapeproductions.bandcamp.com/album/civilizations-of-decomposition 

Tähtihämär je split EP finskog jednočlanog benda Kaikkivaltias i američkog Vihurienkeli (verovatno isto jednočlanog). Ovo je sirovo, haotično, ono, pravi andergraund ali Kaikkivaltias je definitivno maštovitiji i originalniji projekat na koji vredi obraćati dalju pažnju:
https://forestgloom.bandcamp.com/album/t-htih-m-r
https://kaikkivaltias.bandcamp.com/album/t-htih-m-r
https://thehiddendawn.bandcamp.com/album/t-htih-m-r

Madridski Devil City Cult stručno kombinuju kvalitetan, tehnički dobar blek metal sa hardcore punk izrazom. Njihov prvi album – nakon debi EP-ja od pre pola decenije – zove se Murderous Retribution i on pored propisnog blek metal udaranja, sa sve rifovima i blastbitovima, nudi i ono što blek metal uglavnom nema, a to je gruv. A onda se pojave i zanimljivi melodični delovi sa klin pevanjem koji zvuče kao nekakav dobar metalcore i čovek se pozitivno zaintrigira ko su ovi ljudi i otkud im sve te ideje. Odličan debi:
https://devilcitycult666.bandcamp.com/album/murderous-retribution

Wyrmoon II je ipak tek prvi ful album za Wyrmoon iz Mejna. No, solidan je. Ovo je nekakav malko avangardniji, avanturističkiji blek metal koji radi i sve što je potrebno da pokaže da su ovo solidni muzičari što vole da sviraju brzo i žestoko, ali onda se zanima za nestandardne harmonije i drugačije aranžmane. Originalno i lepo:
https://wyrmoon.bandcamp.com/album/wyrmoon-ii

Mislim da ne moramo da objašnjavamo na koga Darvaza misle naslovom svog trećeg albuma We Are Him. Ovo je uredan, dobro napisan a opet jednostavan i neposredan satanistički blek metal u kome Italijan Gionata Potenti iz Cultist, Kult, Chaos Invocation, Moloch i još gomile bendova svira sve instrumente a Norvežanin Bjørn Erik Holmedahl iz Ritual Death i Mare (i opet još mnogo bendova) peva. Darvaza ovde zvuče zrelo, usredsređeno, dostojanstveno i pogađaju sve svoje mete. Idemo:
https://darvazablackmetal.bandcamp.com/album/we-are-him

A Franczi Deos se lože na stari Rim pa su im svi albumi u tom stilu. Najnoviji, četvrti, Augustus Omnipotens je sasvim prijatna ponuda ako volite njihov vojnički, marševski blek metal sa dosta dobrih rifova i srednjetempaškog gruva. Deos ne priređuju neka velika iznenađenja ali njihova muzika je i epska i plesna u isto vreme tako da ispunjavaju sve moje potrebe u ovom trenutku:
https://www.youtube.com/watch?v=NH1Kc4TIivY&list=OLAK5uy_ng_0mVpYPUk4hvtzpeMNKsmh8mj7BoVgo

Death Obvious su dvoje Finaca sa istoimenim albumom koji je nastao sudaranjem blek metala sa death metalom i doom metalom. Nema ovde čistih granica niti, uopšte, ambicije da se bend žanrovski odredi, naprotiv. Muzika je sirova, pristup avangardan, atmosfera onostrana, i finski metal ovde na najbolji način podseća na sve svoje jake strane:
https://deathobvious-label.bandcamp.com/album/self-titled

Švajcarci Buried Souls su nekako od sludge metala došli do blackened sludge metala pa i propisnog black metala (i blackened grindcorea) na svom najnovijem EP-ju. Here Comes the Void ima tri pesme ali GADNO dere, udara bez milosti i vraća se da proveri da nije nešto ostalo. Ali, nudi i dobar zvuk, dobru svirku, dobru zabavu:
https://www.youtube.com/watch?v=bt39SuLXGBs&list=OLAK5uy_nkk3N9ebeNsisiK6vY9on3pAlyM8oI0VU

Season of Mist nisu još ispucali svu municiju za ovu godinu pa nam stiže dvanaesti album belgijskih Enthroned. Ashspawn dolazi na tridesetogodišnjicu izlaska prvog albuma ove postave danas raspičene između Norveške i Ujedinjenog kraljevstva, a muzika je mračna, satanistička, energična i nimalo oslabljena protokom vremena. Enthroned zvuče kao ljudi i dalje posednuti demonskom energijom a ne kao iskusni muzičari što prolaze kroz obavezne sastave i to je lepa strana ovog albuma. On je dosta sirov, na momente i primitivan, ali sve to radi sa jednom očiglednom zrelošću i estetskom doslednošću. Opako:
https://enthroned.bandcamp.com/album/ashspawn
https://enthronedsom.bandcamp.com/album/ashspawn

Kad smo već kod satanizma, njemački avangardni black-death metalci Omegavortex imaju drugi album i on se zove Diabolic Messiah of the New World Order. I, mislim, ovo je kao da pola sata pucate mitraljezom u instrumente na bini. U pozitivnom smislu, naravno, Omegavortex razvaljuju, svirajući i brzo i agresivno i malo ludački, ali na kraju dana disciplinovano i dobro, sa pesmama koje su košmarne ali uzbudljive i solidnim, prštećim ali smislenim saundom:
https://omegavortex.bandcamp.com/album/diabolic-messiah-of-the-new-world-order
 





Italijani Men Of Mayhem sviraju stoner rok dosta žestoko i besno  sa mnogo skoro pa trešerskog gruva i energije. No, album Suneater ipak ima fini, topli zvuk nisko naštimovanih, ljudski distorziranih gitara i kul rokersku pozu tako da je sve u redu. Sedam pesama i dosta ljudskog krljanja za vaš užitak:
https://menofmayhem.bandcamp.com/album/suneater

Poljaci Palm Desert duže od decenije nisu snimili album, ali Rays Of The Gold And Grays zaista zvuči kao da su se vratili u studio posle pauze za cigaretu, još vrući, dohvatili instrumente i nastavili da prže. Ovo je jaka, teška ploča heavy rocka i stoner psihodelije, glasna po zvuku, nesuptilna po miksu ali puna šarma i bluzerskog svinga. Osam pesama poštenog rokanja i heavy psych drogeraja za ljude koji znaju:
https://palmdesert.bandcamp.com/album/rays-of-the-gold-and-grays 

The Panther Caps iz Sijetla ima treći album u svega par meseci postojanja i malo sam se brinuo što su mi se prva dva dopala pošto je sve više diskusije bilo o tome da je u pitanju AI bend. Mislim, većinu je lako prepoznati i preskočiti, ali nije da se nije dešavalo da mi poneki promakne u poslednjih par godina. Enivej, za treći album, Graven Images, autor i izvođač sve muzike, J. Panther detaljno objašnjava kako snima pesme i šta sve koristi (ne koristi AI ni za šta sem za omote albuma) pa čovek može da se opusti i nastavi da veruje svom ukusu. Ovo je i dalje superdrogirani, superfazirani nihilistički psihodelični rok koji je MILINA slušati:
https://thepanthercaps.bandcamp.com/album/graven-images-lp-3

Poljaci Dense Haze imaju odličan zvuk, makar kada pričamo o dubokim, faziranim gitarama. Bubnjevi su negde u pozadini na EP-ju Galas, ali to ne smeta previše, ovo su četiri pesme sporog, drogiranog stoner-dooma koji će vas opustiti, uspavati ali i pošteno vam izmasirati unutrašnje organe. All inclusive usluga:
https://densehazeband.bandcamp.com/album/galas

Njemački Hvrt su sludge metal sa melodičnijim, ,,blackened" temama na gitarama. Ovo je solidno funkcionalna kombinacija i daje muzici koja je inače sva u težini i masi malo boje i vazduha. Drugi album benda, Cancerbloom će, kad treba, da ispoliva i blekmetalskim blastbitovima, ali uvek će zvučati konzistentno i zanimljivo:
https://hvrt.bandcamp.com/album/cancerbloom

Father of Lies iz Šefilda u principu sviraju uličarski sludge metal spakovan u pankerski izraz. No, novi EP, Enemies, počinje pesmom u kojoj se umeto pevanja zapravo repuje. I to je nekako old school i šarmantno, kao da su se Father of Lies toliko napili da su se vratili u osamdesete kad su svi pokušavali da repuju i nije ih bio blam. Enivej, ovo je sirovo, neraspoloženo i sporo, pa ako volite, probajte:
https://fatheroflies1.bandcamp.com/album/enemies-ep

Baker's Grin su iz Rostoka a njihovo prvo izdanje je minialbum Phoenix, i to je dopadljiva ploča teškog roka i gruverskog stoner metala. Baker's Grin vole da ponavljaju rifove i prave gruvčinu, ali vole i lepu harmoniju, pamtljivu melodiju, vole težinu i generalno da pričaju priče kroz svoju muziku, što ih sve čini dosta osobenim i originalnim u nekakvom generalnom teškorokerskom krajoliku. Vrlo solidno producirano, pritom:
https://bakersgrin.bandcamp.com/album/phoenix

A onda imamo dosta ekscentričan i jako zabavan bend iz Džakarte, Kaveman a koji posle dosta godina pauze najavljuje svoj povratak EP-jem Giants. Ovo su samo dve pesme (The Giant Magog i The Giant Gog), biblijske tematike i otkačene proggy psihodelične forme. Zvuk je sirov, ali to nekako ne smeta ovoj muzici koje je puna iznenađenja, slojeva, ideja, skretanja pod pravim uglom. Pritom, sve je to ozbiljno heavy rock, sa gruvom i masom i nećete se pokajati:
https://kaveman.bandcamp.com/album/giants

Aimless / Glace Mère je split album dva francuska doom metal benda, sa samo dve pesme. I Cerbère iz Pariza i Mälemort iz Ruena su se ovde fokusirali na duže forme, nudeći mučne, iznurujuće, abrazivne, distorzirane spojeve doom metal sporosti i težine i sludge metal agresije. Odlično to i zvuči, odlično je osmišljeno i odlično radi posao:
https://ropeorguillotine.bandcamp.com/album/aimless-glace-m-re

Déhà ima novi, četvrti album u ,,Ether" serijalu, ali Elevation in the Ether više nije ,,čist" drone metal. Ovde iskusni muzičar radi sa pevačicom Minom i u pitanju je jedna duga, spora kompozicija od skoro pola sata koja bi najpre mogla biti opisana kao eterični (naravno) funeral doom metal. Ponavljanja su česta, atmosfera snolika a Minini vokali prijatni i ovo, uz primedbu da Déhini studijski snimci uvek imaju blago lo-fi kvalitet, zvuči jako lepo i fino se sluša. Cenu kao i uvek određujete sami:
https://deha.bandcamp.com/album/elevation-in-the-ether

Mislim da je dosta da kažem da su Indigosaur sa Sardinije, i da ih izdaje lokalni Electric Valley Records pa da ih već čujete u svojoj glavi. Njihov debi album je, dakle, gruvi i topla građevina fuzza i atmosfere, sa melodičnim, psihodeličnim vokalom, elastičnim basom, jednostavnim, plesnim ritmovima. Electric Valley Records imaju i zahtevnije ploče u svom katalogu, ali Cosmic Censor, debi za ovu ekipu, je taman onako poletan, jednostavan i neposredan kako prvenci nekada umeju da budu i to je divno:
https://evrecords.bandcamp.com/album/indigosaur-cosmic-censor

Šveđani Skogskult pripadaju istoj sceni grada Umeå u Švedskoj sa koje su došli i Cult of Luna, Meshuggah, Nagflar, Refused... No, Skogskult su stoner rokeri teške kategorije sa eksplicitnim pozivanjem na Electric Wizard, Acid King ili Sleep. Debi album, isto Skogskult, ima osoben zvuk i ovde ne pričamo o nekakvom kloniranju tuđe estetike, ali ovo JESTE izvrsni, spori, drogirani i okultni stoner doom metal gde su pesme dugačke, rifovi masivni a vokali dolaze s onu stranu svesti. Pevanje na Švedskom je posebno lep detalj a i to da bend ne preteruje sa veštačkim budženjem težine u masteringu pa sve zvuči moćno a ne naporno je za pohvalu. Sjajno je:
https://skogskult.bandcamp.com/album/skogskult

Isto iz Švedske su i Homegrown, a izdaje ih Majestic Mountain, pa možete da zamislite kako to zvuči. A možda i ne možete jer je istoimeni debi ovog benda briljantno retro a opet sveže i moderno spravljen album psihodeličnog progresivnog roka i drogiranog folka. Homegrown sviraju fantastično, producirani su prirodno, organski, i pesme su im VELIČANSTVENI džemovi kao ispali iz neke hipi-obrade LOTR iz sedamdesetih. Bukvalno muzika za najlepše tripovanje:
https://homegrown-gbg.bandcamp.com/album/homegrown


Hexjakt su švedski doom metal trio, osnovani su prošle godine a Blessing of the Damned im je debi album i lepo se sluša. Ovo je gruvi doom metal, sa teškim zvukom, nisko štimovanim gitarama, bolnim, dramatičnim vokalima, ali opet sklon da vas natera da klimate glavom i malo tancujete u mestu. Na transverzali između Black Sabbath i Crowbar, Hexjakt su na sasvim okej mestu, a to i potvrđuju svojom obradom Diove Don't Talk to Strangers:
https://hexjakt.bandcamp.com/album/blessing-of-the-damned

Teleost iz Glazgova su jedan od onih doom metal bendova gde ona svira bubanj a on svira u nešto nalik gitari i peva, ali slušalac ima utisak da se čuju zvuci iz nekog budućeg mehaničkog pakla. Za početak, na albumu Atavism nema ,,normalne" pa ni bas gitare i Leo Hancill svira strašno distorziranu bariton gitaru a što se pokazuje kao idealan srednji korak gde ipak postoji veća širina od onog što bi nudio ovako tretiran bas, a mnogo veća dubina i težina od obične gitare. Pesme su spore, pune mikrofonije i opsesivnih ponavljanja, kao da svaka od njih nastaje iz primordijalog haosa nekog novog, budućeg kosmosa a vokali su iznenađujuće slatki. I uopšte, album ima više širine i dubine nego što očekujete na prvi pogled pa budite sigurni da vas inicijalno gaženje iz sve snage neće brzo umoriti:
https://teleostband.bandcamp.com/album/atavism






Poljaci Mayzel napravili su pauzu dužu od decenije nakon prvog albuma, ali drugi, Pathetic Existence, makar zvuči pristojno. Ovo je kvalitetno odsviran i produciran thrash metal sa malo death metal preliva, ali i izraženo, gruverskom komponentom. Rifovi su dobri, energija opipljiva, vokali umiljato hrskavi i mada ne pričamo o nekoj posebno slojevitoj muzici, Mayzel nude ugodan hedbengerski materijal za svakog ko to voli:
https://defenserecords.bandcamp.com/album/mayzel-pathetic-existence

Britanci Locusts sebe nazivaju crossover bendom, ali njihov EP Lapsus An Inferno ima zvuk bliži švedskom chainsaw death standardu. Što je sasvim okej. Pesme su kratke, besne i teške, svirka je dobra, vokali brutalni i ako volite thrash i death metal ovde nema promašaja:
https://locuststrash.bandcamp.com/album/lapsus-ab-inferno

Santopecador su brazilski thrash metal bend sa izraženom kritičkom notom u svojoj lirici. Novi EP, Hoax, a koji dolazi posle više od pola decenije diskografske pauze, ima četiri pesme koje se direktno i eksplicitno bave aktuelnim geopolitičkim stanjem i ovo svakako nije obični ,,pizza thrash". To se reflektuje i u muzici koja ima svi potrebnu trešersku oštrinu i žestinu ali je spakovana u ambicioznije aranžmane. No, Santopecador čuvaju uličnu neposrednost i sirovost pa je ovo sveukupno jedan vrlo šarmantan paket. Nadam se da bend posle ovog materijala lagano kreće i da priprema prvi album jer je demonstrirao ozbiljno sazrevanje:
https://santopecador.bandcamp.com/album/hoax

Kanađani Untimely Demise su mnogo dobri. Posle pet albuma u poslednjih deceniju i po, sad su spremili EP Killing Authority sa pet pesama VRHUNSKOG progresivnog thrasha koji se pritom ni ne guzi nešto da je progresivan. Ovo su jednostavno dobro i maštovito napisane pesme koje koriste široko znanje harmonske teorije i odličnu tehniku muzičara u postavi, a produkcija je takođe vrlo solidna. Ovo je daleko inventivnija i uzbudljivija ploča od jedno 80% thrasha na koji ćete naleteti slučajnom pretragom tako da, treba da je cenite i posedujete:
https://untimelydemise.bandcamp.com/album/killing-authority

Na svom prvom EP-ju mladi kineski trešeri Plunder zvuče vrlo napaljeno. Ovo je uglavnom solo projekat u kome jedan čovek piše svu muziku, svira i piše tekstove, ali onda ima pevača da sve to odlaje u mikrofon. Sacrificial Pawn Of The World ima šest pesama solidne kućne produkcije i dosta rifova koji su kao stigli iz sasvim dobre kolekcije '80 treš metal ploča. Dakle, ljudi ne ubijaju originalnošću, ali pristojno ubijaju i meni je ovo merak da se posluša. Cena je po dogovoru, naravno:
https://plunder511.bandcamp.com/album/sacrificial-pawn-of-the-world 

Turci Hazardous na slici nose logotipe Sacred Reich, Suicidal Tendencies, Metalike i tuskih preteča Hellsodomy, tako da kapirate da je njihov debi album, Let There Be Dark, treš metal sa dosta old school elemenata. No, Hazardous zvuče i tehnički impresivno pa i originalno u tome da sviraju klasičan thrash ali ne imitiraju ničiji partikularan zvuk već sipaju vatru koja je NJIHOVA i ničeg se ne stidi. I ne treba, ovo je jako solidno i zadovoljiće SVAKOG ko voli thrash metal:
https://hazardous.bandcamp.com/album/let-there-be-dark

U zbunjujućoj situaciji, Caligari Records kažu da je bend Burning Death (sa debi albumom isto naslovljenim Burning Death) iz Nešvila i da je trojka, a Metal Archives da je u pitanju jednočlani projekat iz Brazila. KOME VEROVATI? (Caligariju, naravno, ali je zabavno kako Metal Archives stranica u trenutku dok sam ovo kucao zaista pripisivala izdanja američkog Burning Death brazilskom. Sad je to razrešeno i postoje dve stranice.) No, na stranu ova identitetska konfuzija, Burning Death je pola sata prelepog old school speed/ thrash zakivanja sa prštećim zvukom, ,,blackened" ružnoćom i mnogo prostih a ložačkih rifova. Ovo se ne sluša, ovo se GUTA:
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/self-titled-6

Portugalci Booby Trap postoje od 1993. godine ali su prvi album snimili 2013. L(i)mbo im je sedmi i ovo je šarmantan crossover thrash na kom se vidi da potiče iz jednog, jelte, drugog vremena, ali koji nije puka rekonstrukcija onog što su ljudi radili u osamdesetima. Booby Trap sviraju vrlo dobro, imaju dobar zvuk i pesme su im energične  i zapaljive a opet sa dovoljno mašte i dobrih ideja da se međusobno razlikuju. Kad padne poneka direktna aluzija na Slayer meni bude toplo oko srca, ali Booby Trap imaju svoje zamisli i trikove i nemaju čega da se stide:
https://boobytrapofficial.bandcamp.com/album/l-i-mbo 

Damage Control iz Selbija u Ujedinjenom kraljevstvu za sebe kažu da su ,,metalpunk" bend, a i to je onda neki krosover... Njihov prvi EP, Bastard b/w Walk the Plank je sirov, simpatičan, pankerski, jelte hard rok/ metal, snimljen grubo ali odsviran srčano. Dve studijske pesme, dva haotična živa komada i dosta dobrog raspoloženja:
https://damagecontrol25.bandcamp.com/album/bastard-b-w-walk-the-plank

Imperiosus iz Portlanda u Oregonu su negde između thrash metala i heavy metala, ali njihov Demo 2025 je jako sirov i odiše jednom podrumskom energijom tako da upada u tu neku pank-metal priču koju ovde vrtimo. Ovo ima tri vrlo solidne old school pesme u kojima se čuje dosta NWOBHM šmeka sa početka osamdesetih ali se i svira moderno i brzo i precizno, sa atraktivnom gitarskom bakljadom, solidnim navijačkim vokalom i generalno jednim finim etitjudom. Plaća se koliko želite a SLATKO JE:
https://imperiosus.bandcamp.com/album/demo-2025

Imamo još krosovera u formi novog split albuma između čileanskih bendova Sigma i Los Crustáceos. Sigma svira od 1997. godine i odlična je na onaj način na koji to latinoamerički bendovi koji sviraju thrash obično umeju da budu. Njihova strana albuma ima pet pesama kvalitetnog, gruverskog krosover treša, sa dobrim zvukom i puno pozitivnog besa. Los Crustáceos sa druge strane sviraju powerviolence hardcore pa onda imaju i petnaest kraćih pesama u ponudi, i to je onda onako besno, spastično, sa stalnim promenama ritma i tempa i mnogo vrištanja i odlično je. Sjajan album:
https://sigmamosh.bandcamp.com/album/insanidad
https://www.youtube.com/watch?v=FESzxQoPeLY
https://www.youtube.com/watch?v=HFHNJ2v-HFk

Stepdäd su iz Nju Hempšira i voze nekakav energični hardcore thrash sa dualnim žensko-muškim pevanjem i oštrim rifaškim radom. EP The Horror... The Tragedy ima puno energije, dobar, hrskav zvuk i obradu Type O Negative hita Kill All the White People. Dakle, garantovana vam je dobra zabava a koju plaćate po svojoj želji:
https://stepdadnh.bandcamp.com/album/the-horror-the-tragedy

Icebreker Records je spinof cenjenog Frozen Screamsa, a najnovije izdanje ove podetikete je prvi EP filadelfijskog Plaguemarine. Ovo je nekakav, recimo, sludgecore, sa VEOMA teškim zvukom i agresivnom dispozicijom. Debi izdanje, Scarecrow ima tri pesme opasnih rifova, užasnih vokala, gruva, blastbita, mučnine i tjeskobe ali upakovanih u solidnu produkciju i napisanih znalački. Veoma ubedljivo:
https://icebreaker-records.bandcamp.com/album/scarecrow-ep

Tu su i Italijani MOAB sa svojim minialbumom The Sword. Ovo je metalizirani, teški hardcore, ali sa finim sludge prelivom. Drugim rečima, ne pričamo samo o teškoj uličnoj priči već ona ima i malo ekstremne nadgradnje a da bend i dalje ima fin gruv i dobar, dosta topao zvuk. Prijatna krljačina i zezanje:
https://moab1.bandcamp.com/album/the-sword

Death Island su blackened death metal iz predgrađa Njujorka, a koji svira duže od decenije i mutirao je svoj zvuk kroz dosta izdanja (mada ni jedan klasičan studijski album). Najnovije je singl Salvation By Execution gde je na prvoj strani naslovna pesma i to je hrskav, hardkoraški blackened thrash, a na drugoj je obrada Slayerove Mandatory Suicide. Sve je to korektno na tehničkoj razini i nudi mnogo razloga za mošing:
https://deathisland.bandcamp.com/album/salvation-by-execution-single

Bloody Roar iz Arizone su me privukli već imenom koje su OČIGLEDNO uzeli od Hudsonove arkadne borilačke igre sa ljudima koji se tokom borbe trasnformišu u zveri. Adekvatno za muziku koja je agresivni metalizirani hardcore, pun lošeg raspoloženja i dobrog krljanja. EP No Saviors ima četiri pesme i dosta mošerskog materijala ali i solidnog treširanja. Dobra produkcija, besni ljudi za instrumentima, 12" vinil na prodaju plus daunloud koji plaćate koliko hoćete, SVE JE KAKO TREBA:
https://bloodyroarhxc.bandcamp.com/album/no-saviors

Vrlo solidno zvuče Price of Redemption iz Masačusetsa na demo snimku Demo 2025. Ovo jeste metalizirani hardkor srednjeg tempa i mošerske provinijencije, ali ove tri pesme su i propisno vrištave i trešerske tako da Price of Redemption sebe nisu zarobili u nekakvom moshcore getu. Vrlo lep zvuk, takođe, pa se ovo ugodno sluša a plaća se koliko hoćete:
https://priceofredemption.bandcamp.com/album/demo-2025

NOFX su zvanično rasformirani ali to ne znači da izdanja staju. Fat Mike je izdao A to H, a što je prvi u trilogiji albuma (A to Z) sa retkim i neobjavljenim snimcima. Ovde ima osam pesama i ako ste ikakav fan NOFX, nećete ga propustiti:
https://nofx.bandcamp.com/album/a-to-h

Imamo još pank veterana sa novim pločama. Pričam naravno o Vice Squad koji su uredno izbacili svoj tridesetdeveti po redu EP, Worry Doll. Ovde ima i jedna stara pesma u novom miksu te dve verzije naslovnog komada ali on je odličan a tu su i dve nove pesme i one su odlične. Vice Squad niti popuštaju u kreativnom smislu niti smanjuju gas pa je ovo zabavni, furiozni pank rok kakav bi mlađi bendovi VOLELI da mogu da naprave:
https://vicesquad.bandcamp.com/album/worry-doll-ep

Iz Portlanda u Oregonu dolaze Bottom Blade sa deset pesama abrazivnog, ružnog crustgrind/ thrash zvuka na albumu (EP-ju?) Atormentar. Ovo je i pomalo ,,blackened" ako vam je to bitno, najpre zbog vokala, a muzika je nervozna, brza i uvek spremna da promeni ritam i tempo. Simpatično je:
https://bottomblade.bandcamp.com/album/atormentar

Subversion Trigger iz Sijetla objašnjavaju da je njihov demo, isto Subversion Trigger ,,ne posveta onome što je bilo nego masterklas iz onog što može tek da bude". Zvuči zbunjujuće, ali imajte na umu da ovde imamo u bendu ljude sa decenijama iskustva. Les Evans je svirao u legendarnom Cryptic Slaughter, David Webb u progresivnim bendovima Girth i Spacebag a pevač Brad Mowen je pored Cryptic Slaugher bio u u The Accussed, u Burning Witch, u Master Musicians of Bukkake i još milion bendova. I onda je Subversion Trigger SUPERIORNO dobar materijal hardkora i metala sa pedigreom ali i bez ikakve želje da rekonstruiše bivše uspehe, usmeren unapred i prepun ideja. Ljudi ovde unose ogromnu ekspertizu i kreiraju pet pesama OPASNO dobre muzike, tako da, eto, ponekad stvarno vidite da bez starca nema udarca.
https://subversiontrigger.bandcamp.com/album/subversion-trigger

