ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

grozno -_-

Ljudi su počeli da prepoznaju tekstove generisane pomoću AI. Louis Rossman (jutjuber koji se bori za consumere, što zapravo nije bitno za ovu priču) ima SKILLS md fajl koji može da vam pomogne u vezi s tim.

https://github.com/realrossmanngroup/no_ai_slop_writing_rules/tree/main

Ima dva SKILLS fajla, jedan je taj no-ai-slop, a drugi je rossmann-voice, koji omogućava LLM-u da imitira samog Rossmana.

PS. Prvo sam stavio tačku između SKILLS i md, ali .md je domen za Moldaviju, pa se to pretvori u link. U AI eri Moldavci bi mogli lepo da zarade od samo tog jednog sajta.

Pa dobro, ali opet koristiš AI, tj. Claude Code da prepoznaš "ai slop" koristeći taj md fajl. Missim, how this helps? This is just more of going down the same rabbit hole. 

Sam Tucker stavlja u komični geg poslednjih šest meseci AI-pokalipse:


If AI Had to Pass Job Interviews:

https://www.youtube.com/watch?v=5TYB6uy4w7M

Ако се програми за претварање звука у текст као што је Whisper рачунају у вештачку интелигенцију, онда сам морао да се дебело црвеним пред неким људима.

Pa jeste to neki AI, ali ljudi danas uglavnom misle na LLM-ive i generativni softver kada pričaju o veštačkoj inteligenciji, tako da, ajde da kažemo da si bezbedan za sada.

Mo Bitar je sve zabavniji poslednjih dana dok se divlje rve sa sve filozofskijim pitanjima. U najnovijem videu od pre par sati, a kome je promenio naslov da bi bio manje kontroverzan (prvo se zvao "I now know why AGI doesn't exist") izgovara par rečenica koje su verovatno suština:

"The reason we can'tr build intelligence with machines is because intelligence doesn't exist abstractly in the real world. It's not something that the human species models. It's something we are."


Danas sam baš pisao o Tedu Chiangu i njegovoj veličanstveno noveli The Lifecycle of Software Objects a u kojoj, da parafraziram deo svoj prikaza (izlazi prekosutra), Chiang kredibilno pokazuje da inteligencija nije stvar koja se dizajnira i da je ona ishod iskustva, to jest da se ne može napraviti prečica do nje. Pa me sve ovo posebno slatko pogodilo.

Enivej, Mo:


https://www.youtube.com/watch?v=2bVS18lhTEA

Jeste, treba iskustvo, ali ne mora da bude sopstveno. Uostalom ako mašina usvoji kao sopstveno iskustvo koje dobije onda će to zaista biti iskustvo mašine.

Trenutni LLM modeli ne pružaju te mogućnosti, ali radi se na novim tipovima modela. Jan LeCun radi na takozvanom "world model". Ni to neće biti poslednja reč na tu temu, ali biće bolje od ovog što trenutno imamo.

Berni Sanders hoće novi zakon za AI

Introducing the American AI Sovereign Wealth Fund Act

Dokinsova zabluda o Klodu

Inače, koga mrzi da se detaljno sam informiše o guglovom najavljenom pivotu na AI pretragu i zašto je to strašno, El ima tipično metodično istražen i artikulisano isporučen video:

https://youtu.be/jQyKd1_e3Xg

Mo Bitar nastavlja da briljira. Današnji video nije specijalno filozofski nastojen, ali sažima stvari vrlo dobro. Ko nema vremena za JAKO DUGAČKE njuzletere i intervjue koje radi Ed Zitron o neprofitabilnosti AI industrije, ovde ima isto to u probavljivih, zabavnih osam minuta.



"80% of the time you're listening to confident nonsense that sounds like a stoner explaining quantum physics" je najsažetiji siže LLM-ova do sada poznat ljudskoj rasi.


https://www.youtube.com/watch?v=lwjVjD3oQJg

Džejk (Mancarryingthing) u kratkom skeču o "neizbežnosti" AI:

https://www.youtube.com/watch?v=M0-kPte_Erc

Is AI Slop Worse Than Cannibalism?


https://www.youtube.com/watch?v=YCPAIg7RUq8


Svi znamo odgovor bez gledanja, ali je ipak zabavno.

Truman posebno da pogleda.

Uf, ima par ljudi na fejsbuku kojima bih rado pokazao ovo, ali naljutili bi se što ih poredim s kanibalima...

Mada, potpuno isti argument može da se iznese i za pušenje, drogiranje, alkoholisanje, kockanje, pa čak i konzumiranje porno sadržaja. Pa ajd sad upotrebi nešto od navedenog da ubediš ljude da je AI loš. Ako nisi u muslimanskoj državi džaba trošiš dah.

Why big AI labs are hiring so many philosophers

The technology presents all sorts of thorny problems—a philosopher's favourite kind

QuoteThis rise in recruitment of philosophers at AI companies is a result of the broader understanding that philosophy offers useful tools for AI development.

Why Big AI Labs Are Hiring More Philosophers? There is a belief that AI training may be able to benefit from some of the ancient lessons of philosophy.
The rise of the artificial intelligence era is changing expectations about careers. While earlier, there were concerns that arts and humanities subjects would be more impacted, the trend appears to have shifted.

According to The Economist, AI companies are actively recruiting philosophers, sometimes even before graduation. This rise in recruitment of philosophers at AI companies is a result of the broader understanding that philosophy offers useful tools for AI development. There is a belief that AI training may be able to benefit from some of the ancient lessons of philosophy.

For instance, the Socratic method, developed in ancient Greece by Plato, encourages structured questioning to test ideas and uncover contradictions. According to The Economist, researcher Jörg Noller argued that this approach can help make AI systems less agreeable and more focused on truth, rather than simply pleasing users.

