ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Meho nisam znao da toliko voliš mejdene, mislio sam da si više u fazonu:

https://youtu.be/7VtEdYMqJIM?t=14&si=4vBGRn7ditkC7GiX

Ma, da, volim ja i Napalm Death i Cannibal Cortpse i sve to ali Maideni su bili prvi savremeni bend koji sam počeo da slušam (pre toga sam slušao Beatlese a koji su u trenutku kada sam ja POČEO da ih slušam bili počivši već duže od decenije) i imaju počasno i nezamenljivo mesto u mom životu. Predlažem da se pogledaju i moji prethodni mikstejpovi vezani za Iron Maiden:

DJ Meho: RIP Paul Di'Anno


DJ Meho: Thank you for your service, Mr McBrain

I ja sam voleo Mejdene,ali Slayer vise od njih.

A dobro sad. Maiden i Slayer su kao gibanica i pica. I jedno i drugo je esencijalno A NISU ISTO.

Iron Maiden su dosta bili u fokusu prethodne nedelje, ne najmanje na ime dokumentarnog filma Burning Ambition o kome smo po koju rekli ovde, ali bilo je  tu i drugog metala. I grajndkora! Idemo:




Trio Acolythus sa svojim, pretpostavljam prvim albumom, Unearthly Kingdoms 'Neath Lifeless Stars, podsećaju na to zašto uglavnom bezuslovno volimo finski blek metal. Ovo je ploča epskog, a opet muzički fokusiranog, energičnog blek metala koji se bazira na znojavoj svirci i mada nudi i melanholične harmonije i atmosfere koje su danas praktično sveprisutne u ovoj muzici, on i produkcijski i konceptualno stoji sa obe noge na zemlji i zvuči prilično old school. Nije ovde u pitanju nekakvo remek-delo invencije ili sviračkih bravura, ali jeste iskren, simpatičan album koji svoju komunikativnost stavlja u zdrav format i za nešto više od pola sata obavlja sav potreban posao da nas razgali i energizuje:
https://acolythus.bandcamp.com/album/unearthly-kingdoms-neath-lifeless-stars

Grci Yoth_Iria imaju uvod sa pevanjem na Srpskom jeziku (ženskim glasom, folklornim stilom) na trećoj pesmi svog trećeg albuma Gone with the Devil i ja sad ne mogu osim da ovo preporučim jer je KUL. Slutim da je ovo pod uticajem novog pevača, Rustama Shakirzianova koji je iz Rusije i svakako volim da čujem srpski folklor u grčkom, jelte, satanističkom blek metalu. Album je solidan ako volite hevi metal i blek metal u strastvenom zagrljaju, sa dosta melodije, romanse i epike. Za mene je, strogo gledano, ovo previše bombastično i cheesy ali nije LOŠE:
https://yothiria.bandcamp.com/album/gone-with-the-devil

Dopadljivi su mi Argentinci Misantropia na svom drugom albumu, Deposition of the cursed dead. Ovo je blek metal koji ima u sebi mnogo klasičnog heavy metal mirisa, sa komponovanim solažama, dosta melodičnih harmonskih pasaža itd, no, njegova je energija neupitna i neumitna sa pesmama koje se voze na dobrim ložačkim rifovima i idu brzim tempom. Produkcijski je čak ovo dosta dobro – ne i savršeno ali sa jednom zdravom vizijom šta se želi postići – i album demonstrira dosta ideja i inventivnosti. Lepo:
https://misantropia-black-metal.bandcamp.com/album/deposition-of-the-cursed-dead

Kanađani Nocturnal Departure prže lep, sirov i prilično old school blek metal na svom trećem albumu, Spiritual Cessation. Bend postoji nešto kraće od decenije i albume snima tek od 2019. ali ima, očigledno, dosta ljubavi za drugotalasni blek metal zvuk iz devedesetih pa su ovo jednostavne, pitke pesme pune pankerskih rifova i propisnog riljanja a opet uz minimum melodije. Produkcija jeftina, svirka PRAVOVERNA a pod tim mislim SATANSKA. Sve korektno:
https://nocturnaldeparture.bandcamp.com/album/spiritual-cessation

Ali onda su mi se prilično dopali Teloch Vovin sa Long ajlenda na svom drugom albumu, Towards the Inevitable a koji stiže solidnih jedanaest godina nakon prethodnika. Ovo je blek metal sirove, pankerske srži ali onda dosta pametne nadgradnje sa pesmama koje mudro koriste vrlo jednostavni, tradicionalni harmonski i ritmički arsenal u spretno usložnjenim aranžmanima. Takođe, ZAISTA mi se dopada ova jeftina, efektna produkcija koja odlično ističe sve pametne trikove koje bend koristi da oplemeni ono za šta na početku mislite da će biti veoma jednostavne pesme. Neće, i Teloch Vovin sviraju praktično progresivnu verziju sirovog blek metala a to je prelepo:
https://telochvovin288.bandcamp.com/album/towards-the-inevitable-2






Magic je četvrti album za praški rokenrol trio (sa MNOGO tetovaža po vratovima), Acid Row. Ovo je masna, energična svirka koja ima elemente stoner roka ali i garažnog panka, pa i nekakvog alternativnog roka, sa dosta truda oko pesama i dosta karakterističnim zvukom. Bend se definitivno ne zadovoljava pukim recikliranjem Stoogesa i Black Sabbath a opet radi u nekakvoj prepoznatljivoj tradiciji i radi SASVIM SOLIDNO:
https://acidrow.bandcamp.com/album/magic

Leash bi bili trojka iz Teksasa sa vrlo dobrim teškorokerskim zvukom. Debi EP benda, Sit (a koji, da stvari budu konfuznije oni nazivaju svojim prvim EP-jem, ali na omotu piše da je ovo ,,Demo Track EP") ima četiri pesme negde između žustrog desert rocka i sirovijeg grunge zvuka, sa kvalitetnom studijskom produkcijom i živim, dinamičnim power-trio izvođenjem. Ovde nema gubljenja vremena i ide se direktno u menzu, ali pesme nisu bez individualnih identiteta i mada sve baštine bluzersku osnovu, svaka je događaj za sebe. Vrlo lepo:
https://leashrecords.bandcamp.com/album/sit-ep

No Man's Valley su nizozemski psihodelični bend sa bluzerskom osnovom ali i dosta progresivnom nadgradnjom. Njihov živi album, Live Kult41 Bonn ima raznovrsne pesme i džemersku energiju ali nije zasnovan pre svega na snalaženju u trenutku i improvizaciji već zvuči teatralno i zanimljivo. Zvuk je odličan i ovo je za heavy psych publiku koja želi da čuje nešto više od uobičajenog space rock džemovanja:
https://nomansvalley.bandcamp.com/album/live-kult41-bonn

Skull Servant iz Severne Karoline imaju debi album, Seven Trumpets i to je fina, fazirana hrskava dumčina. Doduše bez ijedne trube u postavi A KAMOLI SEDAM KAKO SU SE SIGURNO NEKI MEĐU VAMA PONADALI. Skull Servant vole bluzersku, old school osnovu doom metala, prštav zvuk i džemersku energiju ali pesme im imaju i emotivniju, melanholičniju nadgradnju i album zvuči zdravo, napaljeno i zabavno. Preporuke!
https://skullservantmetal.bandcamp.com/album/seven-trumpets

Private Prisons su iz Los Anđelesa i muzički su skoro tačno između sludge i post metala. I to je onda muzika koja gazi JAKO i AGRESIVNO, ali ima i dugačke, meditativne, melodičnije delove. Radi to svoj posao iako je predvidivo, tako da je EP The Yard/The Hole sa svoje dve pesme vrlo solidna ponuda za metalce-intelektualce:
https://privateprisonsband.bandcamp.com/album/the-yard-the-hole

Sjajni njujorški izdavač Magnetic Eye ima ove nedelje četvrti album takođe njujorških Restless Spirit i pošto se i album zove Restless Spirit, znate da je u pitanju ISKAZ. Bend je svakako sazreo od prethodnih izdanja o kojima sam pisao i mada se čuva osnov doom metala i stoner roka, album Restless Spirit zvuči manje ,,žanrovski" a više kao da se muzika spontano i organski prilagođava ekspresivnim potrebama benda. Hoću reci, ovde ima vrlo malo obaveznih stavova i uobičajenog programa i svaka kompozicija je priča za sebe. Da, u tim pričama ćete čuti odjeke Black Sabbath i mnogo drugog hard roka, faz roka, metala, ali uvek će u prvom redu biti Restless Spirit i to je fantastično:
https://restlessspirit.bandcamp.com/album/restless-spirit

Bong Voyage su svoj prvi album nazvali Hedonistic Hard Rock, na njemu je prva pesma Saturday Rite Special a pored objašnjenja u stihovima te pesme da bend samo  želi da može da živi od rokenrola, tu je i proglas ,,Hail Satan and Iron Maiden". I, mislim, ako to nije dovoljno da obratite pažnju onda ste na pogrešnom mestu ove Subote. Bong Voyage su najnovije otkriće sjajnog kalifornijskog izdavača Ripple Music i Todd je ovde zabo U SRIDU. Bend ima zdrav, bučan hard rok zvuk, duhovit je i zaista bez ostatka, hedonistički uživa u podizanju velike bluzerske buke u ime nečastivog. Ako ima ikakve pravde u svetu Bong Voyage će biti VELIKI:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/hedonistic-hard-rock






Nije baš teško zamisliti kako zvuči sastav koji se zove Satan's Vengeance, ali za svaki slučaj, da ne bude nikakve zabune, ovi mladići iz Sao Paola sebe opisuju ovako: ,,Fucking Sick and infernal compositions from SP Metal City." Njihov debi EP, taog kcalb eht fo htaO ehT ima četiri pesme lo-fi black-thrash rokačine koja je snimljena iz, kako se čini, mržnje i ispaljena prema slušaocu sa nedvosmislenom namerom da mu se nanesu makar emotivne ozlede. Ali, mislim, nismo ni mi od juče i ova emanacija negativne emocije i minimalnog zanatskog umeća u nama će izazvati samo pravovernu antihrišćansku euforiju. Sve kako treba, dakle:
https://thesatansvengeance.bandcamp.com/album/taog-kcalb-eht-fo-htao-eht

Paragvajski kvartet Jatere je u osnovi vrlo kvalitetna thrash metal ekipa, ali njihov prvi EP, isto Jatere, u propisnu, visokooktansku thrash formulu ubrizgava malo hardkorpanka (normalno) ali i izvesnu količinu alternativnog metala/ roka, i to bendu daje jedan osoben, prepoznatljiv zvuk. Takođe, produkcija nije naročito VRHUNSKA, ali je čista i omogućuje da se čuje kako ovi ljudi šampionski, energično sviraju pa je meni ovo vrlo zabavan minialbum sa šest žustrih pesama. A cena za daunloud je koliko date:
https://jatere.bandcamp.com/album/jatere

Ascended Master iz Sinsinatija su tri momka koja sviraju thrash metal sa elementima (melodičnog) death metala i blek metala, ali i, recimo heavy i power metala u svojoj svirci. Hoću da kažem, kad je njihov debi album, Crepuscular Gloom, melodičan to je skoro kao Iron Maiden, a da opet imamo i urlanje i blastbitove. Solidna kombinacija, bend koji odlično svira i zvuk koji je dovoljno živ i ,,pravi" za moje potrebe pa Ascended Master dobijaju preporuku od srca:
https://ascendedmaster666.bandcamp.com/album/crepuscular-gloom

Poljaci Abuser na svom debi albumu, Blood Marks idu nogom pravo u jaja, ovo je thrash metal visokih tehničkih kvaliteta ali pre svega izražene agresije, pa su pesme brze, rifovi preteći, vokali gotovo nekontrolisani. No, ti tehnički kvaliteti pomažu da ovo ne bude samo monotoni juriš lake konjice i pogotovo bubnjar svojim urnebesnim prelazima osvežava pesme i čini da nas svaka protrese na svoj način. Ozbiljan bend, ozbiljna ploča izuzetno dobrog old school thrasha koji u realnom vremenu morfuje u death metal:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/blood-marks

A onda sjajno legnu Šveđani Eradikated sa svojim politički angažovanim, ložačkim thrash metalom. Njihov drugi album, Wiring of Violence počinje pričom o makroekonomskim trendovima i nastavlja u smeru spaljene mošpit zemlje sa svojim pitkim, napaljujućim rifovima i finim tempom. Eradikated imaju tehniku i zanat i znaju da sviraju zrelo i spretno, ali njihove pesme su u prvom redu ložački komadi usijanog metala koji treba da vam digne pritisak, pošalje vas u lomatanje ispred bine a onda, božezdravlje i u direktnu akciju protiv kapitalizma. SJAJ-NO:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kvFkxlaSOTCWg7_LOiL0ZP6SeLUiG201g

I bogami su solidni i Španci Violblast. Njihov četvrti album, Damnatio se krčkao lepih pet godina i to je moderna, vrlo uredna ploča thrash metala koji bez velikih snebivanja dodaje i melodičnije, atmosferičnije blek metal pasaže u svoj arsenal, pa ume da zavrne i ka death metal agresiji ali je uvek u osnovi jaka trešina. Ljudi imaju kvalitetan, snažan zvuk, kompozicije su energične, u dobrom, jakom tempu i sa mnogo promišljenih promena tempa i rada sa temama i njihovom varijacijom, a pevač ima onu divljačku napaljenost koju je u metalu patentirao Tom Araya i zadužio pokolenja. Sjajno:
https://violblast.bandcamp.com/album/damnatio

Propaganda of Terror je koliko se da zaključiti, jednočlani italijanski thrash metal/ crossover thrash projekat iz Italije sa sociopolitički osvešćenim, jelte, tekstovima. Mislim, čovek je izdao tri albuma prošle godine, a prvom ovogodišnjem, Blood on the Sand treba manje od 25 minuta da izudara svojih deset pesma o imperijalizmu, trećem svetskom ratu itd. Sasvim korektno i mada je produkcija jeftina a muzika nema previše originalnog u sebi, ovo je iskreno, časno, neposredno i dolazi iz, jelte, srca, A naplaćuje se koliko date:
https://propagandaofterror.bandcamp.com/album/blood-on-the-sand

Iz Italije su i Go Go Ponies koje smo već i ranije slušali. Milanska ekipa sada ima osveženu, kompletno žensku postavu i nastavlja da proizvodi humoristički ali u muzičkom smislu sasvim korektni i ozbiljni crossover thrash. Death Before Zumba je drugi dugosvirajući album za Go Go Ponies i mada ne donosi bilo kakve inovacije u svoj žanr, energija svirke je neupitna a pevačica, Carolina Galimberti, jedina originalna članica benda, i dalje ima dosta harizme. Meni je ovo, po običaju, pitko i simpatično:
https://gogoponies.bandcamp.com/album/death-before-zumba

Hehe, znate kako sam prošle nedelje rekao da pored novog Venoma, Darkthrone ,,zvuče kao da se previše trude u studiju i nisu dovoljno tr00". E, pa, Fenriz je izgleda rekao ,,Challenge Accepted" i ove nedelje nas dočekao sa dvadesetprvim albumom benda koji obeležava i četrdesetu godišnjicu rada Darkthrone. Adekvatno naslovljen, Pre-Historic metal, ovo je album koji više ne zanimaju nikakve žanrovske odrednice. Darkthrone danas sviraju – prosto, muziku Darkthrone i ovde elementi blek metala, speed i thrash metala, crustpunka i doom metala samo služe da se naša dva macana izraze, bez velikih ustupaka muzičkoj teoriji, stilskoj logici ili, uopšte, navikama slušalaca andergraund metala. I, mislim, Pre-Historic metal zbog toga može da zazvuči i kao gomilanje nasumičnih fragmenata pesama, ali, sa vedrije strane, i kao zbilja osobena ekspresija, bez potrebe da robuje bilo kojim pravilima i bude onoliko čista i iskrena koliko je to u rok muzici uopšte moguće. I, evo:
https://peaceville.bandcamp.com/album/pre-historic-metal





Za malo tvrdog, uličnog hardkora imamo Bed of Razors iz Masačusetsa. Ovo je bend čiji zvuk ima jasne fundamente u onome što su osamdesetih radili Cro-Mags i Suicidal Tendencies, tako da je meni bliži od modernog metaliziranog hardcora, a da ipak sa njim deli dosta testosteronske teretana-energije. No, tekstovi su politički osvešćeni, muzika dosta zabavna sa puno gitarskih melodija koje izlaze iz proste rifaške ravni, te propisnim geng-refrenima. Minialbum In The Search For Wisdom pritom ima odličan zvuk i produkciju a po ceni koju sam kupac određuje, tako da nema greške:
https://bedofrazorscmhc.bandcamp.com/album/in-the-search-for-wisdom

Da nastavimo u mošerskom ključu tu su nam stari znanci, Cold Kiss iz Olbenija. Novi EP/ minialbum, Dream to Rest ima šest pesama poštene metalizirane hardkor nabadačine, ali Cold Kiss u svojoj muzici uvek imaju više ideja od proseka i čine da ta standardna matrica zvuči sveže i inventivno. Vrlo solidna produkcija takođe:
https://coldkisshc.bandcamp.com/album/dream-to-rest

Njemački Thin Ice ukazuju da sreća nije namenjena svima naslovom svog novog EP-ja, Happiness Ain't Meant For All i to je pet pesama mošerskog, uličarskog hardkora koji i dalje čuva jasne spone sa pank rokom i time je meni dosta bolji od prosečne moškor/ bitdaun ponude bilo koje nedelje. Thin Ice imaju i distinktan karakter i tekstove koji su pokretački i inspirativni i nisu samo reciklaža gangsterskih tropa tako da od mene dobijaju podršku:
https://thinicehc.bandcamp.com/album/happiness-ain-t-meant-for-all

Imamo i malo propisnog pank roka koji prave žene. War On Women je baltimorski feministički hardkor/ pank bend koji pravi kratke, pevljive ali besne pesme i mada u nekim momentima na albumu Time Under Tension zvuče ,,komercijalnije" nego što ja volim, u drugim momentima na albumu trpaju propisnu pankčinu. Prihvata se!
https://www.youtube.com/watch?v=jfgtcz2PuG8&list=OLAK5uy_kVYLEpM9mGEUPSU6k_jCfX4NUz642WInU

Social Distortion mi nikada nisu bili sad kao GLAVNI favoriti ni jedne ere panka, ali bend ima svoje veoma zasluženo mesto u istoriji a ima i novi album, Born to Kill, koji je vrlo solidan. Mislim, ne sad nešto revolucionaran, ali Social Distortion ovde zvuče zrelo, mudro i odmereno a da i dalje sviraju pošten, energičan pank rok. Jeste, ovo je izašlo za Epitaph i jeste, dosta je radio-friendly u produkcijskom smislu ali nije ni trivijalno ni reciklatorski i ima dubinu. Rispekt:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_mxIlOdVuYIRSLRB5ifN4ZLubPHSlQNFi4

Tu su i Brigata Vendetta iz Ričmonda i ovo je PRAVOVERNI hardkorpank. Album The Disease and The Cure zvuči kao Agnostic Front sa polovine osamdesetih, ne samo po ekonomičnosti i perfektnoj svedenosti pesama koje su se rodile kao pank ali žive malo i kao metal, nego i po zvuku koji jeste moderniji ali je prilično jeftin i time nekako patiniran i tr00. Ljudi inače dobro sviraju, dakle, nije samo da emituju dobar ulični vajb i pišu pesme koje su za apsolutno gubljenje kontrole u mošpitu. Tako da ako ste možda (ispravno) pomislili da je ovo album koji zavređuje da bude i na vinilu, evo da vas obradujem: već jeste.
https://brigatavendetta.bandcamp.com/album/the-disease-and-the-cure

Thanks but no thanks je solo projekat kalifornijskog muzičara po imenu J. Sisco. Sisco je pre nekoliko godina pesme za nešto što je sada realizovano u formi solo albuma More Beer...Less People pisao za bend koji nikada nije zaživeo (između ostalog i jer je jedan od članova preminuo) i Sisco je onda materijal dovršio i snimio sam i... i ovo je sjajan hardkorpank stare škole, jednostavan, energičan, i iako proizveden u sasvim partizanskim uslovima, vrlo prijatan za uho. Ja sam, jelte, formirao svoj ukus slušajući ovakve bendove pre četiri decenije i meni je ovo SJAJNO a plaća se po želji.
https://thesiscokid.bandcamp.com/album/more-beer-less-people-2026
https://jsisco.bandcamp.com/album/more-beer-less-people-2026

Slični ali malo metalniji su Forsaken Profits, bend odnekud iz SAD sa albumom Road Rash. Forsaken Profits sebe vide kao skate punk/ thrash metal bend a što je puno reči da se kaže da sviraju krosover, jelte, no, najvažnije je da li su dobri a SOLIDNI su. Ovo je stilski gledano kao nekakav presek Spermbirds, Bad Brains i, recimo NOFX i meni se prilično dopada sa svojim energičnim, blago anarhičnim a opet dovoljno urednim pesmama i pristojnim zvukom. Old skulčina:
https://forsakenprofits.bandcamp.com/album/road-rash

Crowquill iz Lidsa su negde između metalcorea i mathcorea sa tri kompaktne, guste i energične pesme na EP-ju Erase The File. Odlična svirka, profi zvuk, krljačina pravoverna, nemam zamerki.
https://crowquill113.bandcamp.com/album/erase-the-file

Blunt Force iz Filadelfije imaju daleko preglasan mastering na demo snimku Demo, gde sve zvuči kao da se instrumenti raspadaju dok bend svira a slušalac čuje audio-verziju svetlosnog stroboskopskog efekta u bržim delovima pesama. No, muzika je zapravo dosta solidan hardcore thrash sa osnovom u formatima osamdesetih i modernijim zvukom. Svakako je BRUTALNO a nisam siguran zašto je pouzdani mastering inženjer Will Killingsworth ovo ovako izpasirao ali U REDU:
https://bluntforcehc.bandcamp.com/album/demo

Μόρα bi bili grčki crustgrind sastav iz Atine sa istoimenim albumom. Ovo je uredna, ne preskupo ali kvalitetno producirana i odlično odsvirana muzika koja u sebi ima i dosta inventivnosti u rifovima i generalnom kreiranju osnovnih tema pesama. Dakle, možda je Μόρα za nijansu više ,,metalski" orijentisana od crustgrind proseka sa svojim ambicioznijim harmonskim eksploracijama, ali pesme su prilično ekonomične, sa trajanjima mahom ispod tri minuta i dobrim, brzim tempom. Solidan program za metalce i pankere, svakako, plus cena od koliko date:
https://moragrindcrust.bandcamp.com/album/-

Alarm! su švedski hardkorpank bend koji sebe opisuje ovako: 75% VICTIMS, 50% OUTLAST, 125% HARDCORE! pa ako vam to rajca čulo za slemdensing, da znate da im je album Failure By Design odličan. Ovo je švedski d-beat hardcore u najboljoj zamislivoj konotaciji sa ekonomičnim, kratkim pesmama, moćnim d-beat krljanjem i taman toliko melodije da ne bude dosadno. Plus, naravno, bogat, težak a opet dinamičan zvuk. Superiornost švedskog D-beata u kontinentalnoj Evropi je decenijska istorijska činjenica i ovaj album samo snažno podseća na nju:
https://alarmhardcore.bandcamp.com/album/failure-by-design

Apsolutno grindcore slavlje! Izašao je novi Gadget. Doduše, samo EP, što znači da i dalje čekamo PRAVI nastavak fenomenalnog albuma The Great Destroyer koji je star već deceniju, ali dobro, prosjaci ne mogu biti izbirači što bi rekli naši u Čikagu, pa je Coerced, sa svojih osam pesama, jelte, jedno ČUDOVIŠTE. Gadget i dalje trpaju onaj ultratehnički, ultradisciplinovani grindcore nalik na ševdske kolege Nasum ili finske komšije Rotten Sound, a koji ovde zvuči kao da je cela brigada bestrzajnih topova ušla u studio i snimila ove pesme, i to je jedan masterklas prefinjenog, dijamantski izbrušenog nasilja. Pritom i produkcija je APSURDNO bučna ali to ovakvoj muzici i pristaje jer pomaže da dok slušate imate utisak da ste pred streljačkim strojem i svi rafalno prazne svoje puške u vas. KLASIK U NAJAVI:
https://gadgetgrindcore.bandcamp.com/album/coerced






Pesterer su tri lika iz Baltimora sa demo snimkom Touch of Death i to je death metal kao tek iznikao iz svežeg groba, dakle, sirovo produciran sa jednostavnim, primitivnim pesmama koje snagom svog besa i negativne emocije ruše sve barijere i dolaze da vas uhvate za vrat. To je, naravno, divno i Pesterer sa svoje četiri pesme slušaocu koji zna da ceni andergraund estetiku nude vrlo snažnu infuziju DOBRA direktno u venu. Plaćate koliko hoćete:
https://pesterer.bandcamp.com/album/touch-of-death-demo

Et Mortui Resurgent je drugi album za nizozemski death metal kvartet Necrotesque i ovo je, ono, komad mesa u koji se UDARA. Dobro, ljudi imaju zanimljivu ideju, da između death metal rikanja ubacuju ženski sopran koji dodaje aromu u nekim stihovima, ali je sem toga muzika prilično tipičan, nisko štimovan mošerski death metal sa korenima u Cannibal Corpse, Six Feet Under itd. A što je sasvim u redu – ljudi sviraju okej, produkcija je okej i ovo je sasvim prijatan album:
https://necrotesque-deathmetal.bandcamp.com/album/et-mortui-resurgent

Slamrot je jednočlani (mada su na slikama tri čoveka) slamming death metal projekat iz Bruneja i, mislim, iako album Ravage of Mind and Flesh ne prelazi nekakvu granicu korektnog, sa okej kućnom produkcijom i uobičajenim slem programom, lepo je videti da se ova muzika svira baš svuda. Slamrot ima i komponentu beatdown pa čak i hip-hop obogaćivanja osnovnog slam programa, dakle, ovo je očigledno inspirisano PeelingFlesh i sličnim bendovima i to se mora pozdraviti. Gruvi i simpatično:
https://slammmrot.bandcamp.com/album/ravage-of-mind-and-flesh

Traumatic Asphyxia su dva tipa iz Tenesija sa porcijom solidnog brutal death metala za ovu nedelju. Novi EP projekta koji ima iza sebe dosta kraćih izdanja i jedan album je naslovljen Hymns For The Diseased And Wicked i pored introa ima četiri pesme prilično ambiciozno napisanog brutal death čukanja koje me je podsetilo na Suffocation ili Immolation po kompleksnosti rifova. U suštini Traumatic Asphyxia nisu toliko, jelte, napredni u samom aranžiranju i ovo je nekakva vrlo kvalitetna rekonstrukcija brutal death formula sa kraja prošlog veka, producirana vrlo solidno, energična, žestoka i više nego zadovoljavajuće mošerski obdarena, tako da od mene dobija snažne preporuke pogotovo uz cenu koju kupac sam određuje:
https://traumaticasphyxia.bandcamp.com/album/hymns-for-the-diseased-and-wicked

Kada biste uzeli rani Carcass i izmešali ga sa malo Autopsyja dobili biste Gangrenated, ekipu iz Talina, u Estoniji, čiji je prvi EP kao nešto ispalo sa polovine osamdesetih sa namerom da death metal definiše na najpatološkiji moguć način. Demise Profanation nije ploča tehničke discipline niti trešerske energije već taman, muljav, vlažan podzemni hodnik u kome čekaju neuspeli eksperimenti iz laboratorije nekog etike lišenog naučnika, spremni da vam pojedu lice. Pet pesama od kojih je poslednja obrada Morticiana, i sve će vam biti jasno:
https://gangrenated.bandcamp.com/album/demise-profanation
https://ironcorpse.bandcamp.com/album/demise-profanation

Mančesterski Ingested zaista junački često izbacuju albume ali na novom, Denigration, koji im je peti u poslednjih šest godina se već prilično čuje rutina i nedostatak stvarnih ideja. Da se razumemo, bend i dalje ima svoj zvuk, taj uredni slamming deathcore sa upadima melodičnosti, i ploča ima dobre momente ali veliki deo onoga što se na njoj čuje je samo Ingested koji prolazi kroz obavezne forme. I ako niste preterivali sa slušanjem njihovog recentnog opusa, pitko je to, a pomažu i brojni gosti (John Gallagher iz Dying Fetus, pa onda PeelingFlesh itd.). Ono što NE pomaže je apsurdno preglasan mastering, što jeste zaštitni znak ovog benda, ali sa ovim albumom služi da podvuče monotoniju ideja tom monotonom ujednačenošću dinamike zvuka. Ovo je slušljiv album ali ne bih ga preporučio kao prvo Ingested izdanje u vašem životu jer može da stvori lošiji utisak o bendu nego što on objektivno zaslužuje:
https://ingested.bandcamp.com/album/denigration

Španski death metalci Come Back From The Dead zvuče mnogo pitkije i simpatičnije na svom novom EP-ju, Ad Nauseam. Ovo je tradicionalni, old school death metal koji podseća na Grave i Dismember samo je nekako još simpatičniji, pitkiji, sa dobrim, ložačkim rifovima, dobrim, razgovetnim  vokalom i mnogo opakom svirkom. Plus je zvuk snažan a dinamičan, sa lepim bojama i puno teksture a da je opet sve prilično čisto i može da se pušta i normalnom svetu. Come Back From The Dead iza sebe imaju dva albuma, a poslednji je bio pre sedam godina tako da, ovaj EP pokazuje da je APSOLUTNO vreme za novi:
https://comebackfromthedeadofficial.bandcamp.com/album/ad-nauseam

(Kraj u sledećem postu)

Finci Saasta sviraju nešto između death i doom metala, sa niškim štimom, mrtvačkim vokalom i dosta energične svirke, ali bez za death metal često vrlo rigidne, pa i robotske discipline. Album Cesspool, njihov drugi, ima jednu doom-metalsku spontanost u izvedbi a i pesme umeju da dobro upotrebe atmosferične teme i mudro odabrane harmonske detalje koji deluju jako efektno usred rifaške bakljade. Saasta su otelotvorenje poslovice ,,work smarter, not harder" i ovo je zbog toga vrlo prijatna ploča:
https://saasta.bandcamp.com/album/cesspool

Takođe finski melodeath kvintet Torchia je u načelu previše melodičan, teatralan i bombastičan za moj ukus, ali četvrti album, They Are Born Under Rules of the Darkness im ima baš dosta sjajnih momenata i odličnih ideja. I, mislim moram da pohvalim ljude kako istovremeno i daju narodu ono što narod voli, muziku koja je komunikativna i ložačka bez mnogo uvijanja i komplikovanih konceptualizacija, a da je album i na vrlo visokom kompozitorskom nivou i konstantno iznenađuje svežim rešenjima. Svaka čast:
https://torchia.bandcamp.com/album/they-are-born-under-rules-of-the-darkness

Ukrajinski Damnation Aeon sviraju avangardni death metal i mada im debi album, In Flame We Trust apsolutno preterano zloupotrebljava tritonuse koji nisu ni tako originalni ni tako univerzalni kako bend misli, ovo je i dalje prilično dobra ploča, energičnih raznovrsnih pesama koje se drže hermetičnosti death metala, ali vole da istražuju razne avangardne forme i pritom su izrazito agresivne i tehnički impresivne. Dobra produkcija, takođe, ali bend pre svega osvaja tim beskompromisnim eksperimentalnim pristupom koji pesmama daje osećaj rizika i istraživanja. Lepo!
https://www.youtube.com/playlist?list=PLmAXD-rXFxc3d0YdG8Yk8P9mUNmDnNQr3

Onda imamo Slovake Goholor sa debi albumom, Locus Damnatorum i to je lep, prijatan death metal umešan sa malo blek metala za jednu energičnu, snažnu i samo malo melodičnu kombinaciju koja je producirana pristojno i traje razumno kratko sa svojih sedam pesama u manje od četrdeset minuta. Goholor su negde kao kada bi stari Immolation rešili da isprobaju malo taj blek metal i to je vrlo slatko:
https://goholor1.bandcamp.com/album/locus-damnatorum

Teksašani Frozen Soul sviraju death metal ali snimaju za Century Media a na prvoj, i naslovnoj, pesmi njihovog trećeg albuma, No Place Of Warmth gostuje im Gerard Way. Pevač, jelte, My Chemical Romance i autor nekih ODLIČNIH stripova po kojima su rađene i uspešne televizijske serije. I sasvim je kul da vidimo krosover između metala i nemetala, pogotovo što Frozen Soul na drugim pesmama imaju i Robba Flynna iz Machine Head pa onda i Devina Swanka iz Sanguisugabogg i to je jedna, onako skoro pa mejnstrim-žurka, a da bend sve vreme svira prilično pravoverni pećinski death metal. OK, produkcijski je to dosta uglancano ali pesme su jednostavni, mošerski ritual na pola puta od Grave do Obituary, bez mnogo inovacija ali KVALITETNO. Beng jor hed tu dis, kao i uvek:
https://frozensoultx.bandcamp.com/album/no-place-of-warmth-24-bit-hd-audio

Francuzi Warside sviraju vrlo uredan ali idejno ne naročito bogat, što bi se reklo, meat  & potatoes death metal na svom debi albumu, Cognitive Extinction. Dakle, nije da ovde sve puca od originalnosti i smelih eksperimenata, ali album me je osvojio apsolutnim entuzijazmom u izvedbi koji svi demonstriraju i onda čak i ta neka podrazumevana tehnička disciplina zvuči življe, energičnije, ZABAVNIJE. Nismo se uopšte loše udali ovde:
https://warside1.bandcamp.com/album/cognitive-extinction

Disonantni death metal je generalno muzika koja se aktivno trudi da slušaocu oteža posao, odbije od sebe 99% zainteresovanih a onda kazni preostalih 1%. No Voidthrone iz Sijetla uspeli su da ga učine ZABAVNIM. Njihov četvrti album, Dreaming Rat je vrlo narativan u svojim kompozicijama, i uspeva da disonancama doda jednu teatralnu dimenziju a da pritom i svirka bude negde između propisne death metal rigidnosti i slobodnije, progresivnije forme. Žurka u azilu za ljude sa mentalnim problemima na kojoj se, za promenu, svi dobro provode:
https://voidthrone.bandcamp.com/album/dreaming-rat
 
Kanađani Display of Decay prže vrlo solidan death metal na novom EP-ju, Desolate Dawn Pt. 1. Ovo je bend sa četiri albuma iza sebe i vrlo izgrađenim zvukom i stilom ovaj materijal nudi kombinaciju brutalnog i tehničkog death metala a kojoj su u prvom planu inventivne i kvalitetne pesme gde su i ,,brutalnost" i zanatska izvrsnost alatke a ne glavni program. Jako solidnih pet kompozicija, te granitno čvrsta produkcija ali koja ne umanjuje visoki kvalitet svirke. Veoma snažna preporuka i čekamo nastavak!
https://displayofdecay.bandcamp.com/album/desolate-dawn-pt-1

Odlični su mi i Lago iz Teksasa, kojima je trebalo osam godina da porode svoj treći album, Vigil, ali je vredelo čekati. Ovo je zreo, kvalitetan death metal koji uspeva da bude i primitivan, neposredan, napaljen kao bilo koja poštena old school death metal ploča u 2026. godini, a da opet ima gomilu progresivnih ideja, zanimljivih harmonskih izleta, tema. Ja STVARNO volim bendove koji ne napuštaju bazične sadržaje zbog kojih sam zavoleo death metal pre toliko decenija a onda uz njih smisleno i smelo inoviraju i Lago su odličan primer. Italijanski izdavač Everlasting Spew PONOVO nađen sa odličnim ukusom:
https://everlastingspew.bandcamp.com/album/vigil

Chase Death je drugi EP za indonežanski Feral Wound i ovo je old school death metal riljanje od koga mi se odmah otvore sve čakre a dopamin krene da kulja po krvotoku. Nizak štim, teški rifovi, odmeren tempo, moćan vokal, plus taj tupi, jeftini zvuk, sve ovo zvuči kao da slušamo mladu verziju Grave i to da Feral Wound pesme drže vrlo kratkim (uglavnom ispod dva minuta) je takođe zanimljivo jer njihovu intepretaciju staroškolskog death metala lišava sala i svodi na suvu krtinu:
https://hustedrecords.bandcamp.com/album/chase-death






Filadelfijski IATT potvrđuju da je blek metal sa istočne obale SAD najkulji, mada naravno, njihov četvrti album, Etheric Realms of the Night, ima blek metala pre svega u tragovima, pa ga stavljam u sekciju za krosžanrovska izdanja pošto joj najbolje pristaje. Naime, ovo je glasna, mišićava ali vrlo eklektična muzika sa dosta ekstremnog metala u osnovi ali i traženjem zanimljivih rešenja u mnogim drugim žanrovima i avangardnim strategijama. Kada čujete propisnu blek metal krljačinu na albumu to bude vrlo lepo ali on i trijumfuje jer je tako raznovrstan i smelo koristi veoma različite elemente i stilove da napravi svoj, jelte, argument. Sjajno:
https://iamthetrireme.bandcamp.com/album/etheric-realms-of-the-night

Imamo još zanimljivog progresivnog metala. Estuary je debi album za glazgovski dvojac Electric Sun Defence i to je isto jedna pametna, inventivna smeša stilova, sa elementima mnogo modernih žanrova u metalu, ali sa sopstvenim idejama u prvom planu. Electric Sun Defence, pritom, mislim, imaju jednu izraženije komunikativnu crtu i možda su nešto bliži savremenom post metalu, pa i nekom zrelijem metalkoru u svom izrazu i time, verujem, imaju dosta jak potencijal da ih zavole šire, jelte, mase mladih, a da pritom kvalitet i promišljenost njihove muzike nisu kompromitovani. Moćno:
https://electricsundefence.bandcamp.com/album/estuary

Iz komšijske Engleske, iz Lidsa, dolaze onda A Forest Of Stars, septet još eklektičnije dispozicije koji progresivni metal na momente gura u vrlo avangardnom smeru. Njihov šesti album, Stack Overflow in Corpse Pile Interface dolazi posle osam godina pauze i ovo je izuzetno šarmantan miks psihodeličnog doom metala, atonalnih violina, melodičnih vokalnih tema (ženski glas) i recitacija (muški glas) a sve to  sklopljeno da bude iznenađujuće pitko i tečno. Plus, ali to je jak plus, miks i master su odlični i ova prilično gusta muzička slika se odlično čuje i kroz nju prolazite bez napora. Izvrsno:
https://a-forest-of-stars.bandcamp.com/album/stack-overflow-in-corpse-pile-interface

Baratro su bend iz Milana koji sebe opisuje kao kombinaciju sludge metala i noise rocka. I onda je album No Comply, sa sve svojim skejterom na omotu koji prkosi ruševinama jedna vrlo zdrava gitarska ploča na kojoj ima prostora da se malo diše i da se malo meditira, ali kad se krlja, krlja se MOMAČKI, sa bolesnim gitarskim radom i puno buke. Srećom, mastering nije prebudžen pa Baratro zvuče mekše i toplije nego što sam očekivao a to njihovoj agresivnoj ali ipak duševnoj muzici prilično godi:
https://baratro.bandcamp.com/album/no-comply

Trip Villain su, whoa, industrial metal bend iz Bruklina ali trio sebe opisuje kao Electro-Thrash. Što je interesantan način da se gleda na njihovu muziku koja je kombinacija nabadanja po brboljavim sintisajzerima, programiranih ritmova, ali i propisnih thrash gitara i živih bubnjeva, pa sve to spojeno na dosta eksperimentalne načine i onda još u miksu provučeno kroz gomilu efekata i filtera. Na albumu Dose praktično ni u jednoj pesmi ne znate šta vas čeka iako su osnovni elementi uvek oni nabrojani u prethodnoj rečenici i ovo je za mene bend koji DOBRO kapira legat projekata kao što su Bile i Fetus i radi nešto SVOJE sa sličnim filozofskim principima. Super je:
https://tripvillain.bandcamp.com/album/dose






Medieval Skull su dva momka iz Oregona (jedan je samo ,,Graves", drugi samo ,,Oblivion") a koja sviraju, pa blackened heavy metal. Bend za svoj debi album, Hellion Earth insistira da je ovo epski hevi metal, sa naglašenom srednjevekovnom komponentom u muzici i, fajn, jeste, ali je produkcijski to prilično svedeno (ne i loše) i vokali su blekmetalski ko kuća. Tako da, ako volite ložački, srednjevekovni hevi metal i volite blek metal, ovo će vam sasvim fino ispuniti potrebe:
https://medievalskull.bandcamp.com/album/hellion-earth

Šveđani Rexoria prikazuju vrlo malo originalnog razmišljanja na svom četvrtom albumu Fallen Dimension, ali ja nešto nisam sklon da ih kritikujem što su samo napravili ploču ložačkog, cheesy, bombastičnog power metala. Da, ovako nešto skoro da može da napravi i AI, ali Rexoria i dalje imaju jednu ljudsku, ranjivu dimenziju u samoj izvedbi i vokali pevačice Fride Ohlin su dovoljno osobeni da meni ovo bude pitko i simpatično:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_mGGjSCYeo8HWHT28g4hzUalyKx_Q365Fw

Jer, evo, iako su Norvežani Torian originalniji i ambiciozniji u svom power metalu, meni je njihov peti album, The Lost Legion Rising toliko ,,pop" u melodijama da ja to baš i ne mogu. OK, ljudi sviraju žustro i ovo jeste propisna metal ploča ali teme i melodije su toliko tralala da mi skače šećer posle dve pesme. Ali, mislim, DOBRO JE ovo i Torian imaju osoben zvuk unutar moderne power metal scene i vrede da se istaknu:
https://torianlegion.bandcamp.com/album/the-lost-legion-rising

Sladak NWOTHM album stiže nam iz Portlanda u Oregonu sa trećom pločom sastava Mamorlis. Ovo je ekipa koja svira u više lokalnih doom i thrash metal postava ali sa Proving Grounds u ponudi je tradicionalniji heavy zvuk sa fantazijskim osnovama, dosta cheesy epike i finom količinom ekstremnije nadgradnje. OK, zvuk nije sjajan i bend dosta eksperimentiše sa žanrovskim kombinacijama pa nije svaki od tih eksperimenata uspešan, ali ima ovde nekog šmeka:
https://mamorlis.bandcamp.com/album/proving-grounds

Grčki epski hevi metalci Clairvoyant imaju četvrti album. Taman kada ste pomislili da od ovog benda više nema ništa, jedanaest godina nakon prethodnika stiže, dakle, Eternal Victory i to je ploča melodije, epike, cheesy i istovremeno moćne atmosfere. Pošto se dugo odustvovalo iz, jelte, studija, album ima jedanaest pesama  i svako ko voli baš teatralan ali energičan i kvalitetno sviran hevi metal ovde će biti solidno uslužen:
https://sleaszyrider.bandcamp.com/album/clairvoyant-eternal-victory

Za istog izdavača (Sleaszy Rider SRL) izdaju isto Grci Crystal Winds, ali Long Live The King je njima tek drugi album i stiže posle samo pola decenije pauze. Ali je SASVIM OKEJ. Ovo je nešto atmosferičniji hevi metal, ali i sa poštenim hedbengerskim programom, i dalje u epskom ključu ali sa više akcenta na srednjetempaškom mošerskom gruvu. Ako vam to zvuči kao dobitna kombinacija, vredi da posvetite malo pažnje Crystal Windsu:
https://sleaszyrider.bandcamp.com/album/crystal-winds-long-live-the-king

U het-triku grčkih izdanja za Sleaszy Rider imamo i drugi album sastava Sense of Fear. Ova ekipa radi od kraja devedesetih, Infernal Decay joj je drugi album (prvi je bio još pre osam godina) i kao i u prethodna dva slučaja, imamo posla sa poštenim, radničkim i seljačkim hevi metalom koji jednako rado i spretno koristi melodiju i hedbengersko treskanje. Sense of Fear su možda najmanje ,,epski" od svih grčkih kolega predstavljenih u ovom cugu, ali im je muzika apsolutno mišićava, energična, sa dobrim rifovima i poštenim, ložačkim tempom. Dobra produkcija, takođe i ovo je generalno hevi metal kakav je bog imao na umu kada je pravio muzičke žanrove:
https://sleaszyrider.bandcamp.com/album/sense-of-fear-infernal-decay

Who On Earth iz Trentona u Nju Džersiju na svom albumu, It Takes the Village imaju čak dvanaest autorskih hardrokerskih barnstompera kao ispalih iz najboljih momenata radio-programa osamdesetih i devedesetih a onda album završe obradom Jane od Jefferson Starship plus sa dve alternativne verzije postojećih pesama. I mada bi neko rekao da je to malo mnogo muzike, MNOGO JE SAMO KAD BIJU. A ovi ljudi biju tako da je u redu:
https://whoonearthus.bandcamp.com/album/it-takes-the-village
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lfKaBWLx3u1STUBJFjCxxycggH0cb4LpU

Sons of Lioth su zabavan belgijski heavy metal bend koji svira dovoljno u ključu tradicionalnog NWOBHM zvuka da vam odmah bude simpatičan a dovoljno su inventivni i originalni da vam onda budu i dragi. Njihov minialbum, Creature Features je i nešto što se može nazvati njihovim prvim dugosvirajućim izdanjem, iako ekipa radi od 2005. godine i ima razna kraća izdanja, jer je ovo i najozbiljnije sklopljena ploča, konceptualni album sa šest kompozicija koje u NWOBHM matricu ubacuju masu progresivnih elemenata i pričaju zanimljiv narativ. Meni se ovo jako dopada, sa queensrcyheovskim proggy programom preko NWOBHM krljačine po uzoru na, što da ne, baš belgijski Killer. Vrlo vredno pažnje:
https://sonsoflioth.bandcamp.com/album/creature-features

Hevi metalci i metalke iz Filadelfije Breakker nikako da snime album ali svaki EP im je prilično kul. Novi, In the Wild ponovo ima dve pesme melodičnog, himničnog a i dalje strogo uličnog heavy metal zvuka sa disciplinovanom svirkom, jeftinim zvukom, odličnom pevačicom. Meni je ovo vrlo dobro sa svojim jakim tempom i puno energije tako da se nadam nekakvom albumu DOK SMO JOŠ MLADI:
https://breakker.bandcamp.com/album/in-the-wild

Norvežani Sabotør su negde između speed metala i heavy metala, sa sirovim, vrlo zdravim zvukom power trija koji svira brzo, energično i ne uzima taoce. Ovde nema ,,ekstremnijih" speed i thrash elemenata i rifovi i solaže dolaze iz te neke proto-extreme metal orbite, kao da su Diamond Head ili Jaguar napravili korak dalje i počeli da sviraju speed metal, i zbog toga sve zvuči JAKO dobro, sa uličnom, spontanom energijom, ekonomičnim pesmama i lekovitim odsustvom mrsomuđenja. Plus pevanje na Norveškom – NEPROCENJIVO:
https://sabotorbergen.bandcamp.com/album/f-rste-aksjon






Godinama hajpujem indonežanski death metal (videti malo iznad) i zaista se nadam da publika u našim krajevima i dalje na zapadu ne propušta jednu od najbeskompromisnijih i najtvrdokornijih scena na planeti. Vile Desolation su najnoviji izdanak ove škole, brutal death metal trio sa Istočne Jave čiji članovi sviraju u par desetina drugih projekata i koji su ovde laserski usredsređeni da naprave najveću moguću štetu. Debi album, Annihilating The Consciousness je kao neka živa tekstura halucinogenih frekvencija u kojoj samo svesnim naporom razaznajete mitraljeske bubnjeve, hromatske rifove i neljudski vokal i to je PRELEPO. Ljudi pišu dobre, ložačke pesme, ali ih onda snimaju kao da su namenjene za svemirsku sondu koju ljudska rasa šalje ka Proksimi Kentauri u nadi da će tamošnji vanzemaljci ovo zapravo RAZUMETI i poslati nam pismo o namerama a u tom pismu će da prozivaju Porfirija. Jebeno predobro:
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/annihilating-the-consciousness

Jel bio ovaj pravoslavni drone metal?

https://heatcrimes.bandcamp.com/album/paradise-metal

Nije. Good catch!!!!!!!!!!