Heh, Nameless was Taken iz Virdžiije već imenom sugerišu metahumorističku komponentu svog postojanja jer, jelte, nisu mogli da se nazovu Nameless... Mada Bandcamp dopušta da postoje dva benda istog imena TAKO DA NE ZNAM U ČEMU JE PROBLEM. Enivej, EP Horror Movie Scream je kao neki gemišt falsegrinda i emoviolencea sa noise rockom i mada sve deluje neobavezno i na prvu loptu, kad se vrišti i krlja, to je JAKO:
https://namelesswastaken.bandcamp.com/album/horror-movie-scream

Poradovali su me stari majstori Fâché svojim novim EP-jem, Vieillesse Tome 2, a koji je nastavak prošlogodišnjeg Vieillesse. Mislim, nije da ne znamo kako ovi kanadski grinderi zvuče, dakle, agresivno, jednostavno, neposredno, moćno a nepretenciozno. Vieillesse Tome 2 ima deset pesama od kojih su pola preko minut, pola ispod, ima puno blastbitova, solidnu produkciju, nešto dobrih intro-semplova (na Arapskom!), lepe rifove i nešto što meni sada zvuči kao živi bubanj. Dakle, grindcore NIRVANA, a cena je i dalje koliko date:
https://fache.bandcamp.com/album/vieillesse-tome-2

Meksikanci Oxizo u svojoj muzici spajaju death metal, grindcore ali i hardcore i groove metal što nije možda moja omiljena kombinacija, ali debi album, Algor Mortis im zvuči zrelo i sigurno. Ovo je i sociopolitički kritička muzika, pa i to moram da pozdravim i da istaknem da bend svira odlično, piše vrlo solidne pesme, ima dobru produkciju. U globalu, odlično, pogotovo ako volite groove komponentu najekstremnijeg metala:
https://oxizo.bandcamp.com/album/algor-mortis

Trebalo mi je malo vremena da shvatim da Italia's Gore Talent, naziv trećeg albuma italijanskih Abbinormal aludira na televizijski šouu zabavnog karaktera Italia's Got Talent. Starost, demencija, smrt se bliži. Enivej, Abbinormal nemaju mnogo veze sa goregrindom i njihova muzika je uredni, prijatno deathgrind, sa trinaest pesama na albumu nešto kraćem od pola sata. Nisam sad kao nešto pao na dupe od originalnosti itd, ali ljudi dobro trpaju, imaju dobar zvuk, poneki lep rif i uopšte su pitki:
https://youtu.be/2Vw9o6-pGvE

Sa Pain Portal iz Minesote nema mnogo filozofije. Njihov EP, Portal of Pain je polivački deathgrind koji u deset pesama ispuca masu brutal death metal rifova, komprimovanih u kratke, ekonomične aranžmane. Zvuk je jeftin ali radi posao a izdanjem dominira asertivna, energična zlovolja. Meni se dopada:
https://painportal.bandcamp.com/album/portal-of-pain

Rotting in the Chapel su dva tipa iz Vermonta koja old school death metal format koriste da govore o pravima životinja. Ništa lepše. Novi EP, Cries Denied je solidna ploča (sa živim bubnjem!) sa pet pesama koje u nekom stilskom smislu najviše podsećaju na jednostavniji, hardkoru bliži Dying Fetus. A što je vrlo lepo, tako da, izvolite, produkcija je dobra, zvuk kvalitetan, pesme pristojne a plaćate koliko želite:
https://rottinginthechapel.bandcamp.com/album/cries-denied

U manje plemenitom liričkom okruženju nalazimo Gutshovel iz Pensilvanije, no i oni imaju simpatičan EP, isto nazvan Gutshovel. Produkcijski, ovo je malo jeftinije, ali i dalje prijatno, a muzički pričamo isto o old school death metalu koji solidno bije i poliva rifovima. Gutshovel su agregatno malo brži ali i ovde ima dosta gruva i generalno je prijatno:
https://gutshovel.bandcamp.com/album/gutshovel

Myeloid je jedan Kanađanin koji je svu inspiraciju za svoj debi album, Transplantation, pokupio iz iskustva borbe sa kancerom, hemoterapije i transplantacije koštane srži, a koje je preživeo pre više od 13 godina. Horor je pretvoren u zaista solidnu mada stilski ne naročito avanturističku muziku, ali albumu ta dimenzija proživljenog daje dosta snage. Evan McCune piše dobre rifove, radi uredne srednjetempaške death metal pesme koje umeju da vas ponesu sa sobom i energizuju iako pričaju o najmračnijim temama na svetu...
https://myeloid.bandcamp.com/album/transplantation

(Kraj u sledećem postu)

Simpatični su Norveržani Voidspire sa svojim debi EP-jem, Vacant Towers. Ovo je ,,atmosferični death metal" a što znači da u muzici ima dosta ponavljanja i sugestivno disonantnih momenata. No, Voidspire srećom isporučuju i nešto pristojnih rifova, disciplinovanih blastbitova, imaju prijatan kavernozni zvuk i pitki su:
https://chaos-records.bandcamp.com/album/vacant-towers

Kad smo već kod Norveške, Blood Red Throne imaju dvanaesti album, Siltskin, i mada na njemu ne donose ni trunku nečeg novog ili specijalnog drugačijeg od onog što smo  već čuli, sasvim je okej i kako hvataju na iskustvo i znanje i pružaju nam zabavnu, kvalitetnu ploču death metala koji je tehnički impresivan ali je pre svega pitak. Rifovi se ovde čuju i ugodni su, gruv je mošerski a zvuk čvrst ali ipak ne bez dinamike. Vrlo lepa, vrlo ugodna ploča koja je samo kriva što nije mnogo originalna. A to ne bi trebalo da previše smeta:
https://soulsellerrecords.bandcamp.com/album/siltskin

Imam utisak da svake nedelje pišem o nekom izdanju na kome sviraju Rogga Johansson i Jon Rudin. Ove nedelje je to Those Who Bring the Torture, njihov projekat sa gitaristom po imenu Kjetil Lynghaug a koji sa Johanssonom svira u Paganizer, svirao je i u Ribspreader itd. Novi album, Miscreant World, deseti za osamnaest godina svirke zvuči dobro. Ne sad nešto revolucionarno i inovativno ali dobro, sa tri matora momka koja sviraju drusan, sočan švedski death metal, imaju dobar, težak a ne sasvim ispresovan zvuk, imaju gruv i šmek. Od recentnog Johanssonovog autputa, Miscreant World mi je među najboljim primercima pa mu dajte malo ljubavi:
https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/miscreant-world

Jer, mislim, evo ga i novi Ghoulhouse a tu Johansson svira sa Håkan Stuvemarkom svojim ortakom iz Ribspreader, Fractured itd. Sa svojim trećim albumom, Realm of Ghouls, dva bećara ne nude nešto specijalno novo, ali ovo je VRLO KOMPETENTAN hororom inspirisani death metal koji je možda trebalo da izađe krajem Oktobra da bi postigao najveći impakt. No, dobro, nikad nije kasno za žurku pa iako se Ghoulhouse ne prave da su pametniji nego što jesu i njihova muzika je smišljeno jednostavna i drsko primitivna, sa dovoljno šarma da u njenom društvu provedete neko lepo vreme. Solidna produkcija, takođe i još jedno vrlo pristojno izdanje etikete HPGD:
https://hpgd.bandcamp.com/album/realm-of-ghouls

Zaias nisu jedini death metal bend sa Guama o kome sam pisao ali jesu jedini kojima je jedna od glavnih liričkih inspiracija igra League of Legends. Enivej, debi album ove postave koja se prvo zvala Atdemacia je naslovljen Demonic Embodiment i donosi vrlo uredan, korektan brutalni death metal. Nema ovde neke velike nove ideje i invencije ali svirka je dobra, rifovi su pristojni, produkcija kako treba i ako niste mnogo zapeli da čujete nešto ORIGINALNO, vrlo se to lepo posluša:
https://zaias666.bandcamp.com/album/demonic-embodiment 

Sire Languish je, recimo, atmosferični, avangardni death metal projekat jednog čoveka iz Njujorka. EP Pull To God ima četiri pesme  bolesne atmosfere, mehanicističkih ritmova, hipnotičkih ponavljanja a opet je to nekako death metal bez velikih kompromisa. Fino:
https://sirelanguish.bandcamp.com/album/pull-to-god

Wounded In Forest je finski melodični death metal bend osnovan pre par godina, ali zapravo nastavak prethodnog, dugovečnog benda koji je promenio ime nakon smrti bubnjara. Enivej, ovo zvuči ZRELO, a to se čuje i po tome da melodičnost jedva da se primeti u ovom orkanu rifova i zakucavanja. Minialbum Antihuman Artist je old school death metal koji samo malo zamelodiše u pozadini i meni je to odlično:
https://woundedinforest.bandcamp.com/album/antihuman-artist

Deus Carne, za razliku od većine kolumbijskih death metal bendova koje sam čuo u poslednje vreme, imaju dobar studijski zvuk i miks. Njihov album, Cúcuta, nazvan po gradu iz kog bend dolazi, valja neke od najmasivnijih doom-death rifova koje ćete čuti danas ili celog vikenda, sa devet pesama nepatvorene brutalnosti i ludački dobrih vokala. Moćno:
https://deuscarne.bandcamp.com/album/c-cuta

Necromajesty su kao neki sirovi death metal iz Njujorka. EP Angelsadist odiše old school mirisima i aromama, iako je svirka apsolutno tehnički impresivna i utegnuta. No, produkcija koja podseća na ono kako je bio miksovan drugi album Suffocationa pre trideset i kusur godina odmah asocira na old school muljavinu i ludilo, i to je DOBRO. Necromajesty zaista zvuče kao ljudi koji čupaju pesme iz jame haosa i time je ovaj materijal uzbudljiviji:
https://lunarpossessionrecords.bandcamp.com/album/angelsadist

Njemački trio Bonesawer radi solidan deathcore. Demo Dark Maze je ne samo dobro produciran nego i napisan sa ambicijom, a onda odsviran sa sasvim drusnim tehničkim kvalitetima u prvom planu. Zna se da ja nisam neki veliki fan deathcore tendencije da se rifovi svode na jedan ton a gruv bude samo brejkdaun, no Bonesawer to ne rade, imajući ,,prave" rifove i gruv pa ih onda preporučujem dosta snažno. Tri pesme nadprosečno dobrog zakivanja:
https://bonesawer.bandcamp.com/album/dark-maze

Meni i Cryptic Process iz Francuske imaju malo deathcorea u zvuku mada oni tvrde da sviraju brutalni death metal. No, novi EP, Gulps pored propisnog death metal polivanja i rifčina, ima u sebi malo deathcore disonanci, ali i grindcore ejakulacija, a to moram da istaknem i kažem da mi se dopada. U svakom slučaju, ovo je nemirno, eklektično (u granicama žanrova koje smo nabrojali) i ima solidan zvuk. Lepo se to posluša:
https://crypticprocess.bandcamp.com/album/gulps-5

Gorestorm Massacre iz Portlanda u Oregonu isporučuju samo krtinu. Njihov EP Gorpse nema nekakvu NAJVRHUNSKIJU produkciju ali ovo je pet pesama slamming death metala koji ide napred sve vreme, ne smara, i niže jedan za drugim slemove koji su zabavni, gruvi i nekomplikovani, kako bi vas držao u dobrom raspoloženju sve vreme:
https://gorestormmassacre0.bandcamp.com/album/gorpse

Grci Carnal Redemption su bili nemi deset i kusur godina ali se sada vraćaju EP-jem Abomination Circus. On, istina je, ima samo dve pesme, ali ovo su dve pesme ODLIČNOG death metala koji ide brzo, udara jako i ostavlja ožiljke. Ljudi pišu odlične pesme, sa mnogo tenzije i energije, imaju solidan zvuk i generalno podižu nivo adrenalina na potrebne nivoe da preživimo još jedan dan. Slušajte:
https://carnalredemption.bandcamp.com/album/abomination-circus

Kanađani Zero State donose dobru zabavu i odličan zvuk na svom debi albumu, Shadow Realm. Ovo je death metal za death metalce koji vole čvrst ritam, jak rif, puno mošerskog gruva, a bez mnogo filozofija i gubljenja u širini vizije. Da se razumemo, to ne znači da ove delije kultivišu imidž pećinskih ljudi, lirički se bave ozbiljnim temama i muzika ima sofisticiranost, dinamiku, pa i melodičnost, ali ono što je kod nje divno je ta vernost death metal monumentalnosti i snazi, bez kompromisa i ustupanja. Vrlo fino:
https://zerostatemtl.bandcamp.com/album/shadow-realm

Elsinore je italijanski jednočlani death metal projekat a koji svira u maniru ranih Death. Dakle, old skulčina ko kuća. Prvi snimak za ovaj projekat je singl sa dve pesme, The Vengeful Ghost / Tombstone Hex a koji izdaje ugledni Caligari Records i razume se da je to odlično. Giorgio Trombino koji sve ovo piše i svira nije nekakav početnik, naprotiv, čovek ima masu drugih projekata i ovde se vrlo lepo čuje težnja da se napravi muzika koja će biti ,,zla" i ,,primitivna" a da istovremeno ima i propisnu heavy metal melodičnost i pirotehniku. Sjajno:
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/the-vengeful-ghost-tombstone-hex

Slavlje za slamming death metal publiku je novi miniaslbum danskih Guttural Slug, a koji smo čekali predugih šest godina. Ulcers in the Flesh of Thought je i prvo izdanje koje ovaj projekat potpisuje kao kvintet, jer je Mikkel Sørensen sada sakupio pravu postavu koja, pretpostavljam radi i koncerte i ovo je svakako i razlog što se čuje razlika u odnosu na prethodne ploče iz opusa. No, istina je i da je Guttural Slug organski menjao zvuk od izdanja do izdanja onako kako je Mikkel nastavljao da razvija viziju projekta, pa sa Ulcers in the Flesh of Thought više skoro da nemamo onaj hipnotički slem koji je karakterisao kultni Megalodon, ali ni beatdown gruv sa prošlog albuma, već muzika dobija agresivniju, brutalniju dimenziju sa jasnim uplivima grindcore i hardcore filozofije (na kraju krajeva, semplovi iz Skarfejsa su indikator toga gde se Mikkel danas nalazi). Tako da, ako se nadate novom Megalodonu, ovo NIJE to. Ali ako vas uzbuđuje pomisao na nestašnu, okretnu, uličnu slem-grajnd ploču sa nekim sjajnim vokalima (Alexander Kristensen iz Hatesphere, bar u njegovoj živoj verziji) i kao GRANIT tvrdim zvukom, uživaćete:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/ulcers-in-the-flesh-of-thought






Kanađani Roach Lung sviraju nešto između panka, metala, sludgea, noise rocka, pa čak i hip-hopa. Sav taj haos ima smisla kad čujete njihov, hm, album The Tumour Sessions, a koji je kolekcija haotičnih abrazivnih rok pesama što žele da se dobro provedete u paklu. Meni je to, razume se, dosta simpatično a i bend prodaje daunloud po ceni koju sami odredite:
https://roachlungrecordings.bandcamp.com/album/the-tumour-sessions

Nisam siguran kako da opišem Trigger Thumb iz Bredforda u Ujedinjenom kraljevstvu. Ovo je kombinacija alternativnog roka, progresive, postpanka, malo metala... PMP-EP je superiorno odsviran, dobro produciran i napisan sa sigurnošću koja bi ovom bendu u devedesetima za mesec dana obezbedila ugovor sa velikom etiketom i besomučno vrtenje na MTV-ju između spotova Jane's Addiction, Primus i, uh, ne znam, Therapy? U svakom slučaju sjajno je:
https://triggerthumb.bandcamp.com/album/pmp-ep

I In The Blind su žanrovski šareni, negde između alternativnog i nu-metala, sa dosta pop elemenata... No, novi EP, Sulphur Moon mi je privukao pažnju kvalitetom pesama i dosta kurčevitim eksperimentalnim elementima. OK, neke pesme su strejt radio-hitovi za omladinu koja voli metalcore i screamo, ali ovo rade ljudi sa ozbiljnim pedigreom (iz postava poput Dog Fashion Disco ili Nothingface) i treba prepoznati sofisticiranost na delu:
https://www.youtube.com/watch?v=_qRQMb_d4_Y&list=OLAK5uy_lKmlAypdMPg-RS06sEaXhiA-OZ0LxgZhQ

Hayward x Dälek je, naravno, kolaboracija između Charlesa Haywarda iz This Heat i MC Däleka, odnosno Willa Brooksa a čiji je bend, jelte, Dälek sarađivao sa Techno Animal itd. Znamo ih. Enivej, Hayward x Dälek je kombinacija avangardnih rok konstrukcija, slobodne improvizacije i elektronskih intervencija, sa malo repovanja tu i tamo, i dosta brutalnih elektronskih efekata na materijalu. Naravno da se meni ovaj eklektični, eksperimentalni pristup dopada a i izdavač je Relapse pa znate da su stvari ozbiljne:
https://dalek.bandcamp.com/album/haywardxd-lek

Nisam baš siguran kako ali sa godinama je nemački Fucking Kill Records postao etiketa koja izdaje, evo, avangardu. Kollektiv Raumordnung je ekipa od dvanaestak umetnika, muzičara i vizuelaca a koju predvodi Moritz Fabian iz doom metal benda Eremit, koja je snimila album Stewards of Eon što spaja mračni, kavernozni death metal, operu, minimalne elektronske psihodelične bitove, snimke napravljene na terenu pa tretirane u studiju, meditaciju, mošing i tako dalje. Ovo je pritom vrlo sigurno sklopljen opus sa tri dugačke, smislene kompozicije i dobrim miksom. Alo volite Neptunian Maximalism i nervira vas što isuviše retko izdaju albume, Kollektiv Raumordnung će bi trebalo da vam budu veoma zanimljivi. Ima vinil, a ima i strip koji ide uz ovo:
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/kollektiv-raumordnung-stewards-of-eon
https://cultkillmusic.bandcamp.com/album/stewards-of-eon 

Gong Slayer je jedan čovek iz Nju Meksika (pretpostavljam da je jedan jer jelte...) a koji prvi muziku samo koristeći tri gonga i razne načine da u njima pobudi zvuk. Gong Slayer, Vol. 2 je jedna neprekinuta kompozicija od trideset minuta u kojoj zvuk raste, okreće se, nestaje pa se ponovo vraća, sve to u jednom apstraktnom ali toplom prostoru koji drži pažnju i generalno produkuje lepe senzacije u čoveku. OK, svedenost koncepta može da deluje malo preteći ali gongovi daju bogat zvuk sa dosta alikvotnih tonova i ovo je u suštini veoma lep ambijentalni album. Preteče su jasne – od legendarnog Nunatak Gongamur Thomasa Könera pa do Stockhausenovog Mikrophonie I – ali Gong Slayer zvuči autentično i autoritativno u svojim eksploracijama. Ovo nije ,,metal" u nekom užem žanrovskom smislu ali prilično bukvalno ono što čujete jeste skoro čist metal tako da, veoma vredi pažnje. Naravno, plaća se po želji:
https://gongslayer.bandcamp.com/album/gong-slayer-vol-2

Za neku malu nijansu bliži ,,pravom" metalu su Poljaci Kwetaplex sa svojim albumom Tabletki Powlekane. Ovi ljudi (ili čovek) imaju blek metal logo i tokom albuma se čuju i ljudski glasovi koji podsećaju na blek metal vokale. No, muzika je vrlo eksperimentalni pačvork zvukova, nemuzičke i muzičke prirode, sklopljen u evokativne, zanimljive celine koje imaju nekakve svoje narative i distinktne boje. Prilično kul:
https://kwetaplex.bandcamp.com/album/tabletki-powlekane

Tu negde dolaze i Sea of Bones iz Konektikata čiji album The Fall Of The House Of Usher (Original Score) predstavlja uživo odrađen saundtrak za istoimeni, jelte, film Jeana Epsteina iz 1928. godine, snimljen u crkvi u Milfordu u Konektikatu trećeg Oktobra ove godine. Dva momka iz Sea of Bones su svoje doom/ drone korene lagodno raširila ovom prilikom, nudeći avetinjski, neprekinuti dotok zujanja, jeke i sitnih tonalnih gestova, kreairajući muziku koja je bestelesna ali vrlo opipljiva, preteća a istovremeno umirujuća i prijatna. Svakako je evokativna a to joj je bio i cilj. Veoma vredno da se čuje a ako kupujete, plaćate koliko želite:
https://seaofbones.bandcamp.com/album/the-fall-of-the-house-of-usher-original-score

Grci Darklon imaju treći album, Mind Reaper i to je dosta solidan epski heavy/ power metal. Naravno da Grčka ima dosta bendova u ovom partikularnom muzičkom departmanu i Darklon se svojski trude da se izdvoje energijom i stručnim spajanjem old school heavy pristupa sa tim nekim savremenijim epskim tendencijama. Novi pevač, Bill Chrepas iz Wildfire je korektan mada nije po mom ukusu, a bend ima zdrav zvuk i dosta energije:
https://darklon.bandcamp.com/album/mind-reaper-2

Piano Black iz Dablina cepaju simfonijski, operetski power metal sa samo malo ,,blackened" elemenata u zvuku prvog albuma, The Piper at the Gates of Dawn. Ne baš muzika po mom ukusu, ali mora se ispoštovati to da okosnicu benda čini naš svet, odnosno Mario Stojčić i Ana Marija Dundović, oboje Osiječani i članovi i tamošnjeg simfonijskog power metal benda Lux Purus. The Piper at the Gates of Dawn je, dakle, epsko i kvalitetno iskustvo velikih, grandioznih tema i razmahanih sintetičkih gudača u širokim, bogatim aranžmanima a Ana Marija sjajno peva, sa sve vrhunskom operskom tehnikom tako da, nije što su naši, ali dobri su:
https://blackpiano.bandcamp.com/album/the-piper-at-the-gates-of-dawn





Islanđani retko zajebu pa tako nisu ni ovog puta. Hyphe iz Rejkjavika ima samo dve pesme na albumu Chromatic Aberration ali one traju skoro po dvadeset minuta i rade čitavim putem od eksperimentalnog blek metala, preko progresivnog roka do moderne avangardne kompozicije i nazad. Pritom, zvuk je zanimljiv, uključujući ,,mekan", dinamičan mastering, a kompozicije su zanimljive. Da su King Crimson nastali nekoliko decenija kasnije, slušali Mayhem i onda se prihvatili instrumenata, pa još dali daunloud po ceni koju sami odredite, zvali bi se Hyphe:
https://hyphe.bandcamp.com/album/chromatic-aberration

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/triskelyon-canada2025-maelstrom-of-chaos

Da, sasvim zabavan album. Možda i zanimljv zbog toga što je ovo u suštini virtuelni bend - sve pesme je napisao jedan čovek ali ih je onda odsvirala gomila muzičara, trojica basista, dvojica bubnjara (on je svirao sve gitare) a svaku pesmu je pevao drugi pevač.