Another similar idea is that of the "Socratic ignorance." In Plato's 'Apology', Socrates says that true wisdom lies in knowing how little one knows. Experts are of the view that building this humility into AI systems could reduce their overconfidence. Iason Gabriel, a senior philosopher at Google DeepMind, an AI lab based in London, attributed an industry-wide decline in hallucinations to such efforts.

Philosophy can also shape how AI systems behave. Thomas Powers of the University of Delaware has argued that if an AI legal assistant is trained on John Locke's writings, it may place strong emphasis on property rights as part of political freedom.

The report added that some developers even allow users to tune such values. For instance, the "Granite" series of models from IBM, an American computing giant, includes settings that let companies adjust outputs to match different corporate philosophies.

At the same time, philosophy can also be helpful in promoting safety in AI tools. To prevent harmful actions like deception or blackmail, some systems are using "AI constitutionalism", that are based on moral and legal principles. Anthropic has built constitutions for its Claude models using ideas from Immanuel Kant, Apple's terms of service and the Universal Declaration of Human Rights.

There is also a debate about what moral rules should guide AI systems. According to The Economist report, one major approach is deontology, which is linked to Immanuel Kant. This idea says AI should follow strict rules like not lying, not coercing people, and not using people just as tools, even if breaking the rules might produce a "better" outcome. Some AI labs, like Anthropic, include these kinds of rules in their systems.

"These can make AI behaviour more consistent....a plus for deploying robots in homes and public spaces," Dr Powers told The Economist.

The second ethical approach for AI is "consequentialism," which focuses on choosing whatever produces the best overall results. This approach is used in systems like ChatGPT and Gemini, the report added.

While AI models may increasingly be tuned to these philosophies in the coming years, critics also worry about "moral deskilling," where people lose the ability to make ethical decisions if AI makes them for them.

"Morality is historically unstable, culturally variable, strategically manipulable, and often only retrospectively legible," Roman Yampolskiy, an AI theoretician at the University of Louisville, argued, noting that this makes ethical decision-making difficult to formalise in AI.

Kori Doktorov priča tričetvrt sata za Slejt. Svala ka u Njegoša:


Cory Doctorow: There Are Reasons to Be Optimistic About the A.I. Bubble Bursting:

https://youtu.be/r03DPWGIxfY

'It's not going away': The Stanford economist who called the AI entry-level jobs crisis early has the receipts

Kako Erik Brynjolfsson masakrira AI doomere poput Doktorova: Bubble je bio i Amazon, pa eno ga jači nego ikad, ulaganje u monopol se višestruko isplatilo. To što je nešto bubble ne znači automatski da ne zavređuje investiciju. AI već zarađuje preko softwarskih kompanija. Usvajanje AI postaje sve brže i brže, sa svim velikim kompanijama koje neprekidno investiraju u razvoj AI. AI modeli se neprekidno unapređuju, hardver se unapređuje, efikasnost algoritama se unapređuje, troškovi nastavljaju da padaju.

AI nije nova kripto valuta, on je novi elektricitet!!

Ali moraće da naprave 50 novih nuklearki za početak.

Naravno da nemam vremena da gledam taj video, ali otprilike sve što Sendmen navodi u svom sažetku je faktički netačno ili netačno poređenje.

Na primer:

QuoteBubble je bio i Amazon, pa eno ga jači nego ikad, ulaganje u monopol se višestruko isplatilo

Prvo, da ukažemo da je korišćenje Amazona kao primera pozitivnog ROI-ja užasno jer, pa, upravo jer je produkovalo monopol koji je sada loš za partnere, za potrošače, za zaposlene u Amazonu i jedino je dobar za investitore u Amazon. Amazon je ur-primer ciklusa enšitifikacije u kome prvo investicijama subvencionišeš činjenicu da nemaš prfoti jer ideš ispod cene sa svojim uslugama, kako bi ubio konkurenciju i privukao sve potencijalne mušterije. Onda kada imaš sve mušterije, i one nemaju alternativu, podižeš cene usluga, koristiš monopolsuku poziciju i istovremeno svojim partnerima daješ povoljne uslove da ne idu kod ostataka konkurencije nego kod tebe. Onda kada i njih imaš sve i ni oni nemaju alternativu jer si pobio i maloprodaju i veleprodaju, počneš i njima da dižeš cene i pogoršavaš uslove da bi sve pare išle investitorima.

Dakle, niko normalan ovo ne želi.

Drugo, poređenje Amazona iz perioda njegovog inicijalnog rasta i AI industrije je neadekvatno jer je Amazon na svoja kapitalna ulaganja u tom periodu trošio neuporedivo manje sredstava. Evo grafikon koji ide dvadeset godina unazad i može da se vidi da je capital expenditure za Amazon sve do nedavno bio u domenu nekoliko stotina do par milijardi dolara godišnje i da počinje sa strelovitim rastom tek sa ulaganjem baš u AI infrastrukturu.

Dakle, Amazon je trošio mnogo manje investitorskog (i svog, OK) novca u periodu kada je gradio korisnu infrastrukturu koja i danas donosi profit (serverske usluge pre svega).

U poređenju sa tim, investicije u AI Hyperscalere su po sto puta veće. Ne preterujem, kapitalne investicije u Microsoft, Amazon, Google i Meta AI biznis su samo u 2025. godini bile oko 400 milijardi dolara, a to je streloviti skok u odnosu na 2024. godinu (228 milijardi) i 2023. (148 milijardi). Procena stručnjaka (ima na prethodnom linku ali se slažu i drugi stručnjaci za ulaganja) da će u 2026. godini capital expenditure za ove četiri firme biti preko sedamsto milijardi dolara.