Nije sad, kao, neko iznenađenje da živimo u državi koja se odavno raspala a institucije su zamenili kriminalni klanovi, ali i dalje jeste malo scary kada vidite da je načelnik prestoničke policije pokušavao da pomiri dve zaraćene bande za kafanskim stolom, onda se povadili pištolji, jedan učesnik bio ubijen pa onda taj načelnik policije, zajedno sa svojim obezbeđenjem pomogao da se – spaljivanjem tela – uklone dokazi o ubistvu. Oh, a taj načelnik je i bivši savetnik predsednika republike za borbu protiv kriminala i korupcije a taj restoran je, vele, u vlasništvu brata predsednika republike. I, mislim, umesto da se budite uz saznanje da su direktor policije i ministar unutrašnjih poslova podneli ostavke, ovo je samo još jedan od ,,pa šta" ekscesa koji dođu, prođu i nemaju propisne posledice. Štagod da im na kraju uradimo biće MALO. Da slušamo metal pre toga:






МРА:ААК su ruski blek metal bend koji je prošle godine uklonio svoj aktuelni EP sa svih platformi jer je koristio citat iz koncentracionog logora Buchenwald i svi su mislili da je ovo promocija nacističkih, jelte, ideja, a bend je, u stvari, antifašistički nastrojen i trudio se da ilustruje poentu. Enivej, sada imamo novi EP, Тебя среди них нет i to je simpatičan, melodičan i energičan blek metal sa možda tipično ruskim zvukom, ali solidnom (svakako dosta jeftinom) produkcijom i dosta atmosfere. Kul je a plaća se po želji:
https://mraaak.bandcamp.com/album/--4

Francuzi Galibot nisu čak ni jedini bend koji se u svojim tekstovima bavi istorijom rudarenja, u njihovom slučaju vezanom za gradić iz kog potiču, Wallers-Arenberg na severu Francuske. Enivej, Catabase im je treći album (drugo ove godine) i mada nije PRETERANO supstancijalan, svakako je prijatan, sa dosta melodične muzike a žustre svirke bez filozofije i mrsomuđenja, kako i treba da bude. Rudarski posao!
https://galibot.bandcamp.com/album/catabase

Italijanski blek metal duo Lorn nije snimio album devet godina i sada se vraća sa Searing Blood, svojim četvrtim albumom, ponovo za I, Voidhanger Records. Naravno, ovo je istovremeno epska, teatralna ploča ali i vežba iz hermetičnosti i hipnotičke monotonije, sa dosta melodičnih tema i svetlih harmonija ali smeštenih u sporo mutirajuće, repetitivno okruženje. Sve to funkcioniše dosta dobro ako album slušate mirno, usredsređeno i pustite ga da vas vodi:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/searing-blood
https://lorn21.bandcamp.com/album/searing-blood
https://dolomianera.bandcamp.com/album/searing-blood

Isti izdavač ima i debi album nemačkog jednočlanog projekta Junon i The Golden Citadel of the Astral Sphere je ploča koja kombinuje veliku hermetičnost, dugačke pesme i DIVLJAČKU agresiju. Prvi komad, Propheten der blauen Flamme traje deset i po minuta i skida kilažu ako ga preslušate ceo bez pauze, prvo neumoljivim blek metal jurišem koji ruši sve pred sobom a onda avangardnom operom koja sledi, pa povratkom u prebijanje. I ostale pesme mešaju avangardu i ekstremni metal ambiciozno i sa dosta zanimljivih rezultata a album kruniše manifestna, dvadesetjednominutna Dolorosa sa kojom ćete ili potvrditi da je ovo bend sa dubinom ili vizijom ili je nećete čitavu preživeti.
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/the-golden-citadel-of-the-astral-sphere

Via ad Mortem su Italijani, kao i gorepohvaljeni Lorn ali na njihovom debi albumu, Requiem I: Through the Path, Over the Ruins ja čujem nula originalnosti. Ovo je vrlo korektna ploča udaračkog, melodičnog blek metala moderne orijentacije i tema koje imaju epsku dimenziju, odsvirana takođe korektno, producirana tako da se naglasi harmoničnost muzike i bez mnogo dinamike i meni je to prilično monotono. Opet, verujem da ovakav album i nije namenjen starom i džangrizavom liku poput mene i da će publika koja voli melodiočniju, 'gejzerskiju muziku u ovome uživati jer je  u tom nekom smislu sve odlično:
https://viaadmortem.bandcamp.com/album/requiem-i-through-the-path-over-the-ruins

Austrijanci Verba Serpentis su svoj novi EP nazvali Torchbearers a i na promo slici imaju baklje u rukama, dakle, baš su on-brend. I muzika im je solidno producirani blek metal koji iako voli tritonuse, ima i dosta propisnih, ,,pravih" metal rifova, voli da napravi i malo složenije teme, ima čvrstinu, težinu, debljinu pa i komponovane solaže. Dakle, propisna metalčina a opet i dovoljno melodije za savremenu blek metal publiku, pa nagađam da će Verba Serpentis sa ovim izdanjem da naprave dobar posao:
https://verbaserpentis.bandcamp.com/album/torchbearers

Teksašani iz El Pasa Acid Spitter na svom drugom demo snimku, Nuclear Volition PROMO malo i zvuče kao da je neko detonirao nuklearnu bombu u vašem dvorištu. Ovo su četiri pesme veoma sirovog black-metal-punka, dakle, deračina iz sve snage i bez uzimanja talaca, sa izuzetno jeftinom (a efektnom!) produkcijom i zaraznim rifovima. Četiri pesme grešnih užitaka:
https://acidspitter.bandcamp.com/album/nuclear-volition-promo
 
Iako se ono što austrijski jednočlani projekat Ara radi naziva blek metalom, to nije blek metal ni standardne ni moderne forme. Na četvrtom albumu – za pet godina – koji je Michael Schneeberger izbacio sa ovim projektom, Hohe Tannen, u prvom planu je hermetična, hladna atmosfera, puno repeticije, naglašeno avangardni pristup ne samo ekstremnom metalu ili metalu, već gitarskoj muzici uopšte, sa velikom pažnjom posvećenom teksturama i bojama i kompozicijama koje samo na momente podsećaju na standardni blek metal program, a većinu vremena su bliže zvučnim skulpturama:
https://ara-iec.bandcamp.com/album/hohe-tannen

Мракобес je jedan čovek, Bugarin Nikolaj Stefanov, koji danas živi u Švedskoj a ovaj projekat mu je aktivan od 2004. godine iako je debi album uradio tek 2024. Drugi album, Опустошение je prilično zabavna kombinacija surove blek metal krljačine i epskih, melodičnih tema koje imaju snažno folklorno utemeljenje. Produkcija je prilično solidna, ali primarni adut albuma je strašna urgencija sa kojim Stefanov sve ovo svira, kao da mu ističe termin u studiju pa onda njegovi barokni aranžmani sa horovima i čestim promenma ritma deluju kao da gledate ubrzani snimak i to je sve vratolomno i seksi:
https://mrakobes-bg.bandcamp.com/album/devastation
https://littlenorwayproductions.bandcamp.com/album/--2

Finci Diabolical Vengeance su po mom ukusu na debitantskom demo snimku, Conquer the Temples, jer je ovo izuzetno agresivan, a opet vrlo old school black/ black thrash metal sirovog zvuka i neverovatne bestijalnosti u izvedbi. Diabolical Vengeance su dva čoveka od kojih jedan sve svira a drugi sve peva i njihova muzika je jednostavna, neposredna i POTPUNO DESTRUKTIVNA. Ko ne skače taj je pravoslavac:
https://diabolicalvengeance.bandcamp.com/album/conquer-the-temples






Mars Collision su iz Napulja i sviraju vrlo simpatičan stoner rok na svom debi albumu, World Collapse. Ovo je psihodelično i drogirano ali nema problem da ide i u smeru motorhedovske highway rock 'n' roll cepačine i sve to zvuči sigurno, solidno napisano, odsvirano sa razumevanjem. Plus, zvuk gitara zaista sugeriše taj vulkanski senzibilitet koji bend stavlja u prvi plan imajući u vidu na to iz kog je grada. Šest pesama bluziranog, kvalitetnog, pitkog teškog roka za poznavaoce i radoznalce podjednako:
https://marscollision.bandcamp.com/album/world-collapse

Da ostanemo malo u Italiji: Solar Mantra su ekipa iz Rima koja je prvi album snimila pre pet godina i sada ima vrlo lep drugi album naslovljen  State of Joyful Lightness. Naravno da naslov sugeriše prilično, jelte, napredno uživanje u narkoticima, ali muzika je vrlo fino napisan, rifaški stoner rok, sa promišljenim temama, dobrim gruvom, slojevitošću u aranžiranju. Dakle, ovo nisu samo četiri momka koja džemuju u šupi, ali muzika im svejedno zadržava taj spontani drajv džemovanja u, jelte, šupi, sa odličnim osećajem za dinamiku, ali sa temama i rifovima koji su značajno razrađeniji od nečega što bi bend uradio kroz puku improvizaciju. Vrlo lepa, na momente zaista mantrična ploča koja ne forsira težinu ali joj ona prirodno dođe:
https://solarmantrastoner.bandcamp.com/album/state-of-joyful-lightness

Švedski melanholični doom metalci Draconian nisu nikada bili previše po mom ukusu, zna se da ne volim preterano gotske uticaje u metalu, ali ko voli ima, mislim, razlog za radost. In Somnolent Ruin, osmi album benda je jedna epska, veoma cheesy konstrukcija paradajzlostovskog doom metala koji ide dostojanstveno, sporo i spektakularno sa dualnim muško-ženskim vokalima i gorkoslatkim melodijama. Pesme su napisane kvalitetno, zvuk je dobar, nema greške:
https://draconian.bandcamp.com/album/in-somnolent-ruin
https://youtu.be/gGI0MOX6USE

We Follow the Earth iz Severne Karoline na slici izgledaju kao da imaju jedno 400 kila pa im je i muzika primereno heavy. Njihov drugi album, Foamdrinker je knjiški primer SOLIDNOG sludge-doom metala, sa sporim tempom, odmerenim, dostojanstvenim rifovima a ipak jednom agresivnom komponentom u svemu tome. Zvuk je čvrst, lepo miksovan da se čuju instrumenti i širok spektar frekvencija, vokal je bolan, izmučen, a drama je elegantna. Ne izmišlja ovaj album ništa novo, ali čuje se da ljudi ovo vole i sviraju ga sa apetitom:
https://wefollowtheearth.bandcamp.com/album/foamdrinker

Pensilvanijski Mule Thrower imaju novi EP, 種類, i to su četiri pesme teškog, abrazivnog sludge-doom metala, ali koji nije bez  sofisticiranosti. Mule Thrower vole da naprave dramu makar to značilo da će njihova muzika usporavati do potpunog stajanja u mestu i to ume da bude vrlo efektno. Monstruozno velika, distorzirana bas-gitara dominira u zvuku, vokali su bolni ali minimalno melodični, a produkcija naglašava, jelte, glasnost, i ovo je spretna kombinacija suptilnog i grubog, baš kako treba. Plaćate koliko želite:
https://mulethrower.bandcamp.com/album/-

Bockreiter su belgijski blackened doom-sludge bend sa debi albumom Spirits of the Swamp. Možete već iz naslova da zamislite kako ovo zvuči, ali da pomognem: mračno, preteće, agresivno. Produkcija je kvalitetna a bend svira odlično i ovo je muzika koja živi od toga da pred slušaoca stavlja izazove, sa dugačkim, sporim, teškim pesmama prepunim mijazmatične atmosfere i iznenadnih eksplozija nasilja i brzine. No, ima to svoju formu, i pored hermetičnosti dopušta ponekom zraku svetla da prodre kroz sumaglicu pa nije monotono i zatupljujuće nego, jelte, zavodljivo i hipnotično. Fino:
https://bockreiter.bandcamp.com/album/spirits-of-the-swamp

Hojlanđanin Tjeerd de Jong ima nekoliko jednočlanih projekata od kojih je verovatno najpoznatiji stoner-doom orijentisani Phantom Druid. No, danas pričamo o The Oblivion Expedition a koji je više psihodelični space rock i album Intergalactic Gateway To Infinity je fina, ležerna niska drogiranih džemova koji se pitaju šta bi bilo da je Jimi Hendrix preživeo i navukao i Santanu na svoje gudre. Meditativno, a zabavno, producirano jeftino a efektno, kao stvoreno je za gubljenje (vremena, sebe, svega...):
https://theoblivionexpedition.bandcamp.com/album/intergalactic-gateway-to-infinity

Londonski Dromos sviraju funeral doom metal, ali izdaju za Argonauta Records pa je njihov debi album, Failing Light kombinacija očekivanog sa neočekivanim. Naime, ovo jesu spore, teatralno tužne pesme od po dvanaest, trinaest i dvadeset minuta, sa postepenim, metodičnim razvojem svoje makabr priče i tragične tuge, ali pored klasičnog funeral doom programa ovde ima i malo prijatne doomgaze emocije i to je lepa kombinacija. Tri pesme, ali mnogo muzike:
https://dromosdoom.bandcamp.com/album/failing-light

Gozu su svoj šesti album naslovili samo Gozu Vi, demonstrirajući zabrinjavajuće malo maštovitosti. No, njihov topli, taški stoner rok je u dobroj formi pa to potvrđuje da ne morate da pravite neke velike koncepte i intelektualne konstrukcije ako vas i dalje služi čulo za rokenrol. I, da se razumemo, ovo je rifaški, šoferski stoner zvuk teškog zvuka i niskog štima, ali on sam NIJE nemaštovit. Nije ni sad nešto drsko eksperimentalan, ali ovo je album sasvim pristojnog idejnog raspona i dobrih aranžmana. Ne propušta se:
https://gozu.bandcamp.com/album/gozu-vi






Kostarikanski trešeri Höwler imaju peti album, Beyond Mortal Control i ovo je tvrd, disciplinovan thrash metal iz koga je najveći deo originalne heavy metal orijentacije benda egzorciran. Dakle, ovo je velikim delom u ,,ekstremnom" formatu, sa tvrdim zvukom, pretećim denflovanim rifovima, puno blastbita i kenibalkorpsovskih hammering-tema na gitari. I onda kad bend upadne u po koji klasični heavy metal gruv to bude simpatičan predah između prebijanja od koga se sastoji najveći deo albuma. Kul je:
https://howlercr.bandcamp.com/album/beyond-mortal-control

Singlove ovde po pravilu ne pokrivam, jer, jelte, rekosmo, niko nema TOLIKO vremena, ali pošto nam Anthrax stižu u Beograd za dve nedelje, red je da pustimo njihov juče objavljeni spot, It's For the Kids a koji najavljuje album što će, deset godina nakon prethodnog, konačno dropovati u Septembru. Enivej, nije ovo neka LEGENDARNA pesma, ali SCott Ian jeste napravio još jedan svoj klasični moš-part u sredini i to se mora poštovati. Plus, Joey i dalje zvuči kao da ima 10 godina i Charlie i Frank sviraju tehnički a sa dušom tako da ja nemam mnogo zamerki:
https://youtu.be/Pj5u8OagODo

Desolus iz Vašingtona na svom drugom albumu, Dwellers of the Twilight Void prže sirov, old school black thrash metal, ali sa stvarnim razumevanjem kako je ova muzika zvučala polovinom i krajem osamdesetih Dakle, ovde ćete čuti dosta Bathoryja, Kreatora, ali i death uticaja poput, recimo, Merciless ili Possessed. Sve je sklopljeno odlično, sa dobrim, jeftinim a zdravim zvukom i jako srčanom muzikom. Velika preporuka!
https://desolus-us.bandcamp.com/album/dwellers-of-the-twilight-void

Kolumbijski trio Louder ima ove nedelje svoj debi album, Devil's Night, i to je MELEM na rane koje nam život stalno i nemilosrdno nanosi. Pričamo o old school, sirovom, naglašeno garažnom speed metalu kome su jeftina (a efektna) produkcija i repetitivnost rifova odlike identiteta i jake strane a ne simptomi nekakve početničke nesigurnosti. Bend, uostalom, čine ljudi sa iskustvom stečenim u mnogo drugih grupa, a ovih osam pesama su savršeno prepakivanje Motorheada i Venoma u nešto što u 2026. godini zvuči sveže, moćno i prepuno radosne energije:
https://fighter-records.bandcamp.com/album/devils-night

Imamo još dobrog speed-thrash zvuka, ovog puta iz Ilinoja a u formi drugog albuma trija Deadnight. Deadnight su debi album snimili još 2008, dakle, pre osamnaest godina i sada, na njegovo punoletstvo stiže drugi, The Black Scourge i on KIDA. Ovo je divalj, energičan, a opet kvalitetno napisan i odsviran blackened thrash, sa dosta old school rfova, sjajnim tempom, mnogo pržećih solaža. Moderni metal često zvuči klinički čisto, mašinski sklopljeno, preproducirano do bezdušja i Deadnight su protivotrov kakav povremeno moramo da uzmemo da ne izgubimo životnu radost. Devet pesama koje ne uzimaju taoce:
https://deadnightofficial.bandcamp.com/album/the-black-scourge-2

Češki Doomentia Records izdao je split EP bendova Mörghuul i Nocturnal Ovi prvi su isto Česi ali za ove druge nema podataka niti se njihova strana može naći na Bandcampu pa nagađam da se radi o nemačkom black-thrash bendu pošto i Mörghuul prže besan, dobar black-thrash. Njihove dve pesme koje ovde dobijamo su zabavne, sa simpatičnim old school manirizmima ali i oštrim rifčinama, brzim tempom, pristojnim sirovim zvukom. Kvalitetan provod:
https://morghuul.bandcamp.com/album/nocturnal-m-rghuul-split-ep

Made in Hell je novi EP za danski Artillery i ovaj bend u svoju četrdesetpetu godinu postojanja ulazi raspoloženo. Neću da kažem da su dve nove pesme sad, kao ESENCIJALNE u opusu Artillery, ali je u pitanju dobra kombinacija promišljenog aranžiranja i propisnog heavy metal gruva, sa divljim solažama i meni to naravno prija. Onda su tu i dve stare, klasične pesme, obe sa albuma Fear of Tomorrow iz 1985, a od kojih je jedna snimljena ponovo, druga uživo i zvuče odlično, podsećajući na to zašto su Artillery bili tako važni pre četiri decenije i zašto nisu zaista imali čega da se plaše kad je sutrašnjica u pitanju. Oni su svoje mesto u istorijskim knjigama obezbedili i sve što danas rade, rade iz ljubavi i to se čuje:
https://artillerydenmark.bandcamp.com/album/made-in-hell

Sledgehammer su bend koji kao da je pravljen za mene. Ova francuska speed-thrash postava na svom debi albumu Destroy/Rebuild zvuči kao da je ispala iz, jelte, 1984. godine sa svojim oštrim rifovima, moćnim tempom i pevačicom koja je toliko besna, toliko cool da se malo ježim od svakog njenog uličarskog, napaljenog stiha. Plus tekstovi su feministički PLUS pevačica Alice Lassale se zahvaljuje svojoj mami a što je MNOGO slatko. Apsolutno razaračka ploča u maniru klasičnih Znowhite, ali sa savremenim pogledom na, jelte, svet, snimljena u DIY maniru. Ne propustiti:
https://sledgehammer.bandcamp.com/album/destroy-rebuild






Lockjaw iz Melburna voze emotivan, srčan hardcore na svom EP-ju  A Reason to Endure. Ovo su dobro producirane četiri pesme koje potiču iz tradicije pozitivnijih/ straight edge bendova iz osamdesetih poput Youth of Today ili Minor Threat samo sa malo, jelte, punijim zvukom, disciplinovanijom svirkom, mrvicu metalnijim pristupom. No, svakako pričamo o muzici pravljenoj da se tinejdžeri odlično i znojavo provedu u mošpitu i ovo od mene dobija jake preporuke:
https://lockjawhc.bandcamp.com/album/a-reason-to-endure

Odlično mi zvuče i Tornrot (PALINDROM!!!!!!!!!) sa Centralne Jave čiji EP Injustice donosi pet pesama koljačkog, čvrstog hardkora. Ovo je, svakako, bazirano na old school hardcore thrash osnovama, tako da živi od trešerskih rifova, brzog tempa i generalne napaljenosti ali je onda i niže štimovano i ima generalno težak, savremen zvuk. Plus taj PRELEPO promukli vokal! A sve nekako sirovo producirano da se oseti taj, jelte, pravi andergraud. Meni odlično:
https://tornrothc.bandcamp.com/album/injustice

Kanađani Weakness imaju šarenolik spektar uticaja, uključujući klasični japanski hardkor, crustcore, sludge metal itd. Album Cycle of Death je utoliko i veoma heavy ali i sklon tribalnim, amtosferičnim momentima između brutalnog d-beat zakucavanja. Bend, razume se, energiju nalazi u besu zbog nepravde i nejednakosti i časno krlja:
https://weaknesshc.bandcamp.com/album/cycle-of-death

Nisam neki veliki fan Pro-Pain, ali kada su već prošle godine Agnostic Front i Bio-hazard imali nove albume, što su njihove njujorške komšije gore? Pro-Pain uostalom nije snimio album jedanaest godina i Stone Cold Anger je jedna solidno napaljena kolekcija NYHC krošea koji imaju dosta uobičajenog mošerskog programa i metaliziranih rifova, ali i poneko hardkorpank osveženje za mene i meni slične. Uvek kada čujem glas Garyja Meskila pomislim kako bih voleo da se Crumbusckers ponovo okupe i tako, jelte, od 1991. godine svaki put kada mi neko pusti Pro-Pain (i, da, znam da je Meskil u Crumbsuckers svirao bas i da nije pevao ali zvuči ISTO kao Chris Notaro), pa i ovom prilikom. No, ako ste voleli Pro-Pain 1991. godine, mislim da je i novi album sasvim solidna ponuda iako ne mrda ni MRVICU napred:
https://pro-pain.bandcamp.com/album/stone-cold-anger-3
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_k-SSxyzZLzcDGD74wYnydypmvxBh3cKdg

Pošto su Srbija i Kolumbija sada maltene ista zemlja, da istaknemo i EP  At War With Reality  kolumbijskog projekta All Cause Lost kao primer kvalitetnog old school metaliziranog hardkora na kakav se vredi ugledati. Dakle, ovo je ulično, besno, agresivno a okrenuto ka gruvu, sa prilično dobrim zvukom i kombinacijom metalskih rifova i pankerske neposrednosti. Fino je:
https://allcauselosthc.bandcamp.com/album/at-war-with-reality

Execution Style su novi bostonski hardkor bend sa nekim dosta iskusnim članovima. Prvo izdanje, minialbum Hell At Capacity ima detalj iz Brojgelovog Trijumfa smrti na omotu i sedam pesama agresije i bola, ali ovo nije tek uličarski, siledžijski, mošerski hardkor, već nisko naštimovani, mračno metalizirani zvuk koji jednako duguje britanskom D-beatu i Celtic Frostu, kao i kalifornijskim Neurosis. Meni je, naravno, odlično, sa dobrom produkcijom i mnogo MNOGO besa a plaća se koliko vi hoćete:
https://executionstyleboston.bandcamp.com/album/hell-at-capacity

Finski emoviolence majstori Letterbombs imaju split EP sa takođe finskim grinderima Tunkio i pošto Tunkio još nisu stavili svoju stranu na Bandcamp, za sada možemo samo da se oduševljavamo time kako su Letterbombs FENOMENALNI. Ovo su tri pesme žestoke, agresivne ali inteligentno napisane i perfektno odsvirane muzike koja uzima za osnovu powerviolence hardcore, dodaje mu malo dobro odmerene disonance a onda sve završi tim, jelte, emotivnijim (mada više SCREAMOtivnijim) pevanjem. Odlično je a digitalni daunloud plaćate koliko hoćete dok je vinil samo deset evrodolara:
https://letterbombs.bandcamp.com/album/split-with-tunkio

Kad smo već kod vajolensa, hotlinehungup su ekipa iz Kolambusa u Ohaju a album Digging in the Dark im je sedamnaest pesama mathcore HAOSA. Ali superkvalitetno odsviranog, opsesivno napisanog, čak i dobro snimljenog. Toliko sam navikao da ovakva muzika nastaje u prostorijama za vežbu i snima se telefonom da mi se mozak malo zakočio kada sam čuo kako ovi ljudi ne samo dobro sviraju nego kako je to solidno snimljeno i sve njihove neverovatne vratolomije se lepo čuju. Ne propustiti, a ako digitalni daunloud kupujete od izdavača koji je izbacio i CD i kasetu, sami određujete cenu:
https://hotlinehungup.bandcamp.com/album/digging-in-the-dark
https://deadsleeprecords.bandcamp.com/album/digging-in-the-dark

Tu će dobro da legnu i Orphan Donor. Ovo je nekada bio solo projekat iz Pensilvanije ali na albumu Ailments potpisano je šest ljudi, od kojih jedan svira i trubu molimlepo. I ovo je negde između ekstremne screamo ekspresije i bolesnog, jelte, mathcore izraza, sa pesmama koje su skulpture disonance i polomljenog gruva (ali ipak gruva) i mnogo emotivnog vrištanja. Meni to prilično zrelo i promišljeno zvuči, sa ekstremnošću koja jeste u prvom planu ali nije sama sebi svrha. Voleo sam i prethodna izdanja ovog projekta a on je nastavio da odlično sazreva pa od mene ima svu podršku:
https://orphandonor.bandcamp.com/album/ailments

Pa onda ide Crest of Grief iz Lidsa, false grind/ grindcore projekat čija muzika zvuči kao sonična realizacija definicije pojma manije. EP Decoded nema ni jednu pesmu dužu od dva minuta a to je dobro jer niko ne bi izdržao ovaj nivo agresije, vrištanja, mikrofonije, rafalnih blastbitova i disonantnih rifova na duže staze. Plus taj zvuk napucan DO BOLA. Dakle, DOBRO JE, a i dobro je da je kratko jer UBIJA.
https://crestofgrief.bandcamp.com/album/decoded

Revenge Ritual iz Nju Džersija svoj debi album izdaju za HPGD i onda znate da je ovo bend daleko iznad proseka. I jeste, Arbitrary Punishment je ploča na kojoj se disonantni, ekstremno agresivni hardcore kombinuje sa sludge metalom za kombinaciju strahovito brzih juriša i strahovito teških, sporih gaženja. Zvuk je jako težak, vrištanje je STRAŠNO, ali su pesme odlične, sa dobrim razumevanjem toga šta znači dobar RIF i kako se strateški koristi disonanca. Vrlo solidno:
https://hpgd.bandcamp.com/album/arbitrary-punishment

Argentinci Resistir su svoj novi EP nazvali Brutal Death da bi signalizirali skretanje iz gruverskijeg, komunikativnijeg metala u smeru, jelte, ekstrema, ali, mislim, stavili su sliku vrlo simpatičnog kučeta na omot tako da znate da ovo nije BAŠ brutal death metal. Nije ni ,,običan" death metal, makar ne potpuno i Resistir zapravo sviraju nešto između eklektičnog mathcorea i death metala, samo sa gitarom i bubnjevima, u srazmerno lo-fi produkciji ali sa zavidnim nivom tehničke egzekucije i MNOGO autentične strasti. Meni je ovo, ovako svedeno i laserski usredsređeno da KRLJA, veoma dobro, A plaća se koliko hoćete:
https://resistirbdm.bandcamp.com/album/brutal-death-2

Pollution Of Soul iz San Dijega sebe taguju sa powervioence, ali ne samo da je njihova muzika malo bolje producirana od onoga što powerviolence vidi kao neki svoj standard u 2026. godini, nego je ona i mnogo više gruverski metalizirani hardcore sa blastbitom nego klasični izlomljeni powerviolence hardcore. A što, jelte nije ništa loše. Demo snimak  Pollution Begins ima četiri pesme poštene krljačine i dosta dobrog, jeftinog a efektnog zvuka koji zakucava pravo u teme i ne pušta dok ne padnete. Cena je koliko date:
https://pollutionofsoul.bandcamp.com/album/pollution-begins

Slično važi za $USD iz Los Anđelesa sa dve pesme na EP-ju Prototype, a koje su eksplozivni powerviolence izmešan sa metaliziranim hardkorom i dobro produciran. Energično, agresivno, kvalitetno a košta koliko vi kažete:
https://usdhc.bandcamp.com/album/prototype

Iz Škotske stižu su Tyrannus ali njihova muzika je mešavina hardkora, death metala, blek metala pa i treš metala. Album Mournhold, njihov drugi, konstantno me je iznenađivao svojim prelascima iz melodičnije, atmosferičnije svirke u surovo, predrkano krljanje i mada naravno, iznenađenje nije dovoljno da zadrži pažnju tokom cele ploče, bend jeste konstantno svež i zanimljiv i piše interesantne, ipak na kraju logične pesme. Lepo, žestoko i originalno:
https://tyrannus.bandcamp.com/album/mournhold

To the Dogs iz Milvokija trpaju dobar, metalizirani crust. Najnoviji EP (četiri godine nakon debi albuma), Butchery, ima pet energičnih, troipominutnih komada, odlično odsviranih, sa dobrim, punim zvukom i rifovima koji prete, pa bogami i napadaju. Ovde nema neke velike originalnosti u konceptu ali kvalitet pesama i izvedbi je na vrlo visokom nivou i kilodžuli energije što se pumpaju iz sve snage se ne mogu ignorisati:
https://tothedogs.bandcamp.com/album/butchery

Verminscet iz Belingema nisu toliko utegnuti ali i oni sviraju solidan metalizirani d-beat hardcore na svom albumu naslovljenom samo ,,I". Ovo je haotičnije, sa kraćim, eksplozivnijim pesmama, elementima grindcorea i prljavijom produkcijom pa će nekome biti i draže. Svakako valja da se čuje a plaća se koliko hoćete:
https://verminsect.bandcamp.com/album/i

Grci .Krushya. snimaju konceptualne albume mračne, distopijske vizije, pa im je i muzika prilično, jelte, mračna. Bend je od thrash početaka evoluirao u deathgrind smeru pa je i novi album, DooMinion kombinacija trešerskih rifova i moš-delova, sa death metal rifčinama i blastbit rafalima. Sasvim je to korektno, uz solidnu produkciju i mada nema neke velike IDEJE, ima žustrinu, energiju i agresiju. Solidno:
https://krushya.bandcamp.com/album/doominion

Iz Istanbula dolaze Wrackpact sa istoimenim albumom i ovo je deathgrind koji dosta vuče na Terrorizer, kad Terrorizer ne bi imali Petea Sandovala, ne bi bili iskusni muzičari i ne bi bili profi producirani. Sad to zvuči kao da kritikujem Wrackpact, ali naprotiv, ovo je meni jako ugodan prljavi, sirovi andergraund zvuk čija su naivnost i jednostavnost deo šarma a cena od koliko date je više nego časna:
https://wrackpact.bandcamp.com/album/wrackpact

Blastchamber je projekat, sasvim verovatno jednočlani, iz Filadelfije sa prvim demo-snimkom naslovljenim Monolith of Human Failure. Imajući u vidu da je ovo kućna produkcija, sve to zvuči dosta dobro sa tamnim, ali snažnim deathgrind zvukom i kombinacijim brutal/ slamming death metal gruva i grindcore eksplozivnosti. Generalno, ovo je sklopljeno od dobrih elemenata (dobri rifovi, dobri moš-delovi itd.) i pesme su kratke, ali ga malo vuče na dole to da su te pesme često sklopljene nabacivanjem tih elemenata bez nekakve svesti o tome kako se, jelte, komponuje muzika. Ali, dobro, to se UČI i ovo je solidan prvi korak, a po ceni koju sami određujete:
https://blastchamber.bandcamp.com/album/monolith-of-human-failure


(Kraj u sledećem postu)

Death metalci Martyred iz Ostina u Teksasu imaju iza sebe jedan album, snimljen 2022. godine i sada su ga POŠTENO ispratili EP-jem Empirical Torment. Ovo je brutalni death metal u tradiciji najbolje škole, dakle, bendova poput Suffocation i Cannibal Corpse sa idealnim odnosom tehničke, zanatski vrhunske svirke i bolesnih, napaljujućih rifova. I, mislim, rade ga vrlo iskusni ljudi koji sviraju u dosta bendova i projekata a na čelu sa Rickyjem Myersom koga verovatno i znate najpre kao aktuelnog pevača Suffocation. Ricky, odnedavno u ovom bendu, ima bogat, moćan glas kojim predvodi ovu navalu sa autoritetom, a i ostatak benda je odličan i ovo su tri vrlo kvalitetne i dobro producirane pesme brutal death metala za sladokusce. Ne propustiti:
https://martyred.bandcamp.com/album/empirical-torment

Finci Inthraced su DALEKO premelodični za mene sa svojim epskim, cheesy melodijama i folki štimungom na debi albumu Constellation Zero. Plus, naravno, taj prenapucani zvuk gde sve zvuči isto, ravno i nedinamično. I, mislim, OK, ja i nisam publika za melodični death metal, ali, evo preorekta: Inthraced krljaju UŽASNO jako i ovo je ploča koja ide od krešenda do krešenda bez proverbijalnog vađenja i ja to ne mogu da ne ispoštujem iz sve snage. Šteta da zvuk nije malo dinamičniji jer je to ovako dosta zamorno za uši, ali, mislim, ljudi uspevaju da tu cheesy, epsku melodičnost spoje sa zaista odvaljvačkim death metalom i to treba čuti:
https://inthraced.bandcamp.com/album/constellation-zero


Izvrstan minialbum nam dolazi iz Nizozemske a odakle su Septic Tomb. Oni su Savage prvo izdali u Januaru kao singl sa dve pesme a sada izlazi kompletan materijal, sa sedam komada VEOMA teškog old school death metala. Septic Tomb su prilično bliski švedskim predlošcima i imaju neposrednost i moćne rifove koje smo vazda voleli na stokholmskoj sceni, plus producirani su da sve bude heavy a da opet ne bude spljeskano do neslušljivosti, što je veoma važno. Odlična ploča koja u Julu izlazi i na vinilu:
https://milkcowrecords.bandcamp.com/album/septic-tomb-ep

Italijani Gravery sviraju deathcore i imaju onaj moderni, četvrtasti, nedinamični zvuk niskog štima i niskog DR skora. No, njihov EP, Purified in Blood nudi četiri pesme slamming deathcore gruva i pošto sam ja slab na slemove, onda mi je i ovo dopadljivo. Sladak je i pevač kako svakih par stihova završi kao da pročišćava grlo da pljune gadnu šlajmaru, ali u prvom redu su za mene rifovi:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_k9xVWjG8ZrgYhsMXuRfdAitrfXKmEl67I

Škotlanđani Wirriekow veoma vole Bolt Thrower, ali na svom EP-ju, Canticle of the Moonshade Realm pored teškog, nisko naštimovanog death metal gruva po uzoru na birmingemske velikane imaju i malo rokenrol šmeka. Ovo je dakle, više death 'n' roll nego čist death metal, ali mu to lepo stoji, sa solidnim zvukom, četiri simpatične, kompaktne pesme i cenom koliko date:
https://wirriekow.bandcamp.com/album/canticle-of-the-moonshade-realm

I Nijemci Arroganz sa svojim sedmim albumom, Death Doom Punks najviše idu na gruv, iako su u suštini blackened death metal bend. No, ovo je ploča sa dosta zanimljivih ideja a koje se ne ponavljaju previše dok bend umešno šara između propisnog ekstremnog metala i rokerskijih momenata, ne gubeći taj solidni gruv ni u jednom momentu, i pritom prašeći neke vrlo kul rifove:
https://arroganz.bandcamp.com/album/death-doom-punks

Phorboda su iz Kanade i sviraju blackened death metal, ali ovo je malo i ,,moderna" verzija ovakve muzike sa malo deathkoraških elemenata u svemu tome. No, EP Dire Portents je svakako hermetičan, mučan, mračan i muljav na plemenit način pa i pored PREVIŠE oslanjanja na stalno iste disonance, vredi da se posluša:
https://phorboda.bandcamp.com/album/dire-portents

Jungle Rot iz Viskonsina još malo pa slave 35 godina rada pa su izbacili i svoj dvanaesti album, Cruel Face of War, a za pouzdani Unique Leader. Moram da priznam da nikada nisam bio PREVELIKI fan ovog benda, ali nisu oni nikada bili ni loši niti su to danas. Cruel Face of War je jednostavna ploča jednostavnih pesama, sklopljena bez mnogo unošenja u materijal, čini se, od prvih rifova koji su ljudima pali pod ruku. Ona svakako ima jedan pitak, spontan kvalitet, pristojno je producirana i ume da bude zabavno to rafalno ispaljivanje pesama od kojih je svaka gorivo za mošpit ako već ne filozofski traktat tako da, probajte, možda vam se svidi:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/cruel-face-of-war

Molosser su novi novozelandski death metal kombo ali u njemu sviraju neki iskusni muzičari (koji su radili sa, recimo Aphelon i Bridge Burner). Debi EP, isto naslovljen Molosser ima četiri pesme old school rokačine negde između Autopsy i Disharmonic Orchestra. Produkcija je jeftina, ružnoća jedina estetska dimenzija, a poslednja pesma je death-doom rekvijem za vaše, jelte, mentalno  zdravlje. Prelepo:
https://molosser04death.bandcamp.com/album/molosser

Moskovljani Disillumination rade vrlo mračan, hermetičan black-death metal, sa dosta disonance, dugačkim pesmama i puno ponavljanja. Album  Distorted Psalms of The Inhumanly Omniversed Consciousness zvuči onako kako vam se čini na osnovu naslova, epski i pretenciozno ali sa dosta šarma i dosta supstance da opravda tu pretenziju. Naravno, ovo nije zabavna muzika za dobar provod u društvu ali jeste prostor za duboku meditaciju ma koliko agresivan, jelte, taj prostor bio.
https://disillumination.bandcamp.com/album/distorted-psalms-of-the-inhumanly-omniversed-consciousness

Italijani Face Mauler sviraju slamming death metal onako kako drugi dižu tegove, žestoko, uz napor i sa malo mržnje. Njihov prvi propisni EP, World Mauler, ne odiše nekakvim originalnošću ili suptilnošću kompozicije, ali ovo je mesnat, težak, organski i neprskan slem koji sviraju ljudi sa grčem na licu i znojem na čelu (a ne deca koja sve prave na telefonu) i meni je to sasvim dovoljno. Šest pesama heavy prebijanja i hip-hop semplova po ceni od koliko date:
https://facemauler.bandcamp.com/album/world-mauler

Iz Poljske dolaze Mangled Recrement, trio muzičara koji već rade sa bendovima tipa Leucotome i Toughness a čiji prvi demo, naslovljen samo Demo, izbacuje ugledni Caligari Records. Odmah je jasno da se radi o KVALITETU, jer ova firma veoma pazi šta izdaje i obično nalazi prave bisere u blatištu andergraunda, pa tako i Mangled Recrement imaju četiri pesme old school death metal pičkaže koja se prevashodno temelji na zvuku legendarnih Autopsy ali onda ide i gradi u raznim smerovima. I dobro gradi, ovo je kvalitetno odsvirano, sirovo ali dobro producirano, i sa puno vratolomne vožnje koja na momente odlazi do tehnički zahtevnih visina na kojima prebivaju (i prebijaju) Suffocation ili Cryptopsy, ali je uvek COOL.
https://caligarirecords.bandcamp.com/album/demo-22

United Through Sin je split EP francuskih death metal bendova Tortured Sacrament i Gruesome Pledge i to je mračan, srednjetempaški gruv sa malo uličnog beatdown siledžijstva za Gruesome Pledge i haotičniji, hardkoru i grajndkoru bliži, sirovi death metal za Tortured Sacrament. Samo za andergraund publiku a ona će znati da ceni i muziku i cenu od koliko ona sama odredi:
https://torturedsacrament.bandcamp.com/album/united-through-sin






Animalaktivity je jedan momak iz Čikaga a koji spaja pankersku, anarhičnu gitarsku muziku sa eksperimentalnom ambicijom ostvarenom kroz korišćenje relativno jeftine digitalne tehnologije. Album Creeping Mouse je zapravo kolekcija remiksa i reimaginacija već objavljenih (i neobjavljenih) pesama i super je. Mislim, ovakav kućni, DIY pristup muzici kao sirovom materijalu koji se može alhemijski transmogrifikovati i oblikovati u razne forme je uvek bio u korenu velikih pomaka u, jelte, muzici, i Animalaktivity se nastavlja na svetlu tradiciju u koju možemo da ubrojimo sve od Merzbow i Skinny Puppy, preko Pigface i Wolf Eyes pa do, ako hoćete Otomoa Yoshihidea i Yamatake Eyeja. Meni se mnogo sviđa jer je za razliku od 99,99999999 procenata kućnih lo-fi projekata koje ljudi izbacuju svakog dana a ja se o njih saplićem na Bandcampu, maštovito i inventivno, a cena je, nagađate, koliko vi date:
https://animalaktivity.bandcamp.com/album/creeping-mouse-2026

Da ostanemo u životinjskom, jelte, carstvu, Animal Reincarnation je projekat iz španjolske aktivan već neke dve decenije a koji je sada izdao dva albuma u razmaku od pet dana. Drugi, Animal´s Night Out , o kome danas pričamo je (gotovo potpuno) instrumentalna kombinacija ska muzike i grindcorea, sa kratkim, poletnim pesmama i klinički čistom produkcijom. Simpatično je jer ljudi dobro sviraju i spretno komprimuju eksplozivnu energiju jamajčanskog zvuka u kratke, brizantne kompozicije gde su distorzirane gitare, vrisci i blastbitovi samo efektan začin, no, istovremeno ovo ne ide mnogo dalje od stadijuma dobrog vica. Dobrog, ali vica. Ali dobrog vica a i daunloud je samo jedan evro tako da, poslušajte:
https://animalreincarnation.bandcamp.com/album/animal-s-night-out

Rap-metal možda danas deluje kao prilično zastarela ideja, ali dva se žanra već decenijama gledaju i prožimaju na različite načine (videti poplavu brutal death metal bendova koji ubacuju brejkbitove, repovanje i hip-hop semplove u svoju muziku) i ako stvar radite DOBRO, ja vam sigurno neću prigovarati da ste promašili stoleće. DeadWax iz Lidsa, recimo, sviraju gruverski alternativni metal sa pevačem koji repuje sa JAKIM engleskim naglaskom, plus tu onda imate masu modernijih elektronskih zvukova umešanih sa gitarskim rokom. Ima album Nu-K dosta šarma, i zapravo ne liči mnogo na nu-metal kako bi naslov sugerisao, zapravo praveći jaču sponu sa (za mene) interesantnijim krosover naporima kakve su radili Urban Dance Squad i AsianDubFoundation. Imate i skoro čiste rep-pesme(minijatura Aftershock) a i one koje nisu čiste, snažno idu na razbijanje očekivanja i nude zanimljiva, sveža rešenja:
https://deadwax1.bandcamp.com/album/nu-k

O Defect Designer sam već pisao pre par godina i to SA ZVIJEZDAMA U OČIMA. Ovaj ruski death metal bend se preselio u Norvešku i to su sada jedan Rus i jedan Norvežanin koji prave HAOS. Mislim, ima ovde i dalje death metala, sa sve Eugeneom Ryabchenkom na bubnjevima, ali je u stvarnosti album Depressants superiorno progresivna ploča kombinacije ekstremnog metala sa džezom, rokom, filmskom muzikom... Pre trideset i kusur godina ovakve su stvari pionirski nudili John Zorn, Otomo Yoshihide, Bill Laswell, pa i Mike Patton/ Trey Spruance, da ne grešim dušu, i drago mi je da je pan-žanrovska cut-up muzika u međuvremena zaživela i u zajednici i da dolazi iz duše i ekspresivne potrebe a ne kao ,,spoljna" formalna vežba. Enivej, Depressants je ploča IZUZETNE energije (Ryabchenka, rođenog u Ukrajini, danas u Beču znate sa JuTjuba kao jednog od onih bubnjara što KIDAJU, a danas svira i u Fleshgod Apocalypse, i ovde se svira jednako brzo i žestoko), i na kojoj ćete naći i blastbitove i duboke, grlene death vokale, ali ona je sva u egzotičnim metrikama i harmonijama, sa još većim otklonom od rokenrol aranžiranja nego što je slučaj u death metalu. Reći da ovde bukvalno nemate pojma šta će se naredno desiti u svakoj narednoj pesmi (ili u narednih deset sekundi) jeste istina, ali pritom ovo nije album pukih iznenađenja i egzotičnih spajanja nespojivog, već promišljeno napisana ploča strastvene gitarske muzike koja daje mnogo materijala za razmišljanje. Plus, na izlasku iz četvrte pesme imate temu iz filmova o Jamesu Bondu odsviranu tako disonantno i veselo da bi Monty Norman, da je živ,  verovatno nekoliko sekundi morao da razmišlja šta je ovo i zašto mu zvuči tako poznato. Prelepo:
https://defectdesignerband.bandcamp.com/album/depressants







Kad sam već gore imao singl Anthraxa, nemam druge sem da pomenem i singl koji su Deep Purple izdali ove nedelje najavljujući album Splat! koji stiže početkom Jula. Mislim, Arrogant Boy nije sad neka BITNA pesma za opus ovog benda, ali to da Purple postoje u 2026. godini – da ne pominjem da je Gillan od svih njih i dalje živ – i da imaju zdrav zvuk je već jedno malo čudo. Sama pesma ima odlične elemente, sa malo neoklasičarskog zastranjivanja, malo finih Simonovih rifova, Gillanovim šmekerskim pevanjem, a onda ima i naprosto previše različitih muzičkih ideja, pa i previše gitarskog šredinga za nešto što bi u suštini bolje radilo kao jednostavniji ritam-i-bluz-i-hevi-metal komad. Ali, tako je to, Purple uvek JESU bili bend koji će ritam i bluz i hevi metal mešati sa klasikom i egzibicionizmom i negde je to donosilo revoluciju a negde, kao ovde, bude pitko ali preambiciozno za svoj format. Ali, mislim, PITKO je a i bend nam dolazi na jesen i čovek tu bude malo raznežen:
https://youtu.be/SoSr0sStFaE