Polovina je Decembra i ponuda novih izdanja – ili makar novih izdanja vrednih da se čuju – lagano presušuje. No, dobro smo se držali i ove nedelje takođe imamo nekoliko VEOMA finih ploča. Season of Mist moram posebno da pohvalim kao firmu koja je u veoma jakoj godini za sopstveni katalog neke od najlepših iznenađenja sačuvala za kraj. Evo:






Martröð je internacionalni (Island, Italija, SAD, Francuska, ali trenutno Island i SAD pre svega) projekat sa decenijom rada iza sebe ali sa prvim albumom, Draumsýnir eldsins koji je tek sada izašao. Ali je zato odličan. Ovo je avangardni, hermetični blek metal kavernoznog zvuka, naglašene disonance, ali i hiperprecizne, tehničke svirke. Martröð ovde zvuče kao ekipa koja je blek metal sažvakala, progutala, povratila, ispljunula pa ga sada pažljivo, laboratorijski proučava i u njemu nalazi fascinantne dimenzije koje kolege, zauzete borbom sa svojim instrumentima ne umeju da zapaze. Album je – sa svega četiri poduže pesme – i kompleksan i epski monumentalan i teatralan, ali sve to na iznenađujuće sveže, uzbudljive načine, ostavljajući većinu savremene blek metal produkcije u limbu reciklaže i prosečnosti. Lepo:
https://martrod.bandcamp.com/album/draums-nir-eldsins

Kanadski Magickbath svira, načelno, black metal, ali njihova muzika je haotična, raznovrsna i u stvarnosti se nalazi negde između panka, alternativnog metala, blek metala i avangarde. Album A Ritual Washing je intrigantno shizofren u svojim kompozicijama ali ipak emituje utisak da ovi ljudi znaju šta rade, kreirajući bizarnu priču kroz seriju kratkih, nasilnih vinjeta. Zanimljiva ploča a po ceni koju sami odredite:
https://magickbath.bandcamp.com/album/a-ritual-washing

Poljaci Königreichssaal su jedan od retkih blek metal bendova koji mogu da me uplaše – svojim izgledom ako već ne muzikom – ali koji i u muzičkom smislu uvek nude osobena i interesantna iskustva. Najnoviji EP, Loewen II ima četiri pesme u manje od dvadeset minuta teškog, mučnog a zarazno zabavnog blek metala. Siroviji od poljskog mejnstrim proseka a opet sofisticiran i u konceptualnom i u muzičkom smislu, ovo je materijal neočekivano velike dubine i ozbiljnosti. Ne propustiti:
https://godzovwarproductions.bandcamp.com/album/loewen-ii

Brazilski jednočlani – i sasvim opskurni – blek metal projekat Pacto Negro je omaž blek metalu devedesetih ,,when Black Metal was pure instinct — cold, raw and transcendental." I sasvim je simpatičan. Demo snimak  Sob o manto da noite (demo I) nije najinventivnija stvar na svetu ali jeste srčan, punokrvan blek metal uradak koji od svoje sirovosti pravi vrlinu a od melodičnosti ranjivu, ali i sirotinjski epsku fasadu da se iza nje krije. Slatko je to:
https://pactonegro.bandcamp.com/album/sob-o-manto-da-noite-demo-i

Karhunvartijan Tyhjiö su bizaran, neki bi rekli tipično finski, blek metal projekat, izrastao iz kućnog eksperimentisanja čoveka po imenu Sakari Forsman a koji svira u još par podzemnih projekata. Debi album benda, The Shameful Light ima i trombon u postavi, čisto da znate, ali dobar deo ove muzike je propisni, sirovi, garažno epski, pa na momente i razarački blek metal koji je lako voleti:
https://karhunvartijantyhjio.bandcamp.com/album/the-shameful-light-2

No One Knows We're Dying je prilično mračan naziv za album kada znate da je bend koji ga je potpisao iz Ukrajine. Morbonoct su se od početka rata preselili u Poljsku ali sentiment propasti je i dalje tu i ovaj, peti album benda za pet godina nudi pet dugačkih pesama progresivnog, ambicioznog blek metala rađenog striktno studijski, bez fiksacije na ,,sirovost" i ,,tr00" zvuk koji bismo vezivali uz tradiciju. Morbonoct pišu dugačke, složene pesme i mada ne mislim da su na nekoj krvarećoj oštrici avangarde, ovo je dovoljno zabavna i zanimljiva muzika da je preporučim i pored njene skromne produkcijske dimenzije:
https://morbonoct.bandcamp.com/album/no-one-knows-we-re-dying

Isto iz Ukrajine su Windswept a ovo je u stvari projekat trojica članova uvaženog benda Drudkh, koji radi od 2017. godine. The Devil's Vertep im je treći album i, kako nagađate, ovo je okrenutije tradicionalnom blek metalu, sa dosta uticaja zvuka devedesetih. No, naravno da ovde ima i dosta melodičnosti i da bend donosi ono što volite kod ukrajinskog i generalno slovenskog metala, dakle, emotivnost i sve to, ali u jednoj relativno jednostavnoj, svedenoj, dakle ugodno sirovoj aranžmanskoj formi. Prijatno je, a i ovo je izdao Season of Mist a oni znaju šta rade:
https://windswept.bandcamp.com/album/the-devils-vertep

Bugari Dimholt sviraju moderni, dosta atmosferični blek metal, no treći album, MetaForm im odiše zrelim shvatanjem aranžmana i ima solidan miks. Zvuk je, dakle, dovoljno čvrst i definisan za moje potrebe a da i dalje ima tu atmosferičnu prozračnost, dok je sama muzika možda ne stoprocentno po mom ukusu ali ukazuje na to kako se može ići u smeru post-blek metala a da se ne izgubi baš sve što blek metal čini uzbudljivim ZA MENE. Dakle, ima emocije i kontemplacije ali ima i žestine:
https://dimholt.bandcamp.com/album/metaform

Poljaci Kra su mi i bliži po zvuku i pristupu. Iako i njihov debi album, Pogrzebanych nocą złudzeń ima atmosferični blek metal negde u svojoj deskripciji, ovo je značajno rifaškija, tehničkija pa i ŽEŠĆA ploča od proseka. Ljudi sviraju zapravo iznenađujuće gruverski sa nekakvom death metal osnovom u ritmovima i njihovoj smeni a da su gitare i vokali čist blek metal i to je vrlo lepa kombinacija. Uzbudljiv, dinamičan i zabavan album:
https://kraofficial.bandcamp.com/album/pogrzebanych-noc-z-udze

Meksički Hierophany rade već oko dve decenije ali uglavnom pod imenom Black Hate. Ove godine je ime promenjeno, a B.G. Ikanunna, lider, i prvih nekoliko godina jedini član benda, je ubacio u višu brzinu. Tako je album Tenebrario jedna apsolutno epska i impresivna ploča moćne svirke, ambiciozne muzike, čak solidne produkcije. Ovo jeste moderni blek metal, sa dosta teatralnog zamaha, ali je on i dostatno demonski i savršeno satanski usmeren da opravda ,,orthodox black metal" tag kojim bend kiti svoju Bandcamp stranicu. Album je napisan autoritativno, odsviran žestoko i zabavan od početka do kraja, pa, evo, poslušajte taj, jelte, trijumf:
https://hierophanytemple.bandcamp.com/album/tenebrario






Ahh, Grci. Hostal Handshake postoje skoro četvrt veka a imaju samo jedan album iz 2007. godine. No, Stone Oracle, drugi album, izlazi početkom Januara, a dostupan nam je za preslušavanje putem omiljenog Jutjub kanala. Ovo je bogata, pa i neuredna ponuda od šesnaest pesama i preko osamdeset minuta stoner roka i drogiranog posrtanja. Sa Grcima uvek očekujete meru formalne discipline u ovoj muzici i Hostal Handshake je imaju ali su siroviji i haotičniji od proseka i to ih izdvaja. Naravno, njihov osnovni šarm, pisanje dobrih rok pesama, je i dalje prisutan:
https://hostalhandshake.bandcamp.com/album/stone-oracle
https://youtu.be/TZnocp3WGJU

Italijani Sator na svom petom albumu, The Dying Light, satiru sve ispred sebe sa priličnim entuzijazmom. Ovo je sludge metal koji ima gruv i ume da se zabavlja, ali koji je dovoljno agresivan da vas polomi ako se opustite. Bend ima dinamičan miks i master tako da muzika nije sva spakovana u betonsku kocku i zavitlana u vaše lice svom snagom, ali The Dying Light je baš zato opasna ploča, jer zna kako da vas primami obećanjem dobrog provoda a onda izgazi. Uživajte uz Sator, ali odgovorno:
https://dusktone.bandcamp.com/album/the-dying-light

Witches Brew se iz ove godine ispisuju trećim albumom čileanskih King Heavy. Naslovljen Atlantic Reborn ovaj album stiže sedam godina nakon prethodnog i zapravo je kolekcija različitih neobjavljenih snimaka od koji su neki i poslednji urađeni sa pevačem po imenu Luce koji je umro 2022. godine. Ovo je kontemplativni doom/ heavy metal, rifaški i gruverski nastrojen ali i prilično hermetičan u svom izrazu. Meni se dopada jer ima jednu old school neposrednost i ako je teatralan to je na bazi propisne, znojave svirke a ne puke ,,atmosferičnosti" koju savremeni bendovi grade jednostavnim, često banalnim harmonijama i, mislim, SIMPATIČNO je sve to:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/atlantic-reborn

Za nizozemski Throw Me In The Crater verovatno nikada niste čuli a oni su se raspali. Bez ikada snimljenog albuma, bend se od publike rastaje EP-jem sa dve pesme, Nuclear Volcano, koje su ležale na nečijem hardu poslednjih pet godina. I, evo, odlične su, sa dobrom, teškom produkcijom i ugodno sporim sludge-doom rifovima koji se preko slušaoca valjaju mučno a opet nekako senzualno. Odlično:
https://throwmeinthecrater.bandcamp.com/album/nuclear-volcano

Da bi bilo manje strašno a više umiljato, možete odmah preći na Hadal Sherpa. Ovaj finski psihodelični rok bend ima jako ugodan, a i dalje dovoljno mišićav zvuk, mnogo lepih harmonskih ideja i generalno simpatičan gruv. Album Memoria ima i duže pesme sa dosta prostora da se u njima izgubite i zalutate kroz bespuća sopstvenog poremećenog uma, ali i one su prijatne i jako relaksirajuće, nudeći vam ponekada i energične, užurbane džemove, ali nikada po cenu vašeg duhovnog mira. Meni je ovo, krunisano skoro dvanaestominutnom naslovnom pesmom na kraju, veoma dobro:
https://hadalsherpa.bandcamp.com/album/memoria

shitshitshit su iz Berlina ali samo dva člana su Nemci. Prvi EP, Bad Vibes dosta stručno šalje loše a opet zarazne vibracije sludge metala, doom metala, psihodeličnog roka i faz roka generalno ka slušaocu koji voli da ga tretiraju grubo i bez poštovanja za njegovo ljudsko dostojanstvo, ali materijal je ipak uredno produciran, dostatno lo-fi gruverski i generalno simpatičan:
https://shitx3.bandcamp.com/album/bad-vibes






Kolumbijski trešeri Aqueronte su svoje dosadašnje singlove – sve iz ove godine – skupili na jedan EP, Ríos de sangre, kako bi vam bilo lakše da ih čujete. I, mislim, lako je a i lepo je – ovo je pristojan moderni thrash metal sa prstohvatom heavy metal melodičnosti, svirka je čvrsta i disciplinovana a produkcija vrlo solidna. Aqueronte imaju s čim da izađu u čaršiju i vredi ih dalje pratiti:
https://aquerontemetalcombativo.bandcamp.com/album/r-os-de-sangre

ThousandDead sa Krita su negde između hardcore thrasha i propisnog thrash metala, sa malo metalcore začina. Osam godina nakon prvog albuma, njihov drugi album, Grimness of This World ima deset ambicioznih, podugačkih pesama koje smenjuju gruv i krljačinu na jedan sasvim prihvatljivo dobar način, sa puno simpatično tenzičnih rifova, grubim vokalom i pristojnom produkcijom. Generalno je ovo slatko:
https://1000dead.bandcamp.com/album/grimness-of-this-world

I švedski Moth na svom debi albumu Ruina smešta svoju muziku negde između crossover thrasha i ,,čistog" thrash metala. A što je u nekoj rezultanti ipak krosover, jelte. Enivej, bend svira duže od deset godina, ima dosta kraćih izdanja i Ruina je jedna zrela ploča izgrađenog zvuka, kvalitetne produkcije i zrelih pesama. A ima fine rifove, zadovoljavajući moš-faktor i sve što treba:
https://moth026.bandcamp.com/album/ruina

Australijanci Head In A Jar sviraju thrash metal kao da je 1988. odina a oni imaju po nežnih osamnaest i puni su energije i entuzijazma. Njihov treći album, Unbelievable Violence, uprkos imenu zapravo puca od dobrog raspoloženja i atmosfere skejterske žurke sa svojih trinaest relativno kratkih, ekonomičnih pesama prepunih nervoznih, pokretačkih rifova, čestih smena tempa, sviranih u visokoj brzini i isporučenih bez rezervi, glume i kalkulacija. Ovo je pošten, iskren treš metal u tradiciji Exodus i Vio-lence, baš kako bog zapoveda i ja sam, neiznenađujuće, uživao:
https://headinajar.bandcamp.com/album/unbelievable-violence

Fright iz Filadelfije su novi bend članova Monster X, Devoid of Faith, JBA, Pariiah, Citizens Arrest i još mase bendova, dakle, ekipa sa decenijskim iskustvom u sviranju hardkora. Debi album, naslovljen  Unscripted in Chaos je stoga vrlo ubedljiva ploča nečeg što možemo zvati crossover thrashom ili samo hardcore thrashom, ali kako god da ga zovemo ovo su dvominutne pesme jakog tempa, brijućih rifova, nezaustavljive inercije kretanja napred. Fright ne filozofiraju mnogo, nego znojavo i jako krljaju i to je prelepo:
https://frighthrash.bandcamp.com/album/unscripted-in-chaos

Martirio su, pak, mlađi hardkorpank bend iz Fresna u Kaliforniji sa kasetom za Transylvanian Recordings. Fuerza Ancestral ima sedam tenzičnih, furioznih pesama na Španskom sa jednostavnim rifovima i još jednostavnijim aranžmanima. No, Martirio imaju onu izvornu pankersku spontanost i napaljenost i ovo materijalu daje autentičnu crtu, a zvuk je prilično dobar. Ako kupujete daunloud, plaćate koliko želite:
https://transylvanianrecordings.bandcamp.com/album/martirio-fuerza-ancestral

Lost Evidence su bend iz Mineapolisa ,,combining hard rock beats, punk rock melodies, alternative rock dynamics, along with groove, power, harmonies and grunge attitude" a što je mnogo reči da se kaže da sviraju pank rok. Album Exhibit A ima čak i zaokruženo ,,A" na omotu i muzički je ovo dobar, karakteran pank rok koji sviraju solidni, solidno producirani muzičari.
https://lostevidence.bandcamp.com/album/exhibit-a

Česi Dissected Flesh imaju sasvim simpatičan debi album, Deliverance in Suffering sa dvanaest pesama žestokog deathgrinda. Ovo je odsvirano vrlo srčano, pesme su old school i primitivne ali tehnički izvedene besprekorno, a produkcija je kao da dvadeset minuta udarate svinjski but čekićem za meso. U pozitivnom smislu!
https://dissectedflesh.bandcamp.com/album/deliverance-in-suffering

Finski death-grinderi Cadaveric Incubator imaju split sa Hemorrhoid, ali ne onim našim nego sa Hemorrhoid iz Portlanda u Oregonu. Enivej, Finci imaju dve okej pesme u prepoznatljivom old school stilu, a od kojih je druga obrada jednog od bendova koji se zovu Barbatos. Ne znam kojeg, ali ovo je crustpunk odsviran u grindcore stilu, sasvim na mestu. Hemorrhoid i sami imaju dosta old school zvuk, kao malo tehničkiji Blood, recimo, i sa tri pesme nude vrlo klasičan sirovi deathgrind ugođaj što će moja generacija znati da ceni:
https://cadavericincubator.bandcamp.com/album/split-w-hemorrhoid
https://hemorrhoid666.bandcamp.com/album/split-with-cadaveric-incubator

Već sam pisao o kanadskom jednočlanom pornogrind projektu Girlcock, a koji, sasvim prirodno, radi jedna trans-žena i pravi prilično zabavna izdanja. Jer, muzički ovo je DOBAR, ne sad nešto superinventivan, ali DOBAR goregrind, sa solidnom kućnom produkcijom i dobrim rifovima, a pesme na novom minialbumu, Femme Fatale Fuck Machine su zapravo zrelije i ambicioznije od onoga što smo čuli na prethodnim izdanjima. Mislim, i dalje je to mošerski goregrind koji se sureće sa slamming death metalom u vrelini, jelte, turskog kupatila, ali autorka je batalila porno-semplove i usredsredila se na pesme i to je sada sedam komada jeftine ali ugodne seksi-zabave:
https://girlcockgrind.bandcamp.com/album/femme-fatale-fuck-machine

A imamo i vrhunski grindcore iz Sijetla sa novim albumom benda Smearing. Naslovljen  Acts Of Service on ima deset pesama vrlo kvalitetnog, vrlo tehničkog grinda, sa sociopolitičkim temama i odličnom produkcijom. Smearing su onaj platonski ideal makar jedne struje u grindcoreu, gde imate dobre muzičare i misleće intelektualce da sviraju muziku koja ide petsto na sat i to je SJAJNO:
https://smearing.bandcamp.com/album/acts-of-service

A onda, mislim, moram opet da hvalim Season of Mist jer tu nam je i novi EP finskih grindcore veterana Rotten Sound. Sa ovim ljudima uvek tačno znate šta dobijate i Mass Extinction ne odstupa od obrasca, ali, mislim, to je DOBAR obrazac sa pesmama niskog štima i masivnog zvuka koje se kreću između mitraljeskog, zaslepljujuće brzog blastbita i lepljivog, mošerskog gruva. Rotten Sound imaju prepoznatljivu teksturu, prepoznatljivu, bolnu vokalnu tehniku koju već duže od tri decenije isporučuje Keijo Niinimaa i svest da grindcore ne treba da previše komplikuje pa Mass Extinction nema ni jednu pesmu koja dobacuje do dva minuta. Proslava:
https://rottensound.bandcamp.com/album/mass-extinction

The Burial Ground sa Floride imaju skoro  pola tone žive vage kad izađu na binu a imaju i svoj prvi EP, The Burial Ground. Ovo je gruverski, blago melodični death metal, ne nužno sasvim ugođen sa mojim ukusima, ali dobar. Pet je to solidno produciranih i odsviranih pesama jasne ambicije da vas ubace  u ugodno kretanje, što glavom, što drugim delovima tela, srednjeg tempa – sa povremenim bržim ispadima – i lepih gitara. Samo je nedinamični zvuk bubnja nešto što ,,objektivno" mogu da zameram, a ostalo je bez greške:
https://theburialground.bandcamp.com/album/the-burial-ground-ep

Odlični su njemački Temple Of Dread sa svojim novim EP-jem, Verminous Sodomy. Mislim, naslov je užasan, ali dve pesme koje se ovde čuju su apsolutno predivan old school death metal po šnitu Obituary i Morgoth, onako, sa odličnim rifovima i neodoljivim gruvom tako da, ko voli, OBOŽAVAĆE:
https://templeofdread.bandcamp.com/album/verminous-sodomy

Demonist i Infamie su francuski death metal bendovi sa split EP-jem The Infamists a koji je pitak, nepretenciozan, pristojno snimljen i pun energičnih rifova i entuzijastične svirke. Demonist su mošerskiji, plesniji death metal, Infamie imaju malo black i thrash elemenata ali solidno se sve to uklapa i prijatno je na gomili. E, sad, izdavač ne nudi digitalni daunloud kao posebnu kupovinu a desetoinčni vinil se rasprodao, no ovo svejedno vredi čuti :
https://cryptofdrgore.bandcamp.com/album/the-infamists

Endless Curse je njemački death metal trio sa dva albuma iza sebe i novim EP-jem, Disgusting Existence, a koji je, pa, prijatan. Ovo je kompetentan, mošerski death metal sa čvrstim ritmovima, solidnim rifovima, pesmama koje su tečne i prijatne uprkos čestim promenama ritma i tempa. Endless Curse dobro razumeju medijum i stil u kome rade i mada ne izmišljaju nešto posebno novo i originalno, nude muziku koja se lepo sluša:
https://youtu.be/yaNyjZTW0NA

Fleshvessel iz Čikaga imaju intrigantan drugi album fokusiran na mit o Sizifu i njegovu prkosnu tvrdoglavost kao metaforu za ljudsko stanje. Obstinacy: Sisyphean Dreams Unfolded je ploča sa samo četiri ali dugačke kompozicije u kojima se mešaju ekstremni metal, džez, ambiciozni (kvazi)operski elementi... Generalno, ovo su dugački, kompleksni komadi žanrovski agnostični i postmoderni na najbolji moguć način, čime hoću da kažem da sva pravila bivaju podređena pravilu da muzika mora da ima smisla. Pritom, svirka je IMPRESIVNA a zvuk prilično dobar kako i mora da bude da se ova gomila ideja i pristupa sakupi u nešto funkcionalno, sa sve klarinetima, fagotima, violama, gomilom portorikanskih tradicionalnih instrumenata. Fleshvessel se moraju pohvaliti za inventivnost i smelost a izdavač, naravno italijanski I, Voidhanger, prepoznati kao firma koja i dalje drži visok nivo avangardne ponude u metalu.
https://fleshvesseldm.bandcamp.com/album/obstinacy-sisyphean-dreams-unfolded
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/obstinacy-sisyphean-dreams-unfolded






Chat Pile nastavljaju sa izbacivanjem manje formalnih izdanja koja su svejedno veoma vredna svačije pažnje. Najnovije je živi album, Chicago 10.18.2023, odlično snimljen i vrhunski odsviran nastup od pre dve godine u čikaškom Sleeping Villageu. Kombinacija noise rocka i sludge-metal pristupa koji bend baštini je, naravno, u sirovoj, odličnoj formi i sa trinaest pesama u ponudi ima da se provedete OPASNO dobro:
https://dungeonearth.bandcamp.com/album/chicago-10182023

Underbelly iz Oksforda ima u zvuku malo postpanka, malo psihodeličnog roka i nekako se udobno smešta između Hawkwind i Killing Joke, sa dosta gruva, ozbiljno udaračkih rifova i jake dinamike. X je naslov minialbuma kojim ovaj projekat našoj pažnji preporučuje svoj rad i ja volim ovaj sirovi, anarhični a ipak rokersko-metalski pravoverni zvuk:
https://underbelly2112.bandcamp.com/album/x

Londonski kvartet Vulcan za sebe kaže da svira ,,na rifovima zasnovani old school heavy metal sa strašću i gruvom." To je istina kao što je istina i da četiri pesme na EP-ju/ demo snimku Black Blues ne umiru od neke originalnosti. Bend ih svira više nego korektno ali ovo su za sada ne previše razrađene ideje od kojih će, inšalah, biti nešto u nekoj doglednoj budućnosti. Ljudi svakako imaju zanat u rukama, kao i vrlo dobru pevačicu i nadam se da uskoro čujem još ponešto od Vulcana:
https://vulcanlondon.bandcamp.com/album/black-blues

Bygone iz Bostona imaju debi album, isto Bygone, i to je jedna stamena komadina prilično staromodnog hard roka i hevi metala kakav se svirao početkom osamdesetih bez stida, visoko podignute glave, što se glasnije moglo. Ljudi znaju šta rade i mada nemaju neku skupu produkciju, pišu pesme koje su na onom osetljivom mestu između bluza i sliza a koje je znalo da zapali radijske top liste u svoje vreme. Dakle, ako volite old school AOR, hard rok, neonski metal itd, Bygone su vaš plesni partner za danas:
https://bygonerocknroll.bandcamp.com/album/bygone

Dok ste u tom raspoloženju, preporučiću vam i Lost In Hollywood Again, a što je, i po imenu nagađate, živi album postave Graham Bonnet Band a koju predvodi, harizmatični, neki bi rekli i legendarni pevač Graham Bonnet. Bonnet je, naravno, pevao u više istorijskih postava kao što su MSG, Alcatrazz, i Rainbow pa je ovaj album i sastavljen od pesama tih bendova u obradama koje svira ekipa prekaljenih tezgaroša (uključujući Alcatrazzovu izvrsnu bivšu basistkinju Beth-Ami Heavenstone) pred publikom losanđeleskog isto legendarnog prostora Whisky A Go Go, Avgusta prošle godine. I, mislim, ovo je izdao Frontiers tako da TAČNO znate šta dobijate. Ja sam, naravno, generacija koja je ove stvari slušala u osetljivim godinama, imam predintelektualnu, visceralnu reakciju na Grahamov glas – koji i u poznim godinama ima raspon, snagu i bogatstvo boje – i prija mi taj umiveni, blago sleazy, AOR/ hardrokerski zvuk. Ima nečeg simpatičnog u tome da sedi muškarac u odelu sa kravatom i tamnim naočarima u mikrofon SNAŽNO ispaljuje radio friendly hard rok iz ranih osamdesetih i moja jedina zamerka je grozan, očigledno AI-generisan omot albuma.
https://www.youtube.com/watch?v=gaw0WvpqkmY&list=OLAK5uy_ncYn4TZtVYxemvPKW-8Ed4WcWbiWPAyq8

Blazon Stone su se vratili u studio posle nekoliko godina izbacivanja ekskluzivno živih snimaka. Treasure Hunt je, sa svoje četiri pesme, ako smem da primetim, za prsa ispred konkurencije u domenu žanra piratskog metala, sa kvalitetnijim kompozicijama, originalnijim temama, organskijom produkcijom i izvedbom koja je karakternija od većine onog što nude kolege. Šveđani znaju, a sad znate i vi:
https://blazonstone.bandcamp.com/album/treasure-hunt-ep






Ahhh, nekada vredi biti strpljiv, pogotovo kada vas smara tehnički, brutalni death metal koji od drveća zaboravlja na šumu i čeznete za nečim muzički impresivnim ali pre svega dobro NAPISANIM. Lust Of Decay iz Severne Karoline se sa svojim četvrtim albumom, Entombed in Sewage vraćaju posle skoro pune dve decenije pauze i ovo je jedna dobrohotna žurka od prvog do poslednjeg takta. Lust Of Decay potiču iz grajnderske tradicije nervoznih aranžmana, čestih promena ritma i tempa i svirke u visokom tempu, ali album je napisan METIKULOZNO, sa pesmama koje svoju visoku tehničku ekspertizu koriste na najplemenitije načine, dajući slušaocu intrigantno kompleksne aranžmane i interesantne narative. Volim kada je bend ovako pažljiv u pogledu svakog detaljčića i ukrasa a da su istovremeno kompozicije zrele i da njihova složenost radi u korist neke više, sveobuhvatnije vizije. Plus, bend ima odličnu produkciju gde zvuk kao napravljen od prenapregnutog betona ipak ima dovoljno slojevitosti i širine da se svaki instrument čuje posebno i da čujete svaki trik koji ljudi ubace u miks. Izvrstan album izvrsnog death metala za death metal sladokusce:
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/entombed-in-sewage

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/sacred-leather-usa2025-keep-the-fire-burning

Meni se to mnogo dopalo al valjda sam ja ta generacija 

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/oppression-no-safe-place-2025

Daaaa, meni je ovo odlično!            Jutros sam ga slušao i ložio se najstrašnije.

Bukvalno samo nas dvojica na temi 

Zna se ko je tr00.      


Al čita se. Ovi nedeljni pregledi koje ja izbacujem su na mom blogu najčitanija stvar. Kapiram da ih i ovde čita dosta ljudi.

Imajući u idu koji je datum, imali smo vrlo solidnu ponudu ove nedelje. Ljudi rade, mi uživamo.