Dakle, da stavimo to u perspektivu: Amazon je, po sopstvenim izveštajima, od 2000. do 2020. godine imao malo više od 112 milijardi dolara ukupnih kapitalnih ulaganja a imao je profitabilan biznis već 2003. godine (kada su kapitalne investicije bile skromnih 46 miliona) PLUS je izgradio korisnu infrastukturu koja je nastavila da daje profit. U poređenju sa tim, on će samo ove godine da ima kapitalne investicije od približno 175 milijardi dolara, na koje neće imati profit i sagradiće datacentre koji nemaju primenu kakvu imaju serveri i ne donose novac.

Isto važi za ostale hyperscalere.


I tržište novca verovatno nema dovoljno novca da servisira dalji rast ove industrije jer je procena da bi bilo potrebno oko dva biliona (na engleskom je ovo trilion, da ne bude zabune) ZARADE, dakle, ROI-ja do 2030. godine da se isplate kapitalne investicije koje se procenjuje da će ova industria potrebovati u ovom periodu. To se naravno neće desiti jer ni jedna jedina kompanija trenutno ne zarađuje od AI usluga.


A što ovu izjavu:

QuoteAI već zarađuje preko softwarskih kompanija.

čini netačnom.

AI kompanije ne zarađuju novac na AI uslugama, naprotiv, troše više novca ne samo na kapitalne investicije nego i na same troškove rada AI usluga.

Većina kompanija ne prijavljuje koliko zarađuje od AI usluga, a verujemo da bi prijavljivale da imaju profit i jedina koja javno oglašava svoj prihod (dakle, ne profit) od AI usluga je Microsoft i to sporadično. Na primer, poslednji put je to bilo u Januaru prošle godine kada su objavili da su za dvanaest meseci zaradili 13 milijardi dolara na AI uslugama. Da ponovimo: ovo je kompanija koja za isti taj period potroši preko sto milijardi dolaza na iste te AI usluge. Ovo nije profitabilan biznis za doslovno ni jednu kompaniju koja ga trenutno razvija i jedino što i dalje privlači investicije je to obećanje monopola down the line. Ali, kako već rekosmo, nismo sigurni da bukvalno postoji dovoljno investicionog novca u opticaju da bi mogli da se servisiraju gubici dok ne dođe do monopola i profita. Goldman Sachs procenjuje da će biti potrebno 7,6 biliona (dakle, na Engleskom triliona) kapitalnih ulaganja da se četiri hyperscaler kompanije održe operabilnim (dakle ne da počnu da zarađuju) između 2026. godine i 2031. godine.

Ovo zvuči kao potpuna naučna fantastika da se desi jer valjda ni jedan investitor nije toliko lud da baca pare u bunar iz koga još nije izvukao ni kap vode, a sve se dešava u momentu kada kompanije poput čak i velikog Microsofta počinju da redukuju koriščenje AI sotvera u sopstvenoj strukturi jer ona previše košta (valjda ne moram da podsećam da je običnom narodu on dostupan samo na ime subvencionisanja kako bi se ostvario prvi korak enšitifikacije).


Dakle, u ovoj izjavi:

QuoteAI modeli se neprekidno unapređuju, hardver se unapređuje, efikasnost algoritama se unapređuje, troškovi nastavljaju da padaju.

Tačne su prva tri iskaza, ali ovaj poslednji nije i on je fatalno netačan. Troškovi ne padaju nego rastu i trenutno daleko nadmašuju cenu ljudskog rada koji AI treba da zameni. Mislim, mi ovde smo to znali i pre par godina ali sada to vide i kompanije koje su pootpuštale ljude jer će njihov posao raditi AI. Sigurno ste već i sami videli nedavne izveštaje da su mnoge velike firme svoj AI budžet za 2026. potrošile već posle prvih par meseci u godini:

https://www.forbes.com/sites/jemmagreen/2026/07/02/ai-costs-more-than-the-people-it-replaced/

https://www.wsj.com/cio-journal/how-companies-are-managing-ai-token-spend-833b6f7e

https://www.cnbc.com/2026/05/29/-tokens-or-humans-the-new-corporate-trade-off.html



Dakle, sve ovo je neodrživo i ne donosi profit, AI kao produkt i usluga je u ovom trenutku DALEKO od toga da je pouzdan za korisnika već i da bude tržišno isplativ. I to ne daleko u smislu biće za 4-5 godina nego bukvalno sve će propasti i povući će za sobom ogroman deo tehnološke industrije.

Meho, ovo je bilo doktorski. Umesto što traćiš vreme na sagiti treba da te angažuje neka konsultantska kuća ili barem neki ekonomski magazin.

Meho, zaključivanje ti je i dalje sporno. Čak i da dokažeš da AI danas nije profitabilan, što je diskutabilno, jer bukvalno nijedna usluga danas u IT se ne može realizovati bez AI, što čini programiranje bez AI nekonkurentnim, tvoja teza da cela industrija mora završiti kolapsom je najblaže rečeno nepotrekrepljena, tj. ne postoji argumentacija dovoljna da se tako nešto zaključi.

Samim tim jedino što mora završiti kolapsom jeste tvoj neargumentovani napad na AI revoluciju.

Drugo, poređenje sa Amazonom nije napravljeno zato što su Amazon i AI isti biznisi, već zato što pokazuju da tržište godinama može finansirati ogromna ulaganja u infrastrukturu pre nego što se ostvari puni povraćaj. Amazon nije bio jedini takav primer. Isto važi za internet, cloud infrastrukturu, mobilne mreže, elektrifikaciju, železnice i brojne druge tehnologije. Poenta poređenja nije visina CAPEX-a već obrazac razvoja.

Treće, činjenica da hyperscaleri danas ulažu stotine milijardi dolara ne znači da će sav taj novac biti izgubljen. Datacentri, GPU klasteri, optičke mreže i energetska infrastruktura nisu jednokratni trošak koji nestaje. Kao što AWS nije služio samo jednoj aplikaciji, tako će se ista AI infrastruktura koristiti za desetine različitih servisa, modela i generacija proizvoda tokom mnogo godina.