Za ljubitelje hair-metala, imamo novi album Švedskih Confess. Naslovljen Metalmorphosis, on kreće više u AOR/ hard rock stilu, ali do druge pesme, The Warriors, stvari se već zagreju na propisnu Sunset Strip temperaturu, sa sve solažom na usnoj harmonici da se podvuče bugi-bluz osnova ove sleaze metal himne. Ova motlikruovska pesma je na neki način i hajlajt albuma ali Confess vole da isprobaju razne pristupe, pa je naredna, Wicked Temptations kao da slušate Bon Jovi, pa onda imater Running to My Death koja je proto-trešerska heavy metal cepačina visokog tempa, pa Plague of Steel koja liči na Accept itd. Mislim, nemaju Confess nekakav određen zvuk, ali daju solidan katalog '80s metala komercijalnijeg profila, i pošto ovo izdaje Frontiers, pričamo o kvalitetno produciranom, jelte, produktu:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_l3kl8Q96mQ8q2wJA0dXjSvt2LIkFQtauY

Crown Lands su progresivni rok duo iz Toronta, i mada se danas svašta smatra progresivnim rokom (i metalom), ova dva momka znaju, i ne stide se da pokažu, da su jedno od najvažnijih poglavlja u istoriji prog roka ispisali njihovi zemljaci, Rush. Utoliko, Apocalypse, aktuelni album za Crown Lands u dobroj meri kanališe eksprerimentalni, istraživački, kreativni duh Rush iz sedamdesetih ali sa savremenim, kvalitetnim (ne preproduciranim!) zvukom. I to meni vrlo lepo legne, sa pesmama koje imaju fin odnos propisne teškorokerske snage i zanimljivih ,,svemirskih" elemenata, uglavnom dovitljivih i kompaktnih aranžmana, dok ne stignete do poslednje, naslovne kompozicije koja bije solidnih devetnaest minuta. Dobro, ne ,,bije" sve vreme ovde ima dosta istraživanja svemira, kingkrimsonovskih klasičarskih ispada, pinkflojdovskog soliranja na gitari ali ima i mišićavog teškog roka pa se onda, da, malo i bije. Apsolutno poslušati:
https://crownlands.bandcamp.com/album/apocalypse-24-bit-hd-audio

Spell Breaker su već drugi bend iz El Pasa za danas. Teksas je uopšte prilično dobro reprezentovan ovog vikenda. Enivej, Spell Breaker sviraju melodični, epski heavy metal a koji sebe bazira na zdravoj NWOBHM osnovi. EP Úlfhéðnar već i imenom signalizira vrlo nerdi, cheesy fantaziju, ali i pored, jelte, blajndgardijanovskih power metal elemenata u muzici Spell Breaker, ona ima i jednu propisnu uličnu oštrinu i meni to prija:
https://spellbreakerband.bandcamp.com/album/lfh-nar

Italijani Heavenfall u principu ne sviraju heavy metal po mom ukusu, mnogo su melodični, mnogo možda i optimistični, ali to je sve stvar ukusa. Njihov drugi album, Thorn, koji stiže četrnaest godina nakon debija je jedna prijatna, emotivna i poletna ploča modernog metala koji zvuči iskreno i solidno balansira između svog thrash zvuka i epskijih heavy kompozicija:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lMSZOfqld7aRobJ-0S0CP1ivY3hkB-BdY

Legion Of Decadence su simpatičan heavy metal bend iz Kvebeka koji klasičnu matricu bombastičnog, teškog roka pokušava da osveži sa dosta ambicioznih intervencija u aranžmanima pa im šesti album, No Road Left To Burn, pored propisnog heavy gruva ima i upade violina, saksofona itd. U prvom planu je pevačica, Karine Gagnon, koja je u bendu od prošle godine i ona svakako radi mnogo i naporno ali ima takvu boju glasa da će, verujem, nekim slušaocima biti prepreka da se potpuno konektuju sa ovom inače zaista kvalitetnom i u najboljem smislu teatralnom muzikom. No, ako ste voljni da napravite malo napora, verujem da Legion Of Decadence imaju da vam ponude dosta užitka:
https://legionofdecadence.bandcamp.com/album/no-road-left-to-burn

Quest Seeker su novi švedski bend iz tog njihovog novog talasa tradicionalnog hevi metal zvuka. Sa prvim demo snimkom, naslovljenim  Demo 2026, Quest Seeker ostavljaju solidan utisak, ali se i ne izdvajaju nekakvim posebnim identitetom. Ovo je melodičan, energičan metal sirove produkcije na tragu Templar, Savage Sword, Midnatt itd, i meni to veoma prija, ali uz primedbu da Quest Seeker ništa posebno ne izdvaja iz ove mase. Pesme su korektne, ugodne za uho sa svojim rasponom od maidenovskog galopa do speed metala, sa svojim zaraznim melodijama i jednostavnim pevanjem i sve je to LEPO, ali nema neke velike osobenosti, tako da, poslušajte, zabeležite, pa da pratimo:
https://questseeker.bandcamp.com/album/demo-2026

Iz iste države su i Profaned, ali njihov zvuk je bliži power metalu. Ne nekakvom najmelodičnijem power metalu po uzoru na, recimo, Scarlet Records bendove, Profaned sebe više vide kao kombinaciju NWOBHM i thrash uticaja, sa epskim temama, malo ukusnih orkestracija, dobro iskorišćenim dodatnim ženskim vokalom. Ovo je duo, dakle, studijski projekat i vidi se da je aranžiranju i miksu posvećena velika pažnja pa su kompozicije na debi albumu, The Human Condition, minuciozno urađene sa dosta detalja i promišljanjem svakog rifa, svake solaže. Vredi!
https://profaned.bandcamp.com/album/the-human-condition

Icarus je peruanski power metal kvintet osnovan 1998. godine ali sa prvim albumom snimljenim tek sada. No, Rising From The Ashes je superzabavna ploča, sa vrlo klasičnom, vrlo heavy metal osnovom i simpatičnim zabacivanjima u smeru neoklasičarskog metal sa kojim je bend i započeo svoju karijeru. Ovo je, dakle, prilično old school i od savremenog power metala ga izdvaja vrlo cool rad sa rifovima i naglašena ,,shred" dimenzija na gitarama. Meni je ovo kao Yngwie Malmsteen koji džemuje sa starim Helloween, pa još u dosta dobrom miksu u kome postoji separacija instrumenata i raspon frekvencija, tako da mu ja dajem oba palca nagore IZ SVE SNAGE:
https://icarusrising.bandcamp.com/album/rising-from-the-ashes






Trešerski veterani, britanski Acid Reign imaju novi album, Daze of the Week i, mislim, DAJTE. Otkada je H ributovao bend par godina pre pandemije, sviralo se dobro u novoj postavi i onaj jedan povratnički album iz 2019. je bio SASVIM SOLIDAN, a za novu, postpandemijsku eru imamo i novu postavu, sa dvojicom novih gitarista i novim bubnjarem i to zvuči SVEŽE. Mislim, H-ov glas je uvek bio najkarakterističniji element zvuka Acid Reign, sa tim zvonkim, blago isfalširanim deliverijem, pa je tako i, evo, 40 godina nizvodno, ali muzika je propisan, krljački thrash metal sa za Acid Reign standardnmim ubacivanjem proggy elemenata i miks. OK, nema ovde VELIKIH kompozicija kao na ranim albumima (najduža, Blind Lies, traje malo duže od šest minuta), ali rifovi su PRAVOVERNI, aranžmani pametni, energija samo pršti. Nema ni stant-kavera (bend je u prošlosti umeo da obradi Blondie i Suzan Vegu), ali je materijal originalan, kvalitetan, i zapravo meni znatno zabavniji nego na Age of Entitlement iz 2019. godine. Album je i posvećen Ianu Gangweru, originalnom basisti benda koji je umro 2021. godine tako da, ako ste nostalgičar, ovo je obavezno, a ako niste, takođe je obavezno jer je u pitanju naprosto dobar thrash metal:
https://acidreign1.bandcamp.com/album/daze-of-the-week

Danas imamo samo dva zadatka: da im budemo neprijatno stezanje u grudima i da slušamo metal, svejedno kojim redom. Idemo:






Meksički La Poule Noire su od 2014. godine snimili već sedam albuma što je dokaz da satanizam u ljudima proizvodi vrlo zavidnu radnu etiku. Najnoviji EP, Non Sancto, sa svojih pet pesama donosi već uhodanu kombinaciju melodičnih religijskih napeva koji imitiraju katoličko, gregorijansko pojanje samo pevaju u slavu Luciferu, i oštrog, old school blek metal testerisanja. To je zabavan spoj iako pesme umeju da budu i monotone sa mnogo ponavljanja, ali svakako je delom u tome i poenta. Zvuk jeftin, prirodan i time idealno prijemčiv, stav i generalni svetonazor benda više nego simpatični, sve na gomili vrlo kul:
https://lapoulenoire.bandcamp.com/album/non-sancto

Aneeiun je jedan čovek u Bogoti koji pravi žestok, agresivan blek metal fokusiran na stare mesopotamske religije oličene u Anunnaki panteonu. Drugi album, An.Ki.Kur mu je prilično efektna kombinacija ambicioznijih rifova, komponovanih solaža i brzog, napadačkog tempa. Zvuk je solidan, sa vrlo prominentnom bas-gitarom u miksu – što je u blek metalu uvek prijatno čuti – i album ima neporecivu, motivišuću energiju:
https://aneeiun.bandcamp.com/album/an-ki-kur

Teksašani Mordant Rhed nastavljaju sa svojim brutalnim blek metal jurišanjem, ovog puta split albumom sa pitsburškim Lord Humongous a koji svoju stranu izdanja Bonded by the Bomb još nisu stavili na Bandcamp. No, ovo ima na vinilu pa ako vam se dopadne strana Mordant Rhed vredi uložiti pare u kompletan paket jer, da bude jasno, Mordant Rhed su ovde vrlo dobri. Ovo je old school black metal koji se malo ali dovoljno razlikuje od sirovog thrasha i ranog death metala, odsviran sa ubeđenjem, napisan stručno i još produciran odlično. Čuda se dešavaju, SAMO TREBA VEROVATI:
https://mordantrhed.bandcamp.com/album/split-w-lord-humongous-bonded-by-the-bomb

Ascensus Cadentium je drugi album za jednočlani blek metal projekat iz Bora po imenu Ludus Umbrarum. Ne znam gde je i da li je Nino Đurić svirao pre ovog projekta, ali od 2024. godine kada ga je osnovao izbacio je, evo, već dva albuma i pregršt singlova. I to je vrlo romantičan i melodičan blek metal, sa klavirom koji ravnopravno sa gitarama služi za predstavljanje tema, i DOBAR je. Mislim, ako volite taj mračni, romantični blek metal, ovo ga isporučuje u sasvim urednoj formi, sa puno evokativnih rifova, šmekerskih pijanističkih arpeđa i sa sasvim dobrim zvukom i produkcijom. Vredi da se čuje!
https://ludusumbrarum.bandcamp.com/album/ascensus-cadentium

Za stereotipnije moderni blek metal imamo finski jednočlani projekat Wruen sa EP-jem The Endless Night. Ovo je melodični, atmosferični blek metal savremene forme, dakle, sa dosta shoegaze elemenata, ali je snimljen značajno ubedljivije nego što je prosek za ovakve projekte (u pravom studiju, ne kod kuće) i svirka je jako energična i ubedljiva. Meni dovoljno! Četiri pesme, mnogo žestine:
https://wruen.bandcamp.com/album/the-endless-night-ep

Isto finski kombo Haapoja svira nešto između progresivnog blek metala, hardkora pa malo i death metala, ali na novom EP-ju, Kutsumus je u prvom planu intrigantan blek metal sa atmosferičnim kvalitetima ali napisan da bude kompleksan i provokativan. Ovo je iskusan bend, sa dva albuma iza sebe i skoro dve decenije rada i Kutsumus je vrlo zreo, kvalitetan materijal a daje se po ceni koju sami odredite:
https://haapoja.bandcamp.com/album/kutsumus

Na novom EP-ju, Anathema, španski blek metalci Dis Gob sviraju sirovo produciran ali u sebe siguran blek metal stare škole sa elementima speed i thrash metala. Sočno je to, sa četiri pesme časne krljačine i simpatičnih rifova a ta jeftina produkcija mu samo povećava autentičnost. Odlično je:
https://disgob.bandcamp.com/album/anathema

Suremad su nemački blek metal sastav u kome verovatno ima i nekih Estonaca jer je ime benda estonska reč za ,,smrtnika". I naziv njihovog drugog albuma podseća na to da smo svi smrtni, a Memento Mori je jedna fina, uredno odsvirana i producirana kolekcija modernih blek metal pesama koje imaju i rifove i melodiju, i malo atmosfere. Dakle, program za sve generacije, sa dosta dobrim zvukom i energičnom izvedbom i bend na koji itekako vredi obratiti pažnju:
https://suremad.bandcamp.com/album/memento-mori

Necroassault 666 iz Merilenda su dva momka koja prže haotični war metal. EP  Vengeance/Interfector je simpatična kućna produkcija apsolutnog preterivanja ali koje ima dosta edgy šarma. Rifovi su skoro nerazaznatljivi u tempu kojim se ovo svira, bubnjevi su ACTUALLY nerazaznatljivi, vokali dolaze s onu stranu poremećenosti uma, a solaže su LUDAČKE tako da, ako volite, ovo je samo dolar:
https://necroassault666.bandcamp.com/album/vengeance-interfector

Sarajevski blek metal veterani Krv imaju novi album, Princip, i imajući u vidu sliku i ćirilicu na omotu jasno je šta se ovde kaže. Bend svakako i dalje ostaje u modusu old school black metala, ružnog, prljavog i zlog i novi gitarista, Strah, možda u bend donosi samo malo definisaniji zvuk, izraženije rifove. Čime hoću da kažem da u principu i na Principu Krv zvuči bolje nego ikada, sa mišićavom, agresivnom svirkom i pročišćenom vizijom u kojoj se zna ko se napada i zašto. Obavezno:
https://krvpropaganda.bandcamp.com/album/princip

Francuzi Malebeste nemaju stranicu na Metal Archives tako da nemam mnogo informacija o bendu ali debi album, Monestherou daje dosta laskav portret autora, sa melodičnom, žustrom svirkom i solidnom produkcijom. Za francuski blek metal je već kliše reći da je originalan i svež u svojoj kombinaciji melodičnosti i agresije ali Malebeste je još jedan primer za baš ovakve kvalifikacije, sav u interesantnim, melodičnim temama i žestokoj svirci, sa puno karaktera ali i tehničke izvrsnosti. Nema greške:
https://malebeste.bandcamp.com/album/monestherou
https://antiqofficial.bandcamp.com/album/monestherou
https://www.youtube.com/watch?v=AotxTGEarRU

Poljski duo Piołun izbacio je svoj drugi album, Exolvuntur i mada je meni muzika na njemu manje-više generički poljski blek metal, bez nekog velikog truda oko invencije i originalnosti, sama svirka je žustra i strastvena a produkcija je solidna pa verujem da vredi da se čuje, NAROČITO ako imate afiniteta ka poljskom blek metalu.
https://malignantvoices.bandcamp.com/album/exolvuntur

Nisam neki veliki ljubitelj muzike norveških blek-metal-simfoničara Dimmu Borgir, ali nije da njihov novi, jedanaesti album, Grand Serpent Rising ne nudi priličnu količinu uzbuđenja i metal poslastica čak i za mene. Mnogo manje diskografski aktivni nego u devedesetima ili početkom veka (Grand Serpent Rising je tek treći album benda za deceniju i po), Silenoz i Shagrath se poslednjih godina mahom fokusiraju na živu svirku jer se tamo još uvek zarađuju NEKE pare, no, možda Grand Serpent Rising zato i zvuči ovako entuzijastično i raznovrsno, jer su pesme imale vremena da sazru i dosegnu neke svoje konačne forme. Duo je ovde doveo masu gostiju da pomogne i ima tu svega i svačega, od solidne krljačine u Phantom of the Nemesis pa do romantične, teatralne nordijske gotike u Ulvgjeld & Blodsodel. Sve je to jako himnično, evokativno sa produkcijom koja se meni ne dopada jer je, nagađate, jako bombastična i sa vrlo malo dinamike, ali mislim da ljubitelji Dimmu Borgir mogu da budu više nego zadovoljni invencijom i energijom ove ploče:
https://dimmuborgir.bandcamp.com/album/grand-serpent-rising

Sem da su iz Italije i da je u pitanju kolaboracija između članova bendova kao što su Adversam, Beheaded i Daemusinem ne znam ništa o bendu po imenu Masca ali njihov debi album, Maskerie Filia Diaboli radi sve ono što ja volim. Ovo je uredan, tehnički kvalitetan ali ne preproduciran black/ black-death metal kome su agresija i brzina u prvom planu a da opet nije ni monoton ni nemaštovit. Dakle, pesme su ovde napisane da idu od preteranog ka NAJPRETERANIJEM, ali uz dobre rifove, divlje solaže i hektolitre ljudskog znoja. Dalje, ovde nema mnogo danas u blek metalu voljene teatralne ekspresije, romantičarskih zanosa i shoegazerskih maštarija, nego se bije direktno u menzu pa tako jedno 240 puta u minutu. Puta osam pesama i ovo je 38 minuta VRHUNSKE zabave:
https://satanath.bandcamp.com/album/sat415-masca-maskerie-filia-diaboli-2026






King Mountain imaju novi album prilično jasno naslovljen AI Haters, a posvećen ljudima koji i dalje ,,prave i slušaju muziku iz duše za dušu". Jasno je da specifični, bluzerski, gruverski, džemerski tip hard roka/ dezert roka koji ovi Grci uspešno sviraju već godinama jeste posebno ranjiv na AI falsifikovanje, pogotovo kada, kao King Mountain, imate klinički čistu produkciju. Utoliko, dobro je da ovi ljudi prave jedan ovakav manifest čak i ako im ovo nije najbolji album u karijeri:
https://kingmountaingreece.bandcamp.com/album/ai-haters

You Are The Beast su hard rok trojka iz Solt Lejk Sitija sa debi EP-jem  You Are The Beast Volume I i obećanjem da uskoro stižu i naredna dva. Ovo su prijatne, ako već ne naročito stilski originalne četiri pesme modernog teškog roka, sa lepim, hrskavim zvukom, dobrim gruvom, dobrim vokalima. Bend se oslanja na klasični hard rok i rani hevi metal, a onda preko toga udara sloj '90s glanca sa malo desert rock i malo grunge elemenata, sve sa ukusom, ništa preterano. Nema ovde nekih, kako rekosmo, stilskih inovacija ali je KVALITETNO:
https://yourethebeast.bandcamp.com/album/you-are-the-beast-volume-i

Kurandera su iz Perua i sviraju bluzirani, gruverski psihodelični rok. Minialbum Todas las Brujas del Mañana sa svoje četiri pesme najavljuje naredni album sanjivim, drogiranim teturanjima kroz narkotičke krajolike, sa sve usnom harmonikom i mada ovo nije naročito skupo producirano, au contraire, zvuči simpatično primitivno i prijemčivo.
https://lakurandera.bandcamp.com/album/todas-las-brujas-del-ma-ana
https://forbiddenplacerecords.bandcamp.com/album/kurandera-todas-las-brujas-del-ma-ana

Tu je i Witchspire, kvintet iz Mančestera, ali taj je Mančester u Nju Hempširu. Ovo je ,,doom 'n' roll" bend, a što bi u prevodu bio ,,stoner rok", sa tri dobre, jake, gruverske i energične pesme na EP-ju Dopeslinger. Naslov već saopštava kakva je tematika a svirka je mišićava, sa dovoljno invencije i žara da meni ovo bude vrlo dobro. Cena je koliko date:
https://witchspire.bandcamp.com/album/dopeslinger

Teško je i pohvatati koliko bendova sa imenom Goddess postoji, ali evo, najnoviji su iz Švedske, i imaju debi album, Ritual of the Cloven Hoof. Ne moram da crtam da se radi o doom metalu, ali ovo je pitka, gruverska muzika koja se nalazi negde na pola puta između Candlemass teatralnosti i stonerrokerske spontanosti. Lepi rifovi, pristojan gruv, dosta zdrav zvuk i bend koji ne forsira preterano nekakav teatar nego naprosto prija:
https://goddessbandofficial.bandcamp.com/album/ritual-of-the-cloven-hoof

Mađarski space rock favoriti The Space Huns imaju novi album, Sunny Road i mada na njemu nema nekakvih novih, neviđenih, revolucionarnih poteza, on je svejedno tričetvrt sata dobrog, lepo raspoloženog psihodeličnog džemovanja. Bend je svih šest kompozicija ovde improvizovao uživo u studiju i spojio dobar, kvalitetan zvuk sa sponatnom energijom barskog džem-sešna, pritom držeći trajanje svake kompozicije u nekim razumnim okvirima. Sasvim ljudski i apsolutni melem za uši a cena je koliko date:
https://thespacehuns.bandcamp.com/album/sunny-road

Rusi Умертвие sviraju prijatan ,,psihodelični hevi metal", kako sami klasifikuju svoju muziku. EP naslovljen samo ,,I" ima četiri pesme stamenog hard roka sa psihodeličnim klavijaturama i melodičnim pevanjem na Ruskom, produciran je jeftino ali radi posao i sve to ne traje predugo, ali dok traje LEPO JE:
https://umertviespb.bandcamp.com/album/i-3

Burial Clouds iz Portlanda u Oregonu nude mučan ali ultimativno transcendentan provod na svom drugom albumu, Burn Holy. Ovaj  post metal/ doom metal kvintet se oslanja na spore, abrazivne pesme sa velikim dinamičkim rasponom (od šapata do vriska, znate već) ali od kolega ih izdvaja ekonomičnost aranžiranja – dakle ovde nema pesama od deset minuta uprkos uglavnom sporijem tempu – i odlična pevačica Marina Lavelle koja daje karakter muzici svojom kombinacijom kvalitetnih, perfektno otpevanih  melodičnih motiva i zastrašujućih, hrapavih vrisaka. Lepo!
https://burialclouds.bandcamp.com/album/burn-holy

JPT Scare Band su osnovani još 1973. godine i predstavljaju solidno čuvanu tajnu američkog hard roka i proto-hevi metala. Mislim, OK, nisu ništa snimili do devedesetih, a bend je 2010. godine potpisao za Ripple Music za koje je tada izašao i za sada poslednji studijski rad ove ekipe. No, sjajna kalifornijska etiketa sada ima Live at Crosstown Station, prvi i za sada jedini živi album ovog trija, snimljen 2011. godine u Kanzas Sitiju i, mislim, ovo je sjajno. Pričamo o old school hard rock i heavy psych muzici koju sviraju ljudi sa, u tom trenutku skoro četrdeset godina na taksimetru i sve što rade zvuči prirodno, organski, onako kako je jedino ispravno. Pritom, zvuk je sirov, sveden a bend zvuči kao rođen za binu. Ako ste ikada voleli bluz, ritam i bluz, siroviji psihodelični rok ili samo dobar teški rok, ovo je ESENCIJALNO:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/live-at-crosstown-station






Killed By speed je debi minialbum za poljski Throät Cütter koji sebe opisuju sledećim rečima: ,,We are fukking Throät Cütter and we play TOTAL SPEED ANNIHILATION!" Dakle, black speed metal? Da, black speed metal. Pristojan, ne REVOLUCIONARAN ili išta slično; ovo je uglavnom svirka unutar isprobanih žanrovskih kontura, sa introm i šest pesama speed metal krljačine, gadne vriske i produkcije koja je analogna WITH A VENGEANCE. Ljudi apsolutno imaju strast i krvoločnu žeđ da ovo odrade u ful autentičnom modu tako da, ako volite propisan black speed metal, nećete pogrešiti:
https://throatcutter666.bandcamp.com/album/killed-by-speed

Catene iz Verone sviraju hardcore thrash/ crossover agresivne dispozicije i solidnog zvuka. Eponimni EP, prvo izdanje za ovaj projekat ima tri pesme i mada ni po čemu ne probija nekakve granice žanra, ovo su DOBRE tri pesme poštenog nabijanja, dobrog tempa, napaljenih, tvrdih gitara i besnog pevanja na Italijanskom i to vrlo lepo curi. Treća, naslovna pesma je pogotovo ambiciozno napisana i ističe se kao smer u kome bi bend trebalo da ide:
https://catene.bandcamp.com/album/catene

Killicon Valley je UŽASNA igra reči ali su Hellevate iz Kanzas sitija baš tako rešili da nazovu svoj treći album koji nam stiže deset godina nakon prethodnika. Srećom, sama muzika je DOSTA DOBAR, energični thrash metal modernije provinijencije i jako nabudženog zvuka. Miks je ovde toliko gust da imate utisak da se muzičari svi guraju u kabini za snimanje, ali pesme su solidno napisane, izvedene sa dosta karaktera, pa i sa solidno efektnim skretanjima iz trešerskog prebijanja ka malo melodičnijim/ power metal momentima. Fino, plus, sa dvanaest podužih pesama ima ga dosta!
https://hellevate.bandcamp.com/album/killicon-valley

Finski Necroweasel su poslednjih šest godina ostvarili prilično jako prisustvo na sceni sa vrlo aktivnim studijskim radom koji se materijalizovao u devet albuma (!!!!). Novi EP, Last Goodbye, onda, pretpostavljam, najavljuje razlaz ova dva talentovana čoveka, ili makar prestanak rada pod ovim imenom. Štagod da je u pitanju, Last Goodbye je kvalitetan materijal sa četiri pesme odlično produciranog thrash metala/ crossover thrasha, energičnog, visokog tempa i sa samo malo melanholične atmosfere. No, bend na svom Bandcampu kaže da je sve ovo ,,Sorrow and Misery" pa se to uklapa. Vrlo dobro i ako je poslednje, odlazak uz proverbijalni TRIJESAK:
https://necroweasel.bandcamp.com/album/last-goodbye

 
Cascophonies je novi, peti album za austrijski treš metal trio Deathstorm. Ovo je već dobro uigrana ekipa sa deceniju i po iskustva i neprekidnog rada i pričamo o ploči kvalitetne a opet vrlo patinirane muzike koja za uzor uzima thrash metal osamdesetih ali onu njegovu mračniju, death metalu nešto bližu formu. Ima na albumu i tipično uličnih momenata sa moš-delovima na kojima je jasno šta treba da se radi, ali bend svakako više radi na skurilnijoj, demonskijoj teritoriji i tu ga dosta dobro služi i vrlo solidan miks sa instrumentima koji ,,dišu" i nisu zatrpani kompresijama, tako da sve ima energiju i finu boju. Izdavač je Dying Victims Prioductions pa znate da nema greške:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/cascophonies

Dying Victims su ove nedelje u plamenu pa imamo i prvi minialbum belgijske trojke Shewolff. Ovo je negde između blek metala, speed metala i panka i jako je šarmantno sa svojim sirovim, zdravim zvukom, jednostavnim ložačkim rifovima i apsolutno razaračkim vokalima gitaristkinje Katrien. Naslovljen We're All Gonna Fukking Die ovo je materijal na kome nihilizam, očaj i radost stoje u jednakoj meri u centru svetonazora muzičara što muziku izvode onako kako drugi uleću u šutku, naglavačke i bez razmišljanja da li se sutra ide u školu tako da, nema mnogo filozofije, ovo je obavezna lektira:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/were-all-gonna-fukkin-die

I to nije SVE. Čak i kad preskočim reprint debi albuma Baphomet's Blood koji su isto izdali ove nedelje, ostaje mi da hvalim Dying Victims što publikuju i novi Witching Hour. Četvrti album ovog nemačkog speed/ heavy metal benda zove se Descending ... Where Time Has Ceased To Exist i kombinuje oštar, napadački tempo sa ambicioznim, progresivnim aranžmanima pesama od šest, sedam i jedanaest minuta. Witching Hour imaju prirodan, organski zvuk i lep miks, ali pesme su im ono najjače oružje sa briljantnim radom na gitari i mnogo interesantnih aranžmanskih ideja. Fantastično:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/descending-where-time-has-ceased-to-exist

Machete Law iz Barselone cepaju vrlo težak, nasilan crossover thrash. Ovo ima i malo dodirnih tačaka sa mošerskim, uličnim hardkorom pa je novi EP, Liturgy of Violence svakako prijemčiv i za takvu publiku sa svojim siledžijskim vokalom i geng-refrenima. No, svirka je žestoka, prilično brza i u ovih sedam pesama ima mnogo dobrih thrash rifova pa sam ja vrlo zadovoljan:
https://machetelaw.bandcamp.com/album/liturgy-of-violence

Force iz Milvokija su negde između uličnog heavy metala, thrash metala i hardcorepunka pa valjda prirodno idu u ovu sekciju. We Carry Heavy Blood je debi album za kvartet i nudi vrlo pristojan metal sa dosta dobrih rifova i evokativnih tema, a da je sve to istovremeno spakovano u jedan spontan, prijemčiv format za propisan mošeraj i ostale zabave. I zvuk je sasvim prijatan i ovo je pitko i maštovito taman koliko mu je potrebno:
https://forcemilwaukee.bandcamp.com/album/we-carry-heavy-blood

Killers Legion je rumunski thrash sastav osnovan početkom devedesetih pa neaktivan od njihove druge polovine, pa reaktiviran pre pet godina i Salvation On Demand mu je već treći album u ovom periodu. Ako dobro razumem, barem deo benda danas živi u Ujedinjenom kraljevstvu, ali nije da je to bitno, bitnije je da je muzika na Salvation On Demand kvalitetan, tehnički izbrušen thrash koji zaista i zvuči kao da je nastajao krajem osamdesetih ili početkom devedesetih. Dakle, pričamo o ,,intelektualnijem" i muzički naprednijem thrash metalu što je došao nakon što su Slayer, Kreator i kolege iživele prvu fazu divljaštva i kada smo dobijali složenije aranžirane, ambicioznije komponovane pesme. No, Killers Legion i dalje drže tvrdu liniju thrash metal suštine time što forsiraju jake rifčine, visok tempo, mnogo promena ritma i eksplozivnosti u muzici. Zvuk je vrlo čist, skoro pa klinički, ali i muzika je takva da treba da se sve dobro čuje pa nemam ozbiljnih zamerki. Ako volite Intruder ili Revenant, ovo ne treba da se propusti:
https://killerslegion.bandcamp.com/album/salvation-on-demand

(Kraj u narednom postu)

Australijski pank rok veteran JJ Speedball ima novi album, Grind Classics i mada je ,,grind" u naslovu, verujem, vezan za voženje skejta, to je pank rok sviran kao grindcore. Hoću da kažem, muzika je kao da slušate The Queers ili Screeching Weasel, to jest, jelte, Ramones, čije su mnoge pesme direktno obrađene u ovim kompozicijama samo sa blastbitovima i trajanjima ispod jednog minuta. I meni je to vrlo šarmantno, sa dobrom muzikom, dobrim snimkom, autentičnim šmekom. Obrađuju se i AC/DC i Judas Priest i Sex Pistols tako da je ovo jedna vrlo zabavna reciklaža muzike moje mladosti, ali čak i da niste bili mladi kad i ja, materijal je ZAISTA zabavan bez obzira što su sve pesme praktično na istu foru:
https://jjspeedball.bandcamp.com/album/grind-classics

Za nešto ORIGINALNIJE: isto iz Australije je Ecca Vandal, ali njen pank rok je moderniji, sa elementima savremenog pop-roka i metalkora i svih tih žanrova što ih mladi vole, ali album Looking For People To Unfollow nema samo duhovit naslov nego i dosta dobre muzike. Mislim, ovo je čak sedamnaest pesama pank-rok rokanja, dobrih pop-pank refrena, hip-hop ritmova i lupova, repovanja... Ima svega a sve je pankerski i COOL. Slušajte, jebem mu:
 https://eccavandal.bandcamp.com/album/looking-for-people-to-unfollow

Britanski kvartet Marmozets  možda svira alternativni rok ili tako nešto, ali veći deo albuma CO.WAR.DICE. ima čistu pankersku/ njuvejversku energiju tako da, izvinite što sam star i pričam u terminima koje najbolje znam. CO.WAR.DICE. je kao nekakav album iz 1982. godine produciran u 2026, sa sve mašinskom preciznošću matrica, zaraznim refrenima i pevačicom koja jebe pa ne vadi. Sjajno:
https://marmozets.bandcamp.com/album/co-war-dice

Za oštriji pank rok imamo novi Western Addiction. Ova ekipa kalifornijskih pankera sa dosta kilometraže i istorijom rada za Fat Wreck Chords (za koje, naravno i izdaju), izbacila je album poštenog, znojavog pank roka koji ima i kvalitetan zvuk i karakter i energiju. Sve što je potrebno da čovek uživa! Psychedelic Munitions je ploča koja me podseća na to da pank rok, kad je zreo, zvuči kao najprirodnija stvar na svetu, bez kopiranja tuđih fora i pesama, sa ekspresijom kojoj ništa drugo u muzici nije ravno:
https://westernaddiction.bandcamp.com/album/psychedelic-munitions

Dreamthief iz Ajove sviraju opet nešto što je pre svega pank rok, ali su pesme na albumu  Chaotic Neutral raznovrsne i maštovite. Ovo je energičan, žestok, ali inteligentan rok na velikom rasponu od posthardkora do metala, sa kombinacijom studijskih i odlično urađenih živih snimaka i apsolutno je vredan svačijeg vremena:
https://dreamthiefia.bandcamp.com/album/chaotic-neutral

Kalifornijski XCOMM mi izuzetno draže ADHD time što su dodali jedno M viška na kraj imena jednog od mojih omiljenih igračkih serijala ALI DOBRO, makar je logotip prijatno simetričan na ovaj način. Plus, muzika na albumu Time to Burn je toliko dobra da uspeva da kompenzuje i taj greh. Ovo je moderni pank rok i hardkorpank, sa izvrsnim tehničkim kvalitetima, jakim karakterom, puno mladalačke energije i vrlo solidnim miksom. Nedelja puna odličnog panka, a sve nekako savremeno i imaginativno, MORA DA ŽIVIMO U UTOPIJI:
https://xcomm.bandcamp.com/album/time-to-burn

Deafened To Death su nizozemski metalizirani hardkor bend ali imaju zvuk koji najviše liči na death metal sa superniskim štimom i debelim HM2 distorzijama na gitarama (ili nečim digitalnim što ih perfektno imitira). EP Gnawing At The Flesh ima dve pesme teškog, sporog gaženja i urlanja i to je sve vrelo korektno, za teretanu and beyond:
https://deafenedtodeath.bandcamp.com/album/gnawing-at-the-flesh

Human Target su Indonežani i njihov EP No Evil / Refuge and Fortress u svoje dve pesme isporuči mnogo jako dobrog metaliziranog, mošerskog hardkora. Ovo nije moj  omiljeni muzički stil, ali Human Target su zaista veoma kvalitetni u ovome što rade plus imaju odličnu, snažnu produkciju i to dodatno pomaže. Poslušajte!
https://atlasrecs.bandcamp.com/album/no-evil-refuge-and-fortress

Ima i Act Of War iz Konektikata sa prvim demo snimkom, Demo 2026 i ovo je generički ali korektni metalizirani hardcore, bez mnogo originalnih ideja ali sa prihvatljivim zvukom i energijom. Mislim, ovakvih bendova ima na svakom ćošku ali Act Of War isporučuju snažno srednjetempaško, mošersko prebijanje i izazivaju u čoveku sve željene somatske reakcije. Cena po izboru:
https://actofwar-ct.bandcamp.com/album/demo-2026

F.O.A.M / THLURM 812 GRIND SPLIT je, kako se i iz imena da naslutiti, split EP dva grindcore benda iz Indijane. Ovde se bije brzo i bez milosti, sa samo tri pesme od osam prisutnih koje prebace jedan minut. Thlurm su bliži powerviolence postavkama, sa dobrim zvukom i ubedljivo razjarenim pevačem, dok su F.O.A.M. (odnosno Full On Attack Mode) niže štimovani, za nijansicu bliži nekakvom metalu, ali sve to u kontekstu pesama koje idu neopisivo brzo i razaraju sve pred sobom. Prelep materijal sa obe strane, ne treba propustiti:
https://foam4.bandcamp.com/album/f-o-a-m-thlurm-812-grind-split
https://thlurm.bandcamp.com/album/f-o-a-m-thlurm-812-grind-split-9

Nijemci Odios su metaliziraniji ali i njihov EP Birth. Rot. Repeat. je grindcore, sa smenama d-beat i blastbeat ritmova ali uz rifove koji su nešto malo metalskiji, malo prostora za mošerski gruv, niskim štimom i HM2 pedalama. Sve je to valjano, sa dobrim zvukom i pesmama koje, iako su ,,kompleksnije" ne idu preko 2:40 i rade DOBRO:
https://odios.bandcamp.com/album/birth-rot-repeat






Šveđani Execution su osnovani prošle godine kao KO ZNA KOJI PO REDU bend sa ovim imenom, ali svakako svojom muzikom zavređuju MNOGO pažnje. Scorched Remains je demo sa introm i pet pesama izuzetno žestokog thrash/ deaththrash metala koji zvuči kao da je 1990. godina i ovi momci se takmiče sa Merciless u tome ko će luđe i brže. 35 godina nizvodno, MORAM da kažem da naprosto nemamo dovoljno ovako urednog a istovremeno divljačkog deaththrash zvuka, sa jakim tempom, vrlo izgrađenom tehnikom i energijom koja prosto ŠIKLJA iz svakog takta. Vrlo dobar zvuk takođe i ovo je apsolutna poslastica za old school death i thrash poštovaoce:
https://executionswe.bandcamp.com/album/scorched-remains-demo

Gloomweaver je britanski slamming death metal/ hardcore/ deathcore bend sa smislom za humor. Mislim, novi EP im se zove Doombeaver i omot mu je omaž omotu za igru Doom iz 1993. godine, samo sa dabrom koji sačmarom razgoni ljude. Ni muzika nije loša, sa pet pesama žestokog mošerskog hardcore/ death metal zvuka koji udara snažno i ima pristojne slemove, odličnu produkciju, jedan ljudski, znojav saund. Meni vrlo prijatno:
https://gloomweaveruk.bandcamp.com/album/doombeaver

Naravno da i Clubbed Penguin iz Kalifornije sviraju slamming death metal. Njihov EP Bonk, naravno, ima malo više humora (uglavnom u semplovima i naslovima pesama) i generalno je napravljen da bude zabavan sa odličnim gruvom i sada već neizbežnim korišćenjem elemenata hip-hopa. Produkcija jeftina ali sasvim lepo radi posao a sve na gomili je prijatno, neobavezujuće i ne bi mi uopšte smetalo da ga ima još. Podrazumeva se da plaćate po želji:
https://clubbedpenguin.bandcamp.com/album/bonk

Da se malo uozbiljimo, Kostarikanci Cerecloth sviraju kavernozni, mračni death metal bez nekih velikih, originalnih ideja. No, EP Aberrant Phenomena im je prvo izdanje i korektno je, sa šest pesama žustre svirke i pristojnog, hrskavog zvuka pa ovaj minialbum svakako treba da čuju ljudi sa afinitetima ka tom, jelte, kavernoznom, mračnom death metalu:
https://cerecloth.bandcamp.com/album/aberrant-phenomena

Venecijanski Membrance u svom death metalu imaju pored raznih užasa kojima se bave i tematsku zainteresovanost za venecijanski folklor pa im je i muzika dosta raznovrsna i izlazi izvan uobičajenih death metal formata. Ne sad nešto PREDALEKO, četvrti album Resa Marciana im je i dalje ekstremni metal sa puno urlanja i blastbita, ali on ima i zanimljive muzičke motive, melodične igrarije na gitarama i generalno više harmonskih pustolovina nego što očekujete. Osvežavajuće i originalno, plus VRLO dobro producirano i odsvirano, plus himera na omotu je PRESLATKA:
https://membrance.bandcamp.com/album/resa-marciana

Eternal Terror su ekipa iz Čikaga sa demo snimkom Tales from the Decomposed koji zvuči kao sirovo snimljeni Pestilence koji džemuje sa Death. Ovo mislim, naravno, u najpozitivnijoj konotaciji i Eternal Terror sa ovih pet pesama u 22 minuta nude drusan, žestok old school death metal koji ima tehničke kvalitete ali se pre svega orijentiše na sirovost i odlično mu ide:
https://youtu.be/alkI6-ItZ1o

Ako je verovati dostupnoj dokumentaciji, Reborn in Damnation je tek drugi album za kanadski death metal trio Demonolator, osnovan još 1992. godine a gde je prvi album izašao 2012. Enivej, Demonolator na ovom albumu u osveženoj postavi prže mračan, okultni death metal, sa mnogo pretećih, bolesnih rifova, mišićavih ritmičkih matrica i gotovo neljudskih vokala. Ovo je striktno na liniji old school boleštine tipa Incatation i Immolation pa je i producirano tako, da pršti i ima prirodnu dinamiku. Nije za, jelte, svakoga, ali pravi slušalac će se sa ovim snažno konektovati:
https://demonolator.bandcamp.com/album/reborn-in-damnation

Pretpostavljam da Formulus iz Birmingema u Alabami računaju Lessons Learned in Blood kao svoj prvi album jer su već imali demo sličnog imena pre više od deset godina a on je imao samo tri pesme. Enivej, ovo je vrlo kompetentan death metal koji radi uglavnom u formatu iznurujećeg, nemilosrdnog gruva. Ovde bas bubnjevi rešetaju bez milosti, rifovi su opasni i agresivni i mada bend uglavnom ne ide u smeru ekstremnih brzina i vratolomnih promena tempa, više se držeći prirodnijeg, tečnijeg aranžiranja, muzika tim zvuči zrelije i fokusiranije. Meni je ovo vrlo dobro jer zna šta hoće, producirano je adekvatno i prosto KRLJA a cena je koliko date:
https://formulus.bandcamp.com/album/lessons-learned-in-blood-3

Novozelandski death metal bend Bridge Burner se raspao – članovi sada rade sa nekoliko drugih projekata – ali za oproštaj nam se nudi EP Funerary Void snimljen 2022. ali tek sada ponuđen javnosti na uvid. I, mislim, dobro je da jeste jer je ovo vrlo lepa kombinacija death metala sa malo post/ hardcore halucinacija, sve agresivno a opet malo i suptilno, sa zujećim, na momente disonantnim gitarama i dobrim, razbijačkim gruvom. Četiri pesme brutalne krljačine za onoliko para  koliko sami odredite – to je PREPOŠTEN dil:
https://bridgeburnernz.bandcamp.com/album/funerary-void

Bogami jako krljaju Šveđani Caedem na svom debi albumu, Tales of Bitter Ends. Ovaj trio radi od 2018. godine i imao je više kraćih izdanja tako da se može reći da je ovaj album dobro skrčkan i pripremljen pa se to čuje i u veoma sigurnoj svirci, u produkciji koja tradicionalnu švedsku težinu i debljinu dobro rekonstruiše (mada je, naravno, zvuk bez mnogo dinamike), u pristojno napisanim, zrelim pesmama. Caedem ne izmišljaju toplu vodu i njihova muzika je kombinacija sigurnog trešerskog krljanja i mošerskog gruva, ali kvalitet rifova, aranžmana i generalne prezentacije je veoma visok i ja bendu dajem sve preporuke:
https://caedem.bandcamp.com/album/tales-of-bitter-ends

Horrific Visions je dosta generičko ime za death metal bend ali ovaj kvintet iz Teksasa ima sasvim dobar debi album, Remnants of Atrophy. Pričamo o tehničkom, brutalnom death metalu koji izlazi iz šinjela velikih prethodnika kao što su Suffocation i Deicide i nastavlja u smeru slam krljačine majstora kao što su recimo Devourment. Mislim, treba li još nešto da se kaže? Članovi sviraju ili su svirali u MASI drugih bendova, zvuk je dosta nabudžen ali ipak ima nekakvu dubinu i dinamiku, pesme forsiraju jebene rifove i dobar gruv i sve je brutalno a pitko!
https://comatosemusic.bandcamp.com/album/remnants-of-atrophy

Sālik iz Filadelfije imaju osoben, originalan death metal zvuk, sa naglašenom bas gitarom, dekadentno izvitoperenim vokalima i osećajem da su ovo ljudi koji vole da sviraju i druge žanrove a death metal im samo u ovom trenutku jako prija. EP  Temples Burning In The Sky je kolekcija pesama finog gruva i dobrih, bolesnih rifova, producirana jeftino i znalački i meni je veoma lepo legla:
https://salik.bandcamp.com/album/temples-burning-in-the-sky

Ekstremno solidan death metal stiže i iz Nizozemske na novom EP-ju postave Imprisoned in Flesh. Ovi momci nemaju album, ali su do sada, za petnaest godina rada, izdali masu EP-jeva i Malignant Mankind je jako sigurno isporučen paket old school death metala produciranog starinski i odsviranog sa pakosnim entuzijazmom. Ako volite stari Cryptopsy, Imprisoned in Flesh kolju u sličnom maniru i vrede vašeg vremena i para:
https://imprisonedinflesh.bandcamp.com/album/malignant-mankind

Davimo se u kućnim slem projektima, ali duo iz Floride i Oregona Mutilatrix se izdvaja solidnim kvalitetom a što se potvrđuje i objavljivanjem za Inherited Suffering. Drugi album ovog projekta, Irreversible Aberration ne nudi nikakve posebne stilske inovacije – ovo je standardni naučnofantastični slamming death metal granitno čvrste produkcije i neumoljive agresije – ali je SOLIDAN. Gitare, onoliko koliko se razumeju pod strahovitom kompresijom, izbacuju kul rifove, ritam je čvrst i plesan a vokali su briljantno dehumanizovani i pretvoreni u prijatne, vlažne teksture koje oplemenjuju muziku. Ni malo, dakle, originalno, ali LEPO.
https://inheritedsufferingrecords.bandcamp.com/album/mutilatrix-irreversible-aberration

Ne biste očekivali od benda sa imenom Etemenanki da prži ovako jak (ili ikakav) death metal, ali ispostavlja se da to ima neke veze sa nekakvim mesopotamskim mitologijama. Etemenanki su iz Njemačke i debi album, Acts of Violence im je vrlo zabavan, sa energičnom, brzom a onda i dosta simpatično progresivnom svirkom. Zvuk je solidan, izvedbe žustre, tempo jak i ovo se sluša sa mnogo apetita:
https://etemenankidm.bandcamp.com/album/acts-of-violence

Bristolski Esca, pak, treskaju progresivnim death metal koji bi u nekom širem smislu mogao da se uporedi sa onim što su radili Death polovinom devedesetih. OK, album Thalassophobia nije možda tako napredan u odnosu na stanje savremenog death metala kako su to bili albumi Death u to vreme, ali je simpatičan, sa dosta ukusno melodičnih tema, prijatnim gruvom, bez naročito mnogo agresije. Bend postoji tri godine, ovo mu je debi album i vredi da se čuje:
https://escaband.bandcamp.com/album/thalassophobia

Imamo i novi album brazilskih Rotting Paradise, sada u osveženoj postavi – sva tri člana osim osnivača, Sodomizera, su nova – i sa, naglašava se, PRAVIM bubnjarem. Enivej, ovo je black-death/ war metal i nije preterano maštovit. No, Rise of a New Paradise ima tehničku kompetenciju, ima energiju i prihvatljivo dobar zvuk za nešto što je emanacija mračnih, korozivnih andergraund gibanja, tako da je to sve u redu. Da su pesme kraće bilo bi mi bolje jer bi solidni rifovi bili efektniji i ne bi stigli da se ,,potroše", no i ovako se to okej posluša:
https://rottingparadise.bandcamp.com/album/rise-of-a-new-paradise