Nizozemci Ethelmer svoj debi album, Departure posvećuju preminulom gitaristi i melanholični a epski zvuci nautičkog blek metala što se ovde čuju jesu dostojanstven ispraćaj prijatelja na drugu stranu. Ethelmer sviraju simpatično i mada je zvuk na albumu jeftin, pesme su epske i ambiciozne. I ima to duše, a naplaćuje se po želji:
https://ethelmer.bandcamp.com/album/departure

Lord's Pillory je prilično solidan jednočlani blek metal projekat iz Australije sa prvim snimkom ikad, Scorning the Words of the Sages - Promo 2025. Ovo je u prvom redu prilično dobro producirano (naročito gitare, bubnjevi nešto manje) a onda su i pesme okej, sa dosta propisnih rifova i energičnog gruva. Osvežavajuće:
https://lordspillory.bandcamp.com/album/scorning-the-words-of-the-sages-promo-2025

Italijani Thysia su svoj živi album snimljen Juna meseca ove godine, a naslovljen  Male Affectus - Live in Italy posvetili preminulom prijatelju i, sudeći po kvalitetu i žustrini svirke, bio je to zaista dobar prijatelj. Bend, koji iza sebe ima još samo jedan studijski album iz 2023. godine na bini zvuči ubitačno, svirajući kvalitetan, tehnički superioran blek metal a koji opet ima i okultnu oštricu i satansku, jelte, sladostrast. Za mene je ovo PRAVI blek metal, mračan, sav u iskrivljenim a bolesno zaraznim rifovima i sviran za sve pare, a u bendu peva jedan naš čovek iz Bosne pa to zavređuje i dalju podršku:
https://thysia.bandcamp.com/album/male-affectus-live-in-italy
https://dolomianera.bandcamp.com/album/male-affectus-live-in-italy

Finci Vulkan Grit se uredno mažu farbom po licima i čine sve da ostave utisak da je u putanju old school black metal bend sa korenima u, recimo, drugotalasnom zvuku i estetici. Takav im je i ceo debi album, Godslaying Arcane Panoply sav u jednostavnim a epskim rifovima, borbenim ritmovima i sa puno promuklog dranja. Ovo je klasična, ali ipak ne i sasvim generička blek metal ponuda  i bend pravi napor da pesme imaju svoje identitete i priče i meni se to, uz adekvatno hrskavu i svetlu produkciju veoma dopalo:
https://vulkangrit.bandcamp.com/album/godslaying-arcane-panoply

Neke stvari kao da su jednostavno pravljene za mene. Dev Gohil je britanski muzičar koji na JuTjubu radi razne simpatične stvari ali ima i "normalnu" muzičku karijeru sa, jelte, albumima snimanim kod kuće u vrlo skromnim ali urednim produkcijskim uslovima. No, novi album, Abyssal Scriptures Unearthed je prosto SIMPATIČAN. Ovo je blek metal sa malo atmosfere, disonance, modernih elemenata, ali sa mnogo propisnih, meljućih rifova i blastbita. Uopšte mi ne smeta kućna produkcija jer Dev piše lepe pesme i vozu ih u punoj brzini kako samo i treba:
https://devgohilofficial.bandcamp.com/album/abyssal-scriptures-unearthed

Jako su mi zabavni bili Hagzissa iz Linca sa svojim novim EP-jem, Revelry of a Maltreated Jade. Bend je nešto usporio svoje posete studiju i od debi albuma je prošlo šest godina, no, ovaj materijal je psihodelični, prilično leftfild blek metal sa veštičjim i okultnim elementima i to odlično zvuči. Ljudi imaju prljavštinu i distancu sirovog, tr00 blek metala, ali uz gruv i eksperimentalni (drogirani) entuzijazam heavy psych rocka. Fin provod:
https://hagzissa.bandcamp.com/album/revelry-of-a-maltreated-jade

Streams of Blood su dva tipa iz Njemačke koja sviraju ,,Brutal Anti-Human Black Metal!!!" sa sve uzvičnicima. Naravno da od njihovog petog albuma, Vermaledeit treba da očekujete blastbitove, zagrobne vokale i brijuće rifčine. No, bend je osnovan 2009. godine i on ima relativno moderan pristup blek metalu pa i u toj brutalnosti možda imamo veće težište na vajbu i atmosferi a manje na pamtljivim rifovima. No, bend se makar izrazito trudi da bude ubitačan u egzekuciji i to pomaže:
https://streamsofblood.bandcamp.com/album/vermaledeit
https://thehiddenart.bandcamp.com/album/vermaledeit

Oppression su Francuzi i nominalno sviraju melodični blek metal ali njihov debi album, No Safe Place u prvi plan stavlja agresiju i energiju. Svakako, proleti ovde i poneka melodija ali zvuk je sirov, jeftin i abrazivan a ljudi sviraju dosta napadački. Ima tu i dosta kvalitetnog zanata sa devet pesama u manje od 42 minuta, tačno da bude razrađeno a da ne smori. Vrlo ubedljiv i, kad se uzme u obzir kontekst, prilično originalan debi. Mislim, čuje se ovde dosta Marduka i Nordjevela ali za Francuze je to originalno:
https://oppressionblackmetal.bandcamp.com/album/no-safe-place-2 https://folterrecords.bandcamp.com/album/no-safe-place






Aberdar jeste bio nadimak Milana Kujundžića – a koji je postao poznatiji od njegovog imena pa se ulica u Beogradu posvećena ovom, jelte, oficiru, poeti, filozofu i političaru zove samo Aberdareva – ali ova reč označava pre svega top kojim se oglašava dobra vest. Slutim da su je Banjalučani Aberdar pre svega zbog toga odabrali. Njihov treći album, The Sun, nudi doro raspoložen stoner/ hard rock sa osam pesama ugodnog gruva i velikih, prijatnih rifova. Miks i zvuk su vrlo solidni a bend ima jedan glasan ali ne agresivan nastup sa prirodnom, neusiljenom psihodeličnom komponentom. Još je i cena za daunloud koliko date!
https://aberdar.bandcamp.com/album/the-sun

Nisam siguran šta sam očekivao od benda koji se zove Bronson Superfortress ali nisam očekivao da Nizozemci sviraju vrlo dobar doom metal. Bend na EP-ju Nooses And Nightmares ima dve pesme odličnih rifova i prijatno mučnog tempa, a pomalo ,,alternativni" vokal (koji gađa cool psihodelični šmek) i jeftin miks ne kvare dobro raspoloženje. Bendu je ovo tek drugo studijsko izdanje posle singla od pre neku nedelju tako da, očekujem od njih velike stvari, imaju štofa:
https://bronsonsuperfortress.bandcamp.com/album/nooses-and-nightmares

Giant Lungs su iz Augsburga i sviraju sladak, gruverski fuzz-stoner-rock. Album Praise The Laze im je drugi i zvuk gitare na njemu mi se mnogo dopada sa svom tom hrskavom teksturom. Šteta da je mastering preglasan za moj ukus, ALI s druge strane pesme su solidni komadi gruva i bluza i lepo se ovo posluša. Nije sad nešto revolucionarno inovativno ali ima dušu:
https://giantlungs1.bandcamp.com/album/praise-the-laze

Segedinci Barbears su svoj prvi album snimili pre deset godina, ali upravo stiže nastavak. Bearzerker Blues je ploča glasnog, bučnog sludge-stoner metala, u zvuku tvrda i četvrtasta, u pesmama sigurna u sebe i ekstrovertna. Bend nema nekakav preterano originalan izraz, ali ima dosta karaktera i ovo što svira, svira UBEDLJIVO. A što je sasvim okej:
https://barbears.bandcamp.com/album/bearzerker-blues

Doghag su minhenski sludge metal bend bez albuma ali sa nekoliko EP-jeva i jako teškim zvukom. Iako su EP The Inner Pain originalno izdali 2023. godine, sada imaju novu, od nule ponovo snimljenu verziju i ovo je toliko teško i agresivno, a opet sa merom bluza u osnovi, da je slušalac stalno između impulsa da pobegne i da se dobro provede. Cena je, korektno, koliko on sam da:
https://doghag.bandcamp.com/album/the-inner-pain-2

Konung su dvojica moskovskih ,,varvara" koja valjaju teški stoner doom. I sasvim je to lepo iako ne naročito originalno ili maštovito. EP Dope Druid ima tri pesme težine, sporine, lepljivosti i sasvim lepo se igra sa vašim mozgom a daje se za pare koje sami odredite tako razigrani:
https://konungband.bandcamp.com/album/dope-druid

Urge iz Hanovera kažu da ni novinari ne umeju da kategorišu njihovu muziku, ali hajde da kažemo da je ovo nekakav moderni hard rock sa dosta melodije ali sa zvukom i gruvom koji vuku najviše na stoner rock. EP Pressure ima dve simpatične pesme i vredi da se posluša:
https://urgeband.bandcamp.com/album/pressure-ep

Šveđani Zoltar imaju tri lepe pesme drogiranog, psihodeličnog stoner roka na EP-ju Trollkarl. Ovo nalazi dobru sredinu između heavy, rifaškog stonera i lepršavijeg psihodeličnog roka i nudi puno, jelte, benga, za vaš bak i to ne kažem samo jer je cena koliko vi odredite. Naprosto, ovo je pošten rokenrol i meni to prija:
https://zoltarband.bandcamp.com/album/trollkarl-ep

Na sličnim koordinatama su i Flor de Fumo iz Brazila. Njihov EP  Flor de Fumo u svojih pet pesama ponudi i bluz i gruv i prljavštinu i drogiranu psihodeliju i to sve radi sa jednom ubedljivom heavy psych energijom na pola puta između garaže i visoke orbite. Light 'em up i odvežite pojaseve jer polećemo:
https://flordefumo.bandcamp.com/album/flor-de-fumo






Kanadski Hegelian Dialectic debituje istoimenim EP-jem ali muzika nije pretenciozna koliko je to ime benda i izdanja. Ovo je kućni, verovatno od strane jednog čoveka napravljeni thrash/ crossover thrash snimljen u studiju i profesionalno miksovan i masterovan. Dakle, muzika zvuči DOBRO, mada nije posebno maštovita ili originalna. No, za porciju mošerskog gruva i hardkor rifova, ovo je sasvim pristojno:
https://hegeliandialectic.bandcamp.com/album/hegelian-dialectic

Finski trio Priester ima EP sa četiri pesme, Soldier of Fortune i ovo je PRESLADAK old school metal. Priester svoj garažni black speed ovde jako simpatično ukrašavaju sa malo klasičnih heavy metal melodija i tu čak ni prilično lo-fi produkcija ne smeta previše. Pesme, su, naime, odlične i da sam ovo čuo 1984. godine ODLEPIO BIH. A i ovako sam vrlo zadovoljan:
https://priester.bandcamp.com/album/soldier-of-fortune-ep

Ukrajinci Karabiner uvek poraduju čoveka svojim bučnim, energičnim thrash metalom i stvarno bi bilo krajnje vreme da snime album. No, dok se to ne desi, na EP-ju Censor Me imamo jednu sveže remiksovanu staru pesmu i naslovnu, novu pesmu koja je, slutim, napisana i snimljena sa partikularnim ciljem i u pitanju je radio-friendly pamflet, onoliko koliko je lajavi, glasni thrash u stanju da bude radio-friendly.
https://karabiner.bandcamp.com/album/censor-me

Čileanci Neckbreaker postoje od 2011. godine ali su tek sada izbacili debi album. No, izdaje ga pouzdani Witches Brew i znamo da je ovo nešto AUTENTIČNO. Jer, mislim, Neckbreaker ne zvuče kao nekakav bezdušno ulickani, studijski upeglani thrash metal iz 2025. godine, nego kao sirova ulična trešagija iz 1988. Mental Void ne samo da ima zvuk, dinamiku i energiju old school ploče, već su i teme pesama takve, dakle, jelte, osvešćene i besne sa jednom pesmom koja se, vrlo jasno i direktno zove Crush Zionism. Ako volite klasičan Bay Area Thrash, dakle, Exodus, Bloodcum, Dark Angel itd, Neckbreaker su vaša šolja otrova. Ako ne volite, jebiga, niko nije savršen, al slušajte kako je dobro:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/mental-void

Grci Terror Detonator su svoj debi album, Modern Normality snimali četiri godine ali on je vrlo ubedljiv sa svojom kombinacijom ozbiljnog, karakternog thrash metal rifašenja i discipline i aktivističke hardcore punk žestine. Pesme su odlične, produkcija kvalitetna a bend pleni stavom i energijom. Sjajno je a daunloud plaćate koliko želite:
https://terrordetonatorthrash.bandcamp.com/album/modern-normality

Mati su presladak indonežanski hardcore punk bend sa dve pesme na demo snimku Demo '25. Sve zajedno to traje manje od tri minuta, jednostavno je, brzo je, poletno je i čak i nema lošu produkciju. Indonežani vazda carevi bili i ostali. Evo:
https://matiofficial.bandcamp.com/album/demo-25

Enervate iz Milvokija tuku tvrdi, ulični mošerski hardcore. Minialbum  My Own Peace Of Mind je kao neka moderna verzija klasičnog Agnostic Front i Cro-Mags zvuka i, sa dobrom produkcijom i pesmama koje su kratke i ekonomične – a imaju i iznenađujuće upade melodičnog, himničnog pevanja – lepo se i bez napora presluša. A plaća se po želji:
https://enervatehc.bandcamp.com/album/my-own-peace-of-mind

Rat King Gone iz Beča su u osnovi hardcore bend ali njihov drugi album, Sprezzatura, u svojih trinaest pesama ima dosta elemenata doom, sludge pa i death metala. Ovo je hermetičnije nego što biste očekivali i ima neki svoj zvuk i karakter, a što treba ceniti. Cena je koliko date i sasvim je okej ovakvim eksperimentalnim naporima podariti malo pažnje:
https://ratkinggone.bandcamp.com/album/sprezzatura

Meketrefes su iz Valensije i njihova muzika je streetpunk produkcijski blizak hardkoru ali estetski bliži OI! panku. Album Generación Podrida je pun himnične energije i poletnog tempa, melodičan a sirov i mada je masterovan kako ja ne volim, pruža JAKO dobru zabavu. Želećete da naučite Španski da bi pevali uz ove ljude:
https://meketrefeshxcoi.bandcamp.com/album/generaci-n-podrida

Snake Legs je jednočlani projekat iz, well, reći ću Filadelfije ali to samo nagađam na ime toga ko je izdavač. U svakom slučaju pričamo o bučnom punk-rock/ noise rock bendu koji, na ovom drugom albumu nema ni gitaru već glas, bas i bubanj. I dobro trese. Eat Your Food, Dear, There's Starving Children In Detroit je ploča kakve su nekada snimali svi pank bendovi, puna ideja, sa pesmama koje se razlikuju jedna od druge i, uprkos svedenoj produkciji, imaju čitave sopstvene (male) svetove da ih istraže. Čovek je ispisao i brdo reči da pojasni šta i kako je hteo sa ovim albumom – uspeo je da njega i cimera izbace sa gajbe na kojoj su stanovali – i, tako, ovo je vredno pažnje:
https://talonrecordsusa.bandcamp.com/album/snake-legs-eat-your-food-dear-theres-starving-children-in-detroit

Wasting Away iz Sirakuze, u Njujorku treskaju jako težak, jako sirov hardcore na EP-ju What We're Here For. Ovo je u osnovi mošerski, ulični zvuk, ali bez gangsterskih halucinacija koje su u toj muzici dosta česte a sa dimenzijom noise rock buke koja je dobrodošla. Puno energije u četiri pesme a po ceni koju sami određujete, VREDI:
https://wastingaway315.bandcamp.com/album/what-were-here-for

The Undertaking! je hardcore/ metalcore/ posthardcore (nepotrebno precrtati) ekipa iz San Dijega a  Only Left Alive To See The End im je novi EP koji se bavi teškim položajem u kom se našao Apostol Jovan u prelomnom momentu hrišćanske istorije. Zvuči samo tangencijalno primereno periodu u godini ali muzika je ubitačna i pametna u isto vreme, tekstovi su provokativni a ceo zvuk i performans benda su odlični. Ne propušta se:
https://theundertakingtcc.bandcamp.com/album/only-left-alive-to-see-the-end

Good Grind for Good Guys Vol. 9  je kompilacija kijevskog fanzina Good Guys Go Grind sa 43 grindcore postave iz celog sveta koje demonstriraju svoje supermoći. I prelepo je, ovo su uglavnom odlični bendovi iz propisnog andergraunda, od kojih za većinu niste čuli, a oni za koje jeste čuli su legende u nastajanju – na primer beogradski Gnoj ili japansko-američki Barren Path. Apsolutna lektira:
https://goodguysgogrind.bandcamp.com/album/good-grind-for-good-guys-vol-9

Posle vrlo solidnog EP-ja od pre par meseci, Estonci Childbeater uleću u šesnaesterac i sa debi albumom, Slamdunk Knockout. Nimalo iznenađujuće ovo je razuzdana, brutalna procesija powerviolence/ grindcore pesama od po pola minuta i minut, sa dubokim štimom, teškim, napucanim, ,,chainsaw" zvukom i jednim divljačkim pristupom izvedbi. Childbeater skoro idealno spajaju haos i disciplinu na ovom albumu i on od mene dobija najjače preporuke čak i pre nego što vam kažem da je cena za daunloud koliko date:
https://childbeater.bandcamp.com/album/slamdunk-knockout

Metal Archives za brazilski Hellish kaže da su se raspali još pre ko zna koliko godina, verovatno nakon demo snimka iz 2006. No, ne lezi vraže, ljudi su upravo izbacili EP Internal Uprising sa tri pesme vrlo lepog, sirovog thrash metala koji samo malo skreće u pravcu old school death metal stilema i, mislim, ovo je sjajno. Zvuk je sirov i zdrav, svirka raspoložena, pesme napisane dobro, sa, jelte, puno duše. Čak je i pevanje nekako slatko. Uz cenu od koliko date ovde nema greške:
https://hellish-bh.bandcamp.com/album/internal-uprising

Uprkos zajevantskom imenu, Hamburžani Satanic Squirrel su na svom debiju od pre dve godine isporučili vrlo solidan, pa i ozbiljan thrash metal. Nastavak, Crush Everyone je takođe vrlo solidan minialbum sa šest pesama muzike inspirisane Bay Area Thrash nasleđem. Bend kaže ,,The world is going crazy! And we deliver the soundtrack..." ali ovo je uredna, kvalitetna, dobro producirana muzika:
https://satanicsquirrel.bandcamp.com/album/crush-everyone-2

Remembranza je četvrti album za bend Manigua iz Buenos Airesa i njihova kombinacija thrash metala i hardcorea, pa i malo modernih metalcore elemenata je vrlo zdrava. Ovo je odsvirano perfektno, ubedljivo i isporučuje tone energije i mada bend radi proverene fore i ne luta mnogo od srednjih vrednosti, to je sve pitko i zabavno:
https://maniguametal.bandcamp.com/album/remembranza

Syrictus je jednočlani deathgrind projekat iz Milvokija a čiji jedini član, kako je to i običaj, ima još nekoliko jednočlanih bendova. Enivej, Erik Stenglein je ipak natprosečno talentovan u odnosu na kolege-samce pa je i drugi album ovog projekta, Temple of Unbeing, snimljen šest godina nakon prvog sasvim solidna kolekcija disonantnih rifova, blastbit rafala i mošerskog gruva. Sam zvuk je sirov na DOBAR način, dakle zvuči skoro kao da svira pravi bend a Erik je solidan muzičar i ovo ima dosta progresivnih elemenata. Cena je, naravno, koliko date:
https://syrictus.bandcamp.com/album/temple-of-unbeing

Teksašani Hypoxic End kolju mračan, ozbiljno jeben deathgrind na svom debi EP-ju, isto Hypoxic End. Ovo je izašlo i na vinilu i, mislim, imalo je i rašta jer su ljudi em savršeno uvežbani i sviraju orkanski, em je zvuk kvalitetan a opet ne ,,veštački" budžen u masteringu, em su pesme mračni, koljački komadi košmara koji vam se zaleću u facu sa trista na sat. Prelepo je:
https://hypoxicend.bandcamp.com/album/hypoxic-end

Moskovljani Apatra na promo-slici imaju i Pantera i Obituary majice pa je i muzika negde između death metala, thrash metala i malo, možda metalcorea. Mislim, nije loša, novi EP, Reign in Brown ima tri pesme vrlo disciplinovane a ipak dinamične, ZNOJAVE svirke koja me podseća na Dark Angel samo da su trideset godina mlađi i odrasli su slušajući death metal i hardcore. A to je, mislim, SOLIDAN kompliment:
https://apatra.bandcamp.com/album/reign-in-brown

Kanadski death metalci opsednuti 3D grafikom i tehnikama renderinga, Perilaxe Occlusion su se raspali pre dve godine, ali možda baš i nisu. Evo ih sa singlom od dve pesme, For Ozzy, a koji je na kaseti izdao Gurgling Gore (limitiran tiraž od sto komada, naravno). Te dve pesme su Black Sabbath i Into the Void i Perilaxe Occlusion daju dve ODLIČNE death-doom varijacije na klasične i kultne teme. Nemate šta da mislite, pogotovo što sve zarađene pare idu za bolesnu decu u specijalizovanoj bolnici u Torontu:
https://perilaxeocclusion-gurglinggore.bandcamp.com/album/for-ozzy

O Abjectum ne znamo ništa sem da je iz SAD. Dakle, ne znamo ni ko je ovo, ni koliko je ljudi u bendu, ni iz kog su grada itd. Enivej, demo snimak Collapsing Dimensional Structures ima dve pesme atmosferičnog death-black metala koji verovatno svira jedan čovek, ali taj čovek je vrlo solidan u tome što radi i ima sasvim pristojnu produkciju. Originalnosti prilično manjka i ovo naginje ka generičkim rešenjima modernog metala, ali zanatski Abjectum impresionira:
https://abjectum.bandcamp.com/album/collapsing-dimensional-structures

Nisam čuo ovogodišnji (Drugi) album kalifornijskih Burning Palace, ali bend pamtim po dobru pa sam sa zanimanjem poslušao novi EP, Dark Matter, zapravo dodatak albumu koji nastavlja njegov koncept i narativ. Lepo je kad ljudi imaju tu neku viziju i koncept, a ni muzika nije rđava. Burning Palace tresu progresivniji ali i dalje veoma agresivni, vrlo ,,tr00" death metal koji ide u svemir i sve to, ali dobro pomera zemlju. Pet pesama i dosta dubine za samo dolar:
https://burningpalaceofficial.bandcamp.com/album/dark-matter

Etherialist je kanadski tech-death bend koji je svoj debi album, Epitome pripremao, kažu, sedam godina. Čuje se. Ovo je dobro napisana i vrlo disciplinovano odsvirana ploča muzike koja je ,,tehnička" ali je znatno više od suve demonstracije zanatskih veština izvođača i ima dosta, jelte, duše. Etherialist čine neki iskusni muzičari sa death metal scene u Montrealu i ovo je ploča zrelog izraza i ubedljivog zvuka koju više nego vredi čuti:
https://etherialist.bandcamp.com/album/epitome

Sa sasvim druge strane planete, ali i death metal spektra su Olde Outlier, australijski bend čiji From Shallow Lives to Shallow Graves zvuči toliko old school kao da je pravljen 1988. godine. Ovo je death metal koji još uvek zvuči kao malo ekstremniji heavy metal, sav u dobrim rifovima i epskom gruvu, produciran starinski, dinamično, i odsviran sa mnogo ubeđenja. Ovde nema obaranja brzinskih rekorda i poziranja, samo kvalitetan metal sve vreme:
https://ironboneheadproductions.bandcamp.com/album/olde-outlier-from-shallow-lives-to-shallow-graves 

Season's Beating je split EP dva pensilvanijska slem benda. Open Flesh Wound imaju samo jednu pesmu i to je vrlo kvalitetan slamming death metal sa dobrim rifovima, dobrim aranžmanom, dobrim zvukom. Defamation Act imaju dve pesme od kojih je jedna humoristički kratež a druga je duža, ,,normalnija" i takođe humoristička ali ne baš na prvi pogled. No, i ovaj drugi bend je vrlo pristojan, sa malo više deathgrind elemenata. Fino je:
https://defamationact.bandcamp.com/album/seasons-beating
https://openfleshwound.bandcamp.com/track/gorged-with-pig-manure

Taedifer su češki bend ali muzika na njihovom debi albumu, Indivinus je veoma ugođena sa zvukom i estetikom klasičnog švedskog death metala. Taedifer eksplicitno navode Dismember i Entombed kao uzore ali fer je reći i da sem generalne žanrovske sličnosti ne zvuče kao imitacija ijednog od njih. Ovo je projekat članova Jig Ai, Gutalax, Ingrowing i Bohemyst aktivan od 2021. godine i gde nema na originalnosti on nadoknađuje kvalitetom:
https://archaic-sound.bandcamp.com/album/indivinus

Ako uzmete nasumično bilo koji od ovih mojih nedeljnih metal pregleda, verovatnoća da će u njemu biti i bar jedan album na kome svira Rogga Johansson se opasno bliži jedinici. Šveđanin je posebno aktivan ove jeseni i ove nedelje imamo na programu JOŠ JEDAN njegov horror-death metal projekat. Ovog puta to je House By The Cemetary sa svojim trećim albumom, Disturbing The Cenotaph i mada ni ovde ne pričamo o nekoj VELIKOJ inspiraciji, mislim da je u pitanju pitka i slušljiva ploča jednostavnog ali prilično keči death metala sa oprobanim forama ali sa sasvim lepom produkcijom. Veliki adut je i pevač, Mike Hrubovcak koji je nekada bio u Monstrosity i Vile i donosi u kombinaciju malo klasične old school tehnike da se iskombinuju sa Rogginim melodičnim death rifovima. Bubnjar Thomas Ohlsson takođe zna da udari dobar gruv i Disturbing The Cenotaph je neobavezna ali prijatna ploča da se čovek malo opusti i ne misli ni na šta:
https://pulverised.bandcamp.com/album/disturbing-the-cenotaph

Kapirate o čemu pričam: i Dead Sun imaju novi album a Dead Sun je OPET Rogga Johansson sa bubnjarem Thomasom Ohlssonom (istim ovim iz prethodnog pasusa) a gde njih dvojica sviraju nešto melodičniji death metal. Dead Sun i jeste osnovan (pre 29 godina) da Rogga piše melodičnije pesme koje ne bi prošle u  matičnom bendu Paganizer (tada još uvek Terminal Grip) i, evo, tri decenije nizvodno on to radi vrlo simpatično. This Life Is A Grave ima death metal težinu ali i melodični, melanholični preliv i rokerski gruv i ako volite ovakvu muziku, deveti album ovog projekta je daleko od nekakve revolucije ali je pitak i prijatan:
https://roggajohansson.bandcamp.com/album/this-life-is-a-grave

Kolumbijski Funeral Vomit ne komplikuju. Njihov drugi album, Upheaval of Necromancy je sirova, old school ploča šibanja trzalicom po magnetu, bubnjeva koji zvuče kao da ste pola kuhinjskog posuđa neke bolje kafane ozvučili u sajamskoj hali i vokala koji, pa, podsećaju na povraćanje. Na sahrani. Ovo sve govorim u najpozitivnijem smislu jer me Funeral Vomit apsolutno voze svojim primitivnim, veličanstveno seljačkim (to jest VESELJAČKIM) spajanjem Morticiana, Autopsy, Disgorge, ali i blek metala poput Blasphemy pa i goregrinda poput Regurgitate u jednu ukusnu, ili makar jestivu celinu. Udri 'n' razbi:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/upheaval-of-necromancy
 