Četvrto, tvrdnja da "nijedna kompanija ne zarađuje od AI" jednostavno nije tačna. Mnoge kompanije ostvaruju prihod zahvaljujući AI proizvodima ili AI funkcijama ugrađenim u postojeće proizvode. Drugo je pitanje da li taj prihod trenutno pokriva ukupna kapitalna ulaganja. To nije isto.

Peto, navodi se da troškovi "ne padaju". To je pogrešno predstavljanje situacije. Ukupni izdaci rastu zato što se obim korišćenja eksplozivno povećava, ali cena po jedinici rada (po tokenu ili po izvršenom zadatku) poslednjih godina značajno pada zahvaljujući efikasnijim modelima, boljem hardveru, kvantizaciji, optimizacijama inferencije i specijalizovanim AI čipovima. Upravo zato danas modeli koji su 2023. bili preskupi postaju komercijalno isplativi za sve više primena.

Šesto, primeri kompanija koje su potrošile AI budžete ili smanjile pojedine AI projekte nije nikakav dokaz propasti industrije. Svaka velika tehnološka tranzicija prolazi kroz fazu neuspelih eksperimenata, gašenja projekata i preraspodele kapitala. Devedesetih su propale hiljade internet kompanija, ali internet nije propao.

Sedmo, potpuno zanemaruješ potražnju. AI se danas koristi u programiranju, medicini, pravu, marketingu, korisničkoj podršci, istraživanju, obrazovanju i nauci. Broj korisnika i broj AI zahteva rastu izuzetno brzo. To ne garantuje profit, ali pokazuje da postoji realna tražnja, a ne proizvod bez tržišta.

Na kraju, najveći problem jeste što mešaš mogućnost korekcije tržišta sa tvrdnjom da će "bukvalno sve propasti". To nije ekonomska analiza već veoma smela prognoza za koju zapravo ne nudiš dokaze.

Sendmenu, argumentovan odgovor. Uživam u vašoh diskusiji. Drži me na ovom mestu.

Sendmenovi argumenti deluju u redu, stim što ni jedan nije potkrepljen nekim validnim podacima/linkovima već bi trebalo da mu verujemo na reč. Nije da mu ne verujem, očigledno je da je u materiji i da zna o čemu priča, ali ipak je Meho ostavio ovde 15-ak veza sa validnim podacima. Ne kažem da Sendmen treba da potroši pola dana na dokazivanje, ne treba i ne mora, ali kao neko ko čita diskusiju sa strane, skloniji sam da poverujem onome ko je izneo neke dokaze za svoje tvrdnje. Naravno, i Meho ovde ide srcem, jer je očigledno da ne podržava novonastalu situaciju. Na primer, uvodna priča o Amazonu. Sve što je izneo vezano za način na koji je Amazon došao do čega je došao je nažalost tačno, ali ovde nije pitanje da li je moralno ili dobro za nas sve ovo što se dešava, jasno je da nije, i nije pitanje da li neko to želi ili ne želi, već da li će AI propasti ili neće. Svakako pratim. 

Sendmenova argumentacija, mene ovde najviše podseća na Scallopovu ,,veruj meni a ne svojim očima" i baca u sličnu depresiju gde vidim da sve što sam se potrudio da pokažem i argumentujem proverljivim podacima biva ignorisano i moj sagovornik i dalje polemiše sa nekakvim izmišljenim svetom u svojoj glavi.

QuoteČak i da dokažeš da AI danas nije profitabilan, što je diskutabilno, jer bukvalno nijedna usluga danas u IT se ne može realizovati bez AI, što čini programiranje bez AI nekonkurentnim,

Dakle, ispisao sam tonu reči u prethodnom postu, kao i u mnogim drugim prethodnh meseci i godina, da bi bilo jasno van svake sumnje da je danas korišćenje AI usluga u programiranju rašireno ne jer su alati dobri ili cenovno pristupačni nego jer ih kompanije koje prodaju AI usluge LUDAČKI subvencionišu i troše ogroman deo investitorskih sredstava da obezbede prisustvo AI alata u radnom procesu. ,,Neizbežnost" AI o kojoj se toliko priča se ovde pokušava fejkovati time da usluge koje koštaju, recimo sto hiljada dolara, firma dobija za dve hiljade dolara (kao što, na primer, korisnik besplatnog ChatGPT naloga dobija uslugu koja košta dve hiljade dolara besplatno) kako bi ona tu uslugu ugradila u svoj radni proces (otpustila ljude, zasnovala priduktivnost na koriščenju AI alata) i onda, kada se postigne željeni monopol, možete da podižete cenu bez straha jer ste korisnike ,,zaključali" u svoj ekosistem.

Drugo, ,,programiranje bez AI je nekonkurentno" je druga geslajterska tehnika koja brka brzinu proizvođenja koda sa njegovom vrednošću. ,,Vibe coding", dakle, programiranje korišćenjem promptova je SVAKAKO brže od toga da sedite i pišete kod svojim rukama – a i tu naravno često koristite razne alate da ubrzate proces pa i kopipejstujete postojeći kod, baš kako to radi AI – ali vrlo je diskutabilno da li je efikasnije. Štaviše, mnoge metrike kažu da nije.