Singapurski Atrox Avalanche se odlično predstavljaju na svom prvom demo snimku, Demo2026. Ovo su dve pesme brutalnog death metala koji je ,,brutalan" pre svega žanrovski, zbog blastbita i energičnog tempa, ali u suštini je uredan, prijemčiv, sa srazmerno razgovetnim vokalima, finim rifovima, tečnim, prijatnim aranžmanima. Ljudi imaju i solidan zvuk i sve ih prikazuje u najidealnijem mogućem svetlu, a cena je koliko date pa je i to idealno:
https://atroxavalanche.bandcamp.com/album/demo-2026

I Japanci Spiritual Healing imaju odličan prvi demo snimak, naslovljen samo Demo, i ovo je jako dobro napisan i vrhunski odsviran death metal. Iako ime benda, naravno, jako sugeriše grupu Death kao primarni uticaj, Spiritual Healing sviraju brže, brutalnije i bliži su brutal death predlošcima nalik, recimo, japanskim kolegama Desecravity, samo bez izražene ,,tehničke" komponente. No, ovo su i dalje tehnički kompetentne, odlično napisane pesme sa megadžulima energije, sjajnim rifčinama, dobrim gruvom i za demo snimak odličnim zvukom. Najjače preporuke:
https://spiritualhealingtokyo.bandcamp.com/album/demo






Miracle Cat su dva lika iz Kalifornije sa neobaveznom, instrumentalnom muzikom. Bend ovo što radi zove ,,party black metal" ali album Heatwave je bliži mathcoreu, sa svojim progresivnim idejama i nervoznim aranžmanima. Producirano je pristojno, svirka je odlična i mada ovo nema pretenziju da bude neki veliki gejm čejndžer u metalu, nudi ugodan, skoro pa surf rock pogled na distorziranu duo-muziku:
https://miraclecat.bandcamp.com/album/heatwave

Les Claypool je ponovo sa nama nakon par kratkih nedelja i to je divno. Return Of The Live Frogs: Volume 1 je novi živi EP njegovog projekta Colonel Claypool's Fearless Flying Frog Brigade i to su četiri pesme, svirane uživo, dakako, briljantno psihodeličnog progresivnog roka sa jazz-funk osnovom. Ma znate već, ne mora da se objašnjava. Ovo je istovremeno i matematički precizno i sumanuto tako da, izvolte:
https://primusband.bandcamp.com/album/return-of-the-live-frogs-volume-1

Za tradicionalniji prog-rok imamo švedsku ekipu Agusa. I njihov album Panacea je sviran uživo i ovo je briljantno snimljena i još briljantnije odsvirana gomila fenomenalnog materijala (a sa samo tri pesme) koji se jako oslanja na progresivu sedamdesetih godina – naravno da je flauta PROMINENTNA i da se Edvard Grieg čuje baš kad treba – ali je pritom vrlo ambiciozan u kompozitorskom, aranžmanskom i izvođačkom smislu. Plus, još jednom da naglasim, zvuk je fantastičan tako da se u ovome uživa bez ikakve rezerve a za sladokusce ima da se kupi i vinil:
https://agusaband.bandcamp.com/album/panacea

E, sad, Blindead 23 su progresivni post-metal, a što znači MNOGO dramatične vriske, šugejzerskih plutanja i dinamičkih ekstrema na debi albumu Deuterium Ovde sviraju članovi uglednih poljskih postava poput Katatonia i Behemoth pa niko ne treba da se brine za kvalitet i čak i ovako namrgođena osoba poput mene će u progresivnom delu muzike Blindead 23 naći dosta interesantnog za sebe:
https://peaceville.bandcamp.com/album/deuterium






Steel Dragster su hard rok bend iz Barselone osnovan pre dve godine, ali sa zvukom i stilom koji zvuče kao da je bend u svom zenitu bio početkom osamdesetih. Ovo mislim kao kompliment jer Steel Dragster na albumu Steel Dragster zvuče kao idealna prelazna forma između '70s hard roka na tragu Whitesnake i AC/DC i novijeg, zrelog heavy rock i heavy metal zvuka na rasponu od Y & T do Dio. Kvaliteti su tu: pevač, Héctor Siviane ima moćan, bogat glas, instrumentalisti su odlični i kuvaju za sve pare a pesme su pune proverenih fora koje ipak zvuče sveže i potentno kad se ovako dobro i ubedljivo sviraju. Ima i jedna obrada '70s udarnika Grand Funk Railroad, plus je i miks odličan pa ovaj album starim hard rokerima i hevi metalcima mogu da preporučim iz sve snage:
https://steeldragster.bandcamp.com/album/steel-dragster

Za porciju vrlo kvalitetnog sleaze metala tu je Metalmorphosis, treći album švedskih Confess a koji su ekipa što malo manje od dve decenije radi muziku po uzoru na najneonskiju stranu osamdesetih. Confess izdaju za Frontiers i naravno da su uglancani i upeglani do maksimuma. To ovoj muzici svakako i prija i ako volite, ovo će biti sasvim po vašem ukusu:
https://confessmusics.bandcamp.com/album/metalmorphosis

Crimson Day nisu bend posebno po MOM ukusu, ali, mislim, DOBRI SU. Četvrti album ovog finskog benda, Dark Dimension nudi mišićav moderni heavy metal sa trešerski tvrdim matricama, melodičnim, folkerskim temama i vrlo solidnom pevačicom u liku žene po imenu Milka Uusitalo kojoj je ovo drugi album sa ovim bendom. I, da, žena se zove Milka, ne smarajte. Enivej, meni je ovo pitko i slušljivo ali mi je i kao da je neko rekao mašini da uzme poslednja 3-4 albuma Iron Maiden i preradi ih za publiku koja sluša prevashodno komercijalniji metalcore. Vama to APSOLUTNO ne treba da smeta da se u ovo udubite i u njemu uživate:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kAk5JEJYnMFBTrjMxwNtKlF1aw75bMhlg

Embrace Of Souls ne snimaju za Scarlet records, ali jesu Italijani koji sviraju supercheesy power metal sa simfonijsko-operskim elementima tako da i na neviđeno znate da li će vam se dopasti. Novi album, The Battle of the Dead, treći za pet godina, je toliko zaslađen i cheesy da posle slušanja morate da istrčite pet kilometara i radite na džaku jedno 45 minuta, ali ko voli istrpeće i to:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lwld9DJHAhwKom9PLxvfJl3XQjoNGyMpo

Ali onda imate Moonlight Haze koji APSOLUTNO snimaju za Scarlet records, takođe su iz Italije i novi EP (ali u stvarnosti minialbum) Interstellar Madness im je kao da slušate rvanje između simfonijskog orkestra i metal benda u džemu od malina sa izvrsnom pevačicom koja treba da presudi ko pobeđuje ali se suviše dobro zabavlja i ne želi da ovo prestane. Supercheesy, superkiči ali ko voli, ovo je odlično:
https://moonlighthaze.bandcamp.com/album/interstellar-madness

Isto za Scarlet snimaju i Vision Divine, isto Italijani i isto melodični power metalci. EP A Clockwork Reverie je uz sve multitrekovane vokale i himnične refrene, nešto malo bliži tradicionalnom heavy izrazu, sa klavijaturama umesto okrestra i čvrstim miksom. Sasvim pitko! A i sedam pesama, ima tu dosta muzike:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_m4UH5P6IgbC3Lb607vJA-rQ10MBQK-yLw

Da se malo detoksikujete od svega toga slatkog, tu su Nashville Pussy sa prvim izdanjem za osam godina, EP-jem 10 Inches of Pussy – Season 1. Ovde se ne filozofira nego se jebe (but mostly drka) sa četiri pesme rokačkog rokenrola i južnjačke nadrkanosti od koje poštena žena poput mene malo i pocrveni, ali, mislim, LEPO JE. Plus, skroz analogno snimljeno, to se uvek ceni:
https://nashvillepussy1.bandcamp.com/album/10-inches-of-pussy-season-1
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nexky0_gqQkPnqvwrrpGyhy-B-uuxvvyY

Simpatični su mi Španci Fear Crowd na svom četvrtom albumu, Ecos de Oscuridad a koji donosi puno melodične svirke sa dualnim gitarskim harmonijama preko čvrstih, blago trešerskih matrica. Ako volite Dream Theater i Iron Maiden ovde ćete naći puno razloga za sreću a najveći je, za mene, pevačica Leire García koja ima odličnu tehniku i glas sa patinom i dovoljno prljavštine da oplemeni ovu melodičnu, poletnu muziku. Lepo:
https://fearcrowd.bandcamp.com/album/ecos-de-oscuridad

Za Šveđane Hellforce odmah znate kako zvuče, čim vidite logo i sliku. Debi EP, City of Dis je žestoki, melodični ali sirovi metal na secištu klasične heavy ekspresije i ranog prodiranja andergraund speed i thrash formi u mejnstrim. Ova tri momka, aktivna kao Hellforce od prošle godine, sviraju dobro, imaju vrlo solidan zvuk i razumeju ovaj tip muzike, nudeći nimalo početnički a opet mladalački spontani METAL za mlado i staro. Odobrava se iz sve snage:
https://hellforce.bandcamp.com/album/city-of-dis 

Armored Saint sviraju od 1982. godine i svaki njihov novi album zaslužuje pažnju. Emotion Factory Reset nije PRETERANO sjajna ploča ali ona sadrži dovoljno punokrvnog heavy metal zvuka koji pritom ne zvuči kao puka reciklaža najboljih dana ove ekipe, pa je svakako preporučujem pažnji. John Bush je pevač sa priličnom harizmom i glas mu je i u sedmoj deceniji života upečatljiv, a svirka na momente zna da bude baš moćna. Nisam siguran šta je bend hteo sa tim naslovom albuma, ali ajde dobro, produkcija je OKEJ, neke od pesama imaju kul eksperimentalne momente i ja sam sasvim srećan da ovaj bend i dalje postoji i radi:
https://armoredsaint.bandcamp.com/album/emotion-factory-reset

Brazilce Lybrian malo koče vokali na debi albumu Labyrinth of Dreams, a koji, sa svojim dosta isforsiranim izvedbama – između melodičnoh falseta i death metal urlanja – nekako nikako da se uklope sa muzikom koja je melodični power metal što dosta polaže na gitarsku pirotehniku. No, dobro, bend makar zvuči originalno sa tim power metal matricama (koje koriste i dosta sintisajzera i klavira pored gitarčina i bubnjeva) i raznorodnim vokalima tako da svakako podržavam eksperimentisanje i osobeni izraz:
https://lybrian.bandcamp.com/album/labyrinth-of-dreams-2 

Uvek kada u rok bendu vidite da imaju šest članova u postavi znate da MISLE OZBILJNO. U slučaju grčkih power metalaca Valor ovde pored dve gitare imamo i full-time klavijaturistu koji dodaje njihovom inače žustrom i energičnom zvuku malo mekše teksture i to zvuči vrlo lepo. Četvrti album benda koji postoji preko dvadeset godina, Ark of Time, je vrlo sigurno napisana power metal ploča melodičnih, optimističkih tema, raspevanih gitara, čvrstog ritma, dobrih vokala. Ovo je više ,,epski heavy metal" nego ,,čvršći pop" verzija power metala i meni se to dopada, pogotovo u pesmama višeg tempa kao što je otvaračka The Postludian Race, zarazna Secrecy ili šmekerski-epska The Final Battle. Fino sve na gomili a klavijature se JEDVA čuju:
https://valor-gr.bandcamp.com/album/ark-of-time

Sandstorm su kanadsko-švedski heavy metal projekat i, pošto im je EP Dungeon of Death izašao za Dying Victims Productions, jasno je da je ovo baš old school, više u stilu melodičnijeg, progresivnijeg heavy metala sedamdesetih nego distinktnije agresivne '80s varijante. Da su kompletno iz Švedske, Sandstorm bi se perfektno uklopili u njihov aktuelni novi HM talas – i muzika i produkcija su im patinirane i prijatno retro, a bend sve izvodi sa puno duše i ljubavi. Šest pesama, MNOGO sreće:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/dungeon-of-death

Isti izdavač ima i debi album grčkih  Night Spectre, naslovljen isto  Night Spectre i ni ovde nema greške. Osnovani 2024. godine, Night Spectre su prelazni oblik između NWOBHM pravovernosti i proto-thrash zvuka, njihov heavy metal je čvrst i energičan a opet melodičan i cheesy na sve prave načine. Ima ovde dosta mejdnovskih gitarskih harmonija ubačenih u trešerskije matrice i to odlično funkcioniše, album ima uglavnom dobar, povisok tempo i  nepretencioznu, funkcionalnu produkciju pa mogu samo da konstatujem da Dying Victims Productions poslednjih par godina ne da nemaju loše nego ni prosečno izdanje. Sve benger do bengera:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/night-spectre







Apsolutna black-thrash obliteracija dolazi na EP-ju Warlike Emanations trija Obliviator iz Merilenda. U ovoj ekipi sviraju dvojica članova takođe blek-trešerskih Desolus koje sam tako jako pohvalio prošle nedelje a gitarista i pevač, dvadesetjednogodišnji Garrison Wright onda ovde dodaje još gasa za muziku koja je superbza, superprecizna, superiorno divljačka a impresivno precizna. Produkcija je vrlo solidna, tempo zaslepljujuće visok, bend ispaljuje jedan surovi rif za drugim PLUS imamo obradu Kreatorove Pleasure to Kill na kraju tako da je sve SAVRŠENO. Najjače preporuke:
https://obliviatormd.bandcamp.com/album/warlike-emanations

https://pulse.rs/metallica-2003-st-anger/

Dekadentno.     


Vidimo se na Anthraxu večeras?

Dobro, koncert Anthraxa u Beogradu je, makar za nas ovde bio apsolutni hajlajt prošle nedelje (videti kako se proveo naš izveštač na ovom mestu), ali izašlo je tu i nešto dobre muzike o kojoj vredi reći reč-dve i pomoći joj da dobaci do ljudi kojima je potrebna koliko i hrana, voda i vazduh. Tu smo, na zadatku, pa ako nas se za Dan bezbednosti sete...






Black Light Renaissance je novi EP za grčki Noxulifer, kao nastavak njihovog debi albuma od pre par godina. Ovo je mišićav, energičan black metal sa dosta promena tempa u aranžmanu i bubnjarem koji forsira dupli kik čime sve malo podseća i na death metal. Produkcija je jeftina, etitjud naoštren i ovo se, ako volite andergraund, vrlo lepo posluša:
https://noxulifer2.bandcamp.com/album/black-light-renaissance

Slično važi za francuski Wrath of the Apostate koji na svom prvom EP-ju, In Verecundiam, deru sirov, agresivan blek metal snimljen, čini se, u prostoriji za vežbu i izdat na kaseti u 50 komada. Ljudi na bandcamp stranici kažu ,,No bio...just PVRE FVCKING BLACK METAL" da bi bilo jasno da su tr00, ali muzika zaista jeste takva, agresivna, ekstremno emotivna, i, imajući u vidu da je snimljena VRLO jeftino, onda je i prkosno andergraund. Ali je dobra, sa dobro napisanim pesmama i bendom koji svira ne samo veoma žustro nego i kvalitetno. Ko voli andergraund zvuk ovde nema šta da razmišlja:
https://wrathoftheapostate.bandcamp.com/album/in-verecundiam-2

Immolagoat iz Kine sviraju sirov, ali moderan blek metal. Njihov debi album Embrace the Truth and Doom i pored sve ružnoće koju gura u prvi plan ipak ima i savremeniju produkciju ali i dosta evokativnih tema i melodija kakve i jesmo navikli da slušamo u kineskom metalu. Doduše, ove su mračnije i time meni simpatičnije od standardnog kineskog melodičnog programa tako da su mi Immolagoat tim prijatniji:
https://immolagoat.bandcamp.com/album/embrace-the-truth-and-doom

U nizozemskom Griis sviraju članovi nekih poznatih bendova (tipa God Dethroned ili Burial Remains i njihov demo snimak naslovljen samo Demo 2026 je očekivano odličan. Ovo su tri pesme besomučnog trpanja i solidne produkcije u blek metal stilu koji je agresivan, ali i dalje hipnotički repetitivan i pomalo, jelte, zanosan. Odlična svirka i lepe pesme:
https://griisbm.bandcamp.com/album/demo-2026

Egipatski Pyrphoros svira nominalno black metal/ war metal, ali njihov divljački, lo-fi EP Ammit prelazi granicu i ovaploćuje se kao praktično čisti harsh noise. Ali dobar, sa teksturom i formom. Ovde ima tradicionalnih instrumenata, koliko ja umem da kažem, ali su snimljeni tako da su gotovo sasvim razdvojeni od svojih tradicionalnih zvukova, slobodni da primalno, jelte, vrište. Ima to šarma a naravno da košta koliko VI hoćete:
https://pyrphoros.bandcamp.com/album/ammit

Melodičniji i tradicionalniji blek metal dolazi na novom, petom albumu kalifornijskog Gravespawn. Ovaj generalno dvočlani projekat radi preko dvadeset godina i sa dovitljivo naslovljenim Sword Hand Path nude siguran, ubedljiv melodični, epski blek metal koji se ne razmeće skupim produkcijama već piše memorabilne (slatko srednjevekovne) rifove i teme i ulaže rad i znoj u svirku. Meni je to dopadljivo, pogotovo sa postavom u kojoj sada ima pet ljudi od kojih jedan svira i tradicionalne instrumente poput mandoline:
https://gravespawn.bandcamp.com/album/sword-hand-path

Magdalene su blek metal trio iz Portlanda u Oregonu sa ženom na basu i vokalima i to zvuči odlično. Treći album, Ashen, pored blek metal krljačine i atmosfere ima i malo sludge metal nabadanja i to je nabadanje U GLAVU. Trideset minuta posle kojih se osećate STARIJI:
https://youtu.be/56lN5bgTetw

Danci Crocell imaju jako glasan mastering (ovo ćete me danas čuti kako ponavljam kao neki dementni refren) na svom sedmom albumu, Swarm of Insects, što, mislim, razumem, ali nije lako da se izdrži. Ovo je himnični black-death metal  kome taj bombastični, glasni zvuk dobro pristaje i ako vam ne smeta, mislim da će vam se i album dopasti jer je vrlo teatralan, vrlo ekspresivan, dobro odsviran...
https://crocelldk.bandcamp.com/album/swarm-of-insects

Deus Sabaoth su iz Ukrajine ali njihov blek metal se ne uklapa u onaj standard ukrajinskog i šire slovenskog blek metala koji je melodičan, često sa dosta folk elemenata. Drugi album ovog čudnog trija, Distortion of Lies, je ploča sa osobenim pristupom temi i melodiji, sa dosta korišćenja klavira ali i sa generalno dosta agresivne, brze svirke koja svejedno ne beži od melodičnosti, dajući nam onu kombinaciju blek metal epike i oštrine koja ovaj žanr izdvaja od drugih. Lepo:
https://deussabaoth.bandcamp.com/album/distortion-of-lies

Bremenski Misère imaju debi EP Bēacn i to je dosta dobar primerak modernog, više-atmosferičnog-nego-rifaškog blek metala, ali sa solidno napisanim pesmama, solidnim zvukom, žustrom svirkom. Bend ima jak zanat u rukama, to se čuje, i napravio je dve vrlo solidne pesme (i dva introa) tog modernog zvuka a koji sa melanholijom uspešno koketira, ama joj se ne predaje u potpunosti. Fino je a ima i kaseta:
https://misereband.bandcamp.com/album/b-acn
https://cultkillmusic.bandcamp.com/album/b-acn

The Fifth Alliance ne sviraju blek metal, pa čak ni post-blek metal u uobičajenom smislu ali nekako mi je najprirodnije da ih ovde stavim. Novi album žensko-muške ekipe iz Nizozemske, Stenahoria je kombinacija blackgaze, post metal i doom metal/ doomgaze melodičnosti, melanholičnosti i hermetičnosti i, mislim, to DOSTA dobro funkcioniše. Kad se krlja, ovo je propisan blekmetalski juriš a opet je sve dosta, jelte, distancirano, emotivno gravidno, meditativno. I, mislim, ova žena na mikrofonu JAKO dobro peva:
https://thefifthalliance.bandcamp.com/album/stenahoria

Ajde neka i Galvanist iz Montane dođu ovde jer i oni sviraju nekakav atmosferični blek metal sa dosta ,,post" i eksperimentalnih elemenata. Drugi album benda, The Silence Between Stars ima samo četiri pesme nakon jednominutnog introa, ali ovo su podugački komadi u kojima se mnogo vrišti, mnogo meditira o težini postojanja i ako volite post blek metal i ne smeta vam glasan zvuk i to, jelte, vrištanje, uživaćete:
https://galvanist.bandcamp.com/album/the-silence-between-stars

Britanci Hecate Enthroned i dalje sviraju (na moje veliko iznenađenje) i imaju novi album. The Corpse of a Titan, A Lament Long Buried je pompezno ime za pompeznu ploču simfonijskog, bučnog, energičnog blek metala koji dosta ubedljivo zvuči za moje uši. Mislim, generalno, Hecate Enthroned su jedan od onih bendova zbog kojih generalno imam negativnu predrasudu prema britanskom blek metalu ali ovaj album je nekako dopro i do mog ledenog srca uprkos strašno bučnom masteringu i totalnom zasićenju čula u gustom, neprobojnom miksu. Melodično, cheesy i dopadljivo:
https://hecateenthroned.bandcamp.com/album/the-corpse-of-a-titan-a-lament-long-buried

Slovenci Ater Era su, pak, stilski više moj, jelte, džem. Oni u svom blek metalu imaju i sludge metala, psihodelije, eksperimenta i anarhističke ideologije i to je više nego dovoljno da se čovek poput mene zainteresuje. Njihov četvrti album, Sinistria ima samo pet pesama ali ovo su vrlo ambiciozno komponovani komadi koji uzimaju tu radikalnu slobodu blek metala i koriste je za dosta eksperimentisanja koje, barem za moje uši, daje izvrsne rezultate. Šteta je što je mastering albuma tako glasan, jer je ovo i miksovano da bude DRUGAČIJE ali u krajnjoj konsekvenci prilično brzo ,,troši" uši. No, sa malo strpljenja, album se lepo presluša i veoma je vredan toga:
https://ater-era.bandcamp.com/album/sinistria

Imamo i novi Sarcasm i Šveđani su na svom šestom albumu vrlo raspoloženi. Iako su prvi album snimili tek 2016. godine, Sarcasm su aktivni od ranih devedesetih pa i Lifeforce Omnibound dosta duguje tom drugotalasnom zvuku skandinavskog blek metala, samo sa trideset godina razrade koje su mu veoma prijale. Naravno, Sarcasm su i počeli kao death metal ekipa pa je njihova zvučna evolucija bila  zbog toga još interesantnija. Otud je Lifeforce Omnibound istovremeno i melodična, pitka ploča ali i ZVER agresije i uspeva da u okviru iste pesme bude i brza, rasturačka, nimalo zainteresovana za vašu bezbednost, a onda i umiljata, sa zaraznim rifovima i lepim komponovanim solažama. Sjajno je:
https://hammerheart.bandcamp.com/album/lifeforce-omnibound

Islandski blek metal je po pravilu osoben i zanimljiv pa tako i Skurðgoð iz Rejkjavika sa svojim drugim albumom, isto naslovljenim Skurðgoð. Ovo je, kako se i očekuje, vrlo organski, autentično nordijski blek metal, odsviran sa minimumom efekata i sudijskih budženja, miksovan da se čuje znojava svirka (i lep, topao bas!), a napisan sa prirodnom, neisforsiranom melodičnošću tema i jednim takođe prirodnim divljanjem u energičnijim delovima. Ne znam kako to ovim bendovima tako lako ide od ruke ali, eto, Skurðgoð su SJAJNI:
https://skurdgod.bandcamp.com/album/skur-go

Finski Iku-Turso imaju novi EP, As the Funeral Winds Gather, sa dve nove pesme da se predstavi novi pevač Svartblod (što, pretpostavljam znači ,,crna krv") i on radi odličan posao a i pesme su odlične, sa osobenom kombinacijom old school krljačine i atmosferične psihodelije koju ovaj bend lepo provlači. E, onda ima i još šest živih pesama koje su već bile objavljene pre nekoliko godina kao EP Ikuinen Steelfest MMXXII Live, ali sada će po prvi put dobiti i fizičko izdanje. Ovo su sjajno snimljeni i vrhunski odsvirani komadi pa dolaze kao izvrstan bonus:
https://iku-turso.bandcamp.com/album/as-the-funeral-winds-gather
https://korpituli.bandcamp.com/album/as-the-funeral-winds-gather






Blind Scryer iz Kentakija sebe nazivaju stoner rock bendom ali njihov novi EP Rope and Needle je pre svega hard rock sa blagim, prijatnim zanošenjima ka stoner/ doom stilu. Dakle, ovo su dve pesme finih rifova, jakog, poletnog tempa i analogne, u najboljem smislu jeftine produkcije. Pevač peva visoko i sa onim južnjačkim vibratom u glasu da bi sve imalo autentičnu notu tako da, ako volite propisnu southern fried rokčinu, ovde nećete pogrešiti. Bend ima jedan album koji je snimio pred pandemiju i pretpostavljam da sa ovim finim materijalom hvata zalet za drugi. A to je odlično:
https://blindscryer.bandcamp.com/album/rope-and-needle-ep

Znamo da na Sardiniji solidno uspeva sirovi, mračni stoner rok i doom metal pa ćemo vam onda bez mnogo uvijanja predstaviti debi album benda Crobu. Naslovljen More than This ovo je old school doom metal ploča hrskavog zvuka i hrapave teksture, kao Cathedral koji džemuju u šupi i pridružuje im se Electric Wizard za seansu pušenja droge i prizivanja Satane. Osam pesama solidnog gruva i demonskih halucinacija, bez preterivanja u inovaciji, ali svakako PRIJATNO. Ima i vinil:
https://crobu.bandcamp.com/album/more-than-this

Slovenci se nešto ove nedelje raspojasali pa imamo AYD sa istoimenim albumom koji iznosi samo četiri pesme pred slušaoca ali traje skoro sat vremena. Dakle, ovde se svira SPORO, sa dugačkim pesmama koje tu kombinaciju post i doom metala razvlače do granice pucanja. No, bend je i vrlo solidan i ako nemate problem sa muzikom koja mnogo ponavlja te melanholične harmonije i spori, stameni gruv, a da preko idu bolni, ekspresivni vokali i tako po jedanaest, petnaest pa i dvadeset dva minuta, ovo svakako vredi da se čuje. Kvalitet muzike je odličan a i produkcija je vrlo dobra:
https://aydbandofficial.bandcamp.com/album/ayd

Peruanci Viajante Nocturno prže vrlo drogiran, psihodeličan stoner rok/ doom metal i ima to šarma. Album Onirismo (oni ovo nazivaju EP ali traje preko pola sata, jelte...) je polaroid grupe koja se još traži, produkcijski ali i konceptualno, sa povremenim potonućima u nemaštovito džemovanje, ali onda sa vrhuncima u zaista ubedljivom heavy psych rokanju. Ako se ignorišu poslednje dve pesme, ovo je zapravo vrlo solidan materijal!
https://viajantenocturno.bandcamp.com/album/onirismo-ep

Onda imamo trio Kroka iz Ontarija sa svojim debi albumom, Believe It i ovo je vrlo ubedljiv desert rock bez obzira što stiže iz klimatski hladnog, snežnog regiona. Kroka svakako znaju svoj posao, kombinujući bluzerske harmonije, energične matrice, himnično pevanje sa takođe bluzerskim zavrtanjem i puno dobrog stoner rok gruva za jednu vrlo pitku, dobro produciranu žurku. Devet pesama rokanja i rolanja:
https://kroka.bandcamp.com/album/believe-it

Nisam siguran zašto Atinjani Silent Oath na Bandcampu svoje ime pišu kao Silentoath, ali nije bitno. Ljudi su konačno snimili debi album, posle više od decenije rada i Stranded Within je simpatičan materijal epskog, emotivnog doom metala. Svedena, jeftina produkcija je ovde za mene plus jer muziku drži u domenu rifa i dobro aranžiranih vokalnih harmonija i ne rasplinjava se u kojekakvim budženjima sto gitara i trista violina. Pesme dugačke, tempo spor, atmosfera tužna a opet prkosna, SVE KAKO TREBA:
https://silentoath.bandcamp.com/album/stranded-within

Za malo znatno PRODUCIRANIJEG, epskog doom metala tu su Britanci Godthrymm sa svojim trećim albumom, Projections (a koji nastavlja niz začet sa Reflections 2020. godine i produžen sa Distortions 2023.). Korektno je to i vrlo cheesy, sa gomilom gostiju iz My Dying Bride, English Dogs, Xentrix, dakle sa simpatičnim lajnapom legendarnih old school muzičara da ovom bendu daju istorijsko utemeljenje i legitimaciju. Godthrymm ne nude bogznašta novo i nečuveno na Projections i ovo je, da se razumemo, samo ,,sviranje žanra" ali je pitko i lepo to prođe:
https://godthrymmdoom.bandcamp.com/album/projections

Dortmundski Mother Bear sviraju ,,sporu muziku za spore umove" i album Orm 2 im je vaistinu spor, sav rastopljen od kiseline, psihodeličan tako da i ako nikada u životu niste pipnuli, jelte, psihoaktivne supstance, dobijate snažan osećaj tripa dok ga slušate. To je fazirano, to je flendžirano, to je u tempu podešeno da se osećate kao da hodate u snu, vokali stižu iz velike daljine kao da vas doziva neko čijeg imena ne možete da se setite i ako Mother Bear ne izmišljaju nešto specijalno novo unutar heavy psych orbite, onda makar to staro rade veoma sigurno:
https://motherbeardoom.bandcamp.com/album/orm-2

Varšavski Hypnosaur svoju muziku između ostalog nazivaju jurassic punk iako sviraju ugodan, melodičan teži rok. No,  etikete su manje bitne od kvaliteta muzike i imam da izjavim da je drugi album ovog benda, Afterlife vrlo prijatan, sa kvalitetnim, teškim zvukom, pevačem koji ume da peva, poletnim temama... Opuštajuće i energizujuće u isto vreme:
https://hypnosaur.bandcamp.com/album/afterlife

Goodnight Sky iz Njujorka su hard rok trio negde na razmeđi stoner roka, grandža, sludge metala, klasičnijeg heavy rocka... Čujte, ljudi sviraju moderni teški rok sa jakom rif-osovinom ali i sa upečatljivim, melodičnijim temama, a sve urađeno u stamenom power-trio formatu, nema tu neke filozofije. Ali ima karaktera, dobro je producirano i generalno je jako pitko. Magnum Opiate je drugi album za bend i vredan je svačije pažnje i vremena:
https://goodnightsky.bandcamp.com/album/magnum-opiate

Imamo i novi All Them Witches. House of Mirrors je sedmi album za nešvilski hard rok/ psihodelični bend, kao prva njihova duža ploča nakon pandemije i ovo je raznovrstan, odmeren materijal sa mnogo bluz i folk elemenata, ali i dosta meditativne, rasplinute muzike koja nije nužno ,,rok" u nekom užem smislu. No, ona je uvek intimna na pravi način i pogađa gde treba da pogađa. Da budem iskren, slušajući ovo gotovo da ponovo osećam pandemijski pritisak introvertnosti i samoispitivanja pa je onda i dobro da ga nema mnogo više od 40 minuta:
https://officialallthemwitches.bandcamp.com/album/house-of-mirrors

Yawning Balch i dalje rasparčavaju svoju džem-sesiju iz 2024. godine. Volume Four ima samo dva dugačka – preko dvadeset minuta svaki – komada lepe, užasno prijatne improvizovane psihodelije koju rade vrhunski majstori ovog žanra i nemate šta da ratzmišljate, tjun in, trn on, zoun aut:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/yawning-balch-volume-four

Nemački Elder rade već dvadeset godina i album Through Zero je ploča zrelog, čvrstog heavy psych zvuka. Daleko od reciklaže istih bluz trikova i hard rok rifova koje rade mnoge druge kolege, Elder su ovde disciplinovano repetitivni, melodični ali harmonski prilično progresivni i dobro se paze da ne upadnu u manirizam, čak i dok sviraju vrlo melodičan, vrlo pevljiv rokenrol. Sjajno:
https://beholdtheelder.bandcamp.com/album/through-zero

Za nešto malo bliže Blek Sabatu tu su švedski stoneri Monolord sa svojim šestim albumom, Neverending. Bend je ovo pripremao pola decenije i u pitanju je ploča odmerenog pristupa, koja svoje argumente izlaže polako i metodično, gradeći atmosferu i pričajući priču tako da kada naprave i najmanju promenu u konstrukciji vi to OSETITE. Album definitivno zvuči ličnije nego svi do sada ali nije zaista introvertan, ovo su bučne, četvrtaste pesme, koje jako gaze, ali znaju i kako da naprave prostor za disanje i da svakom detalju daju značaj tako da, kako rekosmo, osećate i male promene, u dinamici, u harmoniji, u brzini. Izvrsno je:
https://monolord.bandcamp.com/album/neverending






Poljaci Fortification su vam onaj tip benda koji se slika sa mačevima u rukama i ja to pozdravljam. Prvi propisan EP za bend, Don't Question My Authority ima sedam pesama (da vas ne iznenadi što su na Bandcampu samo dve) i ovo je solidan old school deaththrash, sa dosta mračne atmosfere, energične svirke, negativnih emocija. Nije specijalno inovativno, ali je DOBRO i bend ima ne skupu ali sasvim okej produkciju pa ovo zvuči kao vrlo pristojan korak u karijeri mlade ekipe koju vredi držati na radaru od sada na dalje. Meni je, pošto sam prost čovek, samo važno da je ovo, kad se svira brzo, BAŠ brzo:
https://fortification.bandcamp.com/album/dont-question-our-authority
https://youtu.be/wGCZeRpo5SE
 
Nemci Toxic Order se predstavljaju svetu istoimenim debi EP-jem posle neke dve godine rada i ovo je SJAJNO. Mislim, ne sad nešto nečuveno i neviđeno u svetu thrash metala, Toxic Order veoma zvuče kao Slayer iz njihove kasnije faze, ali to rade jako dobro, sa tri odlično napisane, karakterne pesme, izvrsnim zvukom, visokim kvalitetom svirke. Nemam šta da zamerim, ovo je hedbeng proslava od početka do kraja:
https://toxicorder.bandcamp.com/album/toxic-order

Čileanci Necrobeast postoje preko dvadeset godina ali evo su tek sada izdali debi album. No, Iron Baphomet izlazi za Witches Brew a to je u startu znak kvaliteta. I mislim, naravno, ovo je latinoamerički black-thrash inspirisan, pored klasičnog južnoameričkog thrasha, i nemačkim i japanskim prethodnicima, pa dobijamo osam pesama old school mračnjaštva i krljanja. Ovo nije moderni black thrash sa proverenim arsenalom trikova koje 90% bendova rutinski reciklira, nego muzika koja je evoluirala preko decenija, sa mnogo više atmosfere i melodije nego što očekujete i sa filozofskim programom na koji treba da se spremite da se ne biste obrukali. A kada se KRLJA, kao u naslovnoj pesmi što je gotovo čist blek metal, onda se RAZBIJA:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/iron-baphomet

Eternal Evil su švedski kvartet muzičara sa dosta drugih aktivnih bendova, ali su svejedno za pet godina snimili, evo, već treći album. Pošto Forever Feared izdaje Listenable records, znate da je ovo produkcijski dosta bogato i, mislim, jeste, ali Eternal Evil se pre svega izdvajaju kvalitetom pesama. Mislim, ,,black thrash" danas svira svaka šuša ali ovi ljudi imaju duboko poznavanje žanra, mnogo mašte u komponovanju, i izuzetnu disciplinu u svirci. OK, mastering je i ovde jako glasan i zamara uši, ali muzika je VRHUNSKA. Veoma jake preporuke za ovu fontanu invencije i pršteće energije:
https://listenable-records.bandcamp.com/album/forever-feared

(Kraj u sledećem postu)

To Je Život? su Italijani i  pevaju na italijanskom ali, jelte, iz imena bi se moglo spekulisati da tu ima nekih naših... Enivej, album  Umanità alla deriva je ploča maničnih thrash komada, koji drže liniju hardcorepunk ekspresivnosti, ali su napisane dobro i odsvirane veoma disciplinovano. Produkcija je OKEJ i ovo je, po kvalitetu rifova, visokom tempu i pevanju nešto veoma u skladu sa mojim potrebama, sa šest pesama koje idu od kratkih, brzih thrashera pa do vrlo old school krosover kombinacija sa hip-hopom. Sjajno:
https://tojezivot1.bandcamp.com/album/umanit-alla-deriva

Brightside iz Ujedinjenog kraljevstva sviraju hardcore kao da je 1991. godina i kačketi, patike, vrećaste hlače i tetovaže tek dolaze u modu. Owe You Nothing je kvalitetan EP sa četiri pesme hardcore krljanja i moshcore klecanja, dobro produciran, iskren, nostalgičan ali snažan. Lepo:
https://brightsideukhc.bandcamp.com/album/owe-you-nothing

Iz iste su zemlje Powermove, ali njihov hardcore je VRLO metalan. Demo snimak Infernal Hatred... Eternal Strife je sav u udaračkom, mošerskom srednjem tempu koji iz death metala prelazi u atmosferični drum 'n' bass kao da je božemeprosti 1997. godina a mi mladi i ludi. No, valjano je to i odsvirano i snimljeno a bend svakako ima i neki svoj karakter i zvuči zanimljivo. Tri pesme, dve funte, solidan provod:
https://powermovehardcore.bandcamp.com/album/demo-infernal-hatred-eternal-strife

Za britanski het-trik poslužiće nam Never Arise iz Londona, a koji su svoj Demo 2026 bukvalno snimili juče i ODMAH ga aploudovali na Bandcamp. Gvožđe se kuje dok je vruće a isto važi za prljavi, old school crustcore. I kad kažem old school, ovo mi liči na krast iz devedesetih, mada možda najviše zbog dosta jeftine produkcije. No, ljudi pišu dosta dobre, pa i raznovrsne pesme koliko je to u ovom žanru uopšte moguće. Energija, brzina, emocija, sve je tu u pet pesama a koje plaćate po želji.
https://neverarisecrust.bandcamp.com/album/demo-2026

Run It Back iz Solt Lejk Sitija trpaju baš klasičan moškor. Verge of Collapse je minialbum sa sedam kratkih pesama, tvrdim zvukom, užasnom besnim bendom i razaračkim srednjetempaškim gruvom. Produkcija je naravno napržena da sve PUCA, ali pesme nisu loše, rifovi su valjani i bend zvuči baš dobro a naplaćuje vam samo koliko vi hoćete:
https://runitbackhc.bandcamp.com/album/verge-of-collapse

Kill 'Em All su iz Kalifornije i sviraju superbrzi hardcorepunk na EP-ju Kill 'Em All. Dakle, ovo nema veze s Metalikom i bliže je panku koji je inspirisao i Metaliku sa pesmama visokog tempa i jednostavnih rifova. Četiri komada, samo jedna preko minut, a i jedna od dve sekunde, DIVOTA. Ima i priorder za vinil a digitalnu kopiju plaćate po želji:
https://killemallfuckyou.bandcamp.com/album/kill-em-all 

Kad smo već kod brzog hardkor zvuka Italijani Fadead su hardcore/ grindcore postava sa programiranim bubnjevima pa mogu da idu onoliko brzo koliko žele. No, EP  Capitalizing On Suffering zvuči sasvim normalno nudeći jednostavne, meljuće rifove, brutalan vokal, brz ali ljudski brz tempo i četiri pesme bez naslova koje KIDAJU old school grindthrash iz sve snage. Plus jedna obrada i sve je sjajno uz cenu koju sami odredite.
https://fadeadgrind.bandcamp.com/album/capitalizing-on-suffering

Season of Mist samo nižu legendarne albume. Najnoviji je Epigrama, treći album na ovoj etiketi za litvanski bend Erdve. Ovo stavljam u hardkor jer bend sebe vidi unutar te scene, mada je muzika STRAŠNO bučni i teški srednjetempaški UŽAS sastavljen od isto toliko sludge metala koliko blek metala i (post)hardkora. No, sve je to u svrhu pravljenja jednog fokusiranog iskaza i ma koliko da je album TEŽAK za slušanje sa svojim strahovito bučnim masteringom, ima taj fokus, ima viziju, ima priču i funkcioniše:
https://erdvesom.bandcamp.com/album/epigrama

Siyahkal iz Torointa zvuče fenomenalno na EP-ju Corrupt / فاسد, kombinujući baš old school hardcore iz severnoameričke kuhinje sa malo, ja bih rekao, klasičnih japanskih uticaja. Muzika je pametna a istovremeno dovoljno pametna da ne preteruje sa komplikovanjem i da daje minimum atmosfere i maksimum energije, dok su tekstovi svi na arapskom i kombinuju lično i političko. Maestralno:
https://siyahkalpunk.bandcamp.com/album/corrupt

Za nešto manje, jelte, uzvišeno, tu je novi EP kiparskih Zivanished na čijem omotu je nabildovan magarac što hoda na dve noge i ima polni organ apsolutno komično prevelikih razmera. 100% Agnos Kypriakos Villos je svejedno odlična kolekcija punk-thrash/ crossover pesama uredne produkcije, precizne svirke, velike brzine i visokog oktanskog broja. Šest zakivačkih komada, ali i malo elemenata melodičnog blek metala u svemu, dosta duha i generalno vrlo lepa ponuda:
https://zivanished.bandcamp.com/album/100-agnos-kypriakos-villos

Kalifornijski Violent Hippies se jedva čuju na svom demo snimku naslovljenom samo Demo, ali tako je to sa modernim powerviolence zvukom, što više lo-fi, to bolje. OK, Violent Hippies sviraju ODLIČNO i ovo je pet pesama superiornog fastcore/ powerviolence polivanja koje mene podseća na, recimo, legendarni portlandski Resist samo sa dodatih 5-6 litara rakije u rezervoar. Produkcija, dakle, prilično jeftina ali i daunloud košta samo dolar pa izvolite, ovde se dobro bije:
https://violenthippies.bandcamp.com/album/demo

Gallowspine je bizarno ime za bend ali im je omot EP-ja Northern Hostility toliko dobar i toliko sjajno realizuje na vizuelnom planu tu bizarnost da sam vrlo srećan što je i muzika prilično dobra jer bi bilo šteta arčiti ovakav dizajn na neko sranje. Gallowspine su negde između metalcorea, beatdown hardcorea, grindcorea i slamming death metala, pa je ovo, dakle, teška, agresivna ali i teatralna muzika, producirana tvrdo i sa razumevanjem i puna negativne ali moćne energije. Odlični su:
https://gallowspine.bandcamp.com/album/northern-hostility-ep

Uvek je lepo čuti novi Pharmacist. Japanski projekat i na svom trećem dugosvirajućem albumu drži liniju kvalitetnog, old school goregrinda, sa jasnim omažima ranom Carcassu i sedam pesama solidno dugačkog trajanja i dobre produkcije. Ovo je i kompozitorski i zvučno najambicioznije Pharamcist izdanje do sada, sa simpatičnim ekskurzijama u teritorije thrash i death metala pa i nudi nekako najsupstancijalniju zabavu a da opet ne napušta svoj grozomorni osnovni stil. Meni je odlično:
https://pharmacist-japan.bandcamp.com/album/vertebrae-after-vertebrae
https://pharmacistgore.bandcamp.com/album/vertebrae-after-vertebrae

Progress - Regress je treći album za njemački grindcore kombo T.F.B. (četvrti ako računate i split sa Abjured od pre tri godine), i, mislim, odličan je. Ovo je grindcore visoke brzine, kvalitetne produkcije, precizne, profi svirke, a opet sa fokusom na propisni andergraund i bez nekakvih ,,komercijalnih" halucinacija. T.F.B. je inače skraćenica za Task Force Beer ali bend nije neozbiljan, tekstovi imaju stav i kritičku misao i sve je apsolutno kako treba. Ko voli Nasum, Gadget i tako taj precizni, tehnički grindcore, ovde će se SUPERIORNO dobro provesti:
https://tfb-grind.bandcamp.com/album/progress-regress

U odličnoj nedelji za grindcore tu nam je i novi Fâché. Sa kanadskim triom nema neih iznenađenja, njihova izdanja su UVEK hiperbrzi, fokusirani grindcore sa pesmama ispod minut, visokim BPM vrednostima i rifovima koji vuku da se polomite čak i ako sedite. Takođe, cena je uvek koliko vi želite da date. Crampe Au Cerveau nije izuzetak i ovo je album sa trinaest pesama od kojih su samo dve duže od 60 sekundi, produciran je vrlo pristojno i pun adrenalinske krtine. Ne propustiti novo izdanje jednog od najkonzistentnije kvalitetnih grajndkor bendova na planeti:
https://fache.bandcamp.com/album/crampe-au-cerveau

No, grindcore krunu, za moj groš, odnose ove nedelje Danci Meltification. Ovo su samo dva čoveka sa debi albumom isto nazvanim Meltification, ali UBIJAJU. Pesme su kratke, brze, vrlo tehnički kvalitetne a opet usredsređene na ono što kod grindcorea najjače radi, dakle, brzinu i eksplozivnost. Volim kada ljudi koji ZNAJU da sviraju rade grindcore ali se ne kurče da će da ga ,,isprave" i pretvore u ,,ozbiljnu" muziku nego dodaju sitne detalje da se pokažu, ali suštinski razvaljuju sve vreme. Osamnaest pesama uglavnom oko dva minuta, opasan zvuk i ako volite Terrorizer ovo se ne propušta:
https://meltification.bandcamp.com/album/st






Pale Torch je studijski death metal projekat iz Tampe i mada nema mnogo veze sa old school death metalom po kome je ovaj grad, jelte, čuven, na EP-ju Obscured by Wrath nudi dosta dobre, tehničke pa i malo progresivne muzike. Sve je to death metal u osnovi ali sa dosta elemenata modernijeg zvuka, melodičnosti, koketiranja sa deathcoreom itd. Ne, dakle, nužno moja šolja mleka od ovasa, ali je ovo pažljivo napisano, dobro producirano i ima dovoljno opasnih mošerskih rifova da se i ja na momente nasmešim. Poslušajte:
https://paletorch.bandcamp.com/album/obscured-by-wrath

Francuzi The Scalar Process su preglasno masterovani na svom drugom albumu, Agnomysticism, a što je greota jer je ovo muzika sa mnogo progresivnih ideja, pa i interesantnim individualnim zvukom instrumenata i miksom. Samo kad ga taj prokleti mastering ne bi klao. Ali dobro, ja sam možda preosetljiv, svakako pričamo o izuzetno tehnički preciznom ali i kompozitorski ambicioznom albumu death metal progresive gde ima mesta i za melodiju i za mirniju svirku (mada to zbog masteringa nećete ni registrovati, jelte) i ima BAŠ mnogo da se sluša da se čovek nadivi svemu što The Scalar Process rade:
https://thescalarprocess.bandcamp.com/album/agnomysticism

Nešto manje AGRESIVNO progresivni ali ne manje zanimljivi su Finci Se, Josta Ei Puhuta sa svojim četvrtim albumom, Syvyyden portit on saatava auki. Bend je bliži melodičnom death metal izrazu ali ovo je isto dosta progresivna muzika, odsvirana sa divljačkom energijom i producirana tako da vam otkine glavu i izgazi je na patosu. Ali prijaće vam:
https://sejostaeipuhuta.bandcamp.com/album/syvyyden-portit-on-saatava-auki