Gutted Twice su bend (jedan čovek?) iz Masačusetsa sa solidnim EP-jem Horrifying Brain Rot gde se old school death metal vokali mešaju sa sirovim gruvom i jednostavnim rifovima. Bend zvuči početnički ali u onom najboljem smislu, gde se još čuje nesputana energija i uzbuđenje, a svirka i zvuk su pristojni:
https://guttedtwice.bandcamp.com/album/horrifying-brain-rot

Česi Maggod zvuče vrlo lepo na svom debi albumu, Salvation Denied. Ovo je old school death metal teških rifova, moćnog gruva, vokala koji zvuče kao da čovek na svaka 3-4 stiha baci peglu po podu studija. Bend je disciplinovan i kvalitetno svira, rifovi imaju bolesnu, psihodeličnu dimenziju a produkcijski je album takođe prilično korektan i ako volite Obituary i njihove ispisnike, ovo vredi da se presluša:
https://maggodeath.bandcamp.com/album/salvation-denied

A ako volite nemački death-black kombo Prehistoric War Cult, poradovaće vas njihov novi živi album, Live in Radebeul. Istina je da smo pre par meseci imali njihov živi split album sa Sadistic Goatmessiah, Live in Hamburg ali Live in Radebeul ima MNOGO bolji zvuk i, zapravo i bolji zvuk od većine studijskog materijala Prehistoric War Cult. Veliko je zadovoljstvo čuti ovu brutalnu, bestijalnu muziku u kontekstu gde se prepoznaje da je ovo neko ipak miksovao i gde se, uh, razaznaju rifovi! Ljudi sviraju ubitačno jako, a ima i kaseta izdata u samo 120 kopija pa ja ne bih mnogo oklevao:
https://profanerecords.bandcamp.com/album/live-in-radebeul

Túmulo su iz Švajcarske, ali bilo bi vam oprošteno ako biste pomislili da su iz Brazila. Uostalom, tri druga benda koji se zovu Túmulo (grobnica, naravno) su iz Brazila a i za ove momke njihov izdavač, portugalski Caverna Abismal Records kaže da su posednuti duhom brazilskog death metala iz osamdesetih. I nemajte brige, taj duh radi SVAŠTA, debi album Evangelho do Canhoto je superzabavan deaththrash stare škole i sirovog (ne i lošeg) zvuka koji zaista zvuči kao da ste spojili Hellhammer/ Celtic Frost sa Sarcófago, Holocausto i još gomilom Brazilaca koji su ove gadarije pržili krajem osamdesetih. Ljudi, da se razumemo, sviraju ubitačno, pesme su pune zlih rifova a produkcija je adekvatna. Napred i navali:
https://cavernaabismal.bandcamp.com/album/t-mulo-evangelho-do-canhoto
https://tumulo-ch.bandcamp.com/album/evangelho-do-canhoto

Od desetina bendova sa imenom Tempest ove nedelje nam je zapao jedan od tri meksička, i to onaj koji svira death metal. I sjajno je što je tako jer su OVI Tempest mnogo dobri. Obscure Hallucinations im je tek drugi EP posle prvenca od pre dve godine ali ljudi ne samo da sviraju tehnički kvalitetno i precizno nego njihov antihrišćanski death metal pršti od energije i divljačnosti koja apsolutno nedostaje velikom broju modernih sastava što ovu muziku sviraju nekako rutinski, bez uzbuđenja. Tempest su, pak, old school u nekakvoj estetici ali sviraju sa svim modernim kvalitetima u prvom planu, sipajući razaračke blastbitove i polivajući tenzičnim, moćnim rifovima. Vokali su takođe odlični i sve na gomili je kao da Hate Eternal rekonstruišu  zvuk ranih Mordbi Angel. Fenomenalno! Zasluženo izašlo na vinilu:
https://tempestmx.bandcamp.com/album/obscure-hallucinations-2
https://chaos-records.bandcamp.com/album/obscure-hallucinations

Starscourge su simpatičan duo dva singapurska muzičara od kojih jedan (pevač) živi u Švedskoj a drugi (koji svira i programira sve instrumente) je i dalje u  Singapuru i oni zajedno rade death metal sa malo melodičnosti i black metal epike a koji je inspirisan Elden Ringom. FromSoftware igre još  od Dark Souls imaju solidno sledbeništvo u svetu metala (pravi fanovi su se na tu kompoziciju ukrcali još sa King's Field) i ovo ni izdaleka nije prvi metal bend koji se tematski bavi Elden Ring mitologijom i istorijom koji sam čuo, ali je jedan od najboljih. Debi album, Conqueror of The Stars - Betwixt Sundered Seraphim, The Lands Between Bleed sakuplja dosadašnjih nekoliko singlova i dodaje  još gomilu pesama u kombinaciju i to je jedna epska i mošerska proslava Miyazakijevog i Martinovog univerzuma, sa sve odličnim komadom za moju neprežaljenu Ranni ali i obradom Slayerove Spirit in Black na kraju. Ali onako, zablekljenom obradom, i zvuči baš solidno. Sve je dobro, stvarno:
https://starscourgeofficial.bandcamp.com/album/conqueror-of-the-stars-betwixt-sundered-seraphim-the-lands-between-bleed

Precipice je četvrti album za londonski Lychgate, ali prvi u ovoj deceniji i prilično je moćan. Lychgate ne pripadaju onom novom talasu britanskog death metala o kome često pričam u nekom estetskom smislu ali mu svakako pripadaju po vremenu osnivanja (2011.) i po tome da nemaju problem da budu dosta drugačiji od standardne britanske death metal ponude. Štaviše, Lychgate nemaju problem da budu BAŠ weird i ovo je album avangardne ambicije, karnevalskih ritmova, bizarnih harmonskih ekspedicija. A opet, njegova je duša metalna i ovo je propisan death metal koji će zadovoljiti svačiju potrebu za mošingom i sviranjem vazdušnih gitara. Kompleksno a pitko, to je ideal kome mnogi ne mogu ni da primirišu a ovi ljudi, eto, mogu. I izgledaju dobro dok to rade:
https://lychgate.bandcamp.com/album/precipice

Čikaški Blood of the Wolf imaju novi album i to opet za Horror Pain Gore Death Productions i, mislim, zašto bi iko menjao dobitnu kombinaciju? V: Indomitable, a što je, uzgred, četvrti album benda, nudi BRUTALAN a jednostavan death metal koji osvaja neposrednošću i energijom i ne komplikuje radi komplikovanja. Neću da kažem da je muzika ovde prostačka, i aranžmanski i tehnički ovi ljudi sviraju vrlo kompetentno i nude pesme koje nisu generički komadi death metala iz konzerve. Više želim da skrenem pažnju na to da Blood of the Wolf akcenat stavljaju na dobre rifove, energične blastbitove, razgovetne a brutalne vokale, dakle, na neke osnovne gradivne elemente dobrog death metala kroz njegovu istoriju i ovo mene odmah ubacuje u jedno relaksirano, zadovoljno stanje pa me slobodno gazi po glavi skromna tridesetdva minuta. Za moj ukus odličan album:
https://hpgd.bandcamp.com/album/v-indomitable

Pisao sam, ima tri godine o debi albumu novosadskih Mangled dok je još bio work-in-progress (i hvalio sam ga). Ljudi su ga konačno završili, dakle, dodali vokale, smiksali, izbacili par pesama i sada je to kolekcija od sedam komada koji udaraju jako i brzo, da se zadovolji apetit svakog brutal death metal frika. Ili makar svakog ko voli stil što je bio u svom apeksu početkom stoleća. Meni, naravno, ovo MEGA odgovara, sa jakim, teškim rifovima, dobrim mošerskim gruvom i blastbit polivačinom, tehnički izvrsno a ne opsednuto tehnikom, sa dobro napisanim, štaviše često UBITAČNIM pesmama. Mangled znaju šta vole (Suffocation, Nile, Hate Eternal...) i u svom odabranom stilu su ODLIČNI a to da cenu daunlouda određuje sam kupac je posebno ljudski potez kad se ima u vidu kvalitet ovog albuma:
https://mangledserbia.bandcamp.com/album/mangled-beyond-recognition






Crime Waves su instrumentalni bend iz Itake u Njujorku koji spaja, jelte, razne instrumente i žanrove u svom izrazu. Televised Apocalypse je album progresivnih komplikacija, distorziranih gitara, no wave gruva, grindcore blastovanja i povremenih saksofona. A sve zvuči nepretenciozno i skoro garažno a opet KVALITETNO. Meni prija:
https://crimewavesglurpglurp.bandcamp.com/album/televised-apocalypse


Australijski Stellagen su u osnovi melodični death metal bend ali novi album, drugi u njihovom opusu, naslovljen A Fraction of Infinity ima i thrash i power metala u sebi, ali i progresive, melodičnog pank roka...  Ne mogu da kažem da ova žanrovska salata radi sve kako treba ali ovi iskusni, zaposleni muzičari sa mnogo drugih bendova se ovde ne plaše da stvari probaju i rizikuju a i miksovao ih je Kevin Shirley pa možda vredi da ih poslušate:
https://stellagenmusic.bandcamp.com/album/a-fraction-of-infinity

Yomi su, ako to već iz imena nije jasno, bend koji spaja metal sa japanskim folklorom i Šinto tradicijom. Tvist je u tome da je ovo latvijska grupa u kojoj nema Japanaca pa je u pitanju hardcore weebo shit. U svakom slučaju Yomi imaju već četvrti album za nešto više od decenije rada i mada njihov miks japanskog folka i razgovetnog death metala nije naročito maštovit ili izvođački impresivan, sam koncept je dovoljno kul da ovo poslušate iz radoznalosti, malo uživate u epskim melodijama koje koriste japanske pentatonike i njihovoj fuziji sa mošerskim ritmovima i budete sasvim srećni:
https://yomimetal.bandcamp.com/album/in-the-shade-of-a-camphor-tree

Imamo još veselog folk metala, mada su Danci Trold poznatiji bend. Nakon dva studijska albuma na red dolazi živi album, Til gilde under ulven (Live at Copenhell '25) i to je, dakle, vrlo trijumfalan spoj ekstrovertnog, komunikativnog black metala i narodnjačkih motiva sa sve frulama i ovih četrnaest pesama će vas dovesti u odlično raspoloženje ako niste večni mrgud kao, na primer ja. Ali ljudi sviraju odlično, zvuk je prebudžen za moj ukus ALI U REDU FESTIVALSKI JE SNIMAK i lep je to provod:
https://troldband.bandcamp.com/album/til-gilde-under-ulven-live-at-copenhell-25

U australijskim Shadowborn svira i jedan naš čovek a bend, osnovan verovatno veoma nedavno, na svom prvom EP-ju, Through the Hourglass ima dosta toga što treba da popegla, uključujući i miks ali i generalni prioritet ideja u kompozicijama. No, heavy metal koji bend svira ima šmeka. Ovo je kao da ste uzeli klasični heavy zvuk iz devedesetih, dodali mu malo thrash a onda i malo '90s gruva poput Fear Factory, na primer. Nije to neka meni najidealnija kombinacija, ali nije da nema šarma i da se ne čuje kako bi bend umeo da se zdravo razvija. Vredi čuti:
https://shadowbornau.bandcamp.com/album/through-the-hourglass 

O bendu Absolon sam već pisao pre tri godine povodom njihovog drugog albuma i bio sam pozitivan. Ova ekipa sa Floride sada ima četvrti album, In The Halls Of Silence i definitivno je ekipa a ne solo projekat, a i album je lep. Absolon donose pred slušaoca punokrvan, uglancan heavy metal sa malo power i progressive tendencija. Srodnost sa Queensryche i dalje postoji ali ne toliko u samom zvuku koliko u toj nekoj zrelosti pristupa a koja i dalje ne sprečava bend da ima lepe, cheesy melodije i himnične refrene. Fina ploča modernog metala za staro i mlado:
https://absolon.bandcamp.com/album/in-the-halls-of-silence-2025






Kad na thanks listi debi albuma teksaškog blek metal benda Weft vidite i ,,mamu" i ,,tatu" dođe vam da malo opsujete i progunđate sebi u bradu pitanje da li smo se za OVO borili. No, moderni blek metal je U MNOGOME više o nelagodi, anksioznosti, identitetu i potrazi za samopotvrdom nego što je, jelte, o ljubljenju Nečastivog u dupe. Enivej, ovaj projekat, koji predvodi multiinstrumentalista Charlie Anderson – a koji svira violinu u živoj postavi takođe atmosferičnog modernog blek metal benda Panopticon – je ovde spremio emotivnu, melodičnu ploču koja je isto onoliko folk (ali onaj američki, setni, ne onaj razigrani skandinavski koji pominjem gore) i post rok, ali i filmska, atmosferična muzika, koliko je i blek metal. I jeste divno da blek metal može da bude i ovo, malo, dakle, da bude i Jethro Tull i Gastr Del Sol i Emperor, da ima pesme od deset i dvanaest minuta i da krlja kad hoće i da setno šapuće kad hoće i da je to sve OKEJ. Charlie je jebeno dobar kompozitor, gostujući muzičari (da, bubnjevi su živi i odlični) su sjajni a mada je mastering dosta glasan, miks NIJE LOŠ. I, eto, The Splintered Oar je MNOGO dobar album i mislim da Charliejevi mama i tata zaslužuju i našu podršku i zahvalnost:
https://weftmusic.bandcamp.com/album/the-splintered-oar

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/fright-usa2025-unscripted-in-chaos

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/siecle-noir-la-fin-dun-monde-2025

Dakle, za odbranu i poslednje dane 2025. godine i nismo tako loše prošli. Po običaju u ovom periodu albume izdaju uglavnom blek metal bendovi kojima je opskurnost  vrlina, i, nažalost sve više raznorazni proizvođači muzike koju generiše veštačka inteligencija. Bude i malo depresivno al zato smo tu mi da čeprkamo po blatu i nađemo po koji dragulj u njemu. Evo:






Brazilci Servants of Satan na debi albumu, Salve o Eterno Mal svoje sirove rifove i blastbitove umotavaju u malo sintetičkih simfonijskih instrumenata i to daje jedan šarmantno jeftin zvuk u rezultanti. Svirka je inače žustra i pesme imaju ambiciju da budu onaj epski, veličanstveni blek metal koji satanizam slavi uz istu količinu gordosti i bestijalnosti i to nekako sve lepo ispadne na kraju. Opak debi:
https://servantsofsatan.bandcamp.com/album/salve-o-eterno-mal

Geryne Aitia je 4-way split album četiri italijanska benda a koji su svi članovi kolektiva Rasna Henthu Macstrevc. Ova ekipa je od izvornog antihrišćanstva i satanizma stigla do poštovanja etrurskih tradicija pa je i ovaj album deo takve priče, paganski, mračan, hermetičan ali zavodljiv. Bendovi su Exaltatio Diaboli, Ad Omega, Lucusfauni i AMBS i muzika se kreće od propisnog, navijačkog paganskog blek metala do dungeon syntha. Vredi čuti:
https://adomega.bandcamp.com/album/geryne-aitia
https://exaltatiodiaboli.bandcamp.com/album/geryne-aitia
https://lucusfauni.bandcamp.com/album/geryne-aitia

Turci Omitten imaju vrlo solidan debi EP, Unravelling the Obscure, sa modernim blek metal zvukom koji je dopunjen ritualnim pevanjem i epskim temama što zazivaju nekakve, jelte, demone koji nisu sa ovoga sveta. Bend generalno svira sporije i atmosferičnije nego što ja po pravilu volim, ali ima karakter i drži pažnju, tako da od mene ekipa iz Ankare dobija tople preporuke:
https://omitten.bandcamp.com/album/unrevelling-the-obscure

Nemci Lagnia imaju treći EP (pre kog su imali idemo) i Black Candle ima dve pesme oštrog, iskrenog, garažnog blek metala. Ovde su rifovi jednostavni, ritmovi borbeni a energija se ispaljuje bez rezerve i kalkulacije. Sofisticiranije nego što mislite a i dalje tr00, daundloud ne plaćate a imate kasetu:
https://ratcovenant.bandcamp.com/album/rat-222-lagnia-black-candles
https://lagniabm.bandcamp.com/album/black-candles

Inquisitor's Hunting Ground je split album dva japanska blek metal projekta. Average Misanthropy je jednočlan i njegova strana sadrži hermetičniju ali i dalje prilično melodičnu pa i melanholičnu muziku, prilično kućne produkcije. No, ima šarma u ovim avetinjskim temama. Eternal Ice su dva momka, slične melodično-melanholične osnove ali za klasu elegantnijih aranžmana i za MRVICU čistijeg zvuka. U globalu ovo je vrlo prijatno izdanje za vrlo partikularnu publiku koja će ceniti osećaj izolovanosti i depresije što ga ove pesme izazivaju i sirovi zvuk će percipirati kao oznaku autentičnosti:
https://averagemisanthropy.bandcamp.com/album/inquisitors-hunting-ground
https://eternalice1.bandcamp.com/album/inquisitor-s-hunting-ground

Noxifer su dva meksička blek metalca sa dosta iskustva i drugih aktivnih bendova a koja su snimila debi-album mračne, zarazne melodičnosti i hrskavog, trešerskog zvuka. Enamoured Of Thy Beauty In Darkness već i imenom sugeriše da će biti poetičan i melodičan, i sve je to tačno, plus su i pesme podugačke, ali ljudi ovo izvode žustro, imaju MASU dobrih rifova i post-mejdnovskih melodičnih tema i sam zvuk je iznenađujuće zdrav pa je ovo ploča sa mnogo šarma:
https://noxifer218.bandcamp.com/album/enamoured-of-thy-beauty-in-darkness

Declension su iz Kalifornije ali iz nekog razloga ne vole da izdanjima daju imena na Engleskom. Dans Les Profondeurs im je aktuelni minialbum i ovo je mračan, atmosferičan black-death metal sa dosta solidnim zvukom i pesmama koje sebi daju vremena da slušaoca zavedu pa i blago hipnotišu. Nije ovo blek metal jednostavnih aranžmana niti prostačke agresije, ali nije ni komplikovana progresivna muzika već pre ona muzika koja zamke slušaocu postavlja melodično i aktivira ih uz nanošenje maksimalne štete:
https://declension.bandcamp.com/album/dans-les-profondeurs

Prisonniers de l'Abîme je treći album u četiri godine za kanadski Beholder, kvebečku ekipu koja je od black thrasha sa početka svog rada došla do ,,čistog", modernog blek metala. Ovo znači i da je  Prisonniers de l'Abîme dosta melodična ploča, ali žestina u svirci je opipljiva a produkcija je dosta uredna pa je meni ovo pitak, ugodan materijal.
https://beholderqc.bandcamp.com/album/prisonniers-de-lab-me

Solidan je i makedonski Zol Jad, jedan od nekoliko projekata talentovanog muzičara po imenu Martin Cvetkovski iz Skopja a u kome, tom projektu, on sve radi sam. Ramnoteža je prvi EP (posle demo snimka od pre pola decenije) i ovo je takođe moderniji, melodičniji blek metal, sa epskom dimenzijom, ali i sa čvrstom, disciplinovanom svirkom i vrlo pristojnom produkcijom. Cvetkovski ima kvalitetan zanat u rukama i pesme mu imaju dovoljno trešerskog rif-rada da meni budu simpatične na prvi takt, a onda su i kao celine vrlo korektne:
https://zoljad.bandcamp.com/album/ramnote-a

Mütiilation sa prekidima radi od 1991. godine i Pandemonium of Egregores mu je osmi album. Ovo nije tipičan francuski blek metal sastav, haotičniji je, otvorenije satanistički, siroviji od njihovog proseka i ako tražite malo francuske dekadencije ali u formi koja sugeriše uznapredovalu mentalnu bolest, Pandemonium of Egregores je lep izbor. Ovo govorim u pozitivnoj konotaciji, naravno, a album ima prijatno sirov a snažan zvuk i živu, neupeglanu svirku. Lepo:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/pandemonium-of-egregores





 
Guros su prvi od dva tuniska benda koje ćemo danas pomenuti, a u pitanju je stoner/ sludge/ doom ekipa čiji album, Guros Inferzil Collection zapravo predstavlja snimak studijske sesije svirane uživo, sa malo svetla, puno znoja i greškama koje su integralni deo izraza benda. I to zvuči dosta srčano, dosta iskreno, dosta dobro. Nema ovde nekakvih velikih nečuvenih, ideja ali bend kroz repeticiju i stisnute zube čini svaki od ovih komada svojim i to je lepo:
https://guros.bandcamp.com/album/guros-inferzil-collection

Shadows Taller Than Souls imaju novi (mada tehnički gledano prvi pravi) album, Ouroboros i to je, kako i naslov jednog njihovog EP-ja reče, Doom Punk. Dakle, doom metal i hardkorpank u finoj sinergiji na ploči koja se bavi teškim pitanjima zanemarivanja, prezira, patnje itd. Sve je ovde urađeno jednostavno i neposredno, sa repetitivnim sabatovskim rifovima, melodičnim, psihodeličnim vokalom, uz zvuk koji je jeftin, ali faziran, hrskav, dovoljno topao da se ovo lepo posluša. Ploča nepretenciozne ali ne beznačajne ambicije:
https://stts.bandcamp.com/album/ouroboros

Poljaci Tumulut su svoj EP Ekskomunika objavili baš na badnje veče i naravno da je ovo koktel grozne buke i teksobnih zvukova. Dve prave pesme, dva intra, užasna kombinacija doom, death i sludge metala, zvuk u kome se jedva išta razaznaje, ali sve to ima neki rezon i metod u svom ludilu. Plaćate po želji:
https://tumulut.bandcamp.com/album/ekskomunika

Altar of the Witch su tri Italijana koja sviraju stoner/ hard rock sa mnogo '70s uticaja, ali možda ne onako kako očekujete. Album Altar of the Witch ima svu okultno-drogiranu prljavštinu u najavi, a koju smo navikli da očekujemo od Italijana, ali kad krene muzika, ovo je PUNOKRVNI, kvalitetni blago ,,okultizovani" hard rok ali hard rok koji se meri aršinima Led Zeppelin i Deep Purple i raznih progresivnih bendova. Da ne budemo nerazumeni, muzika je vrlo bluzirana, prva pesma ima prominentnu usnu harmoniku i sve to, ali uz dobar gruv ovde dolaze raskošni aranžmani sa gitarama, klavijaturama i multitrekovanim vokalima i sve je značajno imaginativnije i bogatije od prosečnog modernog '70s revival benda među stoner-doom braćom. Meni je SJAJNO:
https://altarofthewitch.bandcamp.com/album/altar-of-the-witch






No Fucking Future je minialbum za čileanski speed metal/ crustpunk sastav  Forgotten Soul, a koji, taj sastav, još uvek nema pravi album ali radi kraća izdanja već nekoliko godina. Ovo je vrlo back-to-basics, ali i vrlo prijatan materijal negde na transverzali Motorhead-Venom-Bathory, sa solidnim zvukom i pesmama koje su jednostavne, pa i neoriginalne ali suštinski pitke i zapaljive u isto vreme. Kao poručeno za novogodišnji provod:
https://whoreandcuntrecords.bandcamp.com/album/no-fucking-future

Pa dosta su impresivni Glasscult iz Kalgarija na svom drugom singlu, Loophole // If Ya Nasty, a gde je prvi bio samo par sati ranije. Enivej ovo je metalkor skoro razmetljivo maštovitih kompozicija i kvalitetne svirke, pa još produciran bučno ali da se muzika ipak nekako i čuje. Nije neki moj preferirani stil muzike, ali je ODLIČNO, sa pank/ prog rok i metalkor elementima u idealnom odnosu:
https://glasscult.bandcamp.com/album/loophole-if-ya-nasty

Painfield su iz San Franciska a njihov EP, Piracy je negde između grindcore i powerviolence (i možda MALČICE metalcore) polova ekstremne muzike. I dobar je, sa sirovim, teškim zvukom i brutalnom svirkom. Tri pesme lošeg raspoloženja i buke, kako bog miluje, a po ceni od koliko sami date:
https://painfield.bandcamp.com/album/piracy

Boss Trick iz Moskve su između hip-hopa i beatdown hardcorea i to tako da obe strane ove dvopolne priče rade odlično na minialbumu  XXL Music. Uz kvalitetan gruv, dobru produkciju, old school repovanje na Ruskom i nabod-gitare, ovo je dobra zabava za ljude koji kada im kažu da se obuku svečanije traže dres Skotija Pipena iz sezone '96/'97. Podrazumeva se da plaćate koliko želite:
https://bosstrick.bandcamp.com/album/xxl-music

Sjajni su Nightfeeder iz Sijetla koji d-beat hardcore sviraju BRZO i pesme na split albumu sa Verdict su im kratke, efektne, jednostavne a tehnički vrlo ubedljive. Dobar, možda i prenapucan zvuk, ali puno jednostavnih rifova i izvorne crustpunk energije. Ne znam da li su Verdict stavili svoju stranu na Bandcamp, nisam je našao, pa evo samo ova, ali da se zna da ima i vinil koji možete kupiti. Odlično je:
https://nightfeeder.bandcamp.com/album/split-lp-w-verdict

Life's Torment su iz Las Vegasa i na sedmoinčni vinil naslovljen An Abomination of Collective Ideologies spakovali su čak sedamnaest pesama. To je divno i bend svira u tradiciji '80s hardkorpanka, sirovo, jednostavno, kratko i besno. Zvuk je jeftin, muziciranje blago sloppy ali je sve iskreno i SNAŽNO.
https://lifestorment.bandcamp.com/album/an-abomination-of-collective-ideologies
https://hfyrecords.bandcamp.com/album/an-abomination-of-collective-ideologies-hfy-30

Baladhugal su crustgrind bend iz Indonezije i imaju deset finih, krljačkih pesama na albumu  World Peace is None of Our Business. U stilskom smislu, ljudi ne nude neka iznenađenja, ali zvuk je odličan, na korak od chainsaw masivnosti a opet lepršav, a svirka je šampionska, sa vrlo kompetentnim bendom koji u punoj brzini prolazi kroz pregršt besnih pank pesama. Odlično:
https://nightmaretodeath.bandcamp.com/album/world-peace-is-none-of-our-business

Italijani Satan's Grind su snimili album božićnih pesama, sa novim verzijama nekih već postojećih i dve sasvim nove. Prigodno naslovljen  Satan's Christmas, ovo je za mene onako, umereno zanimljiv materijal jer se uglavnom bavi jukstapozicijom veselih melodija i grozno distorziranog zvuka, bez mnogo pravog grindcorea, ali, eto, daj šta daš. Barem je cena adekvatna – sami je određujete:
https://satansgrind.bandcamp.com/album/satans-christmas