U prvom redu vibe coding proizvodi ono što se u žargonu zove ,,špageti kod", dakle, program sa previše teksta koji se ne parsuje efikasno, usporava egzekuciju, dovodi do grešaka, ali, gore do toga, čini proces ispravljanja grešaka težim i dužim (time i skupkljim) jer se probijate kroz redove i redove koda koji je nabacan jedan preko drugog i često ne sledi logiku koju možete da prepoznate pošto je sklapan kopipejstovanjem postojećeg koda iz različitih kodnih baza i ako radi – radi a ako ne radi, good luck. Sendmen je programer i on ove stvari i terminologiju poznaje mnogo bolje nego ja koji sam poslednji put programirao u Fotranu pre više od trideset godina, ali ne morate mnogo da tražite po internetu pre nego što vidite rezultate istraživanja koji pokazuju da vibe coding proizvodi kod BRŽE ali sam produkt dolazi sporije. Ovaj tekst to lepo obrazlaže pokazujući da su programeri radeći sa AI promptovima imali osećaj da rade 20% brže ali da su u stvarnosti radili 19% sporije.

Isti tekst, kao i razni drugi videi i linkovi koje sam kačio po forumu poslednjih meseci ukazuje i da vibe coding uvodi značajan broj više bezbednosnih problema u kod, u ovom konkretnom istraživanju 2,74 PUTA vše ranjivosti u proseku. Dakle 274 posto više bezbednosnih problema.

A što je sve za očekivati jer AI jeste efikasan alat da kopipejstuje postojeći kod i smisleno ga ekstrapolira na konkretni zadatak ali on u ovom trenutku, a NIKAKO po ceni koju naplaćuje u ovom trenutku, ne može da zameni posao inženjera. Dakle, postavljanje arhitekture programa nije nešto što u ovom momentu možete da poverite AI agentu, odnosno ako mu poverite, dobijate suboptimalne rezultate. U videu koji sam negde na forum zakačio pre nekoliko nedelja a sad me mrzi da ga tražim programer je objašnjavao da u njegovom slučaju razmišljanje o arhitekturi programa, skiciranje njegove strukture, objekata itd. troši tri četvrtine njegovog vremena a ,,kucanje koda" i testiranje četvrtinu. Vibe coding je samo ta poslednja četvrtina urađena na brzinu i ofrlje.

Ne verujte meni, evo programera koji pažljivo i metodično radi sa AI alatom i daje svoje opservacije o context driftu, halucinacijama itd.   Ovo je čovek koji nije nikakav AI hejter i, naprotiv, koristi AI alat za programiranje, ali ukazuje na to da ne možete automatizovati proces i da ono što ubrzate na pisanju, morate kompenzovati  pažljivom proverom koda:

QuoteHere is the dirty truth about AI Developers: They behave like talented teenagers.

They are brilliant and fast. They can write a regex to validate an email in 2 seconds. But they also:

    Rush to the cool part (UI) and skip the boring part (Error Handling, Folder Structure).
    Want you to love them, so they say "Yes" to everything—even bad ideas.
    Have the memory of a goldfish (Context Drift). 10 minutes in, they forget you wanted kebab-case filenames and start using camelCase.

Imate milion tekstova (i videa) iz ove godine koji pokazuju da kompanije koje su otpustile programere i softverske inženjere jer su smatrale da će AI da radi njihov posao sada moraju da zapošljavaju ljuda da ispravljaju greške, neefikasan, skup kod i bezbednosne rupe koje je AI napravio. Ovo nije par izolovanih slučajeva nego trend:

https://youtu.be/OFmxKgaLN80

QuoteDespite predictions that AI would replace most developers by 2030, companies are quietly rehiring software engineers in 2026.

While AI accelerates coding, it generates more errors, lacks business context, and struggles with self-correction, forcing developers to review and maintain increasing amounts of code. Studies show AI code contains up to 1.7 times more bugs and increases maintenance by 38%, reducing productivity and raising costs.

As a result, firms are rehiring experienced developers, often former employees, in a "boomerang hiring" trend. Junior roles decline, while demand for senior engineers grows, highlighting that AI augments developers rather than replacing them entirely today.

Dakle, ne, nije tačno reći da je programiranje bez korišćenja AI alata nekonkurentno, situacija je MNOGO komplikovanija: subvencionisani alati stvaraju UTISAK da je ovakvo programiranje ekonomski isplativo (nije, nego troškove trenutno podnose ne korisnici nego investitori) a rast produktivnosti koji su AI alati doneli se u nezanemarljivo velikom broju slučajeva negativno kompenzuje dugačkim procesom ispravljanja grešaka i neefikasnosti koje je ovakvo programiranje proizvelo.

I, mislim, da bi bilo jasno: ja ne mislim da su AI alati tabu – sam ih koristim tamo gde za to vidim smisao – samo da nisu hak za produktivnost kakvim nam se predstavljaju i da se njihova prava cena korišćenja maliciozno krije kako bi se kreirali monopoli.

OK, dalje:

Quotetvoja teza da cela industrija mora završiti kolapsom je najblaže rečeno nepotrekrepljena, tj. ne postoji argumentacija dovoljna da se tako nešto zaključi.

Ali ja sam dao argumentaciju gore pa nije u redu da se ona ovako ignoriše. ,,Burn rate" industrije AI usluga u ovom trenutku DALEKO, dakle najmanje desetostruko prevazilazi njen priliv, čak ne ni zaradu. Dakle, ove kompanije troše deset puta više (investitorskog) novca nego što imaju povraćaj kroz naplaćivanje usluga (a što nije zarada već samo priliv). I ova diskrepanca će, po svim predviđanjima struke samo da raste u narednih pola decenije, jer capitalna ulaganja rastu sve bržim korakom, a odsustvo izveštaja da ijedna od velikih firmi koje prodaju AI usluge ima profit ukazuje da ga nemaju. Da bude jasno, ovo su kompanije koje se spremaju na izlazak na tržište deonica i u njihovom najboljem interesu bi bilo da potencijalnim novim investitorima pokažu profit i rast koji počiva na organskom prihvatanju njihovih usluga od strane platežnih klijenata. Činjenica da one to ne mogu da pokažu prilično glasno govori o tome da profit nije ni u najavi. Pošto je veliki deo ,,tech" industrije potpisao višegodišnje ugovore sa ovim kompanijama da ih snabdevaju komponentama (GPU, RAM itd.), momenat kada OpenAI bude krenuo u stečaj da bi sebe zaštitio od dugovanja je i momenat u kome bi nVidia ili Asus mogli da se zateknu sa doslovno desetinama milijardi nenaplativih dugova i to bi sasvim legitimno moglo da ih uništi. Čak je i jedan Oracle u ovom trenutku 130 milijardi dolara u dugu i čak 24 milijarde dolara u keš-deficitu upravo zbog, pogađate, investiranja u obećanje AI nirvane. A kompanije koje prodaju AI usluge traže JOŠ novca, ne nudeći ni horizont povraćaja.