Partikularni Consecration o kojima danas pričamo su iz Norviča i sviraju vrlo pristojan old school death-doom metal. Osnovani 2010. godine, do danas su snimili četiri albuma a ovaj aktuelni, Exanimis nudi familijaran tamni zvuk, hermetične, bolesne rifove, spor, mučan a opet zarazan tempo. Ovi ljudi znaju i šta rade i kako se to radi, imaju produkciju što tu njihovu viziju itekako podržava i apsolutno vrede da se poslušaju:
https://consecration666.bandcamp.com/album/exanimis
https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/exanimis

Nemcima Aimless Death je Inquisition drugi album i ova bavarska ekipa koja radi – sa prekidima – od početka veka ali albume izdaje tek poslednje dve godine je spravila kombinaciju death i thrash metala sa jednom pitkom notom. Nije ovo posebno ambiciozno, i ako postoji barski death metal, ovo je to, da se prospe rif i dobar moš gruv za Petak ili Subotu uveče u kafani gde se prijatelji okupljaju da se malo provesele. No, sasvim je korektno, pristojno producirano i lepo curi:
https://aimlessdeath.bandcamp.com/album/inquisition

Isto iz Njemačke su Belligerence a koji, kako sami kažu, sviraju ,,nemilosrdni death metal". Ali, dobro, ovaj nemilosrdni death metal je naučio da se lepo ponaša pa je EP Liturgies of the Vile Ones, drugi za ekipu što radi neke četiri godine, vrlo dobro napisan, pitak i zabavan. Dakle, i pored solidnog utemeljenja u brutal death metal osnovi, sa mnogo blastbita i surovih mošerskih brejkdaunova koji kao da su ispali iz Suffocation autobusa kad je majstor malo oštrije zaokrenuo u krivini, Belligerence razumeju i koncept, pa i potencijal melodije i uspešno je dodaju u miks, da li u komponovanim solažama ili u generalno harmoničnijim momentima u tim svojim krljačkim pesmama i to vrlo lepo funkcioniše. Pet solidno produciranih pesama pametne, elegantne krljačine, ja sam vrlo zadovoljan:
https://belligerence1.bandcamp.com/album/liturgies-of-the-vile-ones

Estonci Surrogoat rade duže od četvrt veka, sa prvim demo snimkom još iz 2001. godine ali su tek sada snimili debi album, Consumed by the Wrath of Time. Dakle, ovo se KRČKALO pošteno i naravno, nije loše. Pričamo o gruverskom, prilično old school death metal zvuku, vrlo disciplinovanoj svirci, generalnom kvalitetu. Surrogoat ne obaraju na patos nekim velikim inovativnim pogledima na žanr, to je jasno, ali njihova muzika je konceptualno zaokružena i jasna, a gruvčina i rifovi govore sami za sebe:
https://surrogoat.bandcamp.com/album/consumed-by-the-wrath-of-time-2

Islandski The Invid mešaju death metal, d-beat hardcore, thrash metal itd. u svom zvuku, ali recimo da je EP  The Wages of Inquiry / Exhumation, njihov prvi (a imali su i debi album u Januaru) uglavnom death metal koji ide više na ,,vajb" nego na komplikovanje u aranžmanima i nekakvu tehničku lomljavu. Ali dobar je: ovo su dve pesme nordijske krljačine sa dobrim zvukom, neumoljivom energijom, dosta epske atmosfere. Kvalitet:
https://theinvidofficial.bandcamp.com/album/the-wages-of-inquiry-exhumation

Butchered By Death - A Tribute To Cannibal Corpse je baš to što piše na pakovanju: kompilacijski album sa bendovima sa raznih strana sveta koji obrađuju Cannibal Coprse, jedan od najikoničkijih death metal bendova u istoriji žanra. Ovo je, ne moram ni da objašnjavam, PRILIČNO DOBRO jer se na albumu čuju neke od najboljih death metal pesama ikad – zaista, nešto najbliže hitovima što ga death metal ima – a u izvedbi nekih dobrih bendova. Ima tu veterana koji su  na gotovo istom mestu kao i Cannibal Corpse u istoriji metala (Avulsed, konkretno), ali većina bendova je iz Poljske – kao i izdavač Tortured Corpse – i novije generacije. No, ljudi udaraju ozbiljno i mada je veliki broj pesama iz poslednjih tridesetak godina, svakako dobijamo i neke baš stare, proverene komade: Morlord daju UBITAČNU verziju Gutted, Britanci 10 Plagues razvaljuju furioznu Devoured by Vermin, Francuzi Corpse Throne rade odličnu verziju i danas popularne koncertne atrakcije I Cum Blood, Putrid Evil trpaju Fucked with a Knife na skoro odmeren, pristojan način, Unborn Suffer imaju sporiji, teži i još niže naštimovani Put them to Death od originala, a Vephar rade savršen kaver Hammer Smashed Face, tako da – ovo se ne propušta:
https://torturedcorpse1.bandcamp.com/album/butchered-by-death-a-tribute-to-cannibal-corpse

Trafficked su death metal bend iz Phoenixa koji na demo snimku Sneaky Little Fingers nudi dve pesme poštenog prebijanja. Ovo je brutalni death metal po uzoru na pomenuti Cannibal Corpse i njihove ispisnike, ali i Cryptopsy, dakle ozbiljan, energičan, tehnički kvalitetan ali usredsređen na dramu u aranžmanima, pa i solidno produciran. Cena je koliko date a kvalitet sigurno iznad te cene:
https://trafficked.bandcamp.com/album/sneaky-little-fingers-demo

Već na osnovu imena nagađate da su Emasculator žene. I jesu, pola Čehinje, pola Amerikanke a cele brutal death metalke. Bend postoji pet godina, nema još uvek album ali novi EP, Thaumaturgic Resurrection ima dve odlične pesme brutalnog, mesnatog death metal gruva, zverskih vokala, urednih blastbitova, ukusnih rifova. Emaskulatorke ne izmišljaju ništa posebno NOVO u brutal death metal matrici ali pišu DOBRE pesme i to je najvažnije. A i lepo je videti kontra-struju čestoj mizoginiji u ovoj muzici:
https://emasculatorbdm.bandcamp.com/album/thaumaturgic-resurrection

Kad nešto izađe za Pulverised Records, znate da će biti tr00. Funebrarum su death metal bend iz Kliftona u Nju Džersiju a njihov treći album, za četvrt veka, zove se Beckoning the Void of Eternal Silence i to je ugodnih deset pesama (tj. osam pesama, dva introa) kavernoznog death metala muljave produkcije, hipnotičkih rifova, sporog, teškog somnambulnog valjanja i blastbit polivačine. Funebrarum se drže starog, proverenog šmeka izašlog iz šinjela bendova poput Incantation i Immolation u vreme kada su devedesetih godina prošlog veka kreirali partikularni zvuk što se danas po inerciji zove old school death metal (iako ima gomila drugog death metala iz istog perioda, jelte), ali iako ne inoviraju stilski, nude ubedljiv, atmosferičan i časno krljački program. Meni taman.
https://funebrarum-death-metal.bandcamp.com/album/beckoning-the-void-of-eternal-silence






Sa Anxiety Music pt. 1 se naš stari znanac iz Severne Karoline, Beastial Piglord vraća u vode mračnog, brutalnog industrial-metala. Nakon nekoliko godina rada u više psihodeličnom i raznovrsnijem kontekstu, Anxiety Music pt. 1 je rekonstrukcija old school košmara po uzori na Godflesh, Treponem Pal, Soulstorm itd. Naravno da Piglord ovo radi kompetentno i ima dobar zvuk, sve za klasu iznad prosečnog kućnog industrial metal projekta na Bandcampu pa, pošto se ovo i plaća koliko sami date, dajte mu malo ljubavi. A čekaćemo i drugi deo:
https://beastialpiglord.bandcamp.com/album/anxiety-music-pt-1

Ne znam baš u šta bi spadali Deafkids, duo iz Brazila koji dosta eksperimentiše sa analognim zvukom i spaja afro-latin ritmove sa brutalnim elektronskim lupovima i distorziranim gitarama. Ovo je izdao Neurot Recordings, i to naravno dosta pomaže da se skapira u kom delu mentalne, jelte, mape žive ova dva čoveka. Cicatrizers Do Futuro svakako nije ploča za ,,običnog" metalca ali onom zainteresovanom za proširenje vidika trebalo bi da bude zanimljiva:
https://deafkids.bandcamp.com/album/cicatrizes-do-futuro

I kanadski Spaceman se može klasifikovai kao avangarda, ali on do nje dolazi sa druge strane. Ovaj jednočlani projekat momka po imenu Zach MacDonald je prošle godine snimio pet albuma i jasno je da se radi o čoveku koji sedi u kući i ne ispušta gitaru iz ruke, no, kada mu vidite promo slike na kojima nosi Mekong Delta i Voivod majice, shvatate šta su mu koreni i ambicije pa je i ovaj novi album, Read Only Memory kućna, ali dosta dobra eksploracija mesta na kojima se seku svemirski, psihodelični rok, progresivni metal i eksperimentalna avangarda. MacDonald je svakako dosta ambiciozan u igranju sa zvukom a da opet ima u glavi jasan koncept rokenrol pesme i kako je privoleti u situacije u kojima će biti rastavljena na komade i sastavljena bizarnim novim rasporedom tako da, vredi da se čuje:
https://spacemaspinebuster.bandcamp.com/album/read-only-memory

Imamo i porciju dobrog noise rocka ove nedelje. They Are Survived je poslednji, oproštajni album za '68 iz Atlante i suvi je kvalitet. Bend je, dakle, za malo više od decenije postojanja nanizao nisku, jelte, diskografskih bisera koja se kruniše pločom energičnog, bučnog, a zarazno lepljivog rokenrola sa puno distorzije i škripe. Šteta je da se bend razilazi, ali svi mogu da se ponose ovakvim završnim albumom:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_mhfcz6FAkogfqXQaQE7zjW6zPTDDDz2ho

Devin Townsend je svoj album The Moth pripremao deset godina i, mislim, ovo je MONUMENT. Townsend nije samo nadaren multiinstrumentalista i virtuoz već i neko ko o muzici razmišlja iznad žanrova i stilova pa je The Moth ploča sa uglancanim metalom u nekoj svojoj srži ali i avangardni koloplet pesama koje su svuda na rasponu od akademske kompozicije i filmske muzike do progresivnog modernog metala. Da se Ennio Morricone rodio nekoliko decenija kasnije i slušao metal kao dete, možda bi napravio The Moth. Kompletna verzija albuma ima 48 kompozicija pa se udobnije zavalite jer ćete ovde biti neko vreme:
https://devintownsend.bandcamp.com/album/the-moth-deluxe-edition-24-bit-hd-audio






Black Rose Rebellion su rodno mešoviti hard rok/ hevi metal iz Nju Džersija a njihov album Hail the Rebel Queen je pristojno zabavna ploča uz koju se tapka nogom i sa odobravanjem klima glavom. Mislim, nema ovde neke velike filozofije, ljudi sviraju hard rok, žena odlično peva i muzika je čvrsto oslonjena na bluz temelje i heavy metal razradu. Ako vas radi ovako na papiru, radiće vas i u životu. Ako ne, onda ne.
https://www.youtube.com/watch?v=KgAO-eK_Prk&list=OLAK5uy_moExdpwxd0dKVYCl_pcWOxgTrye_tm6yM

A dopašće vam se o istom trošku i Jayler. Ovaj britanski bend BESTIDNO emulira Led Zeppelin ali nije da smo mi ovde, kao, iznad toga da nam se dopadnu klonovi Led Zeppelin sa sve britanskom aproprijacijom američkog delta bluza i južnjačkog slajd-tvengovanja. Bez sve šale, album Voices Unheard je zabavan, dobro snimljen i jedino što imam da prigovaram je ta stilska neoriginalnost a to po mojim standardima nije neki veliki greh:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kWcGFVAlXNo00gck67yq-8_nfpIkEFLGI

Redshift iz Batha u Engleskoj su progresivni metal bend a koji svira i energičnije i zanimljivije nego što sam se nadao. Dakle, njihov treći album, Down the Wire nije uobičajeno obožavanje Mastodona ili djent album sa klavijaturama, nego dosta ambiciozna a opet melodična i komunikativna ploča komplikovanih metrika, naprednih aranžmana, mišićavog a zdravog zvuka. Bend ima tu power trio energiju koja svemu daje jednu crtu autentičnog i meni se jako dopadaju:
https://redshiftband.bandcamp.com/album/down-the-wire

Gore sam već pominjao hardcore bend koji je album snimio i okačio na Bandcamp u istom danu, a sada imamo debi za brazilski Dräals, koji je takođe snimljen i objavljen istog dana, samo što je ovo ipak kompleksniji, nešto zahtevniji zvuk. Endless Winter je ploča blackened heavy metala tematski vezana za Elder Scrolls fikciju i sa sedam pesama koje zvuče, pa, veoma dobro imajući u vidu da su i snimanje i miks smandrljani za jedan dan. Bend inače, valjda, prebiva u Švajcarskoj, a ima tri člana i sve to zvuči zaista sasvim pristojno, sa melodičnim heavy metal temama i energijom speed/ black metala. Sasvim!
https://draals.bandcamp.com/album/endless-winter

KhanЪ je bugarski folk-metal bend koji u modernu, energičnu matricu ubacuje mnogo tradicionalnih melodija sviranih na gajdama, dvojnicama, sazu, udu itd. Sve je to JAKO kičasto i cheesy ali album Битка, njihov drugi – deset godina nakon prvog – je vrlo kompetentno napisan, odsviran i produciran tako da ako vam ovakva estetika prija, ne da nećete pogrešiti nego ćete se JAKO lepo provesti:
https://khanfolkcore.bandcamp.com/album/bitka

Mladi španski bend Haruspex nominalno svira power metal, ali njihov previ EP, Magos de Metal je više kao nešto sa Pesme Evrovizije u blago zametaljenom zvuku. Dakle, veselo, optimistično, pevljivo, vrlo popi i sa nekim simpatičnim temama ali naravno grozno preproducirano i generalno u ključu visokog kiča. No, pevačica ima kvalitetnu tehniku i ove četiri pesme su dopadljivo poletne tako, da, poslušajte:
https://haruspexmetal.bandcamp.com/album/magos-del-metal

Masquerage su finski bend sa skoro trideset godina staža pa im šesti album, Atomic Spies, zvuči vrlo sigurno. Ovo je melodični, pompezni ali opet i fino svedeni power metal koji se ne gubi u prebudženoj produkciji i pažljivo aranžira svoje motive, solaže, refrene, ispade u flamenko itd. Pritom, rifovi umeju da budu DOBRI, pevanje je vrlo solidno i solidno aranžirano i onda i pored gomile cheesy tema, ovo zvuči značajno zrelije i ozbiljnije od 90% savremene power metal produkcije:
https://masquerage.bandcamp.com/album/atomic-spies

Kardinal X su britanski heavy metal kvartet u kome sviraju prilično matori i iskusni muzičari. Utoliko, album Redemption je ploča tradicionalnog heavy metal zvuka sa blago progresivnim otklonom i to zvuči vrlo solidno. Pričamo o energičnom a istovremeno melodičnom, pa i himničnom heavy zvuku koji voli dobar rif, ali razume se i u dobru harmoniju i uspešno menja tempo i registar svakih nekoliko taktova kada je to potrebno da bi kompleksne a opet pitke kompozicije curile kako treba. Produkcija dobra, pevač solidan, svirka kvalitetna i u globalu ovo je vrlo umiven i lepo pripremljen paket tradicionalne heavy muzike sa pametnim nadogradnjama gde treba.
https://kardinalx.bandcamp.com/album/redemption

I ove nedelje imamo jedno Dying Victims Productions izdanje mada u ovom slučaju nemačka etiketa radi samo CD izdanje dok američki Electric Assault Records hendluje vinil. Enivej, radi se o trećem albumu švedskih Tyrann, naslovljenom Tyrann Forever i sve ono što inače pišem o novom talasu švedskog tradicionalnog hevi metala važi i ovde. Tyrann imaju ne samo old school svetonazor i pesme već i zvuk, sa prkosno analognom produkcijom, suvom koliko je to danas moguće, bez budženja i bez kompresija. No, bend zvuči uredno, pažljivo kombinujući sirovi, garažni hevi metal sa pitkim, pevljivim melodijama podvučenim – na naslovnoj pesmi, recimo – vrlo retro, vrlo cheesy sintisajzerima. No, kad nešto ide onda ide pa je i Tyrann Forever ploča velike iskrenosti i pesama koje u meni automatski izazivaju talas prijatne nostalgije za ranim osamdesetima, ali verujem da i do mlađih slušalaca dopire njena čistota. Slušajte, na primer Kom Armageddon, koliko je to jednostavno a perfektno u svojoj izgradnji, jelte argumentacije i isporuci propisne cepačine, Zadnjih sat vremena mi je u glavi refren ove pesme i to je PRELEPO:
https://electricassaultrecords.bandcamp.com/album/tyrann-forever
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/tyrann-forever

Obično pričamo o one-man-bendovima, ali Leatherwitch je ONE WOMAN BAND iz Poljske sa debi albumom, First Spell i, oooooooohhhhh. Marta Gabriel koja je sve ovo napisala i odsvirala voli klasični heavy i NWOBHM zvuk i napravila je ploču takve muzike sa proto-speed metalskom energijom i IZVANREDNIM vokalima. Mislim, svaka čast Kaiju Hansenu, naravno, ali OVAKO se to radi, jelte, bez napora i prirodno MOĆNO. No, Marta piše i dobre rifove, dobre melodične teme, radi solidne solaže i generalno je napravila album visokooktanskog, zabavnog heavy metala za kakav UVEK imam vremena. Listenable Records ove nedelje U PLAMENU:
https://listenable-records.bandcamp.com/album/first-spell






Horror Pain Gore Death Productions, takođe, ove nedelje nađeni fenomenalni. Kill De La Morte je split album japanskih bendova Lowcard De La Morte i Killseduction i tu se ne zna šta je bolje. Ovi prvi sviraju petsto na sat a precizni su kao atomski časovnik, trpajući napaljen, i još više napaljujući hardcore thrash/ crossover. Pesme kratke, tempo sulud, energija oduvala plafon i krov. Sa druge strane Killseduction imaju nešto duže pesme i mrvicu ,,metalskiji" zvuk u svom sumanutom crossover/ d-beat/ grindthrash jurišu. Ovo je takođe i neobično melodična muzika imajući u vidu koliko je APSURDNO agresivna i, evo, ovo je album nedelje KO KUĆA.
https://hpgd.bandcamp.com/album/kill-de-la-morte

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/may-result-tmina

Ove nedelje me nešto malo izdanja radilo. Možda posle koncerta Merzbow i njegovih 100+ decibela čovek jedno vreme naprosto ne čuje muziku? No, bila je ovde masa, recimo, dobrih thrash metal albuma, pa imamo novi The Dwarves (!!!!) i Blood Incantation (!!!!!!!!!!!!!!!) a bogami i Voivod su snimili album sa simfonijskim orkestrom i, eto, nakupilo se posle svega dovoljno za jedan pristojan pregled, pa da, evo, počnemo:






Norveški blek metalci sa izraženom folklornom dimenzijom, Ulvhedner, imaju novi, tek četvrti album za preko trideset godina rada (a treći u poslednjih šest godina) i ovo je JAKO lepa ploča narodnjačkih napeva, hipnotičkih folk-motiva i disciplinovane, uredne svirke. Ne, hitam da dodam, toliko uredne da ovo zvuči klinički čisto i preproducirano, Ulvhedner uspevaju da im albumi ostavljaju utisak topline i spontanosti, sa živom, energičnom svirkom i analognom, dinamičnom produkcijom, dajući norveškom blek metalu dostojanstvenost i otmenost kakve mu pripadaju. Berg Øde je, da ponovim, JAKO lepa ploča i na jesen će imati i vinil:
https://ulvhedner.bandcamp.com/album/berg-de

Ne znam ko su Exquisite Corpse, neke dve žene iz Bruklina, ali EP Burial At Sea im je miksovao i masterovao Colin Marston pa to znači da imaju, jelte, podršku sa vrha. I, mislim, nije to uopšte loše, tri pesme na ovom materijalu inspirisanom Žerikovim Splavom meduze (a čija je reprodukcija na omotu) nude dopadljiv blek metal, dosta melodičan i sa elementima death metala, onako, narativan i pun evokativnih rifova. Nije revolucionarno, ali je lepo:
https://exquisitecorpseband.bandcamp.com/album/burial-at-sea-ep

Apostle iz Atlante sebe klasifikuju kao ,,post-blackened power trio" pa ako vam je do malo screamo ekspresije, post-blek metal krljačine i dosta, jelte, emocije, njihov album A Splinter in the Infinite Noumenon je vrlo pristojan izbor. Nije da Apostle ovde izmišljaju nešto stilski novo, ali karakterni su i rade dovoljno sa pesmama da opravdaju svoje i njihovo postojanje i to se pozdravlja:
https://apostlesucks.bandcamp.com/album/a-splinter-in-the-infinite-noumenon

Iselder je velški jednočlani (mada na ovom albumu dvočlani) nacionalistički blek metal projekat i dok mi je nacionalizma u blek metalu generalno preko kurca, ovde sam spreman da dam mali popust jer su Velšani baš mala nacija koju Englezi baš propisno jebu već vekovima. Prva pesma na albumu The 38th Division koji govorio užasima rata itd. se i zove The Death of Wales i to je sirov, jednostavan, a duševan i ekspresivan blek metal i mene to ipak sve malo dotakne. Album ne preteruje sa originalnošću i pesme MOGU da budu kraće ali generalno ima šmeka:
https://marwolaethrecords.bandcamp.com/album/the-38th-division

Bez vražijih Francuza ne ide. Véhémence su iz Pariza, Assiégé pour l'éternité im je četvrti album i ovo je veoma ,,francuski" blek metal, sa naglašenim teatrom, srednjevekovnim temama u stihovima ali i u muzici i pesmama koje su poduži, kompleksniji komadi epskog pripovedanja. Dopada mi se zvuk benda koji je lepo definisan, kvalitetno miksovan, razumno izmasterovan i nema onu razmazanost karakterističnu za savremeni, pogotovo melodični/ atmosferični blek metal. Plus, bubnjar, Austrijanac Thomas Leitner, čovek sa masom paralelno aktivnih bendova (Irdorath, Groteskh, Obsidian Chamber) je ZVIJER. Jake preporuke:
https://antiqofficial.bandcamp.com/album/assi-g-pour-l-ternit
https://vehemencembm.bandcamp.com/album/assi-g-pour-l-ternit
https://youtu.be/iOIcOHozYsY






Ehrmantraut su niški gruverski stoner rok sastav sa debi albumom  In Wires. Nije ovo loše UOPŠTE, doduše sa prilično snažnim naklonom u groove metal smeru, a  čemu se onda priklanja i produkcija koja je dosta, jelte, klinički čista itd, no to su valjda sve stvari ukusa. In Wires je ploča simpatične energije, poskakujućeg gruva i dopadljivih rifova i ko voli ovakav zvuk neće se razočarati:
https://ehrmantraut.bandcamp.com/album/in-wires

Iz nekog razloga ove nedelje melanholični francuski doom metal istrčava na teren u punoj opremi. Prvo, imamo novi album solo projekta Abysmal Growls Of Despair a koji je za poslednjih dvanaestak godina izbacio toliku količinu albuma da nemam snage ni da ih brojim. Oko dvadeset, recimo? Enivej, novi, Torn, izdao je Wormholedeath i Abysmal Growls Of Despair ovde prosipa četiri pesme vrlo sporog, vrlo svečano dramatičnog funeral doom metala. Nema tu neke sad velike ambicije da se u žanru pronađu nove, neugažene staze, ali atmosfera je prava – sa sintisajzerom koji podcrtava melanholiju – a zvuk iako jeftinjikav je zapravo sasvim adekvatan za slušanje nečega što je sporo, monotono i traje oko pedeset minuta. Dakle, ne opterećuje uši i čini Torn sasvim prijatnom pločom:
https://abysmalgrowlsofdespair.bandcamp.com/album/torn

Odmah tu su i Aetere, francuski žensko-muški duo sa albumom Théogonie koji je dobrim delom sviran u istom, jako sporom tempu ali su kompozicije ipak kraće a u harmonskom smislu i smislu, jelte, melodija i tema, ovde imamo fino ukrštanje sa shoegaze izrazom. Nije, naravno da nemaštovitih, manirističkih doomgaze bendova nemamo na svakom ćošku, ali ovo je izdao Argonauta Records i to nije slučajno: Aetere imaju više karaktera i mašte od trenutnog proseka i veoma vrede da se poslušaju:
https://aetere.bandcamp.com/album/th-ogonie

Stranded by Choice su iz Montane, dakle, graniče se sa Kanadom, ali njihov hard rok ima u sebi dosta južnjačkog zavijanja i šmeka. Album Marooned in Stone je ploča ne nekakvog inovativnog ali prijatnog modernog hard roka koga, za moj ukus, malo kolje beživotna produkcija ali ljudi svakako znaju šta rade i rade to sa apetitom. Ako volite bluzerski hard rok sa modernim groove-metal ukusom, ovo je to:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lZn7sAzSiYeM0wBKG5WopDVpnf4p0VH-Y

Üga Büga su iz Virdžinije i sviraju ,,Hog Rock". Prošli album im se i zvao Year of the Hog a aktuelni je Valley Of The Wolf i to je okej moderni hard rok, sa malo sludge i malo grunge elemenata. Bend voli da malo eksperimentiše sa aranžmanima i ubacuje i eksperimentalne, proggy, pa i thrash delove u njih i to je okej, a gruv je uglavnom solidan i dobro se drži. Ima šmeka:
https://ugabuga.bandcamp.com/album/valley-of-the-wolf

E, pa, evo ga i novi Sons Of Ghidorah. Raining Fire je album sa deset finih, teškorokerskih komada na lepom rasponu od bluzerskog hard roka do masnog sludge metala i njujorški trio ih svira sa ubeđenjem i sigurnošću, bez produkcijskih trikova, na znoj, snagu i znanje. Ako ste slušali singlove koji su izlazili tokom ovog proleća, znate kako ovo zvuči, a ako niste, Sons Of Ghidorah su konzistentno dobar bend već više od deset godina unazad i svakom hard rokeru end hevi metalcu će isporučiti sve što treba:
https://sonsofghidorah.bandcamp.com/album/raining-fire 

Heavy Psych Sounds Records ove nedelje ima split album birmingemskih Alunah i berlinskih Samavayo i naravno da je ovo jako dobro. Britanci imaju četiri pesme čvrstog modernog hard roka/ heavy psych rocka sa ubitačnim rifovima, dobrim zvukom i solidnom pevačicom, završavajući sve odličnim živim snimkom od prošle godine. Samavayo zvuče slično, sa vrlo dobrim, čvrstim gruvom, odličnim rifovima i moćnim zvukom koji niski štim koristi na najprljavije načine. Pritom, ovo su i intelektualci, recimo prva pesma je sagrađena oko Fibonačijevog  niza i ima tekst na Arapskom. PA IZVINITE, BRESKVICA TAKVE PESME NEMA. Izvrsna zabava:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/alunah-samavayo-embers-of-belief

Preko, u Kaliforniji imamo treći album švedskih stoner-doom rokera Tidal Wave. Nazvan Volume Tree (dakle, NE Volume Three), on je vrlo ukusno spravljena kombinacija teškorokerskih rifova, psihodelije i okultnih zastranjivanja, sve urađeno po standardima kompozitorskih, izvođačkih i produkcijskih kvaliteta koji važe za Ripple Music. Ovo je jedan od simpatičnijih omaža muzici Black Sabbath koje sam čuo u poslednje vreme baš zato što nema direktnog imitiranja ali se čuje da ovi ljudi Iommija i ekipu JAKO DOBRO razumeju. Užitak:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/volume-tree






Jako su simpatični Norvežani Poisoned Priest na svom debi albumu Goat Cult Bizarre a koji je ne bez razloga bio zakazan da izađe baš šestog, šestog, (dvehiljade dvadeset)šeste godine. Dakle, satanski black thrash, naša jedina slabost! Takođe, da budemo jasni, ovo je vrlo dobar satanski black thrash, sa dobrim zvukom, žustrom svirkom i fokusiranim konceptom gde se rade dobri, preteći rifovi i sprinterski aranžmani. Drugim rečima, Poisoned Priest ne troše vreme na neke velike filozofije i formalne eksperimente, njihova muzika je vitka, okretna i JAKO prijatna za uho:
https://poisonedpriest.bandcamp.com/album/goat-cult-bizarre

Grcima The Usurper je  Bloodsoaked And Raw peti album u tri godine, tako da, ne očekujte neke VELIKE uzlete invencije ovde. No, ko voli sirov, jednostavan, radnički, seljački i old school metal negde između thrash, death i black stilova, ovde se neće loše provesti. Ovo je po duhu možda najbliže recentnim radovima Darkthrone, dakle, sa čitavim tim pankerskim pristupom klasičnim matricama, zdravim ali ne upeglanim zvukom i jakim etitjudom. Svakako prija i nije odrađeno preko kolena, pesme imaju neke svoje teme i priče i album ima šta da ponudi i izbirljivijem slušaocu.
https://theusurper.bandcamp.com/album/bloodsoaked-and-raw

Trešeri iz Lozane, Algebra, imaju novi živi album, doduše trinaest godina nakon prethodnog. U međuvremenu je bend snimao i studijske albume pa Live at RKC, snimljen 2024. godine a sada objavljen, pokriva uglavnom materijal sa poslednja dva studijska albuma sa kraja prošle i početka ove decenije. I to je kvalitetan materijal sa energičnim ali solidno napisanim pesmama koje često menjaju ritam i razumeju koncept dinamike. Zvuk je dobar, a imate i video snimak celog materijala tako da ja ne bih mnogo razmišljao, imate limitirane tiraže kasete i diska da kupite ako volite fizička izdanja:
https://algebrathrash.bandcamp.com/album/live-at-rkc
https://www.youtube.com/watch?v=aGpgXA9PGG8

Pax Nocturna je debi album za montrealski Shroud, jednu satansku ekipu (konkretno kažu da je glavni koncept albuma satanski gnosticizam) koja DOBRO krlja. Ovo je za razliku od velikog procenta drugog aktuelnog black-thrash materijala, dosta kvalitetno snimljeno i producirano, sa preciznim treš-sviranjem i ekspanzivnim black metla harmonijama. Aranžmani su impresivno kompleksni, kompozicije imaju ambiciozne narative i album zvuči zdravo, drusno i zanimljivo. Jako se podržava!
https://shroudmtl.bandcamp.com/album/pax-nocturna

Izraelski Night Roar, a o kojima sam već pisao povodom prvog EP-ja pre neka četiri meseca su klasičniji moderni blackened speed metal, sa debi albumom  No Compromise, No Apologies koji kanališe tu prljavu, besnu, nepoćudnu energiju ranih osamdesetih. Night Roar su kvalitetni i dobro sviraju, a i zvuk, iako ima meru garažne autentičnosti, nije uopšte loš. Tu su i standardne retro fore sa falseto vokalima i slični trikovi ali iako bend nema ambiciju da inovira u žanru, ono što radi je i više nego kvalitetno i album zaslužuje punu pažnju svakog old school metal frika:
https://nightroar666.bandcamp.com/album/no-compromise-no-apologies

Trešeri iz Severne Karoline, BloodRitual, imaju lep novi EP sa četiri pesme naslovljen ... And Hell Came With 'Em. Ovo je uredan, tehnički korektan thrash metal sa spretnim promenama tempa, dobrim, pržećim rifovima i vokalima nalik na onaj hrapavi vrisak Mileta Petrozze kad je bio mlad. Produkcija je odlična a bend na autorski materijal dodaje i šmekersku thrash metal obradu AC/DC. Pa prelepo:
https://bloodritual666.bandcamp.com/album/and-hell-came-with-em-2

Za Space Parasites čujete posle dva takta da su Nemci, čak i pre himničnog refrena u naslovnoj pesmi njihovog trećeg albuma, Make Me Evil. Ovo je thrash metal u svetloj nemačkoj tradiciji na transverzali Kreator-Destruction-Tankard sa dosta ekspresivne, ekstrovertne energije, dobrim, kvalitetnim muziciranjem i profi-produkcijom. Upadi melodičnijih tema nego što je za thrash metal standard podsećaju da su i Running Wild bitna stavka nemačkog metala, a pevačica Nadine Beise ima moćnu energiju zlog patuljka koja savršeno pasuje ovim veselim, prštavim rifovima i solažama:
https://fetznerdeathrecords.bandcamp.com/album/space-parasites-make-me-evil

U vrlo solidnoj nedelji za thrash i njegove derivate imamo i novi ful album krosover trešera iz Kentakija, Belushi Speed Ball. Naslovljen Toxic Waste Was Everywhere in the '80s on je uobičajena kombinacija nostalgije za osamdesetima i humora u stilu, jelte, krosovera osamdesetih, ali i dalje sa vrlo solidnom muzikom i poštenim, čvrstim performansom. Ovde se ne menja mnogo toga u domenu samog stila, i pesme su sasvim dobre, ali produkcija je malo, hm, neobična, sa bubnjem koji zvuči programirano i nedinamično a što se ne uklapa uz organskiji saund ostatka benda. Kad se uho na to navikne, opustite se i uživate u pristojnoj rif-bakljadi i dobrim refrenima.
https://belushispeedball.bandcamp.com/album/toxic-waste-was-everywhere-in-the-80s

Kanađani W.M.D. prže JAKO dobar thrash metal na svom drugom albumu, Against All Warnings. Bend postoji jedanaest godina a debi album je bio pre osam i u međuvremenu se baš intenzivno sazrevalo pa Against All Warnings zadržava oštar, napadački zvuk i brz tempo, ali su kompozicije ambiciozne, sa mnogo promena ritma i registra, sa zavidnim tehničkim nivoom u izvedbama i dobrom produkcijom. Apsolutno sjajna kombinacija eksplozivnosti i kvaliteta kompozicija i ako volite, recimo, beogradski Kobold, ovo ne smete da propustite:
https://wmdofficial.bandcamp.com/album/against-all-warnings






Neću reći nešto novo ako kažem da su The Dwarves institucija američkog i svetskog pank roka. No, i dalje sam impresioniran da bend koji postoji preko četrdeset godina i dalje svira taj krljački, sirovi a perfektno formirani pank rok i udara PRAVO MEĐU ROGOVE dok su njihovi ispisnici i klasići poput Bad Religion ili, ne znam, Green Day odavno ušli u mejnstrim i sukladno promenili svoju muziku. Sedamnaesti album Dwarvesa, Jenkem je pokazna vežba iz karaktera, neposrednosti, MOĆI, sa pesmama koje idu od kratkih trešerskih komada (Confused) do himničnih rokenrol drama (Damned if I do) i to sve KIDA i sve je prepoznatljivo u stilu benda koji drži tvrdu liniju već tolike decenije. Pre Le Po:
https://www.youtube.com/playlist?list=PLZ6cjNiPmr30batWCJqv5zioYAA4tIK39

Losanđeleski Human issue su mnogo manje, jelte, OSOBENI, ali njihov album In Flesh je jedna vrlo samouverena i kvalitetna ploča kalifornijskog panka ili onoga što se nekada zvalo melodični hardkor. Pesme su, dakle, kratke i ekonomične, tempo je jak, ima dosta D-beata, rifovi lepo polivaju a melodičnost nije banalna i ovo je i pitko i pametno u isto vreme. Još jedno odlično izdanje za Smartpunk Records ove godine:
https://humanissuemusiccollective.bandcamp.com/album/in-flesh

Shooting Daggers nazivaju hardcore bendom ali ove tri solidne lezbijke iz Londona krljaju muziku koja je više ložački, zarazni pank rok sa samo malo hardcore i posthardcore elemenata da zamiriše. Album The Real Life Thing je bučan, energičan i raznovrstan a istovremeno kratak, ekonomičan i ne troši vam vreme. Garantujem da ćete posle poslednje pesme odmah krenuti iz početka:
https://shootingdaggers.bandcamp.com/album/the-real-life-thing

Meksikanci Razorbreath imaju debeo, težak death metal zvuk ali muzika im je zapravo blackened crust, a što je sve na gomili zanimljiva kombinacija. Debi album, El Lenguaje de la Muerte, stiže posle više od pola decenije priprema i kraćih izdanja i donosi deset pesama poštene, znojave krljačine sa finom merom blekmetalske melodičnosti ali i raznovrsnosti između kompozicija a gde ni jedno ni drugo nije previše karakteristično za crustcore. I odlično je sve to na gomili sa superiorno ubedljivom svirkom i odličnim zvukom:
https://razorbreath.bandcamp.com/album/el-lenguaje-de-la-muerte

Soul Exchange su teksaški hardcore bend sa vrlo teškim zvukom, vrlo mučnim pesmama koje idu sporo i gaze željeznom čizmom. EP Slow Descent je prototipski metalizirani moshcore sa sporim, siledžijskim gruvom i prozivačkim, neprijatnim (u pozitivnom smislu) vokalima, kao da slušate Crowbar sa Rogerom Miretom na vokalima kako u realnom vremenu mutira u Johna Tardyja. Nije rđavo, ako volite thugcore:
https://soulexchangetxhc.bandcamp.com/album/slow-descent

Heh, Converge su već imali album u Februaru ove godine (i to posle skoro decenije pauze) i odmah, dok su vrući, dolaze sa još jednom dugosvirajućom pločom. Love is Not Enough je bio odličan, zreo album veteranske bostonske postave iz prve metalcore generacije, a čini mi se da je Hum of Hurt još zrelija i efektnije napisana ploča, kao da su Kurt i ekipa čuvali one BAŠ dobre pesme za ovo izdanje. Ovo je žanrovski vrlo sigurno na sada udobno razgaženoj zemlji između hardcorea, metalcorea, noise rocka, posthardcorea itd. a bend ima toliko snažan, jasno izražen identitet da bi mogao da svira i kantri ako hoće i znali biste da je ovo Converge. Produkcija takođe VRLO dobra i ovo je još jedna od onih prilika u kojima, kao i svaki star čovek, ukazujem da od bendova koji ovakve stvari rade tolike decenije mladi muzičari i autori imaju MNOGO toga da nauče. Izvrsna ploča.
https://convergecult.bandcamp.com/album/hum-of-hurt

The Great Yinzer Trendkill je split album pitsburških grindcore postava Underneath i Kicked in the Head by a Horse i odličan je. Oba benda sviraju veoma kvalitetno na svoje četiri pesme, sa Underneath koji valjaju disonantni, mučni gruv i izuzetno precizne blastbitove, dok kolege vuku više na deathcore i beatdown ali sa stilom i finim, komplementarnim dubokim štimom i tamnim zvukom. Odlično:
https://underneathpa.bandcamp.com/album/the-great-yinzer-trendkill
https://kickedintheheadbyahorse.bandcamp.com/album/the-great-yinzer-trendkill






Nemci Doomcross sebe nazivaju brutal death metal bendom ali EP  Supremacy of the One uopšte ne forsira brutalnost. Ovo je, naprotiv, spretan, lakonog gruverski death metal koji često i vešto menja tempo i ritam, prođe kroz dosta različitih registara u svakoj od tri pesme na EP-ju, ali ne deluje kao nekoherentna, nabacana gomila ideja, nego ima nekakvo usmerenje i naraciju. Plus, produkcija je prilično topla, vokali su razgovetni i komunikativni i mada se Doomcross ne kite epitetom ,,progresivni", njihov death metal je OSETNO progresivniji od aktuelnog proseka. U Avgustu izlazi i vinil tako da, navalite:
https://doomcross.bandcamp.com/album/supremacy-of-the-one

Eternal Conquest iz Virdžinije sviraju ,,ratom razoreni, distopijski death doom metal" što, priznaćete, zvuči primamljivo. Demo snimak Relentless Barrage jeste odličan, sa tri pesme moćnog srednjetempaškog gruva i bombarderskih rifova. Ovo je čvrsto ušančeno u tradiciji old school death metala sa odjecima formula koje su ispisali Bolt Thrower ali ima svoj identitet, odličan zvuk i iznenađujuće efektno omažiranje Godflesh u trećoj pesmi. Odobrava se!
https://eternalconquestband.bandcamp.com/album/relentless-barrage-demo

Dead Void iz Kopenhagena sebe opisuju sa ,,death fucking metal" i skoro da već na osnovu toga znate da li će vam se dopasti. Ali, evo, da pomognemo: njihov drugi album, Cranial Devastation (sećamo se da su imali demo Cranial Demonstration pre pola decenije) je jedna divljačka, sirova ploča sa pet pesama urnebesno varvarske svirke i dranja, sve snimljeno bez modernih kompresija i kvantizacija, dakle, neprskano, neuredno i šarmantno. Dead Void ne preteruju sa nekakvim INOVIRANJEM u stilskom smislu ali album ima dovoljno karaktera i te prirodne, sirove energije da bude zabavan. Kako ja to obično ovde napominjem, Dark Descent Records PAZI šta izdaje a ovo suizdaje i ugledni Me Saco Un Ojo tako da NEMA GREŠKE:
https://deadvoid.bandcamp.com/album/cranial-devastation
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/cranial-devastation
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/cranial-devastation

Za nešto slično ali MNOGO GORE, tj. mnogo bolje ako želite još siroviju i divljačkiju svirku imate novi EP benda Diabolic Oath iz Portlanda u Oregonu. Ovo je primitivni, dementni black-death metal bez pomisli o sofisticiranosti, ovaploćen kroz prostačke rifove, vulgarno, jedva ritmičko udaranje i vokale za kakve su naše dedove hapsili bez pitanja. Ko voli, UŽIVAĆE:
https://diabolicoath.bandcamp.com/album/unholy-barbaric-hymns

Revolting su švedski death metal bend koji svira švedski death metal. Deluje redundantno kad se ovako napiše, ali je to zapravo puna informacija. Ovaj projekat dvojice članova Nekropolis ima već, evo, deset albuma i to je propisan švedski death metal, dakle, ne prekomplikovan u aranžmanima, sa dosta D-beat punk i grindcore elemenata, sa teškim, debelim zvukom i melodičnim temama između moćnih, mrvećih rifova. Naravno, treći član je ovde najpoznatiji i to je Rogga Johansson koji prži gitaru i peva u ovoj ekipi i moram da kažem da Supernatural Anthems, iako nije MNOGO originalna u konceptu i izrazu, JESTE jedna od boljih njegovih ploča ove godine. Zvuk je solidan, pesme su zabavne, svirka moćna i lepo to curi:
https://xtreemmusic.bandcamp.com/album/supernatural-anthems 


Čileanski death metalci Godless su čekali, evo, šesnaest godina da naprave nastavak za svoj debi album. No, rezultat je i da je Adversus Parousia jedna vrlo zrela ploča gruverskog, mračnog, old school death metala. Nije ovo, razume se, mnogo originalno ali je vrlo posvećeno radu unutar kavernoznog, meljućeg stila koji bismo u širem smislu mogli da poredimo sa Incantation i Immolation i album je prepun mrvećih rifčina, nemilosrdnog blastbita i strašno teških valjajućih srednjetempaških mošerskih pasaža. Moja doslovno jedina zamerka ide na mastering koji je preglasan i bubnjevi umeju da klipuju, ali, HAJDE, ovo je inače odlično:
https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/adversus-parousia

Tu su i isto čileanski Rotten Tomb sa svojim trećim albumom (za četiri godine), Vestiges of Tortured Souls. Rotten Tomb rade nekih desetak godina i šlifuju postepeno svoj zvuk tako da na ovoj ploči zvuče vrlo sigurno, usvirano i taj svoj old school death metal isporučuju samouvereno. Ovo i samo ima jasne korene u zvuku Incantation, Immolation i te generacije i struje '90s death metala i mada muzički pesme nisu posebno inventivne, rifovi su prijatni a svirka je žustra i iskrena:
https://rottentomb.bandcamp.com/album/vestiges-of-tortured-souls
https://youtu.be/udIlw3Vryh0

Da  ne bi slučajno bilo nejasno o čemu pričaju, ljudi iz poljskog benda Baalzagoth su drugu pesmu na svom drugom albumu, No God, No Savior nazvali  kratko i jasno Satan. Death metal istorijski ima veze sa satanizmom ali su te veze danas srazmerno ređe i manje naglašene, no, Baalzagoth se ne samo mažu crnim i belim farbama po licu nego i sviraju muziku koja je negde između urednog, tehnički upeglanog death metala po šnitu Morbid Angel i pompeznog blek metala, sa evokativnim melodijama i epskom atmosferom. Dobro to sve zvuči i ako sama stilska kombinacija nije naročito po mom ukusu i produkcija je jako bučna, Baalzagoth imaju strast, imaju identitet i ne uzmiču:
https://baalzagoth.bandcamp.com/album/no-god-no-savior
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_ldw_RqfqydHHCpuOU3Di3yf3ADok5A5xQ

Hehe, imaju dva benda sa imenom Xenosis, jedan iz SAD, drugi iz Ujedinjenog kraljevstva i oba sviraju progresivni death metal. Ipak, onaj aktivniji je bend iz Konektikata i evo njegovog petog albuma, Hermetic Transmutation a koji je DOSTA DOBAR. Xenosis treskaju jak, agresivan death metal sa dosta brutal death metal elemenata, ali su im kompozicije kompleksne, harmonski program pustolovan a aranžiranje eksperimentalno. Bend i zanatski pruža jako dobar program, sa mnogo impresivnih ritmičkih i metričkih elemenata a opet mu muzika zvuči tečno, pitko, više kao, jelte DEATH METAL koji se svira u znojavom klubu a manje kao laboratorijski eksperiment. Jesenas sam hvalio Voidspore za njihov brutalni tehnički death metal a u ovom bendu sviraju dva njihova člana, tako da, ako mislite, onda treba, nećete se razočarati:
https://xenosis-label.bandcamp.com/album/hermetic-transmutation




 
Nije baš uobičajeno da death metal bendovi komponuju i snimaju originalni saundtrak za dugometražni film, ali nije da su Blood Incantation uobičajen bend. I nije da ekipa iz Denvera svira SAMO death metal. U katalogu Blood Incantation već imamo primere čistih ambijentalnih ploča (npr. Timewave Zero iz 2022. godine) a i pretprošlogodišnji album Absolute Elsewhere je kombinovao death metal sa mnogo progresivnih ideja, tako da All Gates Open (Original Motion Picture Soundtrack) nije PREVELIKO iznenađenje. Ovo je oko sat vremena lepe, elegantno minimalne ambijentalne muzike u tonalnoj, prijatnoj ali ne banalnoj tradiciji Klausa Schulzea i ako ste ikada voleli Tangerine Dream ili, uopšte, samo sanjarenje o kosmosu, ovo bi trebalo da vam se dopadne:
https://bloodincantation.bandcamp.com/album/all-gates-open-original-motion-picture-soundtrack-24-bit-hd-audio

Sleepbomb iz San Franciska sviraju ,,kinematski doom metal" a novi, peti album im se zove, duhovito ali i evokativno, Songs in the Key of Conan. Možete već da zamislite te široke stepe, muziku punu folklornih ritmova i obredne repeticije, zar ne? To se svakako i dobija, kao da je Morricone seo i uzeo da džemuje sa, recimo, Godspeed You! Black Emperor, uz pristojan rad sa duvačima i sintisajzerima koji dopunjuju osnovni gitarski materijal i ovo je filmska muzika za neki novi, budući, zamišljeni film o Konanu koji možda nikada ne bude snimljen ali DOBRO je da ima saundtrak:
https://sleepbomb.bandcamp.com/album/songs-in-the-key-of-conan

Slift iz Tuluza objavili su album Fantasia za Sub Pop i u njihovoj muzici postoji opipljiva dimenzija alternativnog roka koja se uklapa sa interesovanjima izdavača. Ali Fantasia onda ima i VEOMA izraženu dimenziju progresivnog roka i to je zanimljiva kombinacija. Pesme su poduže i bombastične a opet ima u njima i pank rok ekonomičnosti, sve je producirano dosta pažljivo i sa jasnom idejom kakve efekte koja pesme treba da proizvede i ovo je jedan od boljih teškorokerskih albuma što sam ih čuo u poslednje vreme:
https://slift.bandcamp.com/album/fantasia






Midnight Rider su nemačka metal ekipa sa dosta melodičnim, hardrokerskim izrazom. Njihov treći album, Limited Infinity nudi prijatan, malo staromodan ali baš zato šarmantan teški rok sa finim, multirtrekovanim vokalom i pošteno čvrstom svirkom. Umiljato a dovoljno heavy, baš kako se nekad, krajem sedamdesetih to radilo od strane, recimo, Thin Lizzy...
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lFBWpDBtm0OEOeyym3fS41sNfihRlb8ko

U nekom još više retro ali istovremeno i futurističkijem stilu je i novi album Jareda Jamesa Nicholsa i njegovog trija. Louder than Fate je ploča koja hair metal osamdesetih meša sa bluz-rokerskim temeljima iz ranih sedamdesetih i pošto je ovo izdao Frontiers, znate da nema zezanja. Muzika je jaka, aranžmani i produkcija na visokom nivou, bend svira odlično. Ako volite hard 'n' heavy muziku koja ima bluza i čiza u jednakoj meri, nećete se pokajati:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nmuBIa_uzsAWif4hFnPmtfpVcBx4iiGZE

Seven Metal Sins su Francuzi pa i zvuče kao Francuzi, sa debi albumom, Legacy of Chaos koji u svom DNK ima solidnu količinu Trustovog, jelte, nasleđa. No, ovo je moderniji heavy metal, ali sa dovoljno street metal himničnosti i proto-thrash čvrstine da bude zdrav i otrese sa sebe direktna poređenja. Pristojno produciran i energičan album sa dobro napisanim pesmama i dovoljno karaktera za moje potrebe:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_miQZ1mTCBm44YOm3JI4anDjKJcFcdsVcE

Serpent su iz Los Anđelesa, sviraju duže od dvadeset godina i upravo su izdali debi album. I taj debi album zvuči kao heavy metal ploča iz 1986. godine. I to je prelepo. OK, produkcija je malo modernija, srećom ne MNOGO modernija, dakle, ovde nemamo problem sa kompresijama i preglasnim masteringom, ali je svirka klasična, vokali su pola vremena u stratosferi a rifovi su retro i nostalgični. Ja na keca padam na ovakve stvari i mada  As the City Burns nije nikakva revolucija u novom talasu tradicionalnog hevi metala, on je vrlo pitak i zabavan tako da, navalite:
https://stormspell.bandcamp.com/album/as-the-city-burns  https://www.youtube.com/watch?v=YBQnNTwvito

Sjajni su i kanadski Iron Kingdom a koji sviraju deceniju i po i Shadows and Dust im je već šesti album. Ovo je opet tradicionalni heavy metal odsviran u nešto modernijem stilu, ali sa dosta melodije, dinamičnih ritmičkih bravura i karakternim vokalima. Takođe, Iron Kingdom su jedan od i dalje relativno retkih bendova u modernom metalu i roku sa ženom u postavi koja ne peva niti svira klavijature nego prži gitarčinu, što je samo simpatična bonus informacija, a glavna informacija je da Iron Kingdom stupaju sigurno, snažno i ZABAVNO stazom koju su utabali Iron Maiden i nalaze neke svoje dalje puteve do našeg srca. Vrlo lepo:
https://iron-kingdom.bandcamp.com/album/shadows-and-dust
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_nO83xySjHgtVDMUBpdZVaZ5J2nIBlYe1o






Gore smo pričali o uobičajenosti i neouobičajenosti, pa da kažemo kako u istoriji rok i metal muzike NIJE neuobičajeno da metal bendovi, pogotovo progresivnije orijentacije snime album svojih kompozicija sa simfonijskim orkestrom. I ako je to mogla jevena Metallica, što ne bio mogao Voivod? Uostalom Jason Newsted je u ovom bendu svirao nakon odlaska iz Metallice, što je objektivan dokaz da su Voivod bolji bend! Enivej, svi znajmo Voivod, znamo da su još osamdesetih godina prošlog veka, dok je thrash metal tek nalazio svoj izraz i sazrevao iz klinačkog loženja u muziku sa, jelte, formom i sadržajem, oni već radili progresivnu varijantu žanra pa je i živi album Symphonique, snimljen prošlog Juna u Kvebek Sitiju, sa Kvebečkim simfonijskim orkestrom jedno sigurno zakucavanje sa vrha reketa. Voivod APSOLUTNO znaju kako da svoje pesme prearanžiraju za bombastično orkestarsko okruženje a da ih ne pretvore u paradu pijanstva i kiča a njihova svirka sa orkestrom je i dalje žustra i moćna. Izbor pesama je širok i u ovih dvanaest komada će i ljubitelji klasika iz osamdesetih poput Nothingface pa čak i War and Pain dobiti svoj fiks a sve se završava legendarnom obradom Pink Floydove Astronomy Domine. Kako i bog zapoveda, jelte. Veoma dobro, veoma obavezna lektira:
https://centurymedia.bandcamp.com/album/symphonique-live-24-bit-hd-audio
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lWVclL6rXdrYpzOzjFk6-uLKWJ5lNNfzo

Dobro, da vidimo šta smo od metala imali protekle nedelje kad već ništa drugo nismo...