,,Normalniji" grindcore stiže na split EP-ju birmingenskih Fetus Destruction i Mincer koji su, na primer, iz Poljske. Fetus Destruction sviraju brutalan goregrind na tragu Regurgitate i ovo je sasvim korektno, dakle, bučno, teško, sa jednom hardkorpank jednostavnošću u izrazu. Mincer su lepršaviji, bliži ,,osnovnim" grindcore podešavanjima pa ako volite, ovo vredi da se čuje:
https://fetusdestruction.bandcamp.com/album/split-w-mincer-2025

Čileanci Abyssarium sebe opisuju kao technical death metal grupu, ali istina je i da njihov debi album, To Kill What's Above the Skies, stilski mnogo više vuče na old school death metal, sa sirovim gruvom i trešerskim korenima, kao i da je produkcija u najboljem slučaju dobrog garažnog kvaliteta. Ali to sve ne da ne smeta nego je DOBRO, sa čak trinaest pesama žustrine, ideja, energije. Ljudi znaju šta vole i vole ga JAKO:
https://abyssarium.bandcamp.com/album/to-kill-what-s-above-the-skies

Flamanci Skold's Bridle Reign trpaju odličan old school death metal na svom EP-ju koji se isto zove Skold's Bridle Reign (mada na omotu i na Metal Archivesu stoji naslov Torture Device of the Ages). Ovo je mošerski, pitak death metal koji ne komplikuje i voli da vas uhvati dobrim gruvom i zaraznim rifovima. Pritom, bend ima mesnat, težak zvuk i sve je vrlo ugodno:
https://skoldsbridlereign.bandcamp.com/album/skolds-bridle-reign

Ako volite jednočlani, kućni death metal koji ne filozofira i ovaploćuje se u seriji kratkih, death-grinderskih pesama, onda je novi EP brazilskog projekta Scorner sasvim dobar izbor. A. Mauricio Laube ovde ne izmišlja ništa novo i većina njegovih pesama bi se ugodno osećala na nekim ranim snimcima bendova poput Terrorizer ili Monstrosity ali to i jeste veliki deo šarma materijala naslovljenog  Liberation Through The Dead. Dakle, ovo je strejt čukanje, strejt mošing, u vrlo korektnoj DIY produkciji i meni je nekako lepo leglo:
https://scorner.bandcamp.com/album/liberation-through-the-dead

Insidious Incantations je split EP između nemačkih Monstrum i švedsko-singapurskih  Chaos Imperium, jedan lep sudar dva pogleda na death metal. Nemci su siroviji, teži, sa zanošenjem u smeru sludge metal abrazivnosti, dok su ovi drugi melodičniji i melanholičniji sa opet malo doom preliva. I jedni i drugi fino funkcionišu u svojim odabranim podžanrovima i ovo je vrlo korektno DIY izdanje:
https://chaosimperium.bandcamp.com/album/insidious-incantations 

Novozelandski Autonomy su jedan od retkih slamming death bendova koji se u tekstovima bave sociopolitičkim temama. Njihov debi album, Mass Formation Psychosis, zvuči prilično zrelo, kombinujući slemerski gruv i agresivnost sa promišljenijim, reflektivnijim death metalom, bez klinačkih ekscesa, a opet pružajući sav mošerski program koji tražimo u ovakvoj muzici. I produkcija je OKEJ, ne sad veličanstvena, ali zvuči solidno i radi potreban posao. Ja sam vrlo zadovoljan!
https://youtu.be/5En6sbaicCw

Za potrebe održavanja ravnoteže, You're So Fucked je split album Orbital Gate i Gutnoose, oba benda iz Ilinoja i spremna da sviraju bizarni slamming death metal pun perverznih semplova, hip-hop bitova i gruva uz koji treba da se dobro provedete a ne da pobijete svoju porodicu. Orbital Gate imaju za mrvu dementnije vokale, ali oba benda pripadaju manje-više istoj sceni i lepo se dopunjuju:
https://orbitalgate.bandcamp.com/album/youre-so-fucked
https://youtu.be/KUGQk6WPiNk

Malignant Providence je jednočlani temišvarski death metal projekat sa prvim EP-jem, ...From The Palms Of Divine Existence i to je solidan gruverski i energični old school program sa pristojnim zvukom i razumevanjem, jelte, forme. Autor je talentovana osoba a gostuju mu i neki fini ljudi na vokalima tako da se ovo lepo sažvaće i proguta:
https://malignantprovidence.bandcamp.com/album/from-the-palms-of-divine-existence







Cartagena apsolutno nisu bend po nekom mom ukusu, ali ovo je simfonijski metal bend iz Tunisa koji pravi konceptualne albume vezane za istoriju Kartagine. Pa mislim, to treba ispoštovati, pogotovo što je drugi album, Tissitania, obeležen ne samo solidnim, pompeznim ali SOLIDNIM, aranžmanima i pristojnim zvukom već i izvanrednim pevanjem pevačice Nesrine Mahbouli kojoj je ovo diskografski debi sa bendom. I, mislim, stilske preference na stranu, ovo je zabavan, dobro napisan, pitak simfonijski album kome malo skromnija produkcija zapravo KORISTI jer zvuk nije onaj mrtvački uglancani kakav često imaju ovakvi bendovi sa malo višim budžetima. Ne samo da je ovo sjajno nego se i daunloud plaća po želji A TO JE KRIMINAL:
https://cartagenatissitania.bandcamp.com/album/tissitania






Prijatno su me iznenadili Unpassing, death metal ekipa iz Oklenda čiji je prvi EP, Pyrophoria zapravo izdašan minialbum od šest pesama, sa poštenim, razrađenim aranžmanima, odličnom svirkom, dobrim zvukom. Ovo je death metal blago progresivne dimenzije, dakle, bez mnogo loženja da se izmišlja nešto novo ali sa osetno kreativnom svirkom unutar zdravog žanrovskog formata. Ljudi pritom sviraju veoma žustro i napaljeno, očigledno željni dokazivanja a pre svega pišu dobre pesme i ovo je onako dobar debi kakav bi sebi svaki bend poželeo. Doduše u periodu godine kad malo ko obraća pažnju na novu muziku, ali zato smo mi tu da skrenemo pažnju. Nadam se da će se za Unpassing čuti jer je ovo odličan, kvalitetan death metal na srećnoj srednjoj poziciji između klasike i inovacije:
https://unpassing.bandcamp.com/album/pyrophoria

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/taedifer-czechia2025-indivinus

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/ritual-throne

Da, ovi su suvi prosek, ja sam ih čak i preskočio. Jedino što ih izdvaja je solidna produkcija koju iz nekog razloga kolumbijski bendovi obično nemaju ali to na stranu, nisu upečatljivi.

Drago mi je što se slažemo. 

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/midnight-driver-france2025-dance-of-the-undead

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/mutiilation-pandemonium-of-egregores-2025

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/labyrinth-in-the-vanishing-echoes-of-goodbye-2025

Jedna očekivano skromna nedelja je iza nas. Praznovalo se koliko sme a nova metal izdanja su izlazila koliko može. Naravno, apsolutna poplava AI muzike znači i da je izdanja bilo nesrazmerno mnogo u odnosu na ono što je normalno za ovaj period u godini, ali kad se to sve profiltrira, ipak smo dobili i sasvim solidnu količinu nove muzike za ljude koji apsolutno NE MOGU bez nje. Evo šta smo izabrali za prvi ovogodišnji nedeljni metal pregled:




Skoro u zaustavnom vremenu do nas stiže EP Anathema Lux Divinae / Rota Crucis Profanata peruanskog blek metal sastava Demonic Sacrifice. Ljudi rade od 2005. godine a prvi put su u studio ušli 2010. pa 2016, dakle, nakon skoro decenijske pauze dobijamo satanski studijski materijal old school mračnjaštva i žestine, kao nešto osmišljeno u osamdesetima a realizovano tek sad uz moderne studijske mogućnosti. Daleko od toga da je ovo nekakav hiperispeglani produkcioni, jelte, projekat, Demonic Sacrifice su sirovi ali se makar dobro čuju i sviraju ubitačno. Ne dajte da vas naslov izdanja prevari, ovde ima šest pesama od kojih je jedna obrada Goatpenis i bolji provod u paklu NEĆETE naći ovog vikenda:
https://deathdealerproductions.bandcamp.com/album/anathema-lux-divinae-rota-crucis-profanata

Ashes as Rain II je, naravno, nastavak albuma Ashes as Rain a koji je vredni i požrtvovani Déhà snimio pre jedno pola godine. Koordinate se nisu promenile i ovo je sirovi, ,,srednjevekovni", minimalno melodični ali BAŠ SIROVI blek metal i mada ovakvih albuma ima tri za dinar u ovom periodu godine, Déhà se uvek izdvaja sa malo više dubine i supstance. Pa, evo, plaća se koliko hoćete:
https://deha.bandcamp.com/album/ashes-as-rain-ii

Sa singapurskim Draconis Infernum znate šta dobijate a i da ne znate, novi, četvrti album im se zove  The Black Flames Of Satan. MOLIM LEPO. Bend se pregrupisao u pandemijskoj pauzi, imaju novog bubnjara (iskusni indonežanski profesionalac Derick Prawira koga ćete najpre znati iz Vallendusk ili Proceus) i sada KRLJA. Mislim, ovo je tehnički gledano melodično, sa rifovima koji su u harmonijama što ih po pravilu koriste atmosferični blek metal bendovi, ali brzina i žestina sa kojom se svira su SATANSKE. I meni to prija, sa sve tom razmazanom atmoblek produkcijom. Čuje se da je iz srca:
https://draconisinfernum.bandcamp.com/album/the-black-flames-of-satan

Freancuski Kosmos kažu da sviraju ,,post-atmosferični blek metal" a što je, u njihovoj interpretaciji, atmosferični blek metal ali sa boljom produkcijom. Šali se malo čika Meho, ali novi album, sedmi za nekih četrnaest godina, L'Astre de la Désirance je lepa, melodična ploča setnih atmosfera i evokativnih tema preko prozračnih razloženih akorda, sa sve promuklim vokalima, ali meni prvo u oči pada ta fina separacija instrumenata u miksu, odmak od standardne atmoblek razmazanosti. Možda je to prvenstveni razlog što mi se album dopada a sigurno ima nečega i u solidno napisanim pesmama. Enivej, ako volite post-blek metal i atmosferični blek metal, volite melodičnu muziku sa i dalje abrazivnom teksturom i smeta vam kad su miksevi prenatrpani a mastering prekomprimovan, L'Astre de la Désirance će vam se DOPASTI:
https://kosmosblackmetal.bandcamp.com/album/lastre-de-la-d-sirance

Foul Temple iz Australije je MNOGO siroviji na svom debi albumu  Upon The Infernal Altar. Ovo je satanistički blek metal sa dosta pankerske jednostavnosti u svojoj osnovi (d-beat kao ritam koji ne čujete često u modernom blek metalu) i koji ima priličnu količinu šarma u smenama prostih rifova i evokativnih melodija. Zvuk je sirov, garažni ali je zdrav i prilično pun, sa gitarama koje imaju lep raspon i bubnjem koji akcentuje šta treba i kako treba. Ugodna ploča satanizma i zabave a daunloud plaćate koliko želite:
https://foultemple.bandcamp.com/album/upon-the-infernal-altar

Mičigenski Wraithlord je malo stao na loptu pa umesto da snimi po nekoliko albuma godišnje, kao što je nekada radio, mladi Max Millard je cele prošle godine prikupljao kreativnu energiju, pretpostavljam pisao pesme i izbacio novi album, If Blood is to Spill... Make it an Ocean u osvit 2026. Lepo! Mislim, ovo je ličan, ekspresivan blek metal moderne estetike ali sirove egzekucije, nesputan pravilima i autentičniji baš zato što se ne drži nekih ustaljenih formi. Svirka je lepršava i LJUDSKA, zvuk sirov i prijatan, pesme nepredvidive i SLATKE. A cena je naravno koliko date:
https://wraithlord.bandcamp.com/album/if-blood-is-to-spill-make-it-an-ocean

Njujorčani Woe su svoj album iz 2023. godine, Legacies of Frailty snimili ponovo, sada pod nazivom  Legacies of Human Frailty. Ovo ima više smisla kad se setite da je original bio praktično solo-rad Chrisa Grigga a koji je Woe i osnovao i jedno vreme, na početku, bio njegov jedini član. U pandemijskim godinama bend se po nuždi ponovo sveo na samo njega ali je nakon izlaska albuma okupljena nova postava a pesme su sa izvođenjem uživo dobile nove forme. Otud i ova ploča hermetičnog ali istovremeno pitkog blek metala. Legacies of Human Frailty ima samo šest pesama ali one su podugačke, prilično kompleksne, sa finom kombinacijom avangarde i krljačine i album drži pažnju i nadahnjuje slušaoca. Meni se i original onomad veoma dopao pa iz sveg srca preporučujem rimejk:
https://woeunholy.bandcamp.com/album/legacies-of-human-frailty



 
Under the Light of the Morning Star, He has risen je album sporog, sirovog doom metala koji je snimio svačiji omiljeni belgijski preterivač u snimanju novih albuma, Déhà (videti malo iznad). Za razliku od nekih recentnih izdanja, ovde nema black metal melodija niti trunke melanholije i u pitanju je najmračniji, najsiroviji metal-iz-pećine, što ga autor opisuje rečima ,,Cave-drawn doom metal done by the blackest 90's spirit. Immensely Satanic. Driven by rituals of Flesh, Blood, Death and Lust". I, eto, plaćate koliko hoćete, PLUS svojom besmrtnom dušom:
https://deha.bandcamp.com/album/under-the-light-of-the-morning-star-he-has-risen

Nijemci Covenaut sviraju dopadljiv, ne preterano originalan ali dopadljiv sludge metal. Njihov EP Harbinger sa svoje četiri pesme lepo spaja gruv i teksturu, ima okej refrene, jednostavan je i pitak. Sasvim solidno za kraj godine a naplaćuje se po vašoj želji:
https://covenaut.bandcamp.com/album/harbinger




Naš stari znanac, Skimask iz Mineapolisa se vraća sa novim EP-jem svog projekta Total Poison a koji je, taj EP, naslovljen Morbid Slut. Nisam Siguran kako sam autor diferencira među svojim različitim one-man blackened-speed projektima ali Morbid Slut je TAČNO ono što očekujete, dakle, opšti juriš svom brzinom, uz opasku da je sve ,,snimljeno  najbrže što je moglo". No, Skimask se izveštio i u pisanju pesama i u svirci i u studiju i ovo ima maničnu energiju i art brut šarm ali zvuči i DOBRO i SMISLENO. Četiri pesme, cena koliko date, up the irons:
https://totalpoison.bandcamp.com/album/morbid-slut

Da nastavimo u sličnim raspoloženju tu su Kvebečani Infernal Gates sa svojim drugim albumom. Hell's Reaper je dopadljiva, solidno producirana ploča black-thrash metala sa nepogrešivom rokerskom oštricom i pesmama koje nisu KOMPLIKOVANE ali imaju razrađene aranžmane i zvuče zrelo. Muzika za provod, ali u paklu, a i dobar omot:
https://infernalgates.bandcamp.com/album/hells-reaper




Armoured Virus uz Lidsa sviraju ,,dbeat, posi-punk grind", a što je u prevodu d-beat hardcore sa blastbitovima, i to je OKEJ. Album Armoured Virus ima osamnaest kratkih, brzih pesama odličnog zvuka i kvalitetne izvedbe, bez preteranog filozofiranja. Bend u punoj meri razume šta je ono što je ljude izvorno privuklo d-beat punku i grindcoreu pa ova kombinacija jednostavnosti i energičnosti dobro radi uz vrlo kompetentnu svirku i tekstove na Italijanskom! Sjajno je:
https://armouredvirusgc.bandcamp.com/album/armoured-virus

Conceived in a Car Crash svira haotični, ali prilično tehnički precizni hardcore na EP-ju Pleasures. Ovo su tri pesme agresivnog zvuka, srazmerno kompleksnih aranžmana i mračne, personačne poezije. Dobro je i ko voli mathcore, false grind itd, ima da uživa. A plaća se koliko hoćete:
https://conceivedinacarcrash.bandcamp.com/album/pleasures

Master Killer je iz Švedske ali zvuči kao iz nekog američkog geta. Promo '26 ima dve pesme teškog, nabadačkog beatdown hardcorea, produciran je odlično i generalno ostavlja tačno onaj utisak koji treba, o mačo dominaciji i pravdoljubivoj agresiji. Dve pesme, cena koliko date:
https://masterkiller.bandcamp.com/album/promo-26 

Mace iz Južne Dakote je, pretpostaviću, jednočlani projekat čiji jedini član ne voli fašiste pa već na ime toga ima moju podršku. Takođe, album/ EP/ Demo  We Are All Going To Die mu je sasvim prijatan sa kombinacijom thrash rifova, hardcore vokala i grindcore blastbitova. Nije sad nešto mnogo originalno ali prija uhu, besno je, gruverski je, ima vrlo solidan zvuk i pesme su kratke i kompaktne. Kao Slayer komprimovan na manje od minut i ukršten sa Pig Destroyer, recimo:
https://macehxc.bandcamp.com/album/we-are-all-going-to-die
 
Dvojac iz Itake u Njujorku, Obliterax, već naslovom svog prvog EP-ja precizno opisuje muziku koja će se na njemu čuti. Death//Crust ima dve pesme (a koje se NE zovu Death i Crust) i ovo je estetski sirovo i primitivno, pa i malo monotono, ali je u tehničkom smislu sasvim solidno i ispuniće vam potrebe vezane za fuziju death metala i crustpunka. Podrazumeva se da cenu sami određujete:
https://obliterax.bandcamp.com/album/death-crust

Nisam siguran koliko ljudi STVARNO svira u vašingtonskom Body Pile, ali nema ni veze. Cade Miller je EP Heaven Never Seemed So Far Away napisao a koliko je ljudi regrutovao za snimanje je manje važno. Važnije je da je snimak studijski, ono, propisno produciran, da su tri pesme kvalitetna kombinacija thrash metala, grindcorea, gruva, i da ćete uživati ako, ponovo, volite Pig Destroyer. Cena je koliko date:
https://cademiller.bandcamp.com/album/heaven-never-seemed-so-far-away

Southern Europe Grind Attack je split EP španskih Convulsions i italijanskih Eraser i, mislim, ako već iz naslova nije jasno šta vas tu čeka, evo, čeka vas SOLIDAN grindcore. Eraser su klasičan, kvalitetan ali ne pretenciozan grindcore, koji obrađuje Agahtocles na svojoj strani pa je jasno koju tradiciju ljudi baštine. I dobri su, tehnički precizni a opet dovoljno sirovi i snažni. Pet pesama i dosta sreće. Convulsions pak i sami zvuče klasično, sa dosta crustcore d-beat krljanja u svom zvuku i oni donose četiri pesme ali spojene u jednu na svojoj strani. I odlični su! Produkcija dobra, cena za daunloud obe strane je koliko date, a jedino ne znam ko izdaje vinil jer ni jedan bend to ne kaže, ali verujem da će se saznati na vreme:
https://erasergrind.bandcamp.com/album/split-ep-w-convulsions-southern-europe-grind-attack
https://convulsionsgrindcore.bandcamp.com/album/convulsions-eraser-7




Corägre je simpatičan španski ,,seljački" one man death metal projekat a čiji jedini član ume i da svira i da producira, a pozvao je i masu gostiju za svoj EP  Pel Mal Camí. Ovo je dopadljiva, relativno jednostavna ali prilično profi urađena muzika između death i thrash metala sa razoružavajuće provincijskim temama (slušajte npr. Satanisme Rural! i recite mi da se niste makar nasmešili) i čoveku lepo ugreje srce:
https://coragre.bandcamp.com/album/pel-mal-cam

Altares Paganos del Muerte je novi EP za peruanski death metal sastav Disinter i ovo je POŠTENO. Disinter na njemu donose nove verzije dvadeset godina starih pesama i to zvuči dobro, sve dok ne očekujete neki inovativan iskaz od njih. Disinter nisu zainteresovani za to i njihova muzika je i pre dvadeset godina bila pod očiglednim uticajem Cannibal Corpse i sličnih uzora a u 2025. godini je ta vernost staroj školi samo još istaknutija kao vrlina. Čist, ali ne mrtvački zvuk i dobra zabava:
https://disinter2099.bandcamp.com/album/altares-paganos-de-muerte-ep

Poljaci Hegony ispraćaju staru godinu vrlo solidnim EP-jem, Deviations a koji, pretpostavljam, malo i najavljuje da ekipa iz Donje Silesije sprema drugi album. Ovo je rasturački deathgrind/ death metal koji ne smara nekakvim komplikacijama nego poliva oštrim rifovima i blastbitom kao da žuri da završi jer u studio stiže Kemiš da snima novogodišnji program. Štim je nizak a zvuk iako dovoljno težak ne pati od neke veštačke budževine. Meni vrlo prijatno:
https://hegony.bandcamp.com/album/deviations

Francuzi The Malum Process na svom debi albumu udaraju poprilično snažno, nudeći korektan brutal/ slamming death metal. Ignominious Feast of Decay nije posebno originalna ploča, ali je tehnički impresivna i za slušaoca kome samo treba brzi slem fiks, dobro će doći. Svakako, produkcijski je sve vrlo uredno i album izdaje Inherited Suffering pa znate da nije nekakav bofl:
https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/the-malum-process-ignominious-feast-of-decay
https://themalumprocess.bandcamp.com/album/ignominious-feast-of-decay

Mogu samo da nagađam da je naslov drugog albuma meni dragih Indonežana  Prolong Anoxia, dakle, Suffering That Ties Bind namerna i jasna aluzija na nastavak igre The Suffering (a koji se zvao The Suffering: Ties that Bind). Nije da vas je briga, realno to niste igrali, a i da jeste ne sećate se, prošlo je više od dvadeset godina, ali Prolong Anoxia zakucavaju slemaru kao i pre tri godine na debiju i nema odstupanja nit predaje. Ne mogu da kažem da je album MNOGO MAŠTOVIT, ali ovo je slamming death metal koji zna šta je gruv, zna kako da vas natera da se osetite PRLJAVO i zna da odvali od batina. Jebiga, za praznike dovoljno:
https://tradingthecadavers.bandcamp.com/album/suffering-that-ties-bind

Imamo još slema i to ruskog. A koji ume da bude dobar! Mislim, ume da bude i generički nenadahnut, dosta često, ali velika je to zemlja pa onda iz nje izniknu i neki ekstraordinarno dobri bendovi. Goregose ne bih nazvao ekstraordinarno dobrim, još uvek, ali ovaj njihov debi EP, Murderabilia je vrlo solidan. Ovo je slamming death metal koji, koliko god će sad to smešno zvučati, ne ide u ekstreme. Gruv je dobar, slemovi su dobro, vokali su dobri, zvuk je dobar i ništa od toga nije PRETERANO, onako kako to često klinački bendovi naprave da bi se izdvojili od drugih. Goregose se izdvajaju pre svega time da imaju ukusa u produciranju i aranžiranju pesama i meni to prija. Ako se na stranu stavi užasan imaginarijum, a koji je prosto žanrovski očekivan, ovo je vrlo lepo:
https://tradingthecadavers.bandcamp.com/album/murderabilia

Iz nekog razloga, slem dobro uspeva u prazničnoj sezoni. Argentinci Dehumanectomy imaju debi album i čim mu vidite naslov moći ćete da čujete muziku u glavi: Extinción Axiomática Gravitacional. Enivej, ovo je dobro. Ne sad da lomi kalup i redefiniše žanr ali Dehumanectomy se unutar žanra sasvim lepo igraju, imaju težak, nabasovan a opet prilično topao zvuk, vole dobre rifove i obezbeđuju dobar plesni gruv tokom osam hrskavih pesama. Fino je:
https://dehumanectomy.bandcamp.com/album/extinci-n-axiom-tica-gravitacional




Gong Slayer sam već pohvalio pre nekoliko nedelja za kvalitetan, zreo old school ambijentalni zvuk proizveden putem tri metalna gonga i izborom raznih maljica. Volume 3 (Stereo) je još jedna kompozicija od pola sata prefinjene kontrole dinamike, tembra i alikvotnih tonova, namenjena dubokom, posvećenom slušanju u momentu kada imate apsolutnu tišinu i mir. Što je, priznajem, sve ređe u današnjem, jelte, svetu, ali baš zato su ovakvi albumi dragoceni, da nas resetuju i podsete da nije neophodno da uzgajamo rasutost pažnje onako kako nas na to teraju telefoni i ostale stvari koje traže da im se svaki čas okrećemo. Gong Slayer nudi bezvremeno, bestelesno iskustvo čistog, plemenitog metala a po ceni koju sami određujemo i hvala mu na tome:
https://gongslayer.bandcamp.com/album/gong-slayer-volume-3-stereo




Erlking iz Kolambusa u Ohaju snimaju demo snimke poslednjih par godina pa su rešili da pred kraj 2025. izbace i svoj prvi pravi album, Ends of the Earth. I ovo je dopadljiv, melodičan  heavy metal tradicionalne energije i senzibiliteta. Njegov tempo i neposrednost mu daju i jednu skoro pa pop-punk dimenziju iako je tematski ovo u fullu na liniji epskog metala (sa sve referencama na Moorcocka); svirka je dobra, produkcija dobra i sve u svemu ovo je debi koji bend predstavlja kako puca od entuzijazma a to je uvek lepo:
https://erlkingmetal.bandcamp.com/album/ends-of-the-earth

Australijanci Wildhunt su napravili decenijsku pauzu između prvog i drugog albuma. Drugi, Aletheia ima samo sedam pesama ali su one sve progresivnije ambiciozne kako album odmiče da bi se završili u epskom komadu od jedanaest i po minuta koji menja dinamike, raspoloženja, muzičke stilove... Bend u osnovi svira heavy metal ali sa dosta modernih elemenata – uključujući black metal rifove i groove metal, er, gruv, pa onda i bosanovu u tom finalu – i mada ne smem da kažem da mi je sve SJAJNO, album je maštovit, raznovrstan i taj neki heavy metal fundament mu je zdrav, sa dobrim vokalima, dobrim gitarskim lomljavama, čvrstom ritam sekcijom. Samo napred:
https://wildhunthrash.bandcamp.com/album/aletheia