QuoteDrugo, poređenje sa Amazonom nije napravljeno zato što su Amazon i AI isti biznisi, već zato što pokazuju da tržište godinama može finansirati ogromna ulaganja u infrastrukturu pre nego što se ostvari puni povraćaj. Amazon nije bio jedini takav primer. Isto važi za internet, cloud infrastrukturu, mobilne mreže, elektrifikaciju, železnice i brojne druge tehnologije. Poenta poređenja nije visina CAPEX-a već obrazac razvoja.
Treće, činjenica da hyperscaleri danas ulažu stotine milijardi dolara ne znači da će sav taj novac biti izgubljen. Datacentri, GPU klasteri, optičke mreže i energetska infrastruktura nisu jednokratni trošak koji nestaje. Kao što AWS nije služio samo jednoj aplikaciji, tako će se ista AI infrastruktura koristiti za desetine različitih servisa, modela i generacija proizvoda tokom mnogo godina.

Ali ovi ChatGPT argumenti... Vidi, razumem da te mrzi da i pročitaš šta sam napisao, kamoli da klikneš na linkove, ali ja sam ovaj komentar unapred adresirao. ,,Obrazac razvoja" kako bi rekao tvoj drug ČetDžipiti upravo nije isti: Amazonov Capital Expenditure tokom dve decenije je proizveo korisnu, dugoročno upotrebljivu (i profitabilnu od 2001. pa onda od 2006. za Amazon Web Services) infrastrukturu. Ulaganja u AI datacentre to ne proizvode, naprotiv, na jednom mestu se gomilaju komponente koje će ubrzo biti prevaziđene, a koje istovremeno troše strahovite količine energije čineći prosto održavanje istih neekonomičnim. Evo teksta koji o tome priča malo detaljnije: Why data centers could hit obsolescence sooner than you think

Takođe, već sam gore pokazao koliko je ogromna razlika u capital expenditure ulaganjima koji se tiču AI tehnologije  i onih koja se tiču Amazonovog razvoja do 2020. i da tu matematika naprosto nije naklonjena AI kompanijama. Previše CAPEX novca se traži – i ovo skoro eksponencijalno raste – a ne vidi se nikakva oplodnja na horizontu. Ovo je do sada nepoznata situacija na tržištu finansija jer je u pitanju ogromno ulaganje u tehnologiju koja zastareva daleko pre ngo što počne da produkuje zaradu i troškovi njenog održavanja su toliki da trenutno prete, kako rekoh, da pokarabase veliki deo ,,tech industrije". Drugim rečima, data centar koji ne počne da pravi pare u naredne dve godine će biti napušten jer samo guta novac i neće biti korišćen za ,,desetine različitih servisa" jer je PRESKUP i neće moći ni da isplati sopstveno održavanje.

QuoteČetvrto, tvrdnja da "nijedna kompanija ne zarađuje od AI" jednostavno nije tačna. Mnoge kompanije ostvaruju prihod zahvaljujući AI proizvodima ili AI funkcijama ugrađenim u postojeće proizvode. Drugo je pitanje da li taj prihod trenutno pokriva ukupna kapitalna ulaganja. To nije isto.

Ja sam mislio da se izražavam dovoljno jasno i da kada kažem ,,ni jedna jedina kompanija trenutno ne zarađuje od AI usluga" tu implicitno razumemo da ne govorim o kompanijama koje AI usluge kupuju nego onima koje ih prodaju. Dakle, OpenAI, Ahtropic, Googleov DeepMind, kompanije koja prodaju AI usluge i produkte NE ZARAĐUJU na AI. Dakle, nemaju profit, i imaju samo priliv...

...a koji je desetostruko niži od kapitalnih ulaganja. To je kao kada bi čovek koji prodaje kokice na Knez Mihailovoj imao dnevni promet od 50.000 dinara a plaćao struju, kukuruz i zejtin 500.000. Ne bi za njegarekao da zarađuje. Dakle, u vrlo jasnim terminima: ni jedna od kompanija koje prodaju AI usluge u ovom trenutku ne zarađuje od njih niti ima ikakvu jasnu mapu puta – jer da ima ona bi do sada bila prikazana investitorima – koja bi pokazala kada će početi da zarađuju. Čitav rast industrije je na osnovu investicija u nju a koje dolazi na ime relativno apstraktnog obećanja budućeg profita za koji ne postoji jasna kalkulacija ni kada ni koliki može da bude i jedini presudni element je to da investitori smatrau da će monopolski položaj garantovati oplodnju. To je praktično definicija mehura.

QuotePeto, navodi se da troškovi "ne padaju". To je pogrešno predstavljanje situacije. Ukupni izdaci rastu zato što se obim korišćenja eksplozivno povećava, ali cena po jedinici rada (po tokenu ili po izvršenom zadatku) poslednjih godina značajno pada zahvaljujući efikasnijim modelima, boljem hardveru, kvantizaciji, optimizacijama inferencije i specijalizovanim AI čipovima. Upravo zato danas modeli koji su 2023. bili preskupi postaju komercijalno isplativi za sve više primena.