Plaguepreacher iz Salcburga imaju debi album, Abyssol, posle nekoliko godina izdavanja split i EP izdanja. Ovo je propisno epska, bombastična ploča borbenog, ekstrovertnog blek metala, ali je zasnovana na snažnim rifovima i udaračkom ritmu, sa elementima, jelte, disonance i svega što je potrebno da se nihilistička poruka benda prenese. No, produkcija je solidna a u gitarskom radu ima dosta dobrih ideja i ovo je vrlo prijemčivo izdanje:
https://plaguepreacher.bandcamp.com/album/abyssol

Kanađani Empty Chalice sviraju baš onako kako ja volim. Njihov debi album, Majesty of Sin, a nakon nekoliko demo snimaka i kraćih izdanja, je procesija kratkih, ubitačnih sprintova kroz black/ war metal, se odsvirano kao da je grindcore, a opet napisano da zadrži epsku grandioznost blek metala. Dakle, rifovi i teme su odlični, tempo je moćan, ritmovi zakucavački, vokali razorni a samo tri pesme od sedamnaest prebace trajanje od dva minuta. I čak je i zvuk vrlo solidan. Meni je ovo odlično, a i vama će biti ako imate, jelte, ukusa:
https://emptychalicebm.bandcamp.com/album/majesty-of-sin

Larve svira ,,French True Black Metal" ali ovo je i jednočlani bend čiji jedini član, Mathias Nagy, očigledno vuče poreklo iz Mađarske. I tu nema ničeg lošeg! Larve ima treći album u pet godina, Noise From Beyond i to je uredan blek metal agresivnije provinijencije ali ne bez za francusku scenu karakterističnih izleta u melodičnu teatralnost. Meni se ovo, naravno, dopada na ima visoke tehničke ekspertize, evokativnih rifova i dobrog tempa a i producirano je više nego solidno tako da preporučujem bez rezervi:
https://larvefrenchblackmetal.bandcamp.com/album/noise-from-beyond

Varaždinski Häxänking su projekat članova stoner-dum-rokerskih Uruk High a u kome se svira black metal i black thrash. Drugi album, Troubadoom, ipak, i sam ima elemente doom metala, sa repetitivnim, mračnim rifovima, ali je naravno i brži, trešerskiji, nestašniji. Ovo je prilično old school i pošto sam lenj ponovo ću povući paralelu sa recentnim Darkthrone autputom, pa ako volite TO, ovo je definitivno zanimljivo, a svakako je u tehničkom smislu i kompetentnije:
https://haxanking.bandcamp.com/album/troubadoom

Španci Numen postoje od 1997. godine pa imaju u svom zvuku dosta drugotalasnog blek metal identiteta i to se, meni, naravno, dopada. No, njihov peti album, Erre, ima i dosta modernih karakteristika, priličnu količinu atmosfere, česte promene ritma i tempa, melanholične teme, a koje se lepo kontrastiraju sa stvarno SOLIDNO krljačkim matricama i ovo je jedna ploča i za poštovanje i za slušanje sa apetitom:
https://ladlo.bandcamp.com/album/erre

Bestial Catacombs su tajlandski black-death bend koji prioritizuje agresiju i brutalnost u svojoj muzici. I to je dosta dobro na prvom EP-ju i kaseti, Bestial Endsieg. Mislim, OK, same pesme nisu naročito imaginativne, ali bend ih svira sa ogromnom žustrinom, sve je utegnuto, a produkcija je prijatno jeftina i analogna. Dovoljno za sreću nekome ko zna da prepozna autentični andergraund biser! Digitalni daunloud plaćate koliko želite:
https://bestialcatacombs.bandcamp.com/album/bestial-endsieg




Australijanci Smoke Witch na svom novom albumu, Return of the Witch (mada nije to neki ,,return" kada u sedam godina snimite četiri albuma, sa prethodnim već prošle godine) mešaju psihodeličnu, drogiranu atmosferu i rokački, fazirani stoner rok gruv za jednu toplu, zabavnu žurkicu na koju ne bi trebalo da dolaze maloletnici. Ljudi apsolutno imaju zanat i ovde se svira pošteno i ljuto, a zvuk je sirov a opet lepo podešen za maksimalni ugođaj. Ako volite psihodelike i rokenrol, ovo je idealan saundtrak za malo zezanja:
https://smokewitch1.bandcamp.com/album/return-of-the-witch

Francuzi iz Nanta, Cornucopia su ime očigledno uzeli po naslovu pesme Black Sabbath pošto njihov debi album, Songs for Unfortunate Times od Sabata uzima i po koji rif i generalno se u doom metalu ove ekipe čuje BAŠ DOSTA Iommija, Ozzyja i ekipe. Ali dobro, ovo je svakako nešto baroknije, više okrenuto melodiji i melanholiji, mada i dalje sa temeljima u čvrstom bluzu. Sasvim prijatna ploča:
https://cornucopia79.bandcamp.com/album/songs-for-unfortunate-times

Indonežani Gutward trpaju gadnu psihodeličnu stonerčinu na svom debi EP-ju, naslovljenom samo I. ovo je sirova regurgitacija Black Sabbath materijala, odsvirana u jeftinim, jelte, produkcijskim uslovima, ali iskrena i sa jednom neposrednošću kakvu imaju samo mladi, neiskvareni bendovi. I meni je to  simpatično makar koliko i ,,Say no to drugs" kojim  počinje pesma Dead Eyes:
https://gutward.bandcamp.com/album/i

Kanadski Funelore su svoj prvi Ep izdali za Dark Descent Records i pošto je ovo nominalno funeral doom metal bend koji objavljuje za etiketu što najviše izdaje death metal, znate da će biti zajebano. I voala, The Dissolution of Consciousness je ploča spore i mračne muzike, ali značajno dinamičnije i sirovije nego to je za funeral doom pravilo. Ovde ima psihodelije, ima neprerađene gotske drame, ima agresije i, mislim, zabavno je:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/the-dissolution-of-consciousness

High Ruler iz Nebraske su napravili skoro deceniju pauze nakon eponimnog debi EP-ja, ali je novi EP, The Sorceress prilično dobar. Ovo je energičan, težak, blago okultni doom metal sa jakom gitarskom kanonadom, bubnjarskim bombardovanjem, moćnim, surovim pevačem. Opet, i pored svih epiteta koje sam upotrebio da opišem ovo kao ekstremniju varijantu doom metala, High Ruler imaju izgrađen, zreo gruv i atmosferu i odlikaški rade u tradiciji doom metala sa obe strane Atlantika. Cena od koliko date je tu da zasladi celu priču, ali ovo je odličan materijal sa pet pesama dobre produkcije i solidnog trajanja koji snažno preporučujem:
https://highruler.bandcamp.com/album/the-sorceress

Hawkwind svoj novi album, Psychedelic Selection počinju citatom Orwellove Životinjske farme i ovo je primeren uvod za album  koji će nas voditi na mesta na kojima Hawkwind nismo često zaticali. Mislim, sve je to UK psihodelija od strane benda koji je bio na samom izvoru pre više od pola stoleća, ali ovo je kombinacija novih pesama, arhivskih snimaka, studijskih živih snimaka i rekonstrukcija starih pesama i tu ima svega i svačega. Naravno, Hawkwind su odavno promenili lice moderne muzike svojim radom i mogu da rade ŠTA HOĆE a meni je milo da u tome što rade i dalje ima dosta svežine i entuzijazma!
https://hawkwindofficial.bandcamp.com/album/psychedelic-selection

Imamo novi Hawkwind a imamo i novi Yes. Aurora je njihov dvadeset i četvrti album za još malo pa šezdeset godina rada i to da su Steve i Geoff i dalje u bendu je meni fenomenalno. I Hawkwind i Yes su u vreme kada sam JA počeo da slušam savremenu muziku već smatrani legendarnim, ,,starim" bendovima koji su definisali čitave žanrove i mada Aurora DEFINITIVNO neće definisati nikakav žanr, ovo je pitak, prijatan prog-rokerski intermeco, žive, energične svirke i odličnih vibracija. Više nam i ne treba:
https://insideoutmusic.bandcamp.com/album/aurora-bonus-tracks-edition-24-bit-hd-audio
https://www.youtube.com/watch?v=ETEGJTM6plw&list=OLAK5uy_nyr8UXaeuPNbMiap2E7w692KoDRDAM6oI

Black Tusk iz Džordžije imaju novi EP i iako je on naslovljen  Systems of Solitude, bend ni slučajno nije izgubio svoju energičnost i agresivnost. Dakle, ovde nema mnogo eksplicitno introvertnog meditiranja nad samoćom, naprotiv, momci su besni, bučni, svirajući negde između stoner roka, hardkorpanka i sludge metala, okretno, sa pesmama koje su dinamične i zvukom koji je teksturiran, hrskav i topao. Odlični:
https://blacktusk.bandcamp.com/album/systems-of-solitude

Khemmis su pre nekih šest godina ostavili iza sebe ,,indi" fazu svog rada i potpisali za Nuclear Blast. Imali su jedan dobro primljen album 2021. a evo sada i drugog iz te, jelte, ,,komercijalne" faze njihove karijere i ovaj se zove samo Khemmis.  A znate da to znači kako se od ovog albuma očekuje ozbiljan doseg u novu publiku i podizanje celog profila benda na novu razinu. Da budem iskren, meni se ni poslednja izdanja Khemmis za 20 Buck Spin nisu TOLIKO dopadala, pa me tako ni novi album  ne obara na patos, ali ovo je dobar, čak odličan doom metal za tu neku širu publiku, sa mnogo elemenata klasičnog Candlemass/ Cathedral stila, ali tako da je sve veoma ispolirano, producirano da bude glasno (a da opet ima eleganciju i sofisticiranost) i da se zaista dopadne i ljudima kojima se sviđa IDEJA doom metala ali nekako do sada nisu naišli ni na jedan bend koji bi je svirao onako kako oni zamišljaju. Dakle, ovo je melodično i čak dosta, jelte, romantično u liričkim temama, sa elementima klasičnog heavy i NWOBHM zvuka a onda sa izlascima gotovo do power popa i mada to po definiciji znači da mene malo odbija, verujem da će ciljnoj grupi biti više nego odlično. Jer, mislim, jeste, napisano je jako dobro, producirano je znalački i tačno zna šta hoće bez toga da deluje cinično kalkulantski. Slušajte:
https://khemmis.bandcamp.com/album/khemmis-2




Kanađani Brain Grenade na promo fotografiji napravljenoj da se objavi postojanje njihovog debitantskog demo snimka, isto Brain Grenade, slikaju se sa CRT televizorom i skejtbordom, i svi nam, uniformisani, ispred zida ižvrljanog old school grafitima, pokazuju srednji prst. Skoro da čujete muziku samo gledajući tu sliku, jelte, no, sasvim je to dobro. Ovo je thrash metal/ crossover thrash agresivne, uličarske estetike, sa četiri pesme oštrih rifova, bučnog ali komponovanog soliranja, promišljenih promena ritma i ekonomičnih korišćenja melodije. Zvuk je dobar, tempo snažan, vokali su dementni i sve je apsolutno na svom mestu, uključujući sjajan crtež na omotu i cenu od koliko date. Ako ste ikada voleli Exodus ili, evo, Bloodcum, Brain Grenade su momčad za pobedu:
https://braingrenade.bandcamp.com/album/brain-grenade

Assi Assassin su iz Njemačke drugi EP, upravo aktuelan im se zove Exit Wound. A prvi, od jesenas je bio Entry Wound naravno. Ovo je pet pesama krljačkog, energičnog krosover treša po starinskom receptu, iskreno, prijatno i prijemčivo. Ko zna zna.
https://assiassassin.bandcamp.com/album/exit-wound-ep

Rodno mešoviti Deadwaste iz Denvera sviraju u principu thrash metal ali sa vrlo ,,alternativnim" otklonom. Ovo znači da je i harmonski i aranžmanski ova muzika dosta šira od onog što bi normalan thrash podrazumevao, a i tekstovi su prilično osoben no energija i eksplozivnost ovog trija su eksplicitni i to je najvažnije. Album  Things. Fall. Apart. ima solidan, mada dosta glasan zvuk i priličnu količinu interesantnih ideja, kao i tematski fokus na raspad, jelte, ličnosti. Vredi poslušati i te kako:
https://deadwasteofficial.bandcamp.com/album/things-fall-apart

Scatter je studijski projekat pola iz Teksasa a pola sa Aljaske sa debi EP-jem Tech Hell Cyber Thrash. Ovo je pet pesama agresivnog thrash i death thrash metala ali koji ima visoku čistoću produkcije pa njegova demonska, konceptualna prljavština dobro ide uz njegovu kibernetsku, jelte, orijentaciju. Raznovrsno napisan a opet potpuno pravoverno trešerski materijal:
https://scatterthrash.bandcamp.com/album/tech-hell-cyber-thrash
https://www.youtube.com/watch?v=KWHTxSvuKZ8&list=OLAK5uy_l_jzdfoaC4Gsxy6hh5UwjeEPzwPXM0XPw

Hellenistic su iz Oklenda i sviraju, vrlo eksplicitno, Bay Area Thrash. No, prvi EP, Dark Imminence, im ima i malo old school black speed metal mirisa a što je fina kombinacija gde imate disciplinovanu svirku i dobru produkciju zrele trešine spojenu sa varvarskim primalnim divljaštvom. Ovo ne forsira brzinu pritom, i pesme su napisane sa dosta smena ritma i dinamike te nije, jelte monotono i predvidivo. Vrlo solidan materijal a po vrlo prijateljskoj ceni od koliko date:
https://hellenistic.bandcamp.com/album/dark-imminence

Španci Chernobyl na svom debi albumu, Decay Of The Western Civilization nude sirovo spajanje agresivnog thrash metala sa malo death metal aroma i to je ploča koja ne polaže mnogo na sofisticiranost, ali ima energiju i neki svoj zvuk. Produkcija je dosta, hm, neupeglana, ali ideja ovde IMA i to čoveka vuče da sluša:
https://chernobylthrashmetal.bandcamp.com/album/decay-of-the-western-civilization

Ovo pozno proleće odlično za thrash metal. Tako smo dobili drugi album Nuclear Tomb iz Baltimora a koji se zove Epoch Inhumane i nudi zanimljivu, inventivnu kombinaciju klasičnog thrash prebijanja i eksperimentalnijeg, avangardnijeg tretmana gradivnog materijala koji biste mogli povezati sa, recimo, radovima ranih post-metal bendova poput Neurosis pa i Isis. Meni ovde to radi odličan posao jer na svaki hedbengerski element dođe malo istraživačke avangarde koja ga stavlja u širi kontekst a na svaki introvertni, možda i hermetični momenat imamo odgovor u propisnom šamaranju. Odlična ploča:
https://nucleartomb1.bandcamp.com/album/epoch-inhumane

Auuuu... Iron Reagan nisu snimili ništa od 2019. godine ali novi EP, Demonetization je takvo prebijanje da skoro možemo da im oprostimo. Legendarna crossover ekipa iz Virdžinije ovde ima šest kratkih, ubitačnih pesama čiju preovlađujuću filozofiju, čini mi se, sažima naslov treće: Make it Ugly. Iron Reagan su sad na idealnom secištu hardcorepunka i thrash metala, sviraju bešnje nego ikada, produkcija je vrlo dobra i ako je ovo najava novog albuma, A MORALA BI BITI, SKORO JE DECENIJA PROŠLA, bend će da POCIJEPA celu scenu na komade:
https://ironreagan.bandcamp.com/album/demonetization-ep


Postoje (najmanje) dva benda sa imenom Outpost 31, jedan je krosover treš ekipa iz Teksasa, a drugi su ovi momci iz Kalifornije o kojima danas pričamo. Oni, naime, imaju EP Rendering Psalm i to je vrlo solidan kalifornijski pank rok/ melodični hardkor po uzoru na razne Bad Religione, Offspringove itd. Energično, žestoko, upeglano da bude prijemčivo i normalnoj publici a sa opet dovoljno žustrine da bude dobro i nama, ovo se sluša sa apetitom. Šest pesama, ima i vinil:
https://outpost31.bandcamp.com/album/rendering-psalm

Pa onda dođu Fuzz War, Nemci koji kažu ,,We aren't reinventing the wheel—we're setting it on fire." Debi album, Pissing In The Mainstream im je zabavan, energičan hardkorpank koji bi bez problema mogli da mi podmetnete kao nešto što sam na kaseti slušao tamo negde, pred kraj osamdesetih, sa sve prilično jeftinom produkcijom, i ja bih to prihvatio kao uspomenu koje se ne sećam. Dakle, zaista, vrlo klasičan stil, vrlo dobra svirka i dobre pesme, komada četrnaest.
https://fuzzwarhc.bandcamp.com/album/pissing-in-the-mainstream

Sewer su metalizirani hardcore bend negde između zvuka Cro-Mags i Agnostic Front iz druge polovine osamdesetih i novovekovnih thugcore grubosti. Demo 2026 ima tri pesme i dobar je, sa solidnim smenama trešerskih zakucavanja i mošerskih klecanja, produciran vrlo dobro i odsviran sa ubeđenjem. Bend je iz Jokohame ali ovo se naslućuje samo po vokalima, a što svemu daje posebnu aromu. Lepo:
https://sewerhc.bandcamp.com/album/demo-2026

Naravno da se bend sa imenom FAFO isto nalazi u kategoriji siledžijskog hardkora. Ova ekipa iz Severne Karoline ima demo snimak naslovljen samo Demo i na njemu su tri pesme apsolutnog nasilja i negativnosti. Ali solidno je to, sa klecačkim gruvom, zanošenjima u Nu-metal smeru i dosta impresivno dobrim zvukom. Cena je koliko date a ovo je VRLO DOBRO:
https://fafobandnc.bandcamp.com/album/demo

Onda imate Left Hand Path iz Orindž kauntija, a sa demo snimkom Promo '26 koji ima dve pesme. Bend je zanimljivo raznolikog etničkog sastava ali svirka je sirovi, ulični hardkor sa metaliziranom završnom obradom i siledžijskim etitjudom. Sasvim solidan, takođe, a gde jeftina, demo-produkcija svemu daje preliv autentičnosti. Korektno!
https://lefthandpathoc.bandcamp.com/album/promo-26

Kome treba još siledžijskog, metaliziranog hardkora ima i britanski Guilt Trip sa njihovim albumom Armour Of Angels. Ovo je vrlo kvalitetno, sa procesijom ložačkih rifova, zaraznim gruvom i bolesno napaljenim vokalima, produkcija je dobra i generalno ceo album je u gruvu koji uhvati i ne pušta. Ima i vinil tako da, ko voli, uživaće:
https://officialguilttrip.bandcamp.com/album/armour-of-angels

Pa imate Corruption Pact iz Pariza a koji su između uličarskog hardcore siledžijstva i death metala sa povremeno melodičnim temama i dosta propisnog blastbit zakucavanja. Album Unanswered cries je vrlo pitak, solidno (mada bučno) produciran i sa dosta, jelte, etitjuda, ali i dobre, žestoke svirke.
https://corruptionpact.bandcamp.com/album/unanswered-cries

Rusi MethTripper zapravo sviraju kombinaciju sludge i death metala ali sa hardcore osnovom i dosta korišćenja raznih izvora buke i semplova da oplemene svoju već, jelte, plemenitu muziku. OK, album  Mass Psychosis Consequences je sirovo snimljen i moći će da ga slušaju samo najutreniraniji, ali on ima viziju, ima ideju i zna šta radi. A i košta koliko vi kažete
https://methtripper.bandcamp.com/album/mass-psychosis-consequences

Imamo još mračnog, teškog hardkora, ovog puta sa ipak manje ,,thug" kodifikacijom. Invader su švedska postava sa EP-jem metaliziranog hardkora ali po više evropskim, '90s uzorima. By The End of Your Blade naslovom sugeriše mračan provod i tako i jeste, ali je i solidno dobro, onako trešerski a srednjeg tempa. Solidan zvuk, opresivna ali zarazna atmosfera, prijatno je:
https://invaderhc.bandcamp.com/album/by-the-end-of-your-blade

Pa imate Deluzions Ov God a to je slamming beatdown hardcore ekipa iz Nju Meksika. Dakle, Albukerki u kući i šest pesama na EP-ju D.O.G. a koje biju i klecaju na sve dobre načine koji vam padaju na pamet. Dobar omot, solidan zvuk, apsolutni overdouz testosterona, a cenu sami određujete:
https://deluzionsovgod.bandcamp.com/album/d-o-g

I Nemci Born Hanged su užasno teški i agresivni na EP-ju  Left to Rot. Ovo su tri pesme niskog štima, chainsaw zvuka i kratkog ekonomičnog trajanja sa monstruoznim vokalima, ubitačnim blastbitovima i generalnom namerom da vas ozlede. Negde između hardcorea, grindcorea i death metala Born Hanged nalaze svoj mir a taj mir podrazumeva vašu propast. Ne i finansijsku, ovo košta samo jedan Evro:
https://bornhangedhc.bandcamp.com/album/left-to-rot

Amerikanci su otkrili krokodil, pa evo imamo i bend iz Arizone, Krokodil, nazvan po toj, jelte, drogi. Pissing Contest je EP sa četiri kratke pesme brutalnog powerviolence nabadanja, sa sludge metal elementima i svakom zamislivim naporom da vam bude neprijatno. I to je sasvim okej, uključujući repovanje na poslednjem komadu. Mislim, biće vam neprijatno:
https://krokodilaz.bandcamp.com/album/pissing-contest

Italijani Falesia za svoju muziku kažu da je sludgecore, ali album HEART.SUN.BODY.GROUND.FIRE. ima elemente sludge ali i death i groove metala izmešane sa hardcore i grindcore elementima. Solidno kao koncept, korektno u realizaciji, ovo me nije sad kao nešto zbrisalo – nije preterano maštovito u songrajtingu, jelte – ali se posluša i ne smeta:
https://falesiasludgecore.bandcamp.com/album/heart-sun-body-ground-fire

Eyes Out iz Sakramenta snimaju za Horror Pain Gore Death Productions ali njihova muzika je hardkor/ hardkorpank sa mrvicom thrash metal/ crossovera. Osvežavajuće! Album odiše uličarskom neposrednošću i manguplukom i mada nije nešto posebno inventivan u pisanju pesama, bend mnogo toga nadoknađuje harizmom i karakterom. Ovakav isti rif može da odsvira i neko drugi ali neće mu dati tu, jelte, LIČNOST. Solidno:
https://hpgd.bandcamp.com/album/satiate-the-blade

The Bobby Lees iz Vudstoka izdaju za Epitaph, pa je u mojoj glavi muzika koju ove dve žene i jedan momak sviraju – pank rok. OK, album New Self ima elemente i garažnog roka, i noise rocka, pa valjda i nekakve, jelte, alternative, ali sve je nekako dovoljno sirovo i autentično (a opet producirano dovoljno kvalitetno i profi) da ja sve vodim ako pank. Odavno mi se neko Epitaph izdanje nije dopalo, pa su me The Bobby Lees prijatno iznenadili. Ima i jedna obrada PJ Harvey!
https://thebobbylees.bandcamp.com/album/new-self

Hey Fuck Compilations vol 2 je kompilacija izdavača HFY! Records iz Arkanzasa kojeg sam u mnogo navrata već hvalio. Ovde imate devetnaest bendova propisnog andergraund panka i hardkora, od melodičnijih, himničnijih momenata pa do blastbit haosa. Sve kako treba, sve savršeno, daunloud se plaća koliko hoćete PA KUPITE:
https://hfyrecords.bandcamp.com/album/hey-fuck-compilations-vol-2-hfy-039

Miracle Blood iz Bostona svoju muziku nazivaju ,,Heavy, weird punk" pa će se ovo dopasti i ljudima koji vole sludge metal, posthardcore, noise rock itd. EP Wasteland ima dve pesme karakternog, energičnog rokenrola, sa dobrim zvukom, kompaktnim, ekonomičnim aranžmanima i osobenim vokalima. Odličan materijal i nadam se da bend uskoro krene u smeru snimanja albuma:
https://miracleblood.bandcamp.com/album/wasteland

Indonežani Nugatoria prže duševan, prijemčiv D-beat hardcore na (mini)albumu Triple Speed Bastard i to zvuči odlično. Mislim, u domenu forme je jednostavno, bez želje da eksperimentiše sa žanrom, ali gitare su dobre, maštovitije od proseka, tempo je odličan, vokali su old school deračina pa i produkcija dosta dobro radi svoj posao. Još je i cena koliko date a što za Indonežane nije karakteristično, tako da je ovo baš vredno vremena i para:
https://nugatoria.bandcamp.com/album/triple-speed-bastard-2026

Meni je veoma po ukusu i Prosthetic / Frontier Days Split, dakle album dva benda iz, pretpostaviću, Kolorada, a koji sviraju eksplozivni hardcore/ fastcore sa blastbitovima i čestim smenama ritma. Prosthetic imaju užasno visoke vrišteće vokale što ih izdvaja iz mase sličnih fastcore/ powerviolence bendova dok su Frontier Days tehnički ambiciozniji, na ivici mathcore komplikacija. No, i jedno i drugo je ODLIČNO, sa dobro napisanim pesmama, lavinom energije, solidnom produkcijom. Ko voli ovakav zvuk, ovde će UŽIVATI: A ko ne voli nek dobro promisli kuda ide u svom promašenom životu:
https://damienrecords666.bandcamp.com/album/prosthetic-frontier-days-split

Berlinski Ancst imaju još jedan sjajan živi album. Road to Dominion je snimljen prošle jeseni na turneji po Njemačkoj i ima jedanaest pesama besprekorno odlične kombinacije black metala i metalcorea koju ovaj projekat već toliko dugo dobro radi. Nema razmišljanja, pogotovo po ceni od koliko date:
https://angstnoise.bandcamp.com/album/road-to-dominion

Flowerviolence je kao powerviolence ali produciran da ne može da se sluša. Ako se ipak potrudite, album Blckhaus benda A Good Hippie is a Dead One iz Alabame je halucinatorno posrtanje kroz naplavine istorijskih referenci i semplova ukrštenih sa sirovim, agresivnim powerviolence hardcoreom i ima to neki svoj, jelte, šmek:
https://agoodhippieisadeadone.bandcamp.com/album/blckhaus

Polluted Tongues iz Baltimora u svojoj muzici spajaju blackened hardcore i grindcore, sa malo death metala i to je jedna uredna, pitka, jelte, mućkalica. Drugi album benda, Devoured By Snakes ima devet pesama solidne a opet duševne krljačine, gde se ne preteruje sa filozofiranjem i napred juriša brzo i srčano a opet nisu sve pesme iste, rifovi su dobri, melodične teme si fino osmišljene. Takođe solidan, ekonomičan zvuk i lep omot, PA NIŠTA VIŠE I NE TREBA:
https://pollutedtongues.bandcamp.com/album/devoured-by-snakes

Turski grindcore entuzijasti, Kebabblast imaju novi album, Tridecamythric Iambus i ovo je, verovali ili ne, ,,konceptualni album sa korenima u turskoj mitologiji". A što ne biste nužno zaključili iz nasumičnog preletanja pogledom preko naslova pesama pa čak ni po tekstovima. Enivej, Kebabblast ovde imaju kratke, ali ne prekratke pesme, sa dvominutnim komadima koji pored suvog grajndkora imaju i elemente death i black metala, no sve je to sklopljeno na jedan partizanski, jeftini, prkosno i samouvereno andergraund način i veoma je šarmantno, a cena je koliko date, pa poslušajte:
https://kebabblast.bandcamp.com/album/tridecamythric-iambus

Immortal Crusade iz Noksvila u Tenesiju imaju tri pesme na svom prvom demo snimku, Grasping for Anything i to je gadan, ružan, DOBAR grindcore/ deathgrind. Ima ovde i muzičkog znanja i poznavanja istorije žanra ali i mnogo spontane, primitivne ekspresije i meni se to, zaključno sa grubom ali vrlo funkcionalnom produkcijom, dopada.
https://666immortalcrusade.bandcamp.com/album/grasping-for-anything-demo




Čikagoanci Voimaton na svom novom demo snimku, Ruled by Fear zvuče kao da su ga snimali u pećini i masakrirali čitavu koloniju vampirskih šišmiša čistom snagom svog nihilizma. Ovo je death-doom metal sporog tempa ali ubitačnih rifova i generalno brutalnog nastupa, a opet snimljen jeftino, produciran neprskano, pa je onda i neposredniji i iskreniji. Bend iza sebe već ima i jedan album, dakle, ovo mu nisu prvi koraci ali su DOBRI. Dve pesme, plaćate po želji:
https://voimatonddm.bandcamp.com/album/ruled-by-fear

Estonski death metalci Swarn su teški, snažni, nemilosrdni na novom EP-ju, Corpsetrader. OPvo je iskusan bend sa decenijom rada i dva albuma iza sebe i Corpsetrader je šest pesama death metala po klasičnom švedskom šnitu, dakle, ,,chaisaw" zvuk gitare, odjekujući, vrištavi vokali, težak d-beat na bubnjevima. Ništa novo, ali vrlo dobar program, dobro napisan, dobro snimljen, brutalan u imaginarijumu, pitak u izvedbi:
https://swarn.bandcamp.com/album/corpsetrader
https://warhorn.bandcamp.com/album/corpsetraider

Imamo i danski Afstumpet a čiji EP Han Som Gnaver i sam dosta toga uzima od klasičnog švedskog i skandinavskog death metala uopšte. No, ovo je muzika sa malo više grindcore elemenata, malo više doom metal elemenata, malo čak i blek metal elemenata i mada je sve to spojeno organski i bez sad, kao, nekog eksperimentalnog napora, zvuči dobro i osobeno. Takođe prijatno muljav zvuk i bend koji ume da se igra sa vašim očekivanjima. Plus, daunloud plaćate po želji:
https://afstumpet.bandcamp.com/album/han-som-gnaver-ep
https://desiccatedrecords.bandcamp.com/album/han-som-gnaver

Za nešto ,,tehničkije" i bliže deathcoreu, tu su kalifornijski Broken Glass Sanctuary i njihov drugi album, Antigenesis. Ako volite tehnički deathcore, ovo je to, sa vratolomnom svirkom i mnogo propisne death metal ambicije u komponovanju i izvedbi a opet sa deathcore neposrednošću i prijemčivošću u srži muzike. Mastering sumanuto preglasan ali album vrlo solidan:
https://brokenglasssanctuary.bandcamp.com/album/antigenesis

I Art|Est iz Lajpciga su tehničkiji i bliži deathcoreu. Za svoj debi album, Evil Embodiment ovaj se kvartet udobno smestio u moderni zvuk, sa elementima tehničkog i melodičnog death metala, ali i sa deathcore prodornošću u aranžanima kao i sa karakterističnim deathcore vokalima. I sama produkcija malo vuče na deathcore, pa je ovo jedna fina mešavina pitkog sa jedne i tehnički naprednog sa druge. Pesme solidne, bend u odličnoj formi:
https://artestofficial.bandcamp.com/album/evil-embodiment

Avolition su iz Geteborga i sviraju melodični death metal. Skoro da nemam šta drugo da kažem, debi album ove ekipe osnovane pre tri godine, Monument To The Forsaken zvuči kao aritmetički presek svog melodičnog death metala iz Geteborga koji može da vam padne na pamet i, mislim, ako to volite i ne tražite ikakve inovacije ili eksperimente, mislim da ćete biti vrlo zadovoljni jer je svirka ODLIČNA:
https://avolitionsweden.bandcamp.com/album/monument-to-the-forsaken

Japanski veterani Defiled sviraju od početka devedesetih ali počeli su albume da snimaju tek krajem te decenije. Altered State im je deveti i zvuči, u priličnoj meri, kao da je iz, jelte, ranih devedesetih, sa skromnom produkcijom, ali sa strašno srčanom svirkom. Defiled imaju grinderski, eksplozivan nastup, sa pesmama koje često menjaju ritam i u visokom tempu rade prave bravure kolektivnih akrobacija i egzibicija. Opet, ovo nema mnogo toga zajedničkog sa onim što danas znamo kao tech-death metal i odiše jednom old school čistotom. Vrlo lepo:
https://defiledjapan.bandcamp.com/album/altered-state
 
Iring Ong su veoma mlada ekipa momaka i devojaka (well, jedne devojke) iz Mađarske sa, uh, evo već trećim albumom za tri godine... Skoro da bih pomislio da je u pitanju nekakav kućni projekat, ali vidim da bend svira silne koncerte tako da to svedoči o autentičnosti. Mufi, treći album u karijeri koja traje od 2023. godine je deaththrasherska ploča što ne smara filozofijama i nema prostora za mnogo eksperimenata ali ZAKUCAVA solidnim rifom, dobrim tempom, čak i pristojno debelim zvukom. Meni je ovo zabavno i sad sam zaintrigiran da malo više saznam o Iring Ong:
https://iringong.bandcamp.com/album/mufi

Epitome of Carnage je prvi post-pandemijski album za nemački veteranski death metal kombo Fleshcrawl. Ovi ljudi rade preko trideset godina i zvuk im i dalje ima tu pravovernost ranih devedesetih sa velikim, teškim rifom i jednostavnim, neposrednim gruvom. Fleshcrawl su promenili tri petine postave od prošlog albuma, ali zvuk je i dalje veoma sličan onome po čemu ih znamo, sa jasnim dugovima švedskom death metalu sa početka devedesetih i prkosnim old school fokusom na makabr teme. Ništa novo, originalno, revolucionarno itd, ali je DOBRO:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_mHNaW7fBxnZoWn6T7yeq5wgJCgyXsIbZw

Sa druge strane su Goreworm  iz Ontarija, veoma tehnički death metal bend, veoma nabrijan da svira kompleksne pesme sa puno promena ritma i složenim aranžmanima. Drugi album za bend koji radi skoro deset godina, naslovljen je Miasmic Solitude i ima i dosta melodičnih elemenata, ali ih treba čuti u svom tom baražu blastbitova, nadlajavanju dva vokala, i konstantnim promenama ritma. Odlično je ovo, a i prilično solidno producirano tako da se čuje i slojevitost aranžmana pored virtuoznosti izvođenja i od mene dobija snažnu preporuku:
https://goreworm-label.bandcamp.com/album/miasmic-solitude

Soulburn su, jelte, krenuli kao Asphyx pod drugim imenom a onda trideset godina kasnije imamo i Asphyx i Soulburn. Prelepo. Nizozemski veterani na svom petom albumu, Quantifying Cosmic Doom, kombinuju death metal sa black metal i doom metal melodičnoću i to je meni sjajno. Ovo su ekspresivne, melodične, čak i epske pesme, ali su rađene neposredno, iskreno, bez teatra, produkcijski svedene, svirački utemeljene na znojavoj, kvalitetnoj svirci i ne manje konfrontativne samo zato što imaju naglašenu melodiju. Valjano:
https://soulburn666.bandcamp.com/album/quantifying-cosmic-doom




Chukwu je navodno tuareški metal projekat sa kombinacijom tradicionalne obredne muzike i, hm, metala. No, EP  Nigerian black metal nema u sebi mnogo metala, ali meni se svakako dopadaju njegova sirova, lo-fi, ali pravoverna repetitivnost i minimalizam. Dobro je!
https://blackchukwu.bandcamp.com/album/nigerian-black-metal

Big Brave iz Montreala ne sviraju baš metal, ali njihova korozivna, jako distorzirana muzika je vrlo bliska onome što bar mnogi metalci vole. Album  in grief or in hope izdaje im Thrill Jockey ali su ih do sada izdavali Southern Lord Records, pa je onda muzika Big Brave skoro na tačnoj sredini između drone-metal apstrakcije i folkom inspirisanog postrokerskog meditativnog pojanja. Zvuči suludo, ali niste znali da vam to treba dok ga ne čujete. Dakle, veoma emotivna, veoma intimna ploča a koja pritom ima abrazivnu teksturu od koje vam se sve vreme cakle oči. Prelepo:
https://bigbrave.bandcamp.com/album/in-grief-or-in-hope

Boarzoy iz Bostona sviraju ,,boar metal" ali to je zapravo negde između alternativnog metala, noise rocka, sludge metala pa i možda MALO groove metala. Album  The Great Fires svakako ima fini raspon ekspresije između zakivačkog rif-rada i melodičnog pevanja, sa glasnim, teškim zvukom i svirkom koja često odlazi u gesturalni izraz, a što je čini, jelte, osobenom i interesantnom. Slušajte:
https://boarzoy.bandcamp.com/album/the-great-fires




Poljaci Majestat imaju krš produkciju na demo snimku Koronacja kojim se po prvi put predstavljaju svetu, a to nekako ide uz starinski, arhaični andergraund hevi metal koji sviraju. Ovo je, dakle, kao nekakav kasetni biser spasen iz ranih osamdesetih, pravoveran i zabavan, ali očigledno namenjen samo najtvrđem jezgru andergraund publike. Ako u njega spadate, napred, ostali nek traže nešto drugo da ispune svoje prazne živote:
https://majestatpl.bandcamp.com/album/koronacja

Spread Eagle su krajem osamdesetih počeli kao glam metal bend, ali novi album, The Brutal Divine im je siroviji, sa više garažnog roka, panka tako tih stvari u hard rokerskoj osnovi. Rob De Luca, glavni autor u ovom bendu svirao je sa mnogo poznatih muzičara i u jednom momentu pre dvadesetak godina bio na turneji sa Guns n' Roses gde je svrao u obe predgrupe a to su bili Sebastian Bachov tadašnji bend i Helmet. I nekako je današnji zvuk Spread Eagle definisan ovom transverzalom. Nije rđavo:
https://www.youtube.com/watch?v=hr-c3UVy-Uk&list=OLAK5uy_nMGVvEXsoHO81hWj-ypC4LHSwgoWM-nOM

Pre nekoliko nedelja sam već pisao o švedskom novotalasnom hevi metal bendu Quest Seeker na ime njihovog prvog demo snimka. Vredni ljudi su snimili i drugi, Dungeon Dweller i, uh, ovo je korak napred, dva koraka nazad u nekim elementima. Mislim, bend je ovde između i dalje korektnog ali bezkarakternog izvođenja klasičnog heavy metal programa i ubacivanja eksperimentalnih elemenata koji ne doprinose da sve deluje svežije već samo zvuče, eto, kao, da se proba nešto novo. I, fajn, cenim napor, no, Quest Seeker apsolutno mora da porade na songrajtingu da bi očigledan potencijal koji imaju realizovali kako treba...
https://questseeker.bandcamp.com/album/dungeon-dweller-demo




Album nedelje su u stvari dva EP-ja dva različita benda i oba sviraju urnebesan death metal. Italijani Tombal, recimo, RAZVALJUJU sa svojim prvim EP-jem Grave of the Damned, a koji je izdao švedski Blood Harvest, očigledno sposoban da prepozna nešto izvrsno kada mu se ono pojavi na vratima. Tombal su nova postava, osnovana krajem prošle godine a ovaj materijal je ekspertski sklopljen old school death metal po uzoru na švedske cepačine sa početka devedesetih. Trio ovo svira apsolutno šampionski kombinujući opake rifove i superiorno brzi tempo, sa puno blastbita i meni je ovo jedna od najboljih ploča koje sam čuo ove godine, a sa obećanjem da bend debi album završava pre početka naredne znam da imam čemu da se radujem. Izvanredno!
https://bloodharvestrecords.bandcamp.com/album/grave-of-the-damned

Fak. Kada sam video da u najavi novog EP-ja teksaških Devourment stoji rečenica ,,posle sedam dugih godina" malo sam se i nadmeno nasmejao, računajući da kogod da je ovo pisao nije dobro izračunao vreme jer od poslednjeg albuma Devourment sigurno nije prošlo više od 3-4 godine. Kad, ono, jelte... Nakon što sam nekoliko minuta sebi govorio da je NEMOGUĆE da je Obscene Majesty izašao još 2019, na kraju sam kolabirao u suzama i onda mi je muzika na EP-ju Pious Impiety dobro došla da me dokusuri. Devourment ovde sviraju u istom ključu kao na poslednjem albumu, sa tri pesme smene blastbita i slem zakucavanja, sa teškim, kavernoznim zvukom i strahovitom disciplinom u nečemu što je primalni, varvarski bes. Bend ne menja formulu koju je perfektuirao sa poslednjim albumom, ali za sada zaista i ne mora, ovo je toliko ispunjeno agresijom, mržnjom i brutalnošću, a da je i dalje neopisivo zarazno i keči, da ja nemam ništa drugo sem najsomatskijeg od svih somatskih odgovora a koji je, jelte, odgovor čistog entuzijazma. Najbolji slamming death metal bend u istoriji, verovatno, na jednom od svojih konceptualno najčistijih izdanja, onoliko blizu savršenstva koliko ovaj nesavršeni univerzum dopušta:
https://devourment.bandcamp.com/album/pious-impiety-ep

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/may-result-tmina

Evo nas u još jednom vikendu gde se rvu pošteni ljudi i korumpirani režim. Novi Sad kao simbol pobune je, pa, lepa slika, a mi smo ovde da dodamo saundtrak:




Sa imenom kao što je Sumus Diabolus Incarnatus prilično je jasno gde na ideološko-religioznoj osi stoji francuski bend sa svojim drugim albumom Les louanges de Baël – Livre II. Kao drugi album u predviđenoj trilogiji, ovo je evolucija stila benda koji i dalje ima elemente melodičnog death metala u blek metal osnovi, pa je tako i produciran, da bude čvrst i odsečan. No, kompozicije su raznovrsne pa i kompleksne sa dosta teatra, orkestracija, horova... Znate već kako o Francuzi rade i ovo vredi da se posluša:
https://sumusdiabolusincarnatus1.bandcamp.com/album/les-louanges-de-ba-l-livre-ii