Zagrepčanima Flesh je trebalo duže od deset godina da snime drugi album, ali evo ga. Feeding Frenzy ima vrlo frenkfrezetaški omot pa je i muzika herojski heavy metal koji peva o bitkama i barjacima. No, on drži noge dovoljno čvrsto na zemlji da se ne izgubi sasvim u fentezi maštarijama i mada Flesh ne prave neke nove prodore u svom žanru, ovo je vrlo korektan materijal u NWOBHM stilu, solidne produkcije i ubedljive svirke. Naslovna pesma je HIT a tu je i Beasts of Metal i tako dalje. Lepo! A lepo je da i daunloud plaćate koliko želite:
https://fleshmetal.bandcamp.com/album/feeding-frenzy

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/hind-haunts-2025?fbclid=IwY2xjawPGPWhleHRuA2FlbQIxMABicmlkETFiNlcwRlRRa0Y4Q3hQbFM4c3J0YwZhcHBfaWQQMjIyMDM5MTc4ODIwMDg5MgABHqIketbK1j08NrlLUrqPNij59-dBaIUVBFPTBvGakBI9c5FID7yDbgyVATqa_aem_ccHfyo_6yzF4nlfpeAZayw

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/elbereths-grace-switzerland-2026-where-silence-speaks

Kako god da ste proveli božić, proveli ste ga dostojanstvenije od predsednice srpskog parlamenta koja je sedela u društvu osuđenih zločinaca protiv čovečnosti i ubica, slušajući šovinističke pesme u izravnom prenosu na televiziji. Nije da je teško zauzeti superioran moralni stav u odnosu na TO, ali uzimamo šta možemo. Da vidimo šta smo imali od metala ove nedelje:


Četrnaesti album norveških blek metal i post-blek metal veterana Ulver, nazvan Neverland, izašao je, tehnički gledano, poslednjeg dana prošle godine, ali niko to nije ni video ni čuo i red je da ovim ljudima, na ime veoma važne uloge što su je odigrali u evoluciji ekstremnog metala posvetimo malo pažnje preko reda. Ne da je Neverland posebno ,,ekstremna" ploča, Ulver su odavno bend više za kontemplaciju i refleksiju nego za pokolj u mošpitu, a Neverland odlazi nekoliko koraka dalje od recentnih ploča, pomerajući se u smeru meditativnog post-roka, elektronskog ambijenta, ,,inteligentne plesne muzike"... Ima verovatno nekog smisla da se jedan od ključnih norveških blek metal bendova devedesetih danas vrti u krugu muzika koje su u toj deceniji doživljavale svoj procvat, ali Neverland je makar VRLO SOLIDAN u tome. Ako ste umeli da volite Mogwai ili Tortoise u ono vreme, ovo vredi da se čuje:
https://ulver.bandcamp.com/album/neverland

Londonski GodKing imaju novi EP, Trinity of Ruin i na njemu nude fin odnos agresije i melodičnosti. Ovo je blek metal starije škole ali ne nužno puka rekonstrukcija drugotalasnog zvuka; pesme su aranžirane tečno, spontano, okretno, sa naglaskom na rifu i energiji a zvuk je prštav i eksplozivan. Uz naglašeno antihrišćansku liriku, ovo je taman lepo leglo u nedelji u kojoj se pojavilo a plaća se po želji:
https://godkinguk.bandcamp.com/album/trinity-of-ruin

Po pravilu se ne bavim kompilacijama već izašlog materijala ali Infernaculum su toliko mali i nepoznat bend da ću za njih napraviti izuzetak. El Último Aliento de Dios je upravo izašli album koji sakuplja na sebi sve dosadašnje snimke ovog iberijskog blek metal projekta, originalno osnovanog 1995. godine ali sada aktivnog od 2021. To su, dakle, jedan demo snimak i jedan split koji su uradili sa njemačkim Secret Tongues i, kako i sam promo za ovo izdanje kaže ,,Ovo nije suptilno. Ovo nije čisto. Ovo je skrnavljenje pretvoreno u zvuk." Da. Mislim, sve je to tačno, sa muzikom koja je minimalno tehnički korektna ali svedena na mitraljesku agresiju i podrumsku, pravovernu produkciju za ljude koji preziru ,,komercijalu" ali ipak žele da jebeno čuju muziku uz koju se spremaju za rat protiv hrišćanstva. Prelepo je:
https://blasphemicsiegerecords.bandcamp.com/album/el-ltimo-aliento-de-dios

Čileanci Myst godinu započinju žustro. Njihov novi EP, Under the Mantle of Desolation kombinuje razaračko divljanje i sporije, kontemplativnije elemente. Sve je to garažni black-death metal sa mnogo pretećih rifova i jeftinom produkcijom ali ima jednu udobnu kombinaciju hermetičnosti i žestine koja meni odgovara. Bend svira kompetentno, zvuk je mračan ali funkcionalan a pesme su kako treba:
https://mystoneiric.bandcamp.com/album/under-the-mantle-of-desolation

Nisam do sada slušao Nighnacht iz Arizone ali sada kada sam im čuo debi album, Limb Service, mogu da kažem da ću ih sa radošću dalje pratiti. Album ima svega dvadesetak minuta da ispuca svojih deset pesama i ovo je black metal izmešan sa death i thrash elementima, ali pre svega dementan, razigran, neopterećen tuđim idejama i zvukom. A tako bi nekako blek metal i trebalo da razmišlja. Superzabavno:
https://nighnachtaz.bandcamp.com/album/nighnacht-limb-service
https://www.youtube.com/watch?v=FlbxhPD4v9M&list=OLAK5uy_n9qvhGN_lagFHBgd4O1TNPhvF94Hvj1WE

Sa bendom koji se zove Satanic Rites III znate na čemu ste. Treći album meksičkih pregalaca, Liber Arcane Wisdom je satanski orijentisan u jednom vrlo ambicioznom ključu, sa pesmama koje su slojevite, teatralne, odišu onom gordošću koju mnogi satanisti sebi pripisuju. Bend svakako spada u moderniji blek metal u nekom stilskom smislu, sa dosta atmosfere i prepoznatljivih harmonskih rešenja, a mada je produkcija dosta svedena, mislim da su pesme napisane tako da na kraju budu efektne i obave posao koji su na sebe uzele. Proslava satanizma i dobrog lošeg raspoloženja:
https://youtu.be/Bb4MOkVEPvw

Tempelschlaf je sedmi album za nemački jednočlani The Ruins of Beverast i to je vrlo uredan i dopadljiv spoj blek metala i doom metala, urađen sigurno, produciran korektno i sa pesmama koje umeju da potraju ali imaju i sa čime da potraju. Alexander von Meilenwald ovo radi duže od dvadeset godina i izbrusio je i zvuk i kompozitorsko-aranžerske alate pa ovih sedam podugačkih pesama – a ipak znatno kraćih nego što je kod njega ranije bio slučaj – idu tečno i uvek donose nešto zanimljivo, nudeći kao celinu zreo i lep album:
https://theruinsofbeverast.bandcamp.com/album/tempelschlaf




Uruguayan Sabbath je baš to što mislite da jeste, urugvajski tribjut bendu Black Sabbath. Album Uruguayan Sabbath ima fizičko izdanje (digitalni daunloud i nema) i trinaest bendova koji na svoje načine obrađuju velikane i, mislim, jeste ovo ko zna koji po redu ovakav album, ali ko može da se umori od ove muzike? Ovde ima nekih jako dobrih kavera klasičnih Sabat-pesama i čak iako najviše što ljudi eksperimentišu biva to da su neke pesme na Španskom, ili što War Pigs prebacuju u narodnjak, ovde vam je garantovana lepa zabava:
https://www.youtube.com/watch?v=Jx9K401Z4p0

Da li se iko ikada zasitio butlega King Gizzard & The Lizard Wizard? Ne? Tako sam i mislio. Rats Live 24/25 je kompilacija snimaka sa raznih butlega tako da se sklopi ceo njihov prvi ,,čisto" metal album, Infest the Rats' Nest iz 2019. godine, a da se onda dodaju i još neke metalske pesme (notabilno Gaia sa Omnium Gatherum u dve verzije, pa The Great Chain of Being sa Gumboot Soup iz 2017...) za pun ugođaj. Znamo već da Gizzardi razbijaju uživo, znamo i da su snimci direktno iz miksete i da bend apsolutno podržava publikovanje svojih butlega tako da ovo po ceni od koliko date vredi da se iskonzumira IZ SVE SNAGE:
https://gondiigizz.bandcamp.com/album/rats-live-24-25

Totem su bučan i lepršav sludge metal trio iz Luizijane sa debi albumom koji se isto zove Totem i ima osam pesama solidnog naboda u glavu. Ovo je mesnat, težak, dobro produciran i borbeno odsviran metal koji voli svoj gruv i težinu ali ne preteruje sa trajanjem pesama. Totem više rade na uđeš-izađeš-i-gotovo principu i pesme su im efektne, bazirane na po jednom lepom rifu i nesklone da vam troše vreme. Fino:
https://totem504.bandcamp.com/album/totem


Abysm iz Indijane imaju novi  EP, Infernal Doctrine i to je pet vrlo lepih pesama u black thrash formatu i nenametljivo solidnoj produkciji. Abysm ne beže od melodičnosti ali njihova muzika ima old school čvrstinu i propisan rifaški rad u svojoj osnovi i materijal profitira od jednog napadačkog, borbenog stava koji bend ima u izvedbi a zvuk je ne sad naročito SKUP ali takođe čvrst i eksplozivan a bez preterivanja u kompresiji. Lepo izdanje:
https://abysm1.bandcamp.com/album/infernal-doctrine

Poljaci Nuclear Venom su svoj EP Poisoning the Minds izdali prvog Januara ali, evo, puštamo ih u ovu nedelju jer je ovo simpatična ploča. Pričamo o vrlo kvalitetnom thrash metalu vrlo, jelte, vernom tradiciji uspostavljenoj osamdesetih i devedesetih, kako u zvuku, tako i u temama. Ovo je, dakle, istovremeno i agresivno i zabavno, i socijalno osvešćeno i klinački napaljeno tako da, izvolite:
https://youtu.be/83boygAGFG4

Recimo da Francuzi Deadland idu ovde mada je njihov metal kombinacija thrash death, čak i groove i heavy metal elemenata. U svakom slučaju, debi album O Urubutsin im se bavi starostavnim mitovima i božanstvima a muzički je i originalan i raznovrstan i vredi da se čuje. Pristojna produkcija pride, i bend koji ide nekim svojim putem, to je za respekt:
https://dead-land.bandcamp.com/album/o-urubutsin

Order is Dead je drugi album španskih trešera Sickoticks i simpatično je to, ako već ne preterano originalno. Bend ipak ima neki svoj zvuk, vičan je pisanju pesama a aranžmani su okretni i čoveka dižu sa stolice. Album je i vrlo pristojno produciran i pokriva svu silu standardnih tema, od piva do manijačkih policajaca tako da obezbeđuje kvalitetnu zabavu:
https://sickoticks.bandcamp.com/album/order-is-dead
 
Krushor iz Finske sviraju težak, tvrd thrash metal. EP  Taste of Hatred im je prvo duže izdanje i prilično će vas jako izudarati sa svoje četiri pesme energičnog, uličnog ali dotegnutog thrash metala. Zvuk nije mrtvački upeglan ali je VELIKI, pogotovo kad pričamo o gitarama, vokali su jaki i generalno ovo odlično rilja:
https://krushor.bandcamp.com/album/taste-of-hatred

Lionski Damager su i prošlu godinu započeli demo snimkom u prvoj nedelji pa, da ne kvare tradiciju, i sada isporučuju The Neckbreaker Tapes, dve pesme koje treba da pokažu novu postavu i zvuk benda. I dobro ih pokazuju, ovo je sada trešerskiji, metalskiji saund, dakle, onako, old school raspojasan i besan, negde kao da slušate rane demo snimke Dark Angel ili tako nekih Bay Area veterana dok još nisu umeli da sakriju koliko se lože na Venom. Tematski je ovo i dalje politički osvešćeno, a produkcija iako ne naročito skupa, vrši posao. Sjajno:
https://damagerthrash.bandcamp.com/album/the-neckbreaker-tapes

Hellevator je tako slatka igra reči da postoje najmanje četiri benda sa tim imenom a najmanje dva od tih bendova su iz Švedske. Ovi o kojima pričamo danas su dvojac aktivan desetak godina a sa upravo izbačenim debi albumom, Feed of Arms a koji se meni jako dopada. Mislim, ovo je thrash metal sa death metal i grindcore dodacima, onako, nestašan, brz, energičan, sav u oštrim, brijućim rifovima i dobrom tempu. Ljudi imaju prihvatljivo solidnu produkciju i trude se oko aranžmana ali muziku im pre svega karakterišu neposrednost i energija i to su vredni atributi. Meni jako prija:
https://hellevatorofficial.bandcamp.com/album/feed-of-arms




Katalis Confusivo je split EP između indonežanskih Kartel i urugvajskih Confusión Masiva  a na programu je prijatan crossover. Oba benda daju po dve pesme i Indonežani su nešto bolje producirani a Urugvajci teži i mračniji no oba benda imaju svoj zvuk i duh i nisu puke imitacije Ratos de Porao ili MOD i to mi se dopada. Kvalitet!
https://kartel14.bandcamp.com/album/katalis-confusivo
https://confusionmasiva.bandcamp.com/album/katalis-confusivo-2

Imamo i split EP nazvan samo Split između dva kanadska benda, Corrode i Slewfoot i ovo je isti vrlo dobro, metalizirano koliko treba, agresivno, gruverski, energično. Corrode imaju ženu za mikrofonom i to je kidanje, a Slewfoot su za nijansu bliži metalu i to je isto odlično. Nema promašaja pogotovo po ceni od koliko sami date:
https://corrodehardcore.bandcamp.com/album/split
https://slewfoothc.bandcamp.com/album/split-ep

Onda imamo Indonežane Derogate čiji metalizirani hardcore ide više u stranu siledžijskog, uličnog nabod-corea. No, Demo 2026 sa tri pesme im je odlično snimljen, ložački napisan, generalno veoma kvalitetan i zaslužuje svaku pažnju a pogotovo ljudi koji vole '90s hardcore:
https://cursedofderogate.bandcamp.com/album/demo-2026

Meni bliži po senzibilitetu su Mechanophile iz Detroita sa svojom kombinacijom hardcorea, sludge metala i noise rocka. Album Metanoia ima debeo, težak, a opet ugodno slojevit zvuk  i miks a pesme su tenzični, paranoični komadi nasilja i straha sa dosta disonance ali i solidnog gruva. Ako volite bilo šta na rasponu od Iron Monkey preko Helmet i Agnostic Front do Terminal Chesecake i Godflesh, sugerišem da ovo provrtite a cena za daunloud je koliko date:
https://mechanophile.bandcamp.com/album/metanoia

I Mt. Dagger iz Berlina su bliski mojim potrebama, sa svojim kombinovanjem metaliziranog D-beat crustcore udaranja i samo malko osećajnijih, melodičnijih gitarskih tema. Album  Nothing Personal. Just Misery. uspeva da bude na dobrom mestu između prljavog hardcorea i nekakvog sofisticiranijeg post-hardcorea, sa urednim zvukom, dobrom svirkom, solidnim idejama u pesmama. Plus taj promukli vokal, divno:
https://mountdagger.bandcamp.com/album/nothing-personal-just-misery

HFY! Records su, jelte, bastion nezavisnog, vrlo andergraund zvuka na rasponu od panka do grindcorea, pa je sevap preslušati kompilaciju For Fuck's Sake vol 1 gde dvadeset bendova nude po jednu pesmu koja ima reč ,,fuck" u naslovu. Agresija i bes su usmereni na različite strane (od ,,Fuck you, pay me", preko ,,Fuck your late friends"  do ,,Fuck Rian Johnson") ali je sentiment manje-više svuda isti i nudi ugodnu, old school uživanciju u deljenoj negativnoj emociji. Daunloud plaćate koliko hoćete:
https://hfyrecords.bandcamp.com/album/for-fucks-sake-vol-1-hfy-031

Odios iz Fresna u Kaliforniji imaju odličan demo sa dve pesme naslovljen samo Promo, a koji, iz nekog razloga naplaćuju pet dolara. Enivej, cena na stranu, ovo je ne samo odličan, TEŠKI hardcore/ crustcore, već je i produkcija vrlo solidna. Poštena krljačina:
https://odios.bandcamp.com/album/promo

Losanđeleski jednočlani ufoufoufo se očigledno vrlo lepo proveo sa svojim debi albumom od pre par meseci jer je već stigao i naslednik. OK, Unidentified Aerial Extended Play jeste tehnički gledano EP, to mu je u naslovu a njegovih deset pesama jesu uglavnom kraće, ali ovo je u odnosu na rani ufoufoufo opus vrlo ozbiljan materijal, kvalitetne produkcije, i pesama koje mathcore/ false grind ovog projekta guraju u sve progresivnijim smerovima. Manje ,,emo" od svog prethodnika, ovo je EP oštrih uglova i strašne ali neodoljive tenzije. Sjajno:
https://ufoufocore.bandcamp.com/album/unidentified-aerial-extended-play-2

Malajci Kasrakass tresu old school crustgrind/ grindthrash na EP-ju  Inner War. Pesme su kratke – samo jedna od pet prelazi trajanje od minut – ali je zvuk snažan i čvrst a svirka vrhunski dobra. Bend piše kvalitetne, efektne pesme koje kažu šta imaju i zapale a da opet nisu sve iste i da imaju prostora za dosta promena tempa i atmosfere. Odlično je a cena je i ovde koliko date:
https://kasrakass.bandcamp.com/album/inner-war-2



Stranguliatorius iz Viljnusa imaju četvrti album, Flies Don't Lie i  to je mračni, prljavi deathgrind. Litvanci vole old school pristup, ali su u zvuku još teži i mračniji od onog što je bio standard pre trideset godina pa je bezbedno reći da će u ovome jednako uživati death metal i grindcore ekipa, a kako i treba da bude. Jednostavno, ali ne minimalistički, gruverski ali ne pozerski, sve je na mestu. Izdao HPGD, naravno:
https://stranguliatorius.bandcamp.com/album/flies-dont-lie
https://hpgd.bandcamp.com/album/flies-dont-lie

Extravasation su tri mlada Turčina sa prvim EP-jem, Catharsis Dissonance i to je pet pesama pristojnog brutalnog death metala sa izraženijom tehničkom oštricom. Naravno, i Extravasation umeju da ušetaju u zamku naglašavanja kompleksnih tema i teških sviračkih tehnika više nego samog songrajtinga, ali bend je mlad, ovo je verovatno kućni snimak i u tom smislu se mora pohvaliti ekspertiza i više nego očigledna ambicija da stvari zvuče profi. Obećava:
https://extravasation.bandcamp.com/album/catharsis-dissonance

Gravity Chasm bi bio tech-death projekat dvojice članova brutal death metal benda iz Arizone, Atoll. Gravity Chasm je i naziv prvog EP-ja ove postave i to je jedan klasični studijski tech-death rad sa izuzetno mnogo SVIRANJA, komplikovanim pesmama i puno studijskih efekata. Nije loše, ali i zvuk i kompleksnost pesama su takvi da zahtevaju aktivan napor da obraćate pažnju jer ovakva gustina i rastrzanost aranžmana umeju brzo da odbiju manje usredsređenog slušaoca. Pesama je šest, cena je koliko date i ovo je, uz neosporno visok kvalitet, jako dobra ponuda:
https://gravitychasm.bandcamp.com/album/gravity-chasm

Kolumbijski Masacre proteklih deset godina snimaju isključivo žive albume pa tako i sada. Live in Steelfest Open Air 2025 je snimljen u Finskoj prošle godine i donosi pedesetak minuta old school krljačine kakvu smo voleli pre trideset i kusur godina. Ovo je tačno na idealnom secištu death metala sa njegovom rodbinom black i thrash opredeljenja, mada jeste prevashodno death metal ali prljav, štrokav, primitivan i PREDIVAN. Zvuk je solidan, svirka razbijačka, atmosfera neponovljiva:
https://masacrecolombia.bandcamp.com/album/live-in-steelfest-2025

Excavated Graves je projekat članova Squash Bowels, Death Endorser, žive postave Behemoth i još nekih poljskih bendova i nije neko iznenađenje da se ovde svira prljav, sirov, gadan death metal. Debi izdanje, EP Life Isn't for Everyone je baš onako, kao nekakav starinski death metal iz ranih devedesetih, muljački, inspirisan horor filmovima i pankom, tako da, ako to volite, ovi ljudi više nego isporučuju:
https://selfmadegod.bandcamp.com/album/life-isnt-for-everyone

A za nešto malo umiveniji ali i dalje jednostavan, pitak death metal starije škole, tu su Ectovoid iz Birmingema u Alabami, a sa svojim trećim albumom, In Unreality's Coffin. Ovo je kao Autopsy koji se malo utegao, rešio da pokaže malo više mišića i da malo više vežba, pa je album superzabavan, sa zaraznim, horor-rifovima, junačkom svirkom i zvukom koji je veliki, težak ali ipak ima i malo topline da vas baš ne smrvi u prah pre kraja. Zabava:
https://everlastingspew.bandcamp.com/album/in-unrealitys-coffin


Kanađani Sabbatory su deset godina pauzirali sa snimcima, a iza sebe ionako imaju jedan album, jedan split i jedan demo, tako da je sada povratak sa demo snimkom Levitization of Blood sasvim korektan način da se vidi jesu li i dalje u formi. I, mislim, JESU, ovo je krljački, samo blago ,,blackened" death metal stare škole, ložačkih rifova, momačkog tempa, muljave ali DOBRE produkcije. Sve je kako treba i uz ovo se baca opak hedbeng:
https://sabbatory.bandcamp.com/album/levitization-of-blood

Temišvarski Execrated na EP-ju  Mortal Crucifixion zviče kao da je 1991. godina a oni snimaju demo koji će se deliti iz sve snage na evropskoj kasetnoj sceni. Mislim, ovo je DOBRO i samo zvuči vrlo starinski, ali ako volite starinski, uživaćete u blendu death i thrash metala, old school rifovima, brljavim solažama, generalnom vajbu a platićete tačno koliko želite:
https://execrated.bandcamp.com/album/mortal-crucifixion

Maltežani Bound to Prevail imaju debi album, Enthroned in Torment i mada je sve u vezi sa njim vrlo stereotipni death metal brutalnije provinijencije, onako kako je to bilo moderno negde cirka 2011. godine ili tu negde, to ne znači da je on loš. Daleko od toga, štaviše, Bound to Prevail sviraju vrlo pristojno, pišu okej pesme i imaju okej produkciju. Ništa od toga neće osvojiti, dakle, oskara za originalnost, ali ako vam ne smeta derivativnost ideja i pomalo klaustrofobičan, natrpan miks, Bound to Prevail nude prilično jak hedbengerski program sa tehničkom ekspertizom i nekim odličnim rifovima:
https://lethalscissor.bandcamp.com/album/enthroned-in-torment

Čileanci Oraculum isto debituju albumom Hybris Divina i to skoro čitave dve godine nakon što su ga snimili. Šta su čekali, ne znam, ali ovo je strastven, ubedljiv death metal koji se intelektualno bavi filozofskim temama dok telo izlaže najekstremnijim iskušenjima. Svirka je žestoka, produkcija jaka ali daleko od moderne plastičnosti, bend besan, gladan, razjaren ali ponosit:
https://oraculumchile.bandcamp.com/album/hybris-divina-3

Postoje dva američka benda sa imenom Voidhämmer a ovaj o kome danas pričamo je iz Kalifornije i ima umlaut na jednom slovu. I Noxious Emissions mu je prvi EP i ODLIČAN je. Znam da ovde skoro po definiciji hvalimo old school death metal kao da je svako izdanje koje zvuči kao da je ispalo iz 1991. godine dobro, ali, mislim, to pod jedan nije istina a pod dva ima nečeg zaista neizmerno vrednog u death metalu koji razume snagu dobrog, zaraznog RIFA, koji ima gruv i generalno već samim svojim zvukom pruža topao, teksturiran prostor da se u njemu prebiva. Voidhämmer nude sve ovo a Caligari Records im izdaje kasetu pa znate da nema zezanja:
https://voidhammerdeath.bandcamp.com/album/noxious-emissions
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/noxious-emissions


Jednočlani kalifornijski industrial metal projekat Dead Corrosion započinje svoj album The Demolisher obradom Godfleshove Pulp ali to je u redu jer je ovaj album od početka do kraja potpuno obožavanje i što je moguće vernija emulacija Godflesh iz ove faze. E, sad, meni je to omiljena faza Godflesh pa sam slab i na ovu imitaciju, i mada nema NIČEG originalnog u onome što radi čovek po imenu AGF – baš kako u ono vreme nije bilo ničeg originalnog u zvuku Pitch Shifter ili Soulstorm koji su isto za sve pare imitirali Godflesh – meni je ovaj sirovi, energični, repetitivni materijal sasvim okej. Mislim, i omot je ČIST Godflesh! A cenu određujete vi:
https://deadcorrosion.bandcamp.com/album/the-demolisher-lp

Naravno da Disfiguring The Goddess sve sigurnije nastavlja u smeru fuzije slamming death metala i raznih hip-hop i funk elemenata pa tako novi EP, Soundscapes Of Death pronalazi Camerona u vrlo dobrom raspoloženju kako kombinuje mrveći i plesni gruv za nešto što sve manje zvuči kao eksces a sve više kao evolutivna neminovnost. Uživaćete:
https://disfiguringthegoddess.bandcamp.com/album/soundscapes-of-death-ep


Última Batalla iz Bogote je jedan od onih garažnih heavy metal bendova koji legitimno sebe opisuju i ,,punk" i ,,heavy psych" tagovima, muzika im je toliko, jelte, radnička i seljačka i dolazi iz spontanog kreativnog napora. No, debi album, isto Última Batalla svakako ima i naglašene epske stilizacije i  slatka je ta neka garažna epika, snimljena sirovo i jeftino a opet iskrena i jaka. Bend je ovo izdao i na vinilu čime pokazuje da veruje u sebe:
https://ultimabatalla.bandcamp.com/album/ltima-batalla-2

Finci Cobra Force imaju novi EP sa dve pesme, Liquid Machine / Paha Vaanii i to je dopadljiv, dosta sirov i duševan heavy metal koji kao da za svoju glavnu ambiciju ima da zvuči patinirano, poput nečeg iz osamdesetih. Druga pesma je obrada finskog popularnog muzičara po imenu Marko Haavisto i slatko je melodična i jako poletna a i prva nije loša i ovo je generalno sasvim lep paketić:
https://cobraforce.bandcamp.com/album/liquid-machine-paha-vaanii

Šveđani Bullet sviraju, evo četvrt veka i ako ih do sada niste slušali, sedmi album, Kickstarter je dobro mesto da se počne. Pogotovo ako volite old school hard 'n' heavy provod koji biste našli da se pijano zaletite na spektar između AC/DC, Motley Crue i Accept i zakucali se na bilo koje mesto na njemu. Kickstarter ima jedanaest pesama koje ne filozofiraju nego rokaju i mada naravno neće svako u tom znojavom, radničkom i seljačkom pristupu naći svoju sreću, mnogi hoćemo. Ako volite APSURDNO promukle muške vokale, motore, dobre bluz rifove i generalno taj neki testosteronski provod stare škole, ali da je sve to KVALITETNO, ovo je za vas:
https://bulletofficial.bandcamp.com/album/kickstarter


Redivider iz Kentakija imaju debi album, Sounds of Malice, ploču death metala koji je kompleksniji u aranžmanima i ,,tehničkiji" u svirci ali je prizvuk old school pravovernosti devedesetih nepogrešiv. Redivider se pritom smeštaju bliže ,,tehničkijim" bendovima poput Monstrosity, Suffocation ili Incantation, sa svojim zaista zlim, mračnim, a opet uredno gruverskim pesmama i pažljivo komponovanim modalnim solažama, a što je taman po mom ukusu. I omot je kako treba, radio ga je iskusni Juan Jose Castellano Rosado, čovek koji u portfoliju ima i omote uglednih bendova poput Wombbath, The Black Dahlia Murder ili Unleashed. Mene ovo prijatno vraća u prvu polovinu devedesetih kada su Earache i Roadrunner izdavali death metal koji će danas biti legendaran, pa eto:
https://redividerdeathmetal.bandcamp.com/album/sounds-of-malice

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/midnight-silence-overgrown-paths-2025

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/bullet-kickstarter-2026

Daaaa, skroz sladak album          Pogotovo za nas matore. 