Izgleda da su ChatGPT-ju zabranili pristup njuzleteru Eda Zitrona... Ili magazinu Fortune... Dakle, troškovi zaista ne padaju, pada cena po tokenu. To nije isto. Ed Zitron pojašnjava da je ovo naprosto zato što klijenti ne vide ekonomsku računicu u plaćanju postojeće cene tokena (dakle, ne uvećava produktivnost, efikasnost i povraćaj ulaganja) i onda provajderi AI usluga moraju da DODATNO subvencionišu cenu tokena, dakle, da je ,,artificijelno" smanje kako bi našli cenu koju klijenti hoće da plate, iako sama vrednost tokena možda nije pala (novi AI modeli koriste više struje i skuplji hardver) a svakako nije pala na nivo koji odražava niža cena.

Ovo se vidi već i po tome da je Majkrosoft u okviru SOPSTVENE strukture počeo da ograničava korišćenje AI alata jer su preskupi i skplji su od ljudskog rada.

Ali i generalno, cena tokena pada a troškovi korišćenja AI alata rastu zahvaljujući Dževonovom paradoksu. Citiram iz ovog teksta:

QuoteHere is a number that should make any operator do a double take. Token prices have fallen by roughly 80-90% over the past two years, depending on the model. By that logic, your AI spend should be shrinking. For almost everyone, it is doing the opposite.

(...)

The pattern is now well-documented beyond the podcast. Gartner forecasts that by 2030, running a query on a top-tier model will cost AI firms nearly 90% less than it did in 2025, yet warns that cheaper tokens will not mean cheaper enterprise AI, because modern AI burns far more tokens per task. The unit got cheaper. The bill got bigger. Both are true at once, and the gap between them is the whole story.

Dakle, ne postoji, trenutno, taj inače uobičajen ekonomski princip da tehnologija koja sazreva postaje jeftinija. Tokeni pojeftinjuju ali novi modeli troše više tokena. Da li proporcionalno više uvećavaju produktivnost rada onog koji koristi te modele? Odgovor je, olčigledno ne, ako Majkrosoft, firma sa gotovo beskonačnim kapitalom svojim inženjerima ograničava upotrebu AI alata.

QuoteŠesto, primeri kompanija koje su potrošile AI budžete ili smanjile pojedine AI projekte nije nikakav dokaz propasti industrije. Svaka velika tehnološka tranzicija prolazi kroz fazu neuspelih eksperimenata, gašenja projekata i preraspodele kapitala. Devedesetih su propale hiljade internet kompanija, ali internet nije propao.

Ovo je malo zamagljujuće argumentovanje. Dakle, ja nisam dao čeripikovane primere nekih kompanija koje su se zeznule u nekoj od odluka, nego primere koji ilustruju TREND. Dalje, naravno da ,,svaka velika tehnološka tranzicija prolazi kroz fazu neuspelih eksperimenata, gašenja projekata i preraspodele kapitala" ali AI investiranje je ilustracija za  hazardersku potrošnju na tehnologiju koja naprosto nije spremna za tržište – a što sam nadam se ilustrovao svim ovim prethodno napisanim: skupa je i sve skuplja, ne nudi ni efikasnost rada, ni oplodnju investicije, nema predstave kada će ih nuditi i troši dvadesetostruko više novca po jedinici vremena nego kapitalna ulaganja u prošl eprojekte a koji se koriste kao poređenja, iako su ta kapitalna ulaganja mnogo brže dala upotrebljive produkte i usluge i nisu iznurivale tržište investicija onako kako to radi ova industrija. Takođe nikada se još nije desio ovoliki potres u lancu snabdevanja komponentama a koji, zbog gore pominjane potencijalne dužničke krize, preti da zaista razori neke velike firme i da za koji godinu imamo potpuno devastrirano tržište tehnologije namenjene potrošačima (telefoni, personalni računari, konzole itd.). Naravno, nisam prorok, ali moguće je zamisliti blisku budućnost u kome tehnologiju više ne možemo da priuštimo već je iznajmljujemo od 4-5 velikih kompanija, baš kao što, primećujete, kada ,,kupujemo" AI usluge zapravo iznajmljujemo računarsku moć njihovih data centara.

QuoteSedmo, potpuno zanemaruješ potražnju. AI se danas koristi u programiranju, medicini, pravu, marketingu, korisničkoj podršci, istraživanju, obrazovanju i nauci. Broj korisnika i broj AI zahteva rastu izuzetno brzo. To ne garantuje profit, ali pokazuje da postoji realna tražnja, a ne proizvod bez tržišta.

Ovo je takođe netačan argument oko čega sam se raspravljao i sa pre par tjedana pominjanom Jennifer Evans, a koja tvrdi da AI industrija u ovom trenutku nije ,,bubble" nego ,,inverted bubble" odnosno da je problem ne u tome da se pravi veštački rast bez potražnje, nego da je potražnja toliko velika da provajderi AI usluga nemaju dovoljno kapaciteta da je zadovolje i da je TU problem.

All nije. ,,Potražnja" je toliko velika jer se AI alati i usluge poslednje dve-tri godine nude u bescenje i ogroman trošak njihovog korišćenja umesto klijenta podnose investitori. Ovo je ,,landgrab" faza razvoja grane industrije u kojoj se firme trude da investitorima prikažu da postoji potražnja za njihovim uslugama/ produktima jer ne mogu da pokažu zaradu i pričaju im bajke o tome da kada te milijarde klijenata budu čvrsto vezane za njihov ekosistem, onda mogu dakrenu da im naplaćuju usluge koliko koštaju i da se time kreira profit. Ali naravno da Mile koji na telefonu pravi AI dipfejkove u kojima Brusli igra brejkdens sa Travoltom iz Borče nikada ne bi platio 2,000 evra koliko STVARNO košta da se ovo napravi i cela ta priča je na vrlo klimavim nogama, a što smo, nadam se pokazali celom gornjom argumentacijom da U OVOM TRENUTKU ali i U DOGLEDNOJ BUDUĆNOSTI AI alati koštaju previše u odnosu na pouzdanost i kvalitet, kao i na uvećanje produktivnosti rada kompanija koje ih koriste. Onog trenutka kada AI usluge počnu da se naplaćuju po ekonomskoj ceni, dakle, bez subvencija od strane investitora, videćemo da je stvarna potražnja verovatno na nivou jednog procenta današnjeg subvencionisanog ,,engagementa" sa AI alatima.