Valegur iz Toronra imaju korektan debi EP modernog blek metala koji krlja pošteno, melodičan je koliko treba a menja ritmove i forsira grandioznost kao da pokušava da se umili metalcore publici. I mislim da će uspeti jer je  Chalice Ritual solidna kombinacija tritonusa i mošerskog programa u dobroj produkciji i sa kvalitetnom svirkom, plus ima malo i gudačkih aranžmana i horova. Molim lepo:
https://valegur.bandcamp.com/album/chalice-ritual

Novi Malist je... solidan. Eternal Echo of the Fall, šesti album nekada sasvim solo ruskog projekta je napisan sada već očekivano ambiciozno, i produciran korektno. Ovo više nije muzika kojom će Ovfrost ikoga iznenaditi ali Moskvljanin je izrastao u vrsnog, pouzdanog autora koji svoj ,,riff driven atmospheric black metal" radi na visokom zanatskom nivou i uz dovoljno nadahnuća da još uvek nema govora o štancovanju. Takođe, okupljeni bend je dobar i nudi osobenu, ne-tezgarošku interpretaciju Ovfrostovih kompozicija i mada ništa od ovoga mene nije srušilo na pod, sve je DOSTA DOBRO:
https://malist.bandcamp.com/album/eternal-echo-of-the-fall

Rick Giordano, američki multiinstrumentalista i kompozitor odgovoran za nedavno raspali The Lion's Daughter ima novi projekat u kome radi sve i to se zove Blood Mother a i debi album je Blood Mother. Ovo je post-blek metal a onda i samo post-metal, i ma koliko da Giordano koristi stvari koje ja ne volim, sa mnogo melanholičnih, praktično gotskih melodija, album je napisan dobro, sa dosta eksperimentalne ambicije i kinematskog šmeka, odsviran je i produciran vrlo solidno i zavređuje slušanja; pre svega ima tu ENERGIJE:
https://bloodmothercult.bandcamp.com/album/blood-mother

Days ov Yore je finski solo-blek metal projekat momka koji ima još nekoliko istih takvih. Ali je talentovan! Debi album za ovaj projekat, The Tale of Vlad Țepeș part 1 je pristojno kućno producirana  kolekcija pesama žustrog a epskog, melodičnog a pržačkog blek metala koja slavi istorijski legat vlaškog vojvode, njegovu borbu protiv Osmanlija itd, i manifestno se ne bavi vampirskim fantaziranjem. Nije posebno inovativno ali je srčano i simpatično:
https://daysovyore.bandcamp.com/album/the-tale-of-vlad-epe-part-1

Isto iz Finske su i Obsolete Tears, sa demo snimkom sirovog i melodičnog blek metala rađenog po starinskom šnitu. Na  Yön Veisuja  imamo tri pesme  drame i teatra ali napravljenih u vrlo svedenom, pankerskom produkcijskom ambijentu i to vrlo lepo zvuči:
https://obsoletetears.bandcamp.com/album/y-n-veisuja

Čileanci Mortuus Est sviraju u principu blek metal, ali njihova muzika je dobrim svojim delom sirovi hevi metl pa i rokenrol/ pank rok. A što je sasvim u skladu sa anarhičnom prirodom blek metala. Demo snimak Innate Ruin ima četiri pesme solidnog prženja, sirove produkcije, sirove emocije; on nije napisan bez poznavanja muzike i samog žanra tako da je i osvežavajući reset na neke divljačke pozicije koje moderni blek metal često zaboravlja:
https://indianrecords.bandcamp.com/album/innate-ruin

Mork ima novi, osmi album, Monolitt i mada Thomas Eriksen ovde ima živog bubnjara i gostujuće pevače, ovo je i dalje u kreativnom smislu njegov šou. I solidan je to šou, sa modernim zvukom i black-death orijentacijom, ali i dalje u vrlo ličnom i prilično hermetičnom izdanju. Fino:
https://peaceville.bandcamp.com/album/monolitt

Saidan je američki blek metal duo koji se loži na japanski horor. I, mislim, to ima sve predispozicije da bude grozno, sa velikim akcentom na izgledu benda, dosta melodije i ,,happy" atmosfere u  muzici benda, ali četvrti album, naslovljen Fangdriller: Scars Beneath Memory's Wrist je iznenađujuće solidan u kalemljenju MASE referenci na sve i svašta (uključujući drum 'n' bass brejkove koji su svoj apeks dosegli pre trideset godina) na ipak zdravu blek metal osnovu, odsviranu sa strašću i ljubavlju. Nije ovo blek metal za BAŠ blek metal publiku ali jeste fina upotreba blek metala za publiku koja voli japansku pop-kulturu i, mislim, kad krenu himnični refreni svako srce se otopi:
https://saidan.bandcamp.com/album/fangdriller-scars-beneath-memorys-wrist 

Arrogant Destruktor su birmingemski blek metal bend i mada to ne znači AUTOMATSKI da zvuče kao Anaal Nathrakh, nije da se ne čuje malo osobenosti birmingemske scene. Četvrti album ovog benda kombinuje sirov, oštar, pankerski blek metal sa malo epske melodičnosti, sve je snimljeno prljavo, živo, znojavo i energija je ovde nepatvorena i iskrena. Meni dovoljno:
https://satanath.bandcamp.com/album/sat420-arrogant-destruktor-the-old-spirit-remains-2026
https://arrogantdestruktor.bandcamp.com/album/the-old-spirit-remains

Zabavni su Australijanci Lumen Ad Mortem sa svojim drugim albumom, A Grave Ascent. Ovo je atmosferična, melodična ali i bombastična, glasna ploča koja zvuči vrlo iskreno u svom izrazu i uprkos svoj epici koju zaziva deluje kao da se bori protiv ličnih a ne nekakvih opštih demona. Produkcija glasna, zvuk razmazan, pesme često menjaju ritam i melodične su ali bend zvuči POSEDNUTO i emotivno i meni se dopada:
https://lumenadmortem.bandcamp.com/album/a-grave-ascent

Šveđani Flykt odvaljuju blek metal kakav ja volim: oštar, agresivan, emotivno leden a istovremeno strastven. Drugi album ovog dua iz Stokholma, Sinister Strain stiže sedam godina nakon prvenca i zvuči manično, disonantno, nervozno, a opet zarazno i zabavno. Šveđani znaju:
https://flykt.bandcamp.com/album/sinister-strain




psychedelic source records imaju stoto izdanje. Mislim, ono se ne razlikuje dramatično od prethodnih 99, dakle, ovo je snimak džem-sešna koji su momci i devojke odradili krajem Maja u uobičajenim šumskim uslovima, ali opet, znalo se da je u pitanju jubilarna ploča pa se možda u svirci čuje više žustrine, više pažnje da ona zvuči manifestno. U svakom slučaju, As Mages Come and Pass (a 100th turning point release) je ploča odličnih psihodeličnih džemova kolektiva koji nas već toliko godine uveseljava i oplemenjuje svojim autputom i ako do sada niste ovim mađarskim magovima dali šansu, sada je pravi trenutak. Kao i obično, daunloud plaćate koliko hoćete:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/as-mages-come-and-pass-a-100th-turning-point-release

Soft Curse iz Kalifornije svoju muziku zovu ,,gloom metal" a kada čujete njihov debi album, Liminal Ritual biće jasnije šta to znači. Naime, ovo ima jasne korene u doom i stoner stilu, sporo je i razumno heavy, a da je opet značajno atmosferičnije, melodičnije, ,,šugejzerskije". A opet, nije u pitanju standardni, serijski proizvedeni doomgaze, jer muzika  Soft Curse ima i nekakvu posthardcore/ emo dimenziju, a onda i malo elemenata klasičnog heavy metala. Sve je to spojeno dosta srećno, organski, bez vidnih šavova, pa onda snimljeno pristojno i Liminal Ritual zvuči ODLIČNO:
https://softcurseband.bandcamp.com/album/liminal-ritual-2

Procession su jedan od mase bendova iz Ohaja koje pominjem ove nedelje a sviraju old school, sirovi death doom metal i to je lepo. EP The Witch King ima četiri pesme sporog tempa, mučnog gruva između death metal mlevenja i doom metal melanholije, snimljen je i produciran onako kako se to radilo početkom devedesetih i meni je to sasvim po meri:
https://processiondeath.bandcamp.com/album/the-witch-king

Španjolski Double Horse su svoj novi, treći album naslovili Violent Sessions ne samo zato što je on, jelte, tematski orijentisan na horor širokog spektra, od Wesa Cravena, preko Lovecrafta do grofice Batori, nego i što je snimljen uživo u studiju, kao, jelte, propisna, analogna old school SESIJA, bez peglanja i budženja. I simpatičan je njihov okultni doom metal sa puno psihodelije i džem-sešn energije. Nije revolucionaran niti radi nešto posebno originalno ali prija:
https://doublehorse.bandcamp.com/album/violent-sessions

Iako kelnski Smokemaster koketiraju sa stoner rokom, njihov album je zapravo najbolje opisati kao neo-krautrock, a što bend i koristi kao jedan od deskriptora. Ovo je kolekcija melodičnih psihodeličnih pesma koje ne žele da vam daju teške halucinacije već pre svega da vašem danu dodaju malo vilinske, jelte, prašine. I vrlo im dobro ide, sa sve orguljama, klavirom i puno old school melodičnosti koja je neoštećena stigla iz ranih sedamdesetih u ovo naše mračno vreme. Lepo!
https://smokemaster.bandcamp.com/album/in-the-temple-album

Prepoznajem da su Rimljani In Vespro objektivno dobri u svojoj rekonstrukciji melodičnog '90s doom metala po šnitu Paradise Lost ili Moonspell ali ja takvu muziku subjektivno ne volim. No, mislim da vredi ukazati na album Where Silence Used to Sleep jer je i stilski i zanatski zaokružen, plus dosta lepo produciran da ponudi manje nakrivo nasađenim ljudima od mene puno (tužne) zabave:
https://invespro.bandcamp.com/album/where-silence-used-to-sleep

Šveđani Gold Spire sviraju avangardnu kombinaciju doom i death metala sa sve klavijaturama, saksofonom i flautom u postavi i to je prilično pitka muzika koja se iz sve snage trudi da deluje hermetično. Njihov drugi album Steps into Shadow objavljuje kineski Awakening Records, potvrđujući ozbiljnu ambiciju i sada već višegodišnji rad da se pronađe svoja osobena niša na tržištu i ovo je zaista solidno konstruisana, konceptualno zanimljiva i zvučno prilično uspela ploča spore, mračne ali ZABAVNE muzike:
https://awakeningrecordscn.bandcamp.com/album/steps-into-shadow


Inlitnment su iz Švajcarske i imaju neke bivše članove Celtic Frost u postavi (Erol Unara i Franco Sesa a koji su u postavi bili za sjajni album Monotheist početkom veka) pa se nećete mnogo iznenaditi da im je muzika na debi albumu, Spiritual Warfare, spori, teški, mučni death-doom-sludge metal. Ono što jeste malo iznenađujuće je da su naslovi pesama (kao i ime benda,  uostalom) napisani da budu malo i, hm, šaljivi (vidite taj speling) ali muzika je, naprotiv, ozbiljna i zahtevna i nudi sirove a opet zrele, nasilničke meditacije o, jelte, spiritualnosti. Vrlo lepo:
https://inlitnment.bandcamp.com/album/spiritual-warfare

Za nešto takođe nasilničko i meditativno tu su francuski Hecate's Breath, bend koji sam svoju muziku opisuje kao ,,eksperimentalni doom i sludge kolektiv". Debi album, The Poison Garden II (Hallucinations) a koji dolazi iza EP-ja The Poison Garden I (Intoxication) od pre tri nedelje zaista nudi halucinantan i agresivan program u isto vreme, oslanjajući se na težinu, abrazivnost ali i na hipnotičnost i psihodeliju gitara, sa pesmama koje znaju da potraju ali znaju i zašto traju. Meni je ovo prilično dobro:
https://hecatesbreath.bandcamp.com/album/the-poison-garden-ii-hallucinations

Kako obično kažem, po pravilu ne pišem ovde o singlovima da bismo uštedeli na svačijem vremenu ali ponekada pravilo mora da se zaobiđe, na primer kao sada kada su Sleep izbacili singl  Have Spacesuit Will Travel (4:20 Flexi Edit), njihov prvi novi rad u poslednjih pet godina. I, mislim, Al i ekipa ovde zvuče kao, jelte, Sleep, legendarni stoner doom monument iz Kalifornije, sav njihov psihodelični trip spakovan u četiri minuta i dvadeset sekundi, sa jako lepim power-trio gruvom kome je dodat moog sintisajzer a što sjajno oplemenjuje osnovni Sleep zvuk. Ništa REVOLUCIONARNO ali i ne mora da bude i ovo je, nadam se najava novog albuma:
https://sleep.bandcamp.com/album/have-spacesuit-will-travel-4-20-flexi-edit

Naši stari favoriti psihodeličnog džemovanja i improvizacije, londonski Psychic Lemon imaju novi EP, Ostara Offerings i to je malo manje od pola sata vrhunskog majndfakinga. Sirovi, nesputani džeming gitare i bubnjeva je oplemenjen saksofonom i sinstisajzerom i mada je zvuk ZAISTA sirov, snimljen u prostoru za vežbu, Psychic Lemon su toliko dobri u onome to rade da to nije ni najmanji problem:
https://psychiclemon.bandcamp.com/album/ostara-offerings-e-p

Toads & Diamonds Volume One: Live In Spain je prvi živi album za švedski Gin Lady I to je ploča opuštenog ritam i bluz/ hard rok džemovanja i kvalitetne klupske svirke. Bend je veoma jako naštelovan na frekvenciju '60s i '70s asova poput Ten Years After, Mountain itd, imaju lep, organski teksturiran zvuk, znaju šta je dinamika, melodični su a opet tvrdi i meni je ovo apsolutan biser za Ripple Music:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/toads-and-diamonds-volume-i-live-in-spain

Isti izdavač ima i novi album nemačkih Plaindrifter,  naslovljen Gestalt. Ovo je lepa kombinacija stoner roka i melodičnih, atmosferičnih meditacija, producirana da bude hevi i pesama koje umeju da potraju jer bend voli da razrađuje temu kroz dugačka ponavljanja i dinamička krešenda. Ugodno:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/gestalt




Cutthroat su iz Irske a  Invoking Terror im je debi minialbum i pošto taj minialbum izdaje Dying Victims onda znamo da će valjati. Cutthroat u ovih pet pesama, u skladu sa imenom, GRDNO KOLJU opasan, starinski i satanski speed-thrash metal sa old school ,,blackened" komponentom koja podrazumeva divljačku energiju i nekontrolisanu mržnju radije nego tritonuse i šugejz atmosfere. Ovo nije samo bezumni juriš u jednom smeru, pa vredi reći i da Cutthroat imaju solidan mošerski gruv ali i meni vrlo lepu opet retro, analognu produkciju koja apsolutno paše ovoj muzici. Apsolutni užitak:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/invoking-terror

Kvebečani Drowning In Blood imaju koncertni EP  Live... Under The Influence snimljen prošle godine tokom promocije EP-ja You've Won... But at What Cost? a koji  se meni pre te neke dve godine prilično dopao. Drowning In Blood svoju kombinaciju crossover thrash prženja i melodičnijih, blago proggy harmonskih momenata rade ubedljivo u koncertnom kontekstu, pršteći od energije, ali svirajući disciplinovano, sa dobrim zvukom. Veoma vredno vašeg vremena i para:
https://drowninginblood.bandcamp.com/album/live-under-the-influence

Tassma su bend iz Sevilje koji nominalno svira thrash metal, ali u postavi ima tri gitare a jedan od tih gitarista svira i violinu. I, oh, debi album, Cancionero jeste u osnovi thrash ali ima dosta elemenata flamenka, andaluzijskog folklora, pa i džeza. Ovo su vrlo mladi muzičari, tek u ranim dvadesetima i vrlo je simpatično čuti ih kako eksperimentišu sa žanrom čak i ako nije sve u tom eksperimentu jednako uspešno – na kraju krajeva, eksperiment i služi da se stvari isprobaju i Tassma ovo rade za sve pare nudeći žustru, ambicioznu muziku punu strasti i buke, ali i tehnički prilično izbrušenu:
https://tassma.bandcamp.com/album/cancionero




Absentees iz južne Engleske sviraju metalizirani hardcore koji na zanimljiv način spaja ,,klasičniji" zametaljeni hardcore, malo posthardkora pa i malo britanskog D-beat i grindcore zvuka. EP Death Lives ima pet pesama kvalitetne svirke, zanimljivih kompozicija, dobrog zvuka i sve to sa puno energije tako da od mene dobija jaku preporuku. Mislim, slušajte vokale!
https://weareabsentees.bandcamp.com/album/death-lives

Life in Vain iz Klivlenda trpaju vrlo solidan metalizirani hardkor na EP-ju  The New Breed. Ovo je pet kratkih, namrgođenih pesama na dosta zdravom mestu između sildežijskog nabod-kora i krosover-treša, dobre produkcije i lošeg raspoloženja. A samo dolar:
https://lifeinvain.bandcamp.com/album/the-new-breed

Czerń / Burning Sky / Lwstndrds je split tri poljska benda a koji sviraju, recimo, blackened-hardcore-sludge-death-metal.  Mislim, tu su negde između sva tri. I solidni su. Dobri muzičari, dobra produkcija, kvalitetna koncepcija:
https://arcadian.bandcamp.com/album/czer-burning-sky-lwstndrds-split

Ženevljani Mind Operator kažu da je njihov hardkor napravljen da se peva zajedno sa bendom i da se skače sa bine, dakle, brzo i napadački, sa samo malo arome da se povremeno udari u moš. Demo 2 ima tri pesme i intro solidnog, jeftinog ali dinamičnog i prijatnog zvuka i sama muzika je tačno to što treba da bude, pankerska a opet mošerska, tako da, uz cenu od koliko date ovde nema šta da pogrešite:
https://mindoperator.bandcamp.com/album/demo-2

Vrlo zanimljivi su kalifornijski Corretta sa svojim, pa, nazovimo ga progresivnim posthardkorom. Album  A New Age of Decay je maštovit, raznovrstan, ali pre svega nervozno energičan, pun dobre dinamike i tenzije koja se oslobađa u katarzičnim eksplozijama. I sve to deluje prilično originalno a ne kao milijardita verzija nečeg što smo već čuli, producirano je kvalitetno i generalno BAŠ OSVEŽAVA:
https://corretta.bandcamp.com/album/a-new-age-of-decay

Pošteno su mi prijali U.S. Bastards iz Virdžinije sa svojim albumom Negligent Discharge. Ovo je dobro produciran, zdrav album hardkor treša koji u svojoj osnovi ima rokenrol deračinu jednih Motorhead i to je idealna kombinacija. Dakle, brzo je, energično je, pankerski a promuklo, metalski i SPIDROKERSKI baš kako treba. Odličan album:
https://www.youtube.com/watch?v=nnbTXNY3zJU&list=OLAK5uy_lNuWie8eg92idGKYoufpvtCAhRYmjT_Qw

Losanđeleski Quiet Fear imaju album kvalitetnog screamo hardcorea na Španskom jeziku naslovljen La Tierra Arriba / El Abismo Abajo. Ovo je druga dugosvirajuća ploča za bend i vidi se trud oko eksperimentisanja sa formom i proširenja izražajnog spektra a da je nekakav prodorni, iskreni ,,core" netaknut. Lepo:
https://quietfear.bandcamp.com/album/la-tierra-arriba-el-abismo-abajo

Britanske crustpunk legende Extinction of Mankind imaju novi album!!! Slaves to No One dolazi devet godina nakon prethodnika, sa osveženom postavom (bubnjar Adam Goldsmith je iskusan tezgaroš sa puno bendova iza sebe) i beskompromisnom energijom. Extinction of Mankind su uvek bili zametaljeni taman koliko treba i ovde je to pre svega u domenu disciplinovane svirke i solidnog zvuka, a energija je pankerska, eksplozivna i prosto vuče u akciju. Trinaest pesama, trinaest krljačkih himni koje se ne propuštaju:
https://extinctionofmankind1.bandcamp.com/album/slaves-to-no-one

Decrabitation su njemački grindcore/ deathgrind projekat koji sprema album ali nam sad daje mali privju u vidu demoa od tri pesme naslovljenog Festival Promo. Ovo nije ni specijalno originalno niti na bilo koji način probija granice žanra, ali je pristojno producirano, pristojno odsvirano i zabavno. I plaća se koliko želite. I ima duha. Eto, mene je sasvim zainteresovalo da čujem album:
https://decrabitation.bandcamp.com/album/festival-promo

Exsanguinary iz Virdžinije sebe vodi kao death metal bend ali prvi demo, vrlo sirovi, vrlo krševiti Cathedral of Pain u svoje četiri pesme više zvuči kao deathgrind, dakle, nervozno, sa kratkim, agresivnim pesmama u kojima se death metal rifovi spajaju sa grindcore aranžmanima. Sasvim korektno je to, sa dosta blastbita, mračnih vokala i puno prljavštine:
https://exsanguinarydeath.bandcamp.com/album/cathedral-of-pain

Pa onda imate Nak'ay iz Indijane koji imaju split album sa francuskim Whoresnation a koji nema nikakvo posebno ime ali IMA briljantnog kibernetskog pauka na omotu. Ovde se isto mučki grajnduje, Nak'ay svoj black-death metal osnov pretaču u užasno agresivne, kratke grindcore pesme, dok Whoresnation imaju još kraće pesme i brutalan grindcore/ deathgrind pristup gde se sve dobro i loše uradi za minut i ide se dalje. Meni vrlo solidno:
https://nakay.bandcamp.com/album/nakay-whoresnation-split-lp
https://whoresnation.bandcamp.com/album/split-with-nakay


Pensilvanijski L.M.I. imaju novi minialbum za (ponovo) HPGD i ovo je kombinacija mathcorea, elektronike, panka, grindcorea, sludge metala, progresive... Naslovljeno samo V ovo je izdanje bogato i muzički i zvučno i koncepcijski a opet bez gubljenja i lutanja, manje eksperimentalno, dakle a više kao nekakav ishod godina eksperimentisanja. Odlično je:
https://hpgd.bandcamp.com/album/v

Za vrlo kvalitetan grindcore/ deathgrind danas ćemo otići i u Dansku, u Roskilde, a gde žive i rade Genocide Doctrine, kvartet izuzetno zaposlenih muzičara sa milion drugih bendova a koji u OVOM bendu prave veoma agresivnu, brzu muziku. Totalitarian im je drugi album i mada ima i pesama od preko dva minuta, materijal je uglavnom izvanredno kompaktan, sa domaćinskim korišćenjem rifovima, čestim smenama ritma, mnogo blastbita i užasnog vrištanja. Produkcija profi, užitak MAKSIMALAN:
https://genocidedoctrine.bandcamp.com/album/totalitarian




Moskovski deaththrash sastav Implosive radi od 2020. godine i upravo je izdao debi album, Schizovirus. I to je jedna ugodna ploča nekomplikovanog, pravolinijskog krljanja, bez filozofiranja ali sa visokim kvalitetom egzekucije. Dakle, Implosive ne inoviraju niti komplikuju ali ono što sviraju, sviraju precizno, utegnuto, moćno, producirani su pristojno a pevačica Elena Fatjanova ima odličan, brutalan vokal. Vrlo pitak i slušljiv debi koji ne gubi korak i vozi brzo i sigurno sve vreme:
https://www.youtube.com/watch?v=uPhfrajbKRM

Inscribed su vrlo mladi progresivni deaththrash bend sa Floride gde devojka svira bas a bubnjar peva. Imaju i gitaristu, a sve troje sviraju po raznim drugim bendovima i nalaze se u periodu vrlo jake kreativnosti. Debi album Upon the Twisted Throne je simpatičan jer je utemeljen na ranom death metal zvuku iz tih krajeva – Atheist, Death, Cynic itd. – sa trudom da bude progresivan i istraživački nastrojen. E, sad, snimljen je jeftino, odsviran žustro ali, jelte, ne uvek savršeno i mada sve to dodaje još mnogo šarma, naravno da se radi pre o beleženju etape u sazrevanju benda nego o gotovom produktu. Ali je vrlo šarmantno.
https://inscribedofficial.bandcamp.com/album/upon-the-twisted-throne

Necrotic Altar iz Misurija se ne ističu baš nekakvim originalnim idejama na svom debi EP-ju, Grotesque Modifications. Ali opet, ovo je debi EP, bend je mlad i u ponudi je dobar, debeo, mošerski death metal. Ovde su u prvom planu gruv i veliki, jednostavni ali zarazni rifovi, te fine solaže. Zvuk takođe pristojan i Necrotic Altar se u svojoj rekonstrukciji old school death metala ni slučajno nisu izbrukali. Meni, subjektivno, ovo je prilično zabavno pa ako volite Bolt Thrower, Incantation itd, ovo može da bude slatko:
https://necroticaltar417dm.bandcamp.com/album/grotesque-modifications

Finski Rite sviraju melodični death metal po sopstvenoj klasifikaciji, ali demo snimka nazvan samo Demo sa svoje dve pesme zvuči jednako i kao metalizirani hardcore i metalcore. Što je sve kombinacija, mislim, primerena modernoj publici. Produkcija je dobra, vokali vrištavi, gruv solidan a melodične gitare na mestu i mada ovo nije previše po mom ukusu, kvalitet je neupitan.
https://rite666.bandcamp.com/album/demo

Pa imamo onda kombinaciju death metala sa d-beat hardcoreom sa dve pesme kojima poljski bend Kookaveen najavljuje svoj uskoro izlazeći EP Fake False Humility. Ovo je jednostavno i prijatno ako volite ovakav stil muzike, sa jeftinom, pankerskom ali funkcionalnom produkcijom i pesmama koje su proste ali ne banalne. Bend živi na Islandu u ovom trenutku pa je uticaj nordijske hladnoće blagotvoran na njihovu muziku a ovo se plaća koliko želite:
https://kookaveen.bandcamp.com/album/fake-false-humility

I Nijemci Endseeker spajaju D-beat hardcore i (švedski) death metal. Prirodni su to saveznici pa tako i minialbum Coffin Born lepo curi, sa teškim, moćnim zvukom, jednostavnim a popaljujućim rifovima i dosta old school mošpit energije. Lepo je:
https://endseeker.bandcamp.com/album/coffin-born

Kad smo kod švedskog death metala, one Day in Pain je počeo kao solo projekat bubnjara Nickea Olssona ali sada, sa četvrtim albumom, Devouring The Gods, ovo je ful postava iskusnih švedskih metal muzičara koja cepa pošten, energičan švedski death metal. Ovo je po prirodi stvari gruverski usmereno i ima dosta melodije, mada je muzika prevashodno rifaška i svoju atmosferu pretnje kreira upravo ričfinama. Vrlo dobar zvuk i miks i još jedno odlično izdanje za kineski Awakening Records:
https://onedayinpain.bandcamp.com/album/devouring-the-gods

Brazilci Vomepotro opušteno sedamnaest godina nakon svog drugog albuma nisu ništa snimili i evo sada, OP, treći album, Fall Into Decay. I presladak je. Mislim, bez ikakve specijalne inovacije, ali ovo je pitak, vrlo probavljiv brutal death metal sa dobrim rifovima, dobrim gruvom, bez gubljenja u tehničkim egzibicijama, onako, lekar da vam ga prepiše kad ste neraspoloženi. Odlična svirka, dobar zvuk, sve potaman:
https://vomepotro.bandcamp.com/album/fall-into-decay

Paralyzing Visions/Theodicy of the Seven Mile Scythe je split EP finskih Lie in Ruins i danskih Strychnos i oba benda ovde isporučuju dobra. Danci nude dve pesme atmosferičnog, pa i donekle melodičnog a opet HEAVY death metala koji nigde ne žuri i zapravo namerno radi sporo da više boli. Odlični rifovi, odlične pesme, odlična produkcija. Lie in Ruins sviraju brže i agresivnije ali i oni su bliski '90s vrednostima pa i njihova muzika ima dobar gruv i atmosferu. Uobičajeno sjajni Dark Descent Records:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/paralyzing-visions-theodicy-of-the-seven-mile-scythe

Isti izdavač ima split album brazilskih Mystifier i britanskih Craven Idol naslovljen Demystification of the Fallen Idols i to je nestašnija, oštrija zabava. Mystifier prže surov, satanistički black-death metal sa dobrom death metal produkcijom i dementom war metal svirkom u odličnoj kombinaciji sa melodičnim, atmosferičnim pasažima. Craven Idol su više black metal i black thrash metal, ali sviraju i veoma brzo i veoma precizno i veoma disciplinovano, nudeći razorne tri pesme čiji rifaški temelji zapravo pripremaju slušalaca na kvalitetne, ambiciozne aranžmane. Poslednji komad traje preko jedanaest minuta i to je jedan black-thrash-death ep kakvih nam uvek nedostaje:
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/demystification-of-the-fallen-idols-2

Škotlanđani Scordatura sviraju izuzetno korektan death metal na svom četvrtom albumu, Led Into Oblivion. Ovo nije muzika koja nastoji da pomeri granice žanra, ali nudi mesnat zvuk, mišićavu svirku, mnogo promena ritma, mesarskih blastbitova i više rifova nego što imaju čitave karijere modernih blek metal bendova. Meni je to više nego dovoljno da u ovome uživam a vi, ako volite Aborted, Cannibal Corpse i slično, nećete biti razočarani:
https://everlastingspew.bandcamp.com/album/led-into-oblivion

Disposed, novi EP za jednočlani Nest Of Scum iz engleskog grada Southporta inspirisan je prevashodno slamming death metalom i Graham Matthias se ovde uglavnom dobro zajebava, parodirajući neke elemente slema. No, njegova muzika je uvek na jednom visokom nivou zanata i produkcije pa tako i na Disposed dobijamo tri pesme kvalitetnog kućnog death metala a po ceni koju sami odredimo. Samo napred.
https://nestofscum.bandcamp.com/album/disposed

Uprkos imenu kolumbijski Warthrash sviraju više death nego thrash metal. Njihov drugi album izdaje, po treći put danas pominjani Awakening Records, i Kinezi se ni ovde nisu izbrukali, ovo je ploča žestine, sirovosti i agresije, istovremeno preciznosti i kvalitetnih aranžmana, a da se nigde ne gubi divljački duh i napadački stav. Još su i tekstovi dobrim delom na Španskom a produkcija je valjana i ovo je jako pitka, jako solidna ploča:
https://awakeningrecordscn.bandcamp.com/album/no-light-shall-remain

I opet Awakening Records: Cyclopic je rusko-kazahstanski death metal duo dvojice veoma iskusnih muzičara (iz bendova o kojima sam već pisao tipa Ajal i Dig Me No Grave) koji je za debi album, uzeo i sešn-bunjara, Nemca i to je jedna prijatna ploča toplog hrskavog zvuka, teksturirana i okrenuta pre svega mošerskim rifovima i gruvu. Već je izlizano to što sve ovakve albume nazivamo old school death metalom, ali Flesh of Chaos zaista ima jednu fokusiranost na elemente muzike koji su devedesetih godina isplivali kao odlike ovog stila, i daje im jednu svežu, novu energiju. Dakle, stilski je ovo jako sigurno, muzičarski i produkcijski više nego korektno i još se, makar delimično, tematski bavi fantazijskim vizijama Michaela Moorcocka. Sasvim dovoljno da od mene dobije snažnu preporuku:
https://awakeningrecordscn.bandcamp.com/album/flesh-of-chaos
 
Conflux postoje preko deset godina, ali ovo nije zaista bend koliko uzgredni projekat nekih jakih muzičara sa montrealske death metal scene a koji su svirali u Decrepit Birth, Derelict itd. Otud debi album, In the Wake of Saturn izlazi tek sada ali je ovo vrlo ambiciozna ploča tehničkog death metala sa dosta progresivističkih ambicija. Dakle, ovde ima poštene, agresivne krljačine, ali i složenog aranžiranja i truda oko narativne dimenzije kompozicija i mada je produkcija vrlo tvrda sa glasnim masteringom, utisak koji ljudi ostavljaju je da ovo sviraju, pa, baš ljudi, dakle, sa pravim bubnjem, lomatavim, prangijajućim basom i oštrim gitarama, sve kako se čulo u sobi i bez mnogo reampovanja i kvantizacije. Posebno je zabavno da je ovo sada Conflux Collective, tj, da su vokale uradili razni gosti, uključujući Mikea DiSalvoa (ex-Cryptopsy), Paula Ablazea (Blackguard) itd. Lepo napisan, žustro odsviran album pametnog, energičnog death metala:
https://confluxcollective.bandcamp.com/album/in-the-wake-of-saturn

(Kraj u sledećem postu)

Imposter je neki momak iz Ohaja (jer ne verujem da je ovo bend) koji pravi muziku negde između metalkora, djenta, posthardkora i kompulzivno-opsesivnog cut-upa. Album Beta Gore je interesantan jer demonstrira ozbiljan zanat ali u kontekstu koji je namerno nedosledan i simpatično eksperimentalan. Vredi proveriti!
https://impostermusick.bandcamp.com/album/beta-gore

Irewyrm iz Klivlenda (dakle OPET Ohajo) su kao Primus i Minutemen koji su odrasli slušajući progresivni metal poput Mastodon ili, ne znam, Tool... Minialbum 20,000 Reels of Nuance ima osam pesama kvalitetne svirke sa svim fank trikovima koje očekujete i svom harmonskom bizarnošću kojoj se nadate, sve spakovano u kratke ali dobre aranžmane i vrlo pristojan zvuk. Izuzetno vredno da se čuje a ako vam se baš dopadne ima i vinil:
https://irewyrm.bandcamp.com/album/20000-reels-of-nuance

Broken Pinion iz Marburga u Njemačkoj sviraju alternativni metal ali ovde ima dosta noise rock elemenata koji se meni dopadaju. Prvi minialbum benda, Spare Parts (I) ima šest pesama poštenog dranja i krljanja, ali sa opet i određenom pop dimenzijom tako da bude prijemčivo i ljubopitljivijim pripadnicima neke generalne populacije koja voli alternativni rok i jedino je vokal baš ,,andergraund" u smislu da dobar deo vremena zvuči kao da je za mikrofonom leš koji se već napola raspao a drugi deo vremena kao pevač benda koji nastupa na Paliluskoj olimpijadi kulture cirka 1992. godine. Ali ima šarma a plaća se po želji:
https://brokenpinion.bandcamp.com/album/spare-parts-i

Nisam siguran gde bi tačno išli Poljaci Blissful Eclipse pa recimo da je i ovo neka moderna metal muzika između alternativnog i progresivnog metala i sa debi albumom prepunim strasti mada i sa produkcijom koja je natrpana, glasna i kao da aktivno radi na tome da se ipak dosta zanimljiva muzika ne čuje. Faceless je ploča gde jednog trenutka imate ful emo zalet emocije i melodije a onda drugog progresivističke ritmičke zavrzlame i kvazi-džez harmonije. Kao Meshuggah kada bi svirali screamo? Ne, ali niste predaleko:
https://youtu.be/23S9GIY7G74

Kilter su bruklinski trio bez gitare gde električni bas i bubnjevi sparinguju sa saksofonima u muzici koja je delom džez, delom metal, delom noise rock, delom free improv. Istorijski, imamo mnogo ovakvih eksperimenata a mnogi od njih su bili vezani za Njujork i Kilter se tu idealno uklapaju sa svojom centralnim figurom, saksofonistom po imenu Ed Rosenberg III a koji ima masu različitih zanimljivih i eksperimentalnih projekata na širokom spektru. Svakako, ako VI volite stvari na spektru od Painkiller do Yakuza, Ten Billion Years/ Ten je ploča vredna da se posluša:
https://kiltertrio.bandcamp.com/album/ten-billion-years-ten




Shadowborne su još jedan od onih švedskih ultramelodičnih power metal bendova koji suštinski sviraju pompeznu pop muziku sa metal gitarama. Ali dobro, njihov debi album, Heaven's Falling ima simpatične trenutke, pevačica je pristojna, ima tu po koji dobar rif i solo... Ovo izdaje italijanski Scarlet Records pa je tu i uobičajeni plastični studijski zvuk, ali ako volite, volećete:
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/heavens-falling

Pa zabavni su Brazilci Heretic na svom, evo, jedanaestom albumu za deceniju i po rada. Kult: Even Spirits Are Afraid Of je – uprkos upitnm pravopisu – vrlo sigurna kombinacija žestokog modernog, progresivnog metala i bliskoistočnih harmonija, spakovana u funkcionalne aranžmane. Ljudi sviraju odlično, nudeći znoj i žestinu na pragu thrasha a pesme su mesnati, hedbengerski metal komadi sa mnogo zanimljivih tema i harmonija. No album je maltene upropašćen BESMISLENO preglasnim masteringom za koji je odgovoran spiritus movens benda, talentovani multiinstrumentalista Guilherme Aguiar za koga mi nije jasno zašto svoju često suptilnu svirku na buzukiju, gitari i drugim instrumentima na kraju ovako surovo spljeska. Ako ovo možete da prevaziđete, Heretic nude puno uživanja:
https://hereticbrazil.bandcamp.com/album/kult-even-spirits-are-afraid-of

Norvežani Einherjer su pioniri mešanja folk muzike i sirovog underground metala i, evo, dominiraju sa svojim desetim albumom. Lifeblood je melodičnija pa i sporija ploča od prethodnih ali zvuči zrelo, osvešćeno, sigurno u ono što želi da izrazi. Bitno je da nije preproducirana niti da se preteruje sa aranžmanima i ovo je i dalje zvuk oštrog rok benda koji svira narodnjačke melodije i voli metal iz sveg srca. Meni se sviđa:
https://einherjer.bandcamp.com/album/lifeblood

Za ljubitelje AOR i melodičnijeg hard rok zvuka tu su Mattador sa svojima albumom III. Pošto ovo izdaje Frontiers i pošto ga je producirao Bob St. John (a koji je radio sa Extreme, Dokken itd.), znate da nema šanse da Portorikanci ne budu dobri i mada se meni većina muzike na albumu ne dopada jer nisam taj AOR zvuk voleo ni osamdesetih, ima ovde par propisnih heavy metal komada koji su mi prijali (npr. Out for Blood). Mattador postoje skoro 40 godina, svirali su sa velikim bendovima (navode se Aerosmith i Maideni) i zaslužuju malo pažnje:
https://youtu.be/-xK22EyRWfQ

Ride The Rainbow The Ultimate Tribute To Ritchie Blackmore's Rainbow je, naravno, jedna od onih tribjut kompilacija kakve danas radi samo Cleopatra Records. Na ovoj učestvuje, kao i obično, suludo dobra reprezentacija muzičara više generacija, od Ritchiejivih kolega pa i bivših članova Rainbow (Graham Bonet, a tu su i Carmine Appice i brat mu Vinnie, pa Don Airey i Doogie White, čak i Rick Wakeman), preko ,,srednje" generacije u kojoj su Sebastian Bach ili Marty Friedman, do ,,mladih" muzičara tipa Rippera Owensa. Naravno da svi sviraju strašno dobro a da je izbor pesama UBITAČAN. Rainbow nema oldest school pedigre Deep Purple, ali Ritchie je sa ovim bendom udario MNOGO temelja hevi metala i mada ovaj album ima fatalni nedostatak (naime nema Spotlight Kid među pesmama), on je i dalje kolekcija stvari koje su ČISTA lektira, sviranih od strane ljudi koji tu lektiru znaju najbolje na svetu:
https://cleopatrarecords.bandcamp.com/album/ride-the-rainbow-the-ultimate-tribute-to-ritchie-blackmore-s-rainbow

Ne sećam se da sam ikada čuo za Axemaster iz Ohaja, a ovaj heavy metal bend je aktivan od sredine osamdesetih, sa, naravno, pauzama, ali i sa, evo, petim albumom za tih 40+ godina, naslovljenim Of Beasts And Plagues. Sasvim je ovo solidan herojski metal koji mene najviše asocira na Manowar sa svojom fantazijskom pompom i namrštenim, hedbengerskim gruvom. Ima tu malo i Cirith Ungol šmeka, svakako, ali Axemaster tresu neki svoj fazon i pošto su od pet albuma tri izdali u poslednjih jedanaest godina, nadam se da će da nastave da proizvode solidan metal jer im lepo ide:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lRcyoXUcDt0awOmEGtNXE3LSjzUoYYCTA

I Destructor su iz Ohaja i postoje od sredine osamdesetih ali ovaj bend je sa Tales of Glory dobacio do sedmog albuma i generalno je poznatiji. Veterani se svakako ne brukaju na novom materijalu nudeći potentnu, bombastičnu kombinaciju heavy i thrash metala, onako kako su osamdesetih znale da rade kolege na rasponu od Metal Church do Agent Steel i to sve zvuči autentično i SOČNO. Plus album traje ispod 40 minuta, dakle, ekonomičan je. Prija!
https://destructor1.bandcamp.com/album/tales-of-glory-2
https://youtu.be/5KJcwYWTcR4

Belgijska heavy-power-thrash mašina Drakkar ne snima albume često, Invasion im je tek četvrti u četiri decenije rada i dolazi devet godina nakon trećeg, ali kompenzacija za to je da je ovo muzika PREPUNA strasti i žustrine. Dakle, malo melodičnije od modernog thrash metala ali mnogo oštrije i prljavije od modernog power metala, Drakkar cepaju brzo, jako, beskompromisno i zabavno za sve pare:
https://youtu.be/ej7vcgfv1B0

Poljsko-francuski Hawkman sviraju energičan, epski a opet ulični heavy metal. EP Claws & Swords ima pet pesma jeftino producirane ali srčane HM fantazije i mada su ovo tek prvi koraci za projekat sa dva muškarca i jednom ženom, imaju oni dosta šarma.
https://www.youtube.com/watch?v=vErOrbWf4us

Heavy Metal Heroes je split EP između peruanskih Hyena i japanskih Risingfall i to je, kako se i očekivalo,  instant-klasik. Oba benda sviraju punokrvni '80s andergraund, street metal, imaju old school, sirovu produkciju i zvuče 100% autentično. Risingfall sam za njihov album na Dying Victims od pre četiri godine bio obasuo veoma biranim rečima, bend je u međuvremenu naširoko prepoznat kao moderna heavy metal institucija, i oni ovde nude dve odlične pesme ali lepo je videti da ni  Hyena ne popuštaju nakon odličnog prošlogodišnjeg debija za istu etiketu. Dying Victims ne promašuju.
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/heavy-metal-heroes

Pošto znate da Dying Victims Productions uglavnom nova izdanja izbacuju u grupama od po tri, sigurno se pitate šta je JOŠ izašlo ove nedelje. E, pa, možete da ispustite dah jer je novi, dugo očekivani album nemačkih Iron Kobra upravo izašao i, jedanaest godina nakon prethodnika, ovo je TRIJUMF. Eternal Dagger je komad propisnog nemačkog heavy metala po receptima novotalasne faze sa polovine osamdesetih kada su Helloween i Accept bili novi, mladi bendovi što kurcem otvaraju vrata i prave haos gdegod da se zateknu a ne cenjeni stariji građani metalne republike kao danas. Iron Kobra prže iz sve snage na svom trećem albumu, lako i bez napora šaltajući između speed metal himni (Forbidden Fruits, Trembling Dungeons) i epskih mid-tempo komada (Shibuya Nights), uvek ekonomični u aranžiranju, dobro, starinski producirani i sa izraženom strašću u izvedbi. Ovde ima svega, i emocije i humora, i melodije i žestine i album je VEOMA dobar i još jednom podseća na to da Dying Victims imaju sumanuto prejak katalog koji sebi možete priuštiti i kroz pretplatu. Enivej, ovo je biser hevi metala, svako treba da ga čuje i pozicija albuma nedelje mu je izmakla ZA MRVU.
https://ironkobra.bandcamp.com/album/eternal-dagger




Jer, mislim,album nedelje je nešto posebno. Ovo je, u principu JOŠ doom metala sa '90s mirisom, ali u slučaju benda Warning radi se o ekipi koja i radi od devedesetih i mada nikada nije imala visok profil kao Paradise Lost, Anathema ili My Dying Bride, jeste bila bitan deo kreiranja britanskog doom metal zvuka te decenije. Sa svega dva albuma iza sebe, od kojih je poslednji bio pre dvadeset godina, Warning su, ne mnogo iznenađujuće, prilično zaboravljeni od strane istorije, ali ne lezi vraže, treći album, Rituals of Shame je VEOMA DOBAR. Jednostavno, odmah čujete kada doom metal svira neko ko je čuo drugi doom metal i rekao ,,ovo je dobro, hoću i ja ovako" i kada ga svira neko kome to dolazi prirodno, kao rezultat životnog iskustva i – možda – depresivnog otklona u ličnosti. Patrick Walker, gitarista i pevač ove ekipe, kao i glavni autor (a možda znate i kao gitaristu nešto ,,alternativnijeg" doom metal benda 40 Watt Sun čiji bubnjar, Andy Prestidge takođe svira u Warning), je, naravno, reprezent ove druge kategorije i Rituals of Shame je ploča koja ima svu izražajnost i intimnost što je normiji traže i nalaze kod Nicka Cavea i Leonarda Cohena, ali spakovanu u monumentalne doom metal žalobnice od po dvanaest minuta. OK, samo jedna pesma prebacuje dvanaest minuta, ali album je DEFINICIJA spore, svečane ploče glasnih ali idealno svedenih kontemplacija o sopstvenim nedostacima i promašajima, sa praktično folk neposrednošću ali sa ful-metal oplatom. Retko ovo kažem, ali ovo je IZVANREDAN album.
https://warningdoom.bandcamp.com/album/rituals-of-shame

I meni se svideo novi Einherjer.
https://knjigovanje.weebly.com/muzika/einherjer-lifeblood-2026

Da, sladak je svakako. Ima tu neku, jelte, iskrenost 

Kakva nedelja, ha? A danas je krunišu najlažnijim skupom u istoriji svih lažnih skupova i... robotima koji igraju kolo. Živimo ne u simulaciji nego u bizarnom memu koji postaje sve bizarniji svake sedmice, ali makar je dobre muzike ove nedelje bilo MNOGO. Pogotovo je blek metal eksplodirao, valjda što niko ne može da izdrži vrućinu. Idemo:




Fogos su katalonski blek metal bend iskusnih i veoma zaposlenih muzičara što sviraju u gomili drugih bendova, ali kada sviraju ovde (neki od njih) mažu se po licu belim i rade agresivan, nihilistički, paganski blek metal. Drugi album benda, Of Wyrm and Men je besan, agresivan ali sklopljen oko memorabilnih, evokativnih, pa i epskih rifova. Bend svira žustro, produciran je kvalitetno i profi i nudi svu zamislivu blek metal agresiju i vatromet u jednom ukusnom paketu. Sve preporuke:
https://fogosofficial.bandcamp.com/album/of-wyrm-and-men