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/drudkh-ukraine-2025-shadow-play

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/kreator-2026-krushers-of-the-world

Satanic Anarchy je super, a ostatak albuma ću slušati popodne pa da vidimo. Ja ih ipak slušam skoro 40 godina, pa sam baš ciljna grupa.

Mršavija nedelja ali koja najavljuje vrelu godinu, pogotovo sa novim albumom Kreatora da nas zagreje do ključanja svojim možda ne posebno INOVATIVNIM ali definitivno efektnim treš metal jurišanjem. Pored toga imamo još dobrog ruskog death metala, španskog heavy metala, grčkog power metala, razne hardcore, grindcore i slične lepote i naravno urnebesni blek metal na koji vam niko drugi neće ukazati jer vas niko drugi ne voli kao ja! Idemo:




Countess Lilith, jedina članica španjolskog blek metal projekta Lilith navodno ima samo šesnaest godina i ako je to istina, mora joj se priznati veliki talenat. Nije da je novi EP (posle albuma iz Decembra i još četiri albuma tokom 2025. godine), Chaoskrieg sad nekakvo remek-delo black-death metala, ali je SOLIDAN, sa tri pesme udaranja direktno po lobanji, rifovima koji su jednostavni i efektni, solažama koje svrdlaju kroz mozak i savršenim zverskim vokalima. Ovo naprosto RADI i ako ova mladunica zaista postoji i zaista ovo ovako pravi ja joj skidam kapu i hedbengujem iz sve snage:
https://lilithblackmetal.bandcamp.com/album/chaoskrieg

Secretum Ritus je (gotovo sigurno) jednočlani blek metal projekat iz Finske  sa debi EP-jem, Ritus de Maleficum a koji je jako simpatičan. Ovo je rifaški, energičan paganski blek metal, osim što ,,paganski" ovde ne znači da slušamo nekakve folklorne teme i napeve, već se samo odnosi na lirički sadržaj. Muzički, ovde se pošteno krlja i lomi a i za ovaj projekat se na osnovu tagova zaključuje da u centru ima ženu. I zvuk je solidan tako da Secretum Ritus preporučujem bez ikakvih ograda – ovo je prosto blek metal kakav volim, žustar, razjaren, oštar i  ekonomičan:
https://secretumritus.bandcamp.com/album/ritus-de-maleficum

Ja nisam nekakva primarna publika za melanholični, melodični blek metal ali Rusi Winterkhor su vrlo impresivni na svom drugom albumu, From the Depths of Time. Ovo je bend koji radi duže od deceniju i po, i pod drugim imenom je već imao jedan album pre deceniju i po, pa to valjda i objašnjava visok nivo zrelosti koji se čuje na From the Depths of Time. I, mislim, da, harmonije su setne i melanholične, ali ovo je ploča zdravog, čvrstog, METALSKOG zvuka, znojave, energične svirke i dobro napisanih pesama. Ljudi naglašavaju paganske i folklorne motive i svakako, ako to volite, ima ga koliko hoćete, ali u osnovi je ovo dobar i kvalitetan metal sa jakom gitarom i žustrom izvedbom. Meni prelepo:
https://winterkhor.bandcamp.com/album/from-the-depths-of-time

Berlinski post-blek metalci Kratt se dostojanstveno ispisuju iz igre EP-jem Z E R L E B E N (svi njihovi dosadašnji naslovi forsiraju velika slova i razmake) a koji su snimili u sopstvenoj prostoriji za vežbu. I, u kontrastu sa velikom većinom modernog blek metala iz te neke andergraund priče, ovo zvuči skoro pa dobro producirano, ali meni je važnije da je muzika VEOMA žestoka, sa pesmama koje imaju meditativne rifove i teme, ali je tempo jak, blastbitovi su udarnički a pevanje je bestijalni vrisak. Za post-blek metal karakteristična melanholija postoji ali je u prvom planu jak mišić i energija. Poštenih šest pesama po ceni koju sami odredite:
https://krattmetal.bandcamp.com/album/z-e-r-l-e-b-e-n

Vrlo prijatno iznenađenje donose italijanski Moon Wisdom čiji debi album, Let Water Flow traje kraće od pola sata i nudi svežu, originalnu viziju blek metala. Ovo je muzika koja sebe ne opisuje ni kao melodičnu ni kao sirovu a uspeva da bude i jedno i drugo, dok meandrira između borbenih, ratničkih koraka i melodičnih, skoro pa heavy metal tema. Iako ovo troje mladih ljudi sviraju tehnički korektno, album zvuči osvežavajuće nevino i naivno u najboljem smislu tih reči, dakle, sa svakom pesmom čujete trojku usredsređenu da svaki takt ispadne kako treba, bez rutinerskog, poslovnog odnosa i studijske beživotnosti. Pesme su nadahnute, iznenađujuće, zabavne, atmosferične a pune rifova i ovo mi je baš prijalo:
https://hypnoticdirgerecords.bandcamp.com/album/let-water-flow

Njujorški (i uopšte istočnoobalski) blek metal ima neku svoju priču i eksperimentatorsku strast pa tako i Viserion iz Kvinsa na novom EP-ju, Fire and Blood meša žestok, agresivan rifaški rad sa nešto atmosferičnijim pristupom i to daje jake efekte. Pesme su, dakle prilično brutalne, tehnički zahtevne ali Viserion u njima ostavljaju prostora za disanje i kontemplaciju i ne opterećuju slušaoca prekomplikovanim aranžmanima, dajući mu mnogo toga da zagrize i sažvaće a da ne nestaju u nekakvoj avangardnoj hermetičnosti. Odlično je:
https://viserion.bandcamp.com/album/fire-and-blood-3

Italijani Handful of Hate rade već duže od trideset godina i Soulless Abominations im je osmi album, tako da se ovde iskustvo dobro čuje. Pesme su napisane da budu istovremeno energične, ekonomične ali i teatralne koliko treba, kanališući i sirovu neposrednost i pompeznost blek metala. Album je neobično produciran i nisam siguran da je postignut idealan balans u miksu, sa dosta natrpanim zvukom, ali pesme su napisane odlično, rifovi su sve jedan bolji od drugog i ne mogu a da ovo ne slušam sa širokim osmehom na licu:
https://dusktone.bandcamp.com/album/soulless-abominations
https://youtu.be/ADK10QthKz0




Nisu rđavi Greybeard Cult, dva tipa iz Kanzas Sitija sa istoimenim debi albumom koji vozi pristojan, spor i dostojanstven doom metal sa daškom psihodelije. Ovo je projekat dvojice ljudi sa dosta iskustva u drugim bendovima i produkciji pa zvuči solidno zrelo i mada ne donosi žanru nikakve velike inovacije, on to i ne mora: muzika je perfektno ubedljiva takva kakva jeste i prija uhu sa svojim pristojno slojevitim zvukom i pesmama koje se oslanjaju na dobre rifove i teme:
https://greybeardcult.bandcamp.com/album/greybeard-cult

Supersimpatični su Arassus iz Ohaja čiji minialbum, isto Arassus ima samo četiri pesme ali ovo su vrlo solidni komadi sludge metala i stoner roka, teški, zajebani ali i šmekerski zarazni. Ljudi imaju dosta zdrav zvuk, dobre vokale i nisu skloni da mnogo filozofiraju ali pogađaju u žicu:
https://arassus.bandcamp.com/album/arassus




Hmmm, Kruševljani BlastForge već imaju drugi album. Razor je izašao u Avgustu a  Serpentine Coils, evo, sledi ni pola godine kasnije. Bend je svakako u riziku da preprodukcijom svoju muziku svede na seriju stilskih vežbi ali  Serpentine Coils nesumnjivo ima dobar, čvrst zvuk i pomeren je u smeru death metala taman toliko da označi novu stilsku transformaciju ovog dvojca, a koja opravdava album. Dakle, čvrst hardcore gruv, dosta dobrih rifova i deathmetalskog mlevenja, kvalitetan vokal i deset pesama za onoliko novca koliko sami odlučite da je fer:
https://blastforge.bandcamp.com/album/serpentine-coils

Blind Effect iz Teksasa još nemaju debi album (mada imaju pregršt kraćih izdanja) ali su sada snimili vrlo energičan živi album i on ih predstavlja u solidnom svetlu. Muzički, ovo je brutalni, moderniji thrash i crossover u kome ima i gruva i krljačine, a nađe se mesta i za jednu obradu Sepulture. Živi zvuk bučan, nesuptilan ali radi posao, a cena je koliko date:
https://blindeffecttx.bandcamp.com/album/texas-damnation-live-at-stable-hall




Redsheer iz Tokija rade od 2014. godine uglavnom u nekakvom noise rock formatu, ali sa elementima hardcorea/ posthardcorea itd. Oni sami kažu da prave ,,mračnu emotivnu muziku" i ovo korektno opisuje album Afterglow sa njegovih sedam pesama emotivnih izvedbi, čvrstog gruva i kvalitetnih tekstura. Redsheer su ubedljiv power trio i zvuče zrelo i snažno:
https://redsheer.bandcamp.com/album/afterglow

Ripped Off iz Portlanda u Oregonu stvaraju na mestu susreta uličnog beatdown hardcorea, Memphis Rapa i slamming death metala. Kako god da to zvuči u vašoj glavi, u realnosti je još TEŽE i mada EP Unjust Conviction ne može sebi da pripiše neku veliku originalnost, on svakako donosi dovoljno svežu muziku pred slušaoca da ga inspiriše, pokrene, energizuje.
https://rippedoffnwhc.bandcamp.com/album/unjust-conviction

Kad smo već kod beatdowna, indonežanski bend Betray omotom svog albuma  Never Breakdown omažira debi album britanskih D-beat originatora Discharge, ali muzika je 100% ulični beatdown hardcore. Dakle, ovde imamo geng vokale, mošerske ritmove, malo metal rifova, sve je na gomili i nije MNOGO gangsterski pretenciozno. Bend sve naslove pesama piše velikim slovima i često od nekoliko reči pravi jednu (NEVERBREAKDOWN, DANGERMOSHKILLA, BREAKTHECHAIN, STANDSTRONG) a tu i tamo uvali čist death metal rif i to je meni dovoljno za sreću. A, da, i cena albuma od koliko date a što i nije karakteristično za tradicionalno poslovne Indonežane:
https://betrayclan.bandcamp.com/album/never-breakdown

Nacrtani čovek na omotu EP-ja antverpenskog hardkor benda Highest Order, a koji se, EP, zove Sink, deluje ne kao da tone nego kao da se podiže sa dna ka površini. Ali ajde dobro, crtež je lep samo mi ne šalje adekvatnu poruku, a muzika je OKEJ. Ovo je metalizirani hardcore sa malo više thrash nego mosh delova i zvučno i produkcijski je vrlo prijatan.
https://highestorder.bandcamp.com/album/sink

Britanci Mother Vulture ne navode punk rock među tagovima kojima opisuju svoju muziku na Bandcampu iako je njihov album, Cartoon Violence pre svega punk rock. OK, nojzičan, razuzdan, na momente psihodeličan, mestimično ,,alternativan" ali ovo je uglavnom visokooktanska pank rok vožnja sa dosta lepih ukrasa. Na momente možda i previše pametna za moj ukus ali ja sam budala. Vi niste pa poslušajte:
https://mothervulture.bandcamp.com/album/cartoon-violence

Trench Gun iz Los Anđelesa nastavlja svoj proces morfovanja u '80s hardcore bend sa brzim, zapaljivim pank pesmama i besnim, politički naloženim tekstovima. Novi EP se zove najprostije moguće, Smash Fascism i mada je muzika jednostavna, napisana da zvuči vrlo spontano i snimljena za male pare, Trench Gun ima KARAKTER i to je prelepo. Plus, naravno, ovo se plaća koliko hoćete a završava se obradom Crassove Big A Little A. Pa šta ćete više?
https://trenchgun.bandcamp.com/album/smash-fascism

Bruklinski Anti-Sapien su negde između crustcore i death metal koordinata na mapi sve muzike ovog kosmosa i njihov novi EP, At the Mercy of the Merciless je žestok, energičan iskaz koji ne preteruje sa nekakvim komplikovanjem i oslanja se pre svega na brutalnu, ubedljivu izvedbu i moćne rifove. To im uglavnom ide od ruke i bend zvuči sasvim perfektno u onome što radi, sa pristojnom produkcijom i dovoljno blastbitova da vam potraju do Februara:
https://anti-sapien.bandcamp.com/album/at-the-mercy-of-the-merciless

Nije baš preteško pogoditi šta svira bend sa imenom Necrotized Mass, jelte. Ovaj italijanski jednočlani projekat (a čiji jedini član, Michele Labratti ima još dvocifren broj drugih, uglavnom jednočlanih projekata) jeste na liniji klasičnog deathgrind razvaljivanja sa skoro idealnim smeštanjem na sredinu između Impetigo i Repulsion. EP  Worm Infested je shodno tome jedan orkan dobrih rifova, maničnih solaža, old school blastbit krljačine. Ovde nema death metal komplikacija niti modernih goregrind redukcija, sve je snažno, energično, moćno i vrlo andergraund. Užitak:
https://necrotizedmass.bandcamp.com/album/worm-infested




Acidic Decay iz Oregona nemaju neke velike filozofske ambicije, death metal na njihovom debi albumu, isto Acidic Decay je sagrađen od mošerskih rifova i prosto možete da vizualizujete bend kako ovo svira na binama nekakvih barova i malih klubova konvertovanih na par sati u zonu infernalnog hedbenga i dobrih loših emocija. Nema ovde neke velike, dakle, ideje da se death metal dekonstruiše i rekonstruiše, ovo je praktično pizza-death, da pozajmimo termin od thrash metala, ali bend svira sa strašću a zvuk je solidan. Nekad je to dovoljno:
https://acidicdecay.bandcamp.com/album/acidic-decay

Ratgod su dva tipa iz Pensilvanije koja prave muziku negde između death metala i deathcorea. Gruv bi ovde trebalo da je u prvom planu i ljudi se dosta trude oko raznih formi mošerskih i generalno plesnih deonica na EP-ju Common Forms of Torture ali ne samo da im je zvuk vrlo solidan, čvrst i hrskav, nego su i pesme zapravo napisane da budu zdrave i kvalitetne i ovo je pun, kaloričan obrok:
https://ratgodpa.bandcamp.com/album/common-forms-of-torture

Poljaci Stygmath se deset godina posle debi albuma oglašavaju novim minielpijem, Burning Memories i to je vrlo šarmantan death-doom, sa dosta mošerske žestine, ali i lepim doom melodijama. Produkcija je vrlo solidna, bend raspoložen da pokaže da nije zarđao, pesama je pet (plus autro) i sve je vrlo solidno:
https://stygmath.bandcamp.com/album/burning-memories

EverGrim su trio iz Kalifornije čiji death metal zvuči... osobeno. Nije njihov drugi album, The Cruelest Depth meni sad ni nešto FANTASTIČAN, ima ovde dosta upitnih eksperimenata i neobičnih rešenja, ali svakako moram da cenim bend koji se usuđuje na eksperiment i na ploču stavlja stvari koje drugi ni ne smeju da probaju. Tehnički gledano, ovo je vrlo korektno pa svakako poslušajte jer EverGrim rade sa žanrom na načine koje drugde retko čujete:
https://evergrim.bandcamp.com/album/the-cruelest-depth

Nisam siguran na šta Teksašani Architectural Genocide misle sa svojim imenom, ali ovo je brutal death metal/ slamming death metal bend pa i ne moraju da misle preterano mnogo. Njihov drugi album, Malignant Cognition stiže više od pola decenije nakon prvenca i ovo je žurka samo za posvećene, jedna old school kolekcija sitno seckanih hromatskih rifova, matematički preciznog blastbita i slemerskog gruva. Ljudi po inerciji misle da je brutalni death metal muzika haosa i nekontrolisane paljbe iz svih oružja, ali Architectural Genocide sviraju skoro do parodije uredno i paze da se svaki udarac i rif čuju. I to je lepo:
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/malignant-cognition

Badass Commander pre asocira na nekakav crossover thrash nego na death metal ali death metal je upravo ono što dobijamo na debi albumu ove kvebečke ekipe. U pitanju je sastav muzičara koji već sviraju u gomili bendova pa onda i Intense Combat Experiment zvuči zrelo u zvuku i zaokruženo u kompozicijama, sa old school death metal orijentacijom koja ne voli mnogo kompresije i forsira življi, organskiji saund a pesme polivaju vrućim rifovima koji kao da su stigli iz najboljih godina devedesetih. Nije ovo MNOGO više od sa ljubavlju napravljene posvete Autopsyju, ali ne treba potcenjivati ovakve albume jer, kako Badass Commander demonstriraju, ima mnogo lepote u tom relaksiranom, gruverskom death metalu i prirodnom zvuku. Plus, cena za daunloud je koliko date što je više nego fer:
https://badasscommander.bandcamp.com/album/intense-combat-experiment

Kako ne voleti Tombseeker iz Kanzas Sitija koji za svoj debi album, isto Tombseeker, kažu da je u pitanju ,,death metal za raničku klasu"? I jeste! Ovaj do-it-yourself materijal nema neku ulickanu produkciju ali je pristojno zvučno zaokružen, nudeći uredan, mošerski death metal starije škole gde je u prvom planu dobar rif, dobar gruv, jedna praktično hipnotička situaciju gde ritmički klimate glavom i vreme kao da stoji. Devet pesama i MNOGO sreće:
https://tombseeker.bandcamp.com/album/tombseeker

Rusi Void Monuments zvuče vrlo lepo na svom debi albumu, Posthumous Imprecation. Ovo je zreo, odstojao old school death metal koji se ne ovaploćuje kao puka rekonstrukcija tuđih pesama i ploča već ima primetan trud u kompoziciji, zvuku, izvedbi. Dakle, nije originalno u stilskom smislu ali Void Monuments tresu vrlo ubedljiv death metal koji ne smara egzibicijama ali ni ne pokušava da vas impresionira ekstremizmom. Ovo je, prosto, kvalitetna, znojava muzika jakog rifa, dobrog gruva, dobre energije. Sjajno je:
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/posthumous-imprecation




Nope, ove nedelje ništa u ovoj sekciji.




Norvežani Gluecifer imaju novi, šesti album, Same Drug New High izašao, evo, dvadesetčetiri godine nakon prethodnika. OK, bend se zvanično bio raspao 2005. godine ali su u međuvremenu ljudi imali neke zajedničke projekte  pa onda, posle nastupa od pre nekoliko godina krenuli da dogovaraju novi album. I, mislim, lepo su ga dogovorili, ovo je komadina skandinavskog hard roka na idealnoj sredini između garaže, pank roka i bluzerskog stonera kakve već očekujemo iz ovog kraja Evrope. Urednost svirke i kvalitet produkcije ovde ne smetaju jer bend ne ide na upeglanost i pesme imaju energičan, razbarušen šmek i energiju a napisane su, to se čuje, od strane vrsnih, kvalitetnih muzičara koji znaju rokenrol uzduž i popreko. Slavlje:
https://gluecifer.bandcamp.com/album/same-drug-new-high

Francuski trio Murder One ima novi EP, Cluster Two sa dve pesme od kojih je jedna nova verzija jedne od dve pesme sa EP-ja Cluster One od pre dve godine. Nije, dakle, neka raskoš, ali ovo je zdrav, pitak hard rok/ hevi metal sa bluzerskim gruvom i čvrstim, ubedljivim zvukom. Daunloud se naplaćuje koliko vi odlučite a provod je pristojan:
https://murderone.bandcamp.com/album/cluster-two

Grčki Valiant Sentinel imaju drugi album Neverealm i to je čvrst, epski power metal. Za razliku od italijanskih i nemačkih kolega koji sviraju sličnu muziku, Valiant Sentinel pored melodičnijih tema imaju vrlo agresivnu svirku, sa gitarama i bubnjevima koji su po broju i gustini nota i tehnikama svirke često bliži death i thrash metalu nego power metal standardima. To je sasvim lepa kombinacija, sa vokalima koji nude praktično opersku epiku i ostatkom benda koji svira mračnije i žešće i meni je ovo pitko:
https://theogoniarecords.bandcamp.com/album/neverealm


Iako biste za španski bend Metal Legion na keca pomislili da su samo nekakav AI isprdak – mislim, KO se u stvarnom životu zove Metal Legion? – oni su zaista pravi bend i sviraju vrlo pravi i vrlo simpatičan heavy metal. Ne bogznakako originalan ili inovativan ali njihov debi album (a koji dolazi 13 godina nakon jedinog EP-ja koji je bend snimio), Cosmic Warrior nudi zdrav, energičan i propisno cheesy heavy metal u proverenom, nepogrešivom NWOBHM stilu. Zvuk je jeftin ali ipak solidan, bend vrlo raspoložen za dokazivanje i ovo meni sve vrlo lepo curi.
https://metallegiones.bandcamp.com/album/cosmic-warrior

Imamo i treći album italijanskih HyperioN i to je ugodan, familijaran NWOBHM materijal bez nekih preteranih iskakanja iz formata ali zanatski vrlo kvalitetan i lepo produciran. Cybergenesis je, očigledno i dalje inspirisan naučnom fantastikom (mada verovatno ne samo Danom Simonsom) ali je u muzičkom smislu prilično  tradicionalno orijentisan, dakle, na rif, na komponovan solo i klasičnu harmoniju u sudaru sa bluzom. No, HyperioN ne zvuče zastarelo i mada njihova muzika nikako ne puca od inovacije, ona je ZDRAVA i puna lepih detalja koji čine slušanje prijatnim:
https://hyperionbandheavy.bandcamp.com/album/cybergenesis




Naravno da album nedelje mora biti novi, šesnaesti album Kreatora, Krushers of the World. Da bude jasno, šesnaest albuma za duže od četrdeset godina svirke nije MNOGO ali Kreator zapravo imaju solidnu kontrolu kvaliteta svojih albuma i ne izbacuju ih preterano često. Prethodni, Hate über alles je izašao 2022. godine i bio pristojna ploča a isti je slučaj i sa Krushers of the World, sve dok ne očekujete da Mille, Ventor i ekipa urade nešto što od njih nikada do sada niste čuli. Krushers of the World je naprosto još jedna kolekcija pesama iz moderne faze Kreatora, u kojoj propisan, energičan thrash iz njihovih mladalačkih dana ne da nije egzorciran nego stoji ponosito u prvom redu i predvodi navalu, ali muzika ima i mnogo melodije, pa i himnične pompe. Mille je uvek voleo da mu je muzika pomalo ,,tehnička", ali na novijim albumima, uključujući na ovom je to provučeno organski kroz pesme koje forsiraju melodičnije teme i dosta praktično ,,ajmo ruke gore" momenata. Primer je singl Satanic Anarchy – prosta a zarazna pesma bržeg srednjeg tempa, gde su rifovi vreli a Milletovo promuklo, tevtonsko, nazalno poevanje zvuči bolje nego ikada i ovo možete puštati bilo kome ko voli metal bilo kog tipa bez objašnjavanja šta zapravo tu treba da se sluša i čuje. Album možda nema pesme koje će biti upamćene isti broj decenija kao Storming with Menace ili Betrayer, ali gde god da se okrenete ima dobrih rifova, jakog tempa i raspoloženog Milleta za mikrofonom. Barbarian je dobar galop, a Blood Of Our Blood je solidan trešer sa Milletom koji zvuči ekstra pokvareno na pevanju. Psychotic Imperator ponavlja mnoge trikove koje smo na albumu već čuli i podseća da ovde nema ničeg suštinski novog ili rizičnog za Kreator, ali opet, i ova pesma ima OPAKE rifove i moćnu, udaračku svirku. Mille i drugovi izgleda planiraju da  rade dok ih ne sahrane i to je, moram da kažem, neobično simpatično. Meni je ovo ugodna ako već ne ESENCIJALNA ploča:
https://kreator.bandcamp.com/album/krushers-of-the-world

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/hyperion-cybergenesis-2026

Da, prijatno je ovo ali nije sad nešto specijalno inovativno. Al ja sam mator i prijatno mi je