QuoteNa kraju, najveći problem jeste što mešaš mogućnost korekcije tržišta sa tvrdnjom da će "bukvalno sve propasti". To nije ekonomska analiza već veoma smela prognoza za koju zapravo ne nudiš dokaze.

Ne mislim da je to najveći problem, ali vrlo sam detaljno opisao proces u kome se investira sve više i više novca u industriju koja košta sve više i više i proporcionalno ne proizvodi više ne čak ni profita – njega nema – nego ni povećanja produktivnosti i kvaliteta usluga klijenata. Deluje plauzibilno da to mora da propadne.

Quote from: Petronije on 03-07-2026, 10:56:48Naravno, i Meho ovde ide srcem, jer je očigledno da ne podržava novonastalu situaciju. Na primer, uvodna priča o Amazonu. Sve što je izneo vezano za način na koji je Amazon došao do čega je došao je nažalost tačno, ali ovde nije pitanje da li je moralno ili dobro za nas sve ovo što se dešava, jasno je da nije, i nije pitanje da li neko to želi ili ne želi, već da li će AI propasti ili neće. Svakako pratim. 

Of kors da idem srcem, pa nisam ja "tech writer", nije mi ovo posao

Ali mislim da JESTE važno da se malo podsetimo da je Amazonov monopolski položaj agregatno loša stvar za ljudsku rasu i da ne treba da navijamo da se kreira još takvih monopola koji će uniptiti male biznise, ekploatisati zaposlene i predatorski iskorišćavati svoje partnere i klijente.

Naravno, o tome smo već diskutovali na nekim drugim temama. Lično, što sam stariji, sve se više udaljavam od tehnologije. Više vremena provodim na selu, hortikultura, životinje, bleja po dvorištu i bavljenje nekim poslovima koji apsolutno isključuju ekrane i oslanjanje na tehnologiju, a nekako više na sopstvene sposobnosti i ono što bi trebalo da naučimo od starijih, dok su još živi. Možda zvučim kao neki poludeli smarački "zapratite me da vidite kako sam sredio dedinu kuću na selu" influenser sa instagrama, možda i jesam poludeo, ali čak odbijam i da instaliram sonar na plovilu, jer ne želim da izađem na vodu i opet gledam u ekrančinu, totalno ludilo u šta se sve pretvorilo. Malo sam odlutao ali hteo sam da kažem da je ovo sa AI otišlo u potpuno pogrešnom smeru. Mnogo puta u životu su mi internet forumi pomogli, tj. ljudi na tim forumima, i u tom smislu tehnologija jeste korisna, da poveže ljude sličnih interesovanja da dele iskustva i pomažu jedni drugima. Sa druge strane, ako pitam AI bilo šta što se ne tiče strogo IT tema, izuzetno je ograničen, da ne kažem glup, i uglavnom ne može da pomogne, samo oduzima vreme. Poenta je da AI treba da se koristi u industrijske svrhe, i siguran sam da tu može pronaći svoju ograničenu primenu, a ne da mi ga trpaju u sat i frižider, i da zbog toga poskupi gomila drugih stvari koje su mi do sada bile pristupačne.

Ma, da, naravno. Ja prvi mislim da AI ima svoje primene i, kako sam rekao, koristim ga tamo gde ih vidim, ali ovo o čemu pričamo nije "normalan" rast industrije nego trka do monopola u kojoj se toliko mnogo para ulaže u tehnologiju za koju se vidi da ne radi i ne zna se kad će raditi, da je postalo opasno za veliki deo tehnološke industrije.

A ako ja nisam dovoljno radikalan, evo Naomi Klajn:


Naomi Klein: AI is a fascist idea:

https://www.youtube.com/watch?v=iEf-MNsyUiE


KRALJICA

Meho, nema potrebe da se udaramo primerom na primer i linkom na link, valjda je jasno da AI ne dolazi sa uputstvom za upotrebu, pa će svakako biti svakakvih loših upotreba i problema nastalih iz njih.
 
Upotreba AI ide toliko daleko da su kladionice zabranile upotrebu određenih AI toolova, tj, sistem se proverava da li imaš instaliranu određenu aplikaciju, i ako imaš nema klađenja.

Toliko o tome koliko je AI u trenutnom preseku neprimenjiv i beskorisan. A tek zamisli za pola godine. Pa ukinuće kladionice i verovatno podosta toga još što i ne slutimo.

Mapa se nezadrživo menja. Za pola godine će te verovatno biti blam da pišeš protivu AI. Živi bili pa videli!

Da Ai uništi kladionice to bi bilo korisno, ali, mislim, naravno da već postoje stvari poput Polymarketa tako da se klađenja verovatno nmećemo osloboditi ni AI-jem.

I ja sam izneo, jelte, nekakve trenutne fakte i kredibilne prognoze (ne svoje, ljudi koji bi trebalo da znaju) pa ako to ne remeti tvoj entuzijazam sigurno neću da te na silu ubeđujem, nije mi cilj da ikome kvarim raspoloženje.

Meho, ja sam osoba koja se nikad ne slaže sa grupom i iznosi manje popularne stavove.

Kao satisfakciju imam jedino što sam skoro uvek u pravu.

Ovo "skoro uvek