Nunslaughter imaju novi album i u četrdesetoj godini postojanja ovog američkog black-death projekta on je žustar i zabavan kao i uvek. Možda i više nego inače. Satanic Chaos Legions, kako i iz imena naslućujete, nije ploča tanane filozofije i suptilnih intelektualnih refleksija. Posle prve, naslovne pesme, druga se zove Jesus Fucking Dies, posle ima i Rotten Messiah itd, i mada to sad zvuči kao da bend pravi muziku koja treba samo da šokira i provocira, album zapravo IMA filozofiju – a koja se ogleda u naslovu pesme Die Your Own Death – i to je antihrišćanstvo malo nesuptilne ali zdrave pozicije telesne i duhovne samovlasnosti, a koje SAVRŠENO ide uz nemilosrdno mlaćenje blastbitom, žestoke death rifove preko d-beat krljačine, dosta vrištanja. Zvuk je snažan i kvalitetan, svirka autoritativna a sve zvuči neposredno, bez za moderni blek metal često neizbežnog teatra. Nunslaughter, naprotiv, sviraju, sirovi, žestoki metal za hedbengere i helrejzere i moraju od nas dobiti poštovanje za to:
https://youtu.be/qsrkJ_Qm8BQ

Bubnjar ruskog black-death metal benda Mardrom koristi umetničko ime Anal Terrorist, i to dosta jako sugeriše kakva je ovo u stvari muzika. Ali U STVARI je solidna i Mardrom na novom demo snimku, Burial in Remains imaju tri pesme kvalitetnog black-death krljanja sa puno mošerskog gruva i ložačkih rifova, te dementnim vokalnim akrobacijama pevača čiji je partizanski nadimak Anal Kudasai. Molim lepo. Ostala dva člana nemaju ,,anal" u imenu, ali to ne smeta, Mardrom su glasni, energični i ne baš haotični ali sa svakako ambicijom da u pesme natrpaju mnogo elemenata i od svake naprave mini pozorišnu predstavu. Solidna produkcija, solidan bend, solidna cena za ovo od koliko sami odredite:
https://mardrom.bandcamp.com/album/burial-in-remains

Isto iz Rusije su i Vechnotma, trio koji prži solidan i solidno agresivan black death metal. Na EP-ju Utrata su blastbitovi i melodični, evokativni rifovi u pristojnom balansu, zvuk je glasan i praštav ali nije LOŠ a raspoloženje je prgavo i pobedničko. Cena po dogovoru. Šalim se, plaćate koliko želite:
https://vechnotmaklg.bandcamp.com/album/utrata

Malo zapadnije, u Poljskoj sviraju Azels Mountain, bend sa evo već trećim albumom u deset godina i on se zove Echa krwi i vrlo je solidan. Ovo je paganski blek metal, ali sa kvalitetnom studijskom produkcijom i punokrvnom svirkom što samo podvlači njegove evokativne teme i emotivnu izvedbu. Azels Mountain vole da zvuče i svečano i pesme im odaju utisak otmenih, starih rituala koji se rekonstruišu na električnim instrumentima za novu generaciju što dovodi u pitanje hrišćansku dogmu. Ne znam da li bend koketira sa nekim slovenskim nacionalizmom, nadam se da ne, jer je muzički vrlo dobar:
https://paganrecords.bandcamp.com/album/echa-krwi

Woodsguard iz Zapadne Virdžinije sviraju, recimo, black death metal, ali sa antifašističkom, izrazito levičarskom agendom i minialbum Fortitude je u stvari mešavina black metala, death metala, hardcorea... I dosta je dobar, onako agresivan i sirov a pravdoljubiv i čak vrlo solidno snimljen. Čuje se bas, kako ja to uvek ponekad kažem. Plaćate koliko hoćete a provešćete se lepo:
https://woodsguard.bandcamp.com/album/fortitude

Agonysm su trio iz Kalifornije sa minialbumom black-death metala naslovljenim  Litany of Uncreation. Ovo je tehnički vrlo korektna muzika, studijski besprekorno producirana i izvedena disciplinovano, sa smenom epskih tema i krljčakog zakucavanja i samo bih možda mogao da pridikujem kako ona ne puca od originalnosti i kako ovde čujem Immortal u VELIKOJ meri u aranžmanima koji nisu preterano maštoviti. Ali solidno je i pitko:
https://agonysm.bandcamp.com/album/litany-of-uncreation

Nizozemski Walg nominalno sviraju melodični blek metal, ali njihov šesti album, VI, zapravo nudi veoma raznovrsne pesme u kojima se melodija ne prenaglašava i koristi se da podvuče žustru, agresivnu metal svirku ili da toj žestini pruži zanimljiv kontrast. Ovo je album prilično visoke invencije i poznavanja muzike znatno izvan metal-polja a koje se onda koristi, to poznavanje, da se metal-polje oplodi i bude još veće. Veoma dobro:
https://walg.bandcamp.com/album/vi

Da ne budemo bez finske kontribucije danas, tu su nam Morgal sa svojim drugim albumom, The Seventh Circle. Ovaj okultni i satanski bend svira vrlo prijemčiv second wave black metal, sa dosta srećno napisanim pesmama koje imaju jaku i zdravu black metal srž pa onda i podsećaju da ta blek metal srž lako i prirodno u sebe usisava i pankersku lepršavost i trešersku disciplinu. Produkcija jeftina i pravoverna, muzika ubedljiva, bend pun energije:
https://www.youtube.com/watch?v=F6H94SBLMhc

Argentinski duo Molok snimio je debi album, Cosmogonía Infernal i zabavno je to. Ovo je ultraagresivni, bombarderski blek metal po šnitu Marduk i sličnih siledžija, sav u zujećim rifovima i blastbitovima koji, jelte, umeju da budu i monotoni, ali su pesme napisane prilično dobro da se izbegne dosada. Zvuk je sasvim okej (mada programiranom bubnju svakako fali dinamike) i ovo je ne sad nekakav revolucionarni ali svakako slušljiv blek metal vrele južnjačke krvi i hladne, satanske emocije:
https://molok21.bandcamp.com/album/cosmogon-a-infernal

Angest je međunarodni blek metal kvartet osnovan prošle godine a sada sa debi albumom za Vendetta Records. Perpetual Anguish – a što je termin kojim se opisuje i svaka moja radna nedelja – je ploča modernog, mučnog ali i melanholičnog blek metala koji voli duge pesme, puno ponavljanja, bremenit je emocijom i sav je u introspekciji. Ovakve ploče izlaze u ogromnim količinama svake nedelje ali iskustvo i pedigre muzičara koji ovde učestvuju su ipak toliki da znače i visok nivo kvaliteta pa se Perpetual Anguish izdvaja i vredan je pažnje:
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/perpetual-anguish

Isto na Vendetta Records izlaze i Ill Tidings, austrijski bend koji je započeo kao satanistička ekipa (zvali su se Satanic order) da bi sada svirali melanholičniju, introspektivniju muziku. Seeds of True Rebirth, njihov treći album ima elemente post-blek metala i blackgazea, dakle, te zvoneće gitare i melodične teme, ali je i dosta energičan, ekspresivan, BRZ i meni je uglavnom dobro držao pažnju:
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/seeds-of-true-rebirth

Kad smo već u Austriji, S.O.S (odnosno Son of Satan) je jednočlani projekat petnaestogodišnjeg momka po imenu Julian Gabriel Pumm-Sarcletti i, uh, njegov demo Rebirth of Evil je JAKO lep. Mislim, ovo je black-thrash primitivne estetike ali više nego korektne egzekucije, sa brijućim rifovima, jednostavnim, efektnim pesmama i čak i sasvim solidnim andergraund zvukom. Lepota je nekada zaista u jednostavnosti a ovo je kao da slušate stari Bathory ili Venom po prvi put i osećate kako vam se sve čakre otvaraju od miline. Plaćate koliko hoćete a Julianu treba poželeti MNOGO zdravlja i sreće u životu:
https://sos-offical.bandcamp.com/album/rebirth-of-evil

Feralia su originalno iz Italije ali sada imaju i švedskog člana i ovaj bend, aktivan od 2018. godine svira mračan, prilično old school black metal, s jedne strane prilično atmosferičan ali sa druge ni nalik na ono što se danas smatra atmosferičnim blek metalom. Ultima Requies, treći album benda je više horor-intoniran, više zainteresovan da istražuje mračne i stroge religijske slike (i to kroz tekstove na Italijanskom i Latinskom) i stare mitove nego nekakvo moderno, jelte, ljudsko stanje. I to se dešava na jedan dostojanstven i osoben način, sa mnogo karaktera i dobrog, analognog zvuka:
https://feraliablackmetal.bandcamp.com/album/ultima-requies

Astral Alchemy su blek metal dvojac iz Njujorka i mada možda nemaju tako naglašeno avangardni nastup kao mnoge druge kolege sa istočne obale SAD, njihov debi album, Weaving Chilling Magical Dreamworlds krasi dosta maštovitosti i osobenog pogleda na žanr. Hoću da kažem, ovo je i fantazijski i melodični blek metal, ali Astral Alchemy ne zvuče nužno kao drugi američki bendovi pa čak ni kao francuski bendovi sa kojima bi njihova kompleksna, teatralna muzika pre možda trebalo da se poredi. Oni imaju svoje viđenje žanra u kome ima mesta za dugačke, složene kompozicije koje menjaju ne samo registar nego i žanr u kome se dešavaju nekoliko puta tokom svog trajanja, a sve to bude estetski konzistentno i aranžmanski posloženo sa velikim autoritetom. Jako lepo:
https://astralalchemybm.bandcamp.com/album/weaving-chilling-magical-dreamworlds-2

Fallen Moon Servant su vampirski blek metal duo iz Sirakuze u Njujorku i mada to može da znači i dosadnu ,,gotsku" lo-fi muziku, njihov debi album, naslovljen ...with a Stone in My Maw zapravo nudi postpankerski ugođaj i energiju. Mislim, jeste ovo dosta lo-fi, ali je muzika nadevena queer transgresijom i rado ide tamo gde drugi blek metal ne bi umeo da se snađe, sa mnogo prštavog, jedva-produciranog entuzijazma, melanholičnih tema, klavijatura... Lepo:
https://fallenmoonservant.bandcamp.com/album/with-a-stone-in-my-maw

Za tradicionalniji blek metal koji cepa opake rifčine, poliva blastbitom i peva na nerazumljivom severnjačkom jeziku imamo debi album islandskih Forsmán. Naslovljena Brenndar rústir & fuðrandi fjörur ovo je, kako to već kod Islanđana ume da bude, ploča jake hermetičnosti ali i neumoljive energije, mračno atmosferična ali i beskompromisno ofanzivna. Zvuk jeste malo razmrljan kako je to danas praktično standard, ali muzika je dobra:
https://forsman.bandcamp.com/album/brenndar-r-stir-fu-randi-fj-rur

Dosta sam ove godine hvalio Season of Mist; ne bez razloga, ova firma je izdala MNOGO odličnih albuma u raznim žanrovima. A onda imamo i novi Nargaroth i, da kažemo da je u pitanu ploča za posebnu publiku. Ovaj danas solo projekat Nemca Renéa Wagnera nastao je pre trideset godina kao tramsformacija benda Exhuminenz ali sada je isključivo Wagnerova vizija i ta je vizija vizija potpune destrukcije i besa. Osmi album projekta se, dakle, zove Apocalyptic Steel i ceo je u blastbitovima, deračkim rifovima i dementnom urlanju. I, mislim, JA TAKVE STVARI MOGU DA UZIMAM NA IGLU, ali ne znam koliko drugi to mogu da izdrže. Apocalyptic Steel je, posebno u ovoj nedelji u kojoj je izašlo mnogo avangardnog, progresivnog i eksperimentalnog blek metala, divan dah varvarske, divljačke osnove ove muzike i mada deluje potpuno primitivno, spravljen je vešto i sa puno duše:
https://nargaroth.bandcamp.com/album/apocalyptic-steel

Kad smo već kod te avangarde, pouzdani italijanski izdavač I, Voidhanger je ove nedelje izbacio kontingent novih izdanja i sva vrede da se čuju. Prve pominjemo Seven Chains, bend iz Ajdahoa sa trećim albumom, Swollen, In Flux a koji nudi eksperimentalni, disonantni ali zanimljivi black-death metal. Pesme nisu predugačke ali njihovo namerno odstupanje od rok-standarda u aranžiranju (a koje je znatno veće nego što blek metal već od njega odstupa) čini da zvuče vrlo tuđinski i da nikada niste sigurni koliko je već prošlo i koliko još ostaje. Produkcija je živa i dobra a iako je upitanju konfrontativna muzika, ona nije namešteno hermetična i uvek ima NEŠTO za šta se slušalac rado uhvati i trči naporedo s njom. Sjajno:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/swollen-in-flux

Pa je onda tu Sunthema, 4-way split album bendova iz Amerike i Australije, gde neki daju jednu a neki čak četiri pesme. Ovo je više jedan album čije su delove napisala četiri benda nego ,,običan" split gde nema neke veće uvezujuće koncepcije i Elysian Blaze, Deathspiral of Inherited Suffering, Panegyrist i Maerund svi iznose po jedan aspekt ove muzike na svetlo, krećući se između blek metala, doom metala, satanističkih obreda i divljanja da nam podare mnogo muzike koju vredi slušati i istraživati kroz mnogo ponovljenih ekspedicija:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/sunthema

Blek metal poslastica ove nedelje je za mene drugi album finskih Alkuharmonian Kantaka, naslovljen Melas Khole i zapravo očekivan pola decenije nakon uzbudljivog debija. Ovo, da ponovim, izdaje I, Voidhanger i na delu je sjajna sinergija između izdavača zainteresovanog za avanturističku muziku koja lako prelazi žanrovske granice i benda koji avangardni blek metal svira bez često nametljive ,,umetničke" poze koju kolege umeju da zauzmu. Ovo je istovremeno i metal i avangarda, i kolekcija dobro napisanih pesama i zanimljiv makabr-teatar, a Alkuharmonian Kantaka jednako dobro pišu lepe gitarske rifove, prže klasični blek metal kec i polivaju klavijaturističkim harmonijama. Odličan program i vrlo solidna, analogna produkcija:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/melas-khole




Goat Farm su ekipa tri žene i jednog muškarca iz Ročestera u Njujorku sa sirovim, teksturiranim doom-stoner zvukom i blagim ,,alternativnim" otklonom u kompozicijama. Debi album, Are We Damned? uglavnom sakuplja  pesme koje su već publikovane kao singlovi prošle godine i to je jedna ugodna kolekcija tenzičnih, mučnih ali pitkih komada sporog gruva, distorzije, mikrofonije. Pitkost je ovde operativni pojam jer koliko god da Goat Farm zvuče abrazivno, i dalje su zarazni i zabavni posebno sa tim kontrastom ultradistorziranih instrumenata i melodičnog vokala. Sjajno:
https://goatfarm.bandcamp.com/album/are-we-damned

Dr Space je pseudonim Scotta Hellera koji svira sintisajzere u gomili portugalskih bendova a pod ovim imenom radi neke svoje solo radove. Album  Dr Space Mad Elf Mess je onda džemčina na kojoj Heller svira sa još nekoliko muzičara, nudeći dvadesetominutne psihodelične space rock improvizacije sa moćnom, motoričkom ritam sekcijom, pevajućim gitarama i MASOM klavijatura. On sam svira Hammond orgulje, melotron, modularni sintisajzer i ,,odabrane druge sintisajzere" a postava ima JOŠ jednog klavijaturistu. Možete da zamislite kako je sve ovo, na kraju, prelepo, sa zaista ugodno iskombinovanim energičnim a nenametljivim ritmom i mnogo psihodeličnog vatrometa na gitarama i klavijaturama. Odlično je:
https://drspace1.bandcamp.com/album/dr-space-mad-elf-mess

Da ostanemo u sličnom (rastopljenom) raspoloženju evo nam ga i novo izdanje psychedelic source records. I ne, ne grešite, koliko prošle nedelje pričali smo o njihovom stotom albumu a vredni mađarski kolektiv je promptno snimio još jedan. Pseudopredestinated je sveža džem sesija spontano organizovana u petak popodne dok se sitna deca članova benda igraju po šumi a tate se polako skupljaju posle posla, otvaraju pivo i kreću da sviraju. Naravno, negde drugde bismo dobili nešto što ne vredi da se čuje dvaput, ali Bence Ambrus i njegovi saborci po pravilu prave odlične, sirove psihodelične džemove koji su mi za poslednjih desetak or sou godina doneli mnogo užitaka pa evo, plaćate koliko hoćete:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/pseudopredestinated

Ako vam se, pak, sviđa da vam ne bude prijatno, Scornful iz Noksvila u Tenesiju su snimili debi album, Found and Forgot i to je pakao blackened sludge metala. Ali u pozitivnom smislu. Mislim, sve je mučno, ali je KVALITETNO mučno i zvuk je agresivan i abrazivan ne zato što je loše snimljen nego zato što tako treba. Pesme su čak... pevljive je jaka reč, ali imaju jednu zaraznost i drajv. Dobro je a još se i plaća koliko želite.
https://scornful.bandcamp.com/album/found-and-forgot

Heh, valjda je jasno šta sviraju Cannabis Man na EP-ju Cannabis Man? Ovo je londonski duo gitare i bubnja sa stoner-punk i sludgecore muzikom i, jelte, drogiranim pogledom na svet i to zapravo ima dosta šarma, zvuči zdravo i čovek ga presluša sa zadovoljstvom i opet krene iz početka:
https://cannabisman.bandcamp.com/album/cannabis-man

Francuzi Verdun sviraju nešto što bih mogao opisati kao melodičniji sludge metal u susretu sa atmosferičnim post metalom. Dakle, sve je sporo, teško, tvrdo, ali naglašava melodije i harmonije pored čistih rifova i ima ambiciju da vas spusti u ponor kontemplacije radije nego da vas samo polomi. Treći album benda, Abyssal Womb, je produciran jako glasno, kako je i pravilo za ovakvu muziku i mada to zamara uši, pesme su SOLIDNE:
https://verdun.bandcamp.com/album/abyssal-womb-3

Geohominid iz Atlante postoje već deceniju i treći, aktuelni album, Ancestral Calling im je sasvim okej. Ovo je atmosferični, teški sludge-doom metal koji ima dosta zanimljivih ideja. Same kompozicije bi možda mogle da budu i još razrađenije a produkcija bi svakako mogla da bude i bolja, ali Geohominid nude interesantnu muziku i vrede da se čuju:
https://geohominid.bandcamp.com/album/ancestral-calling

Hebi Katana su izbacili ove nedelje Raw & Low Studio Recording '25, a što je EP sa tri pesme odrađene uživo u studiju prošle godine, tokom snimanja njihovog četvrtog albuma, izvrsnog Imperfection. Ovo su stvari sa prva dva albuma, snimljene ponovo, ali u i dalje sirovoj produkcijskoj formi sa džem-sešn energijom. Ako ste slušali neki od brojnih Hebi katana živih albuma, onda znato šta vas čeka i sa uživanjem ćete sami odrediti cenu za ovaj materijal:
https://hebikatana.bandcamp.com/album/raw-low-studio-recording-25

Imamo i četvrti album australijskih Child, naslovljen Rebirth i ovo je vrlo lepa ploča bluziranog hard roka stare škole ali savremenog zvuka. Kako Child izdaju za Heavy Psych Sounds Records, znate da ovde nema laži i prevare, pesme su napisane kvalitetno, svirka je autentična, zvuk dobar. Ja sam na ovakvoj muzici, jelte, odrastao i meni je ovo odlično, ali i vi treba da je čujete:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/child-rebirth

Ruski sludge-doom kombo Glyphos ima album bučnih, odjekujućih rifova i udaraca pod naslovom  Yellow Sign. Ovo su poduže pesme sa mnogo ponavljanja i ambicijom da vas zavedu i hipnotišu da i ne primetite teške gitare i snažne udarce bubnjeva. Častan je to napor, pogotovo uz dosta uspešnih psihodeličnih efekata koje bend koristi a cena od koliko vi date za materijal je takođe sasvim okej jer ovo zna šta hoće i kuda je krenulo:
https://glyphos.bandcamp.com/album/yellow-sign

Zvučaće kao šala ali Double-Barrel Megadoob su pravi bend iz Australije i sviraju progresivni stoner rock. I mislim, demo snimak Dead Sober ima dve pesme solidno dobrih rifova i relativno kompleksnih aranžmana, u dobroj produkciji, negde kao da Kyuss i Mastodon džemuju zajedno ali su se prvo jebeno ODVALILI od nargila:
https://double-barrelmegadoob.bandcamp.com/album/dead-sober-demo

Meksički drone-stoneri Vinnum Sabbathi imaju novi živi album, Live at Doom City i to je, ako znate ove momke, jedan siguran i ubedljiv prikaz njihove muzike, hipnotične, repetitivne i teške, negde na pola puta između doom metala, post metala i noise rocka. Doom City je inače festival u Meksiku, ako se neko pita gde je ovo snimano, a materijal ima intro i četiri poduže pesme gitarskog egzorcizma sa dodatim efektima i semplovima za bolji ugođaj. Lepo!
https://vinnumsabbathi.bandcamp.com/album/live-at-doom-city?from=discover_page
https://interstellarsmokerecords1.bandcamp.com/album/live-at-doom-city

Italijani Red Sun sviraju vrlo prijatan, džemerski ali ipak strukturiran heavy psychedelic rock. Album Songs From Hidden Places, iako zasnovan na gruvu i plesnoj atmosferi, ima kvalitetno napisane pesme, odlične ženske vokale i istovremeno je i veoma relaksiran ali i dovoljno heavy za svačije potrebe. Jako lepo:
https://redsun3.bandcamp.com/album/songs-from-hidden-places

Four Altars of Sin je four-way split EP četiri benda od kojih su tri (Doomherre, Ordos i Hexjakt) iz Švedske a četvrti, Kaiser je iz Finske. I svi sviraju odličan doom metal osim Kaisera koji malo više vuku na stoner i fuzz rock. Ne znam zašto izdavač Majestic Mountain ovo još nije stavio na Bandcamp jer je u pitanju odlično izdanje sa četiri pesme i više od pola sata izvrsnog, sporog, moćnog metala.
https://www.youtube.com/watch?v=rxvAAa_XQNg

Naši stari poznanici, teksaški Bong Wizard imaju treći album, Transilvanian Munchies i on je, pored naslova koji je ponovo parodija na poznatu ploču iz metal-istorije, još jedna VIŠE NEGO SOLIDNA kolekcija sporih, napušenih stoner-doom komada. Bong Wizard ne popravljaju ono što nije pokvareno i njihova muzika je jednostavna, neposredna i eminentno slušljiva, bez nekakvih komplikovanih konceptualizacija ili neke veštačke drame i teatra. Ovde dobijamo dobre, teške, spore rifove, puno psihodeličnog sadržaja i fuzza i sve to držano na okupu pristojnom jeftinom produkcijom. Sasvim kako treba da bude:
https://bongwizardofficial.bandcamp.com/album/transilvanian-munchies

Druidess iz Njukasla rade vrlo prijatni, sabatovski stoner/ doom/ okultni hard rok, sa glasnim, režećim gitarama, toplim električnim orguljama i melodičnim, drogeraškim vokalima. OK, ima mnogo ,,Iommi Worship" bendova na svetu, ali album Trip Meadow osvaja svojim idealnim kombinovanjem vrlo tradicionalnog soul-gospel-bluz-hard-rok fundamenta sa modernijim, pankerskijim fuzz rock pristupom PLUS onda i malo džeza kad mu se najmanje nadate. I to je jedna apsolutna proslava dobre volje i generalno dobrote a ima i vinil:
https://druidessuk.bandcamp.com/album/trip-meadow




Ill Omen su u principu thrash metal bend iz Ajove. No, njihov drugi album, Cannot Be Controlled ima i elemente death metala, prevashodno u vokalima, ali onda povremeno i u gitarskim temama koje umeju da budu i komplikovane i pune ,,pinch harmonics" akrobacija i onda je to jedna dosta zabavna kombinacija eksplozivnih rifova i tvrdih, mošerskih ritmova. Ill Omen dobro i agresivno zakucavaju ali njihovo prevashodno oružje je maštovitost i snažan a opet ne beživotno monoton zvuk. Fino:
https://illomenband.bandcamp.com/album/cannot-be-controlled

Česi Fatal Punishment su osnovani 2019. godine ali njihov thrash zvuči onako kako je Rapid Force zvučao 1994. Ali bolje. Mislim, pesme su inventivnije, izvedbe raznovrsnije, ali stilski to jeste negde tu. Drugi album, The Great Leitmeritz Massacre, a koji izdaje posvećeni Witches Brew (mada oni to za sada ne pominju na svom sajtu...) je na toj nekoj slatkoj tački između old school thrasha osamdesetih, tehničkog thrasha i modernih (za 1994. godinu) groove, hardcore  i nu metal tendencija. I, mislim, ODLIČNO je:
https://fatalpunishment.bandcamp.com/album/the-great-leitmeritz-massacre 

Witches Brew publikuju i treći album čileanskih Iron Bones i to je jedna zdrava, nekomplikovana ali zrelo napisana ploča old school speed/ heavy metal čukanja. Već na prvoj pesmi na albumu Poison Riot ćete pored pankerskog speed metal zakucavanja čuti direktan omaž Black Sabbath i to je savršeno zdrava kombinacija. Čileanci uglavnom nastavljaju u sličnom smeru, cepajući jako i nekomplikovano ali sa dobrim osećajem za gruv i šutku, pa i garažno-himnični refren. Fino:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/poison-riot

Mortal Terror su nemački bend osnovan još 1986 i aktivan, manje-više sve vreme od tada. Do sada su izdali šest albuma a najnoviji, sedmi je naslovljen Filthy Old Thrash, čisto da bude jasno šta je ovde na jelovniku. I nije ni rđavo, ovo jeste old school thrash metal ali nije nužno primitivan i nemaštovit. Nije ni PREVIŠE maštovit, Mortal Terror, reklo bi se, više zanima da prikažu autentičnu viziju koja se nije MNOGO promenila za 40 godina nego da izmišljaju nove žanrovske dimenzije. Ovako kako jeste, ovo je producirano starinski, odsvirano pošteno i zvuči časno:
https://mortalterror.bandcamp.com/album/filthy-old-thrash-2 

Phantom rade tek pet godina a Not Midnight Yet im je već treći album. TAKO JE TO KAD SE SVIRA BRZO. Ovo izdaje High Roller Records i u pitanju je speed metal PREMIJUM kvaliteta. Mislim, momčad iz Gvadalahare ne samo da prži brzo, napaljeno, sirovo, onako kako su rani Kreatori i Sodomi umeli da prže pre četiri i po decenije, nego pored svega imaju i dosta melodije, pa i osećaja za teatar i ovo je superzabavna ploča horror-speed metala, odsvirana visokim tempom i sa puno akrobatske veštine. Sjajno:
https://phantombandgdl.bandcamp.com/album/not-midnight-yet

U ludački jakoj nedelji za speed i thrash metal neće nas prodati ni Listenable records pa dobijamo i debi album danskih Speedslut. Bend je prošle godina najavio svoj rad jednim EP-jem, ali sa Cimbrian Rites izleće na teren kao da je gladovao dvadeset godina i obećali su mu neograničeni švedski sto ako pobedi sa devet nula. I onda nastupa pokolj. Speedslut imaju solidan i dosta old school zvuk sa priličnom količinom mase i basa, imaju divljački nastup sa pevačem koji silazi sa uma u svakom stihu, imaju opasne rifove i tehniku u rukama da svu ovu nesvetu, prekrasno analognu muziku istresu po slušaocu kao kantu benzina pre nego što šibicom zapale cigaru i bace je na njega. Pa još taj bik na omotu, IZVRSNO:
https://speedslut.bandcamp.com/album/cimbrian-rites https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kmTIrjdZSY7-tzutjg7MkBOe9xOw2VJsE

I opet Osmose Productions sa pobedničkom pločom! Rumuni Ruyned, naime, rade SAVRŠEN old school speed-thrash metal. Album Profanum Sacrificium, njihov drugi, ima modernu, kvlaitetnu (ali ne digitalno obezdušenu) produkciju, no muzika mu je mračni izvitopereni satanistički metal koji je osamdesetih samo želeo da ovako zvuči, ali mu je falilo malo iskustva u aranžiranju, malo studijske ljubavi. Ryuned imaju u sebi dosta Motorheada i Venoma, naravno, ali imaju i pank pa i death metal elemenata i nude apsolutnu ljubav i apsolutan provod od početka do kraja, pržeći najvrelije rifove, najbrže ritmove i najprljavije erotske tekstove koje možete da zamislite. Prelep album:
https://osmoseproductions.bandcamp.com/album/profanum-sacrificium
https://ruyned.bandcamp.com/album/profanum-sacrificium


(Kraj u sledećem postu)

Real Deal su bangkoški hardkor bend sa demo snimkom (Demo 2026) skakutavog, energičnog uličarskog moškora. Ovo je vrlo prijatno, sa kratkim pesmama, puno plesnog gruva, hrskavim gitarama i sasvim pristojnom produkcijom za demo:
https://risingforceunityth.bandcamp.com/album/demo-2026

Nizozemci Boneripper malo suviše naginju siledžijskom hardkoru za neki moj ukus ali album Radiant in Ruin ima svog šarma. Ovde se pored klecačkog gruva i metalkoraških melodija ipak čuje i malo hardcore thrash čukanja i to onda bude dobro. Jako glasno masterovan album, bučan i napadan, ali mnogi to vole!
https://boneripperhc.bandcamp.com/album/radiant-in-ruin

Zato su tu Repeat Offender iz južne Kalifornije sa debi albumom za mene DALEKO prijemčivijeg hardkorpanka. Weapon Fetish je debi za ovu ekipu ali muzika je i pored sirove pank rok osnove, vrlo formirana, vrlo zrela i koristi svoj minimalni tehnički i harmonski opseg da izrešeta jedanaest komada agresivnog ali užasno zaraznog, kritički intoniranog hardkor treša za ljude koji ZNAJU.
https://convulserecords.bandcamp.com/album/weapon-fetish

Tax the Witch iz Sijetla sviraju vrlo srčan lo-fi pank rok. Ovo nije nemaštovita i generička muzika, iako se drži nekakvog punk rock fundamenta i snimljena je u, daj bože, garaži i EP  Ears Peeled, Eyes to the Ground  zvuči autentično, šmekerski i zanimljivo sa dosta referenci na riot grrrrl zvuk sa početka devedesetih, uključujući karakteran ženski vokal. Cena je koliko date a valja!
https://taxthewitch.bandcamp.com/album/ears-peeled-eyes-to-the-ground 

Indonežani NXEND misle da sviraju melodični hardcore i, dobro, ima melodičnosti u njihovoj muzici, ali minialbum  Theres No Happy Ending nije karakterisan pre svega melodijom, koliko solidno raznovrsnim idejama koje oplemenjuju emotivnu, ekspresivnu muziku. Pesme su kratke i energične, bend je prilično dobro produciran i ovo je lepa kombinacija hardcore podžanrova u jednom pakovanju:
https://nxend.bandcamp.com/album/theres-no-happy-ending
 
Ghon je jedan momak iz Brazilije koji kod kuće pravi srčan deathcore. Nije ovo ni čist deathcore i njegov album, Tanatopraxia sa svojih sedam pesama kombinuje deatchore, hardcore i death metal unutar kratkih, ekonomičnih pesama koje ne mrse muda nego čukaju dobrim rifovima, solidnim ritmom, besnim vokalima. Produkcija je vrlo dobra za ovakav projekat a iskrenost i inventivnost su mu veliki aduti. Solidno!
https://ghon.bandcamp.com/album/tanatopraxia

A onda, No Glitter je jedan momak iz Ročestera u Njujorku koji je EP Death Songs napisao nakon smrti oca pre nekih pet godina. Pesme je snimio pre četiri i tri godine a tek ove ih je dao čoveku da ih izmiksuje i, iznenađujuće, ovo je VRLO solidan pank rok. OK, produciran kućno, ali napisan vrlo dobro, odsviran moderno, uverljiv. Povod može biti tragičan, ali umetnost je plemenita:
https://noglitter.bandcamp.com/album/death-songs

Truck Violence su Kanađani čija je  muzika malo posthardkor, malo bogami i noise rock a sami sebe taguju samo sa ,,metal" jer znaju da je bitnije srce u junaka nego precizna klasifikacija. Album The weathervane is my body je ploča razaračke energije koja pravi pametne pauze za tiše, introspektivnije momente melodičnosti i folk-ekspresije (sa sve bendžom, tako je) ali kad udara UDARA JAKO:
https://truckviolence.bandcamp.com/album/the-weathervane-is-my-body-2

Njujorški Swampfoot sebe nazivaju hardcorepunk bendom ali onda i opisuju svoj prvi singl kao System of a Down koji se tuku sa Beastie Boysima dok Rick Astley sve snima ajfonom. Enivej, EP Aim Low sakuplja njihove dosadašnje pesme, ima ih tri, i to je poprilično zanimljiva kombinacija bubnjeva i UŽASNO procesirane bas gitare i vokala, sa melodijama i hukovima koje vuku na devedesete, sve istovremeno disciplinovano i anarhično. Meni je prilično OK jer se nalazi negde na sredini između, ajde da kažem, Today is the Day i psihotičnijih momenata Jane's Addiction:
https://swampfootexists.bandcamp.com/album/aim-low-ep

поступь je ruski screamo hardcore bend kome je EP/ demo юдоль miksovao i masterovao Will Killingsworth. I to zvuči vrlo solidno, onako, disciplinovano a opet na granici anarhičnog incidenta. Dve pesme, cena koliko date, jaka ponuda:
https://p0stup.bandcamp.com/album/--2

The Piranha Solution sa Floride svoju muziku opisuju kao haotični terorkor, pa od EP-ja  Evacuation Notice/Industrial Suicide Tactics očekujte kombinaciju mathcore i chaotic hardcore agresije. Pesme je teško zapamtiti zbog veoma mnogo delova i deakcentovanja tradicionalnih muzičkih tema, ali bend svakako odlično svira i komponuje koristeći mnogo disonance, nudeći i energiju pa i nekakav gruv. Svakako vrlo solidno a po ceni od koliko sami odaberete još i više solidno:
https://thepiranhasolution.bandcamp.com/album/evacuation-notice-industrial-suicide-tactics

Zao iz Pitsburga imaju novi EP, Pillars, a čiji naslov sugeriše ono što se vidi iz pratećeg teksta, tj. da je ovo posveta velikim pensilvanijskim prethodnicima (Passover, Puritan Abnegation i Creation is Crucifixion). Muzički, Zao ovde krljaju kompleksnu i abrazivnu kombinaciju metalcore i mathcore zvuka, precizno, usvirano, dobro snimljeno a ipak sa očajničkom energijom i jakom emocijom. Lepo:
https://officialzao.bandcamp.com/album/pillars

Kalifornijski Haggus se toliko lože na Agathocles da su novi album naslovili The Mincecore Manifesto. I dobro, ovo nije puko imitiranje belgijskih mincecore originatora, ali Haggus svakako sviraju tu kombinaciju sirovog panka i politički/ kritički intoniranog grindcorea, sa mnogo šarmantno primitivne svirke da budu nekako dragi svakome ko ih čuje. Meni je ovo simpatično, ako već ne ESENCIJALNO. Ali simpatično je:
https://tankcrimes.bandcamp.com/album/the-mincecore-manifesto
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_kHwT8KfDejADRsrFRNgq0EOzBZe5_Etlw
 
Vulnera MMXVI je novi album za Fawn Limbs, grindcore/ mathcore bend iz Pensilvanije o kom sam poslednji put pisao pre nekih šest godina, osim što ovo nije baš album i nije baš Fawn Limbs. Naime, radi se o kolekciji pesama napisanih pre nego što se Fawn Limbs kristalizovao kao bend a sada snimljenih od strane samo Eelija Helina, na desetogodišnjicu njihovog nastanka, da se čuje kako je Fawn Limbs zvučao u embrionalnom stadijumu. I dosta dobro, naravno, dosta dobro je zvučao sa ,,Geometric Noise" i ,,Mathematical Chaos" komponentama ove muzike već prisutnim. OK, zvučno je ovo dosta monotono, i jedne iste ideje se ponavljaju iz pesme u pesmu, ali ima to zdravu osnovu i očajničku energiju:
https://fawnlimbs.bandcamp.com/album/vulnera-mmxvi

Split Chadhel / Massive Charge je, kao što mu i ime govori, split EP Montrealskih Chadhel i francuskih Massive Charge. I mada su to sve frankofoni, pevanje je kompletno na Engleskom. No, mislim, ovo je grindcore na sve strane tako da nema mnogo ni veze na kom jeziku se peva. Chadhel imaju četiri kratke, hermetične pesme ludačkog tempa i maničnih rifova producirane jeftino ali odrađene maksimalno jako, sa puno tenzije i agresije, dok Massive Charge imaju dve samo malo duže i bolje producirane ali jednako brze i beskompromisne. Vrlo dobro i ima i na vinilu:
https://chadhel.bandcamp.com/album/split-chadhel-massive-charge
https://massivecharge.bandcamp.com/album/split-chadhel-massive-charge

Pa imate i Blumpkinstiltskin iz Severne Karoline sa demo snimkom (Demo 2026) čije četiri pesme imaju jeftin ali prilično ubedljiv ,,chainsaw" zvuk švedskog death metala ali ga koriste za grindcore agresiju. Nije specijalno originalno ali je dobro napravljeno, i pesme samo štrikaju dok vi uživate. Cena po izboru:
https://blumpkinstiltskin.bandcamp.com/album/demo-2026

U sličnom stilu prže i Mortuary Remains, bend odnekud iz Amerike koji kaže da meša D-beat hardcore i death metal ali to u rezultanti daje grindcore/ deathgrind. Demo snimak  A Pleasure... Most Dangerous ima pet pesama, sve su kraće od minut i UBIJAJU. Zvuk nije suptilan ali je efektan, a ljudi sviraju ubedljivo. Meni potaman:
https://mortuaryremains.bandcamp.com/album/a-pleasure-most-dangerous




Split In Half iz Vermonta su negde između death metala, deathcorea i hardcorea. Na EP-ju Possession su svi death metal elementi dosta dobri, sa debelim, teškim zvukom, solidnim rifovima i generalno lepim gruvom. Tri pesme, puno hedbenga po ceni koju sam određujete:
https://splitinhalf.bandcamp.com/album/possession

Back From Death su iz Portlanda u Oregonu (originalno iz Kalifornije) i imaju jedan album izašao pre dve godine. Sada spremaju drugi, a čisto da čujemo na šta će to da liči izbacili su EP Graveborn sa tri pesme i, pa, liči! Mislim, ovo je solidan, rifaški, radnički i seljački death metal čiji prilično visok nivo tehničke ekspertize ne zaklanja činjenicu da je ovo naprosto muzika za dobar provod. Back From Death cepaju napaljujuće, zarazne rifove, mešaju srednjetempaški moš-gruv sa mitraljeskim blastbitom, a sve je to umotano u topao i dinamičan zvuk iako je sama muzika po intenzitetu prilično ujednačena. Veoma prijatno:
https://backfromdeathofficial.bandcamp.com/album/graveborn

Rusi Apatra sebe vide kao death-thrash metal bend, pa neka im bude ali njihov novi EP, Impetuous Impoverishment je u dobroj meri crossover-thrash materijal. OK, naštimovan niže i sa malo death metal rifova, ali ovo je tečna, uzbudljiva muzika napravljena za lomatanje ispred bine i skakanje sa iste, možda nakon hvatanja mikrofona da nešto u njega otpevate umeto pevača i ima energiju hardkor koncerta od početka do kraja. Pet pesama zdrave, dobro producirane krljačine koja će prijati svakom dobronamernom građaninu:
https://apatra.bandcamp.com/album/impetuous-impoverishment

Sickbay iz Bikona u Njujorku su jedan od onih savremenih death metal bendova koji dosta koketiraju sa metaliziranim hardkorom. Treći album Sickbay, naslovljen Time To Die prilično pametno balansira na ivici između ove dve muzike, sa propisnim death metal programom u domenu rifova i gruva, ali sa generalnom orijentacijom baš na gruv, srednjetempaško gaženje po lobanjama i taj neki mučni, pesimistični ali neumoljivi ofanzivni stav. Veoma je to pristojno:
https://sickbay1.bandcamp.com/album/time-to-die

Čileanci Throne of Offal imaju vrlo dobar demo snimak, Grottoes of Festering Remains, čije već samo ima sugeriše da imamo posla sa death metalom stare škole, kavernoznog zvuka, estetike usmerene na istraživanje truleži, raspadanja i propadanja. Sve je baš tako i ovo je pet pesama old school dobrote sa lepim rifovima i tom mračnom, skurilnom atmosferom, produciranih solidno i namenjenih BAŠ VAMA:
https://dissonantdeath.bandcamp.com/album/grottoes-of-festering-remains

Venomous Invokation iz Noksvila u Tenesiju su svoj novi demo naslovili prilično nedvosmisleno. Diabolic Death Metal. I mislim, to i dobijate: intro, interludij i dve pesme mračnog, brutalnog old school zakucavanja koje uprkos naoko skučenom koncepcijskom okviru zapravo iznenađuje maštovitošću rifova i višeslojnošću atmosfere. Zvuk je monoton, ali to je i deo plana, da slušalac potone u slojeve koje Venomous Invokation ovde postavljaju za njega i otkrije harmoniju u haosu. Odličan materijal i bend koji je spreman za debi album:
https://venomousinvokation.bandcamp.com/album/diabolic-death-metal
https://crowsnestrecords.bandcamp.com/album/diabolic-death-metal-cnr012

Još uvek je vest kada u metal bendu, pogotovo onom koji svira neki od ekstremnijih žanrova imate ljude afroameričkog porekla a Thætas iz Njujorka imaju čak dvojicu takvih među četiri člana! Plus, sviraju jebeno zanimljivo. Bend, koji radi od 2015. godine je upravo izbacio svoj drugi album, The Irredeemable Age i mada je ,,brutalni tehnički death metal" deskriptor kojim se danas opisuju i preproducirani, ,,plastični" bendovi koji impresioniraju tehnikom ali su DOSADNI, Thætas su lekovita antiteza. Njihova muzika je blink-and-you-miss-it procesija brijućih rifova i promena ritma, odsvirana junački, producirana analogno i jeftino, sa očiglednom ljubavlju za rani Suffocation i Cryptopsy, istovremeno, dakle, dementna i genijalna. Izdao Profound Lore a oni valjda znaju šta rade imajući u vidu Portal ili Reeking Aura, Artificial Brain ili Spectral Wound u katalogu. Thætas su APSOLUTNO zaslužili da se pominju među ovim velikanima pa ne propustite album:
https://thaetas.bandcamp.com/album/the-irredeemable-age

Kostarikanski Astriferous su imali odličan debi album pre tri godine, a sada im i drugi izlazi za britanski Me Saco Un Ojo Records koji očigledno zna da prepozna dragocenost kada se o nju saplete. Atavistic Unraveling je briljantna ploča hermetičnog, kavernoznog death metala koji radi u prepoznatljivom old school duhu, ali sa nivoom tehničke ekspertize u izvedbi i komponovanju koji su za klasu iznad proseka OSDM revizionista našeg doba. Ovo je sedam pesama u nekih 36 minuta neumoljive agresije i atmosferične pretnje, muzika pitka i prijatna onoliko koliko je žestoka i beskompromisna. Solidan zvuk i bend koji APSOLUTNO zna šta radi:
https://mesacounojo.bandcamp.com/album/atavistic-unraveling




Još rumunskog metala? Ima! I to u formi novog Dirty Shirt. Ko zna – znaće da je ovo sada već dugovečan projekat koji meša moderni metal (mada više metal koji je bio moderan pre trideset i kusur godina, kada su počinjali, dakle, uglavnom Nu Metal), sa rumunskim i balkanskim folklorom generalno. Umelo je to da bude efektno mnogo puta tokom poslednje tri decenije i Dirty Shirt sebi ovde podižu mali spomenik, albumom naslovljenim Dirty Thirty sa trideset, uglavnom starih pesama koje su ovde remasterovane, urađene u novim verzijama i slično. Nije to nešto što ću ja da preslušam naiskap pa da ponovo krenem od početka, ali ovaj bend ima mnogo aduta i lepo je kad se skupe na jednom mestu:
https://dirtyshirt.bandcamp.com/album/dirty-thirty




Brazilski sekstet Phantom Star je onaj tip benda koji troši otprilike istu količinu sredstava na produkte za negu kose koliko i za probe, žice, palice itd. Debi album ovog vrlo '80s intoniranog hair metal benda – takođe naslovljen Phantom Star – je... korektan. Ovo je sleazy 'n' cheesy, sa solidnim muzičarskim zanatom koji se čuje, zvukom koji se dosta trudi da imitira taj old school neon i glamur i pesmama koje, pa recimo, pokazuju potencijal. Za moj groš još ga ne ispunjavaju, ali su na putu. I nije to neprijatno:
https://phantomstarheavymetal.bandcamp.com/album/phantom-star

Masterplan je bend dvojice bivših članova Helloween i takođe svira melodični power metal, ali pošto je album Metalmorphosis izašao za Frontiers, znate da će stvari biti i pompezne i zarazne i nekako bliže ,,običnom" slušaocu. Masterplan uspevaju da nađu neku pravu meru, nudeći popičan metal koji i dalje ima propisnu hardrokersku, tvrdu osnovu i bude to sve i cheesy i dobro.
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_m6HY4JHZ-huI34tG-oXdo3hpLnl04hq_c

Crying Steel su jedan od prvih metal bendova u Italiji, ili bar tako sami tvrde, osnovani 1982, sa jednim albumom pet godina kasnije, raspadom u 1990. godini i ponovnim radom od 2003. godine. U međuvremenu su snimili još tri albuma, jedan živi – koji se meni dosta dopao pre dve godine – i Agent Steel, aktuelni album im je peta dugosvirajuća studijska ploča. I, mislim, solidna je. Ovo nije nekakvo dekonstruktivno posmatranje '80s metal nasleđa, ali je punokrvno, hedbengerski bogato, kičasto i cheesy i ako spadate u ljude koji kad čuju termin ,,hair metal" ne krenu odmah da zbijaju šale, sasvim je legitimno da će vam se dopasti. Meni je uredno i korektno:
https://www.youtube.com/watch?v=bGrlPgkgXJ0&list=OLAK5uy_n4aTxG23tJjP87rhnTbLiaHSsJ1Nw9WRs

Evo nam i novog, trećeg albuma argentinskih Steelballs. Gaučosi snimaju albume na svake četiri godine ali oni su DOBRI i ovo je još jedna ploča kvalitetno produciranog, pošteno odsviranog, melodičnog ali žestokog hevi metala na finoj sredini između power metal i speed metal pristupa. Rebels je optimistična ploča puna energije i sa manje od četrdeset minuta trajanja čoveka ostavlja gladnim za JOŠ. A to je odlično:
https://steelballs.bandcamp.com/album/rebels




Losanđeleski Orga Mecha su kvartet koji metalu prilazi sa jednim modernim, svežim pogledom, svirajući na svom debi albumu nešto što je u suštini tradicionalni hard 'n' heavy zvuk, ali sa mnogo progresivnih ideja u harmonijama i generalnom aranžiranju pesama. Humanity.exe je onda album uz koji se pošteno gine u mošpitu ali čija proggy dimenzija će vas terati da ga slušate kod kuće iznova i iznova i učite njegove briljantno izvitoperene pesme napamet. Izvrsna klavijaturistkinja i pevačica Melissa Pinion (koja znate je iz Stygian Crown i Ancient Fury) je najočigledniji adut benda, ali i pesme su odlično napisane i pune invencije tako da, slušajte ovo iz sve snage:
https://orgamecha.bandcamp.com/album/humanity-exe

https://knjigovanje.weebly.com/muzika/masterplan-metalmorphosis-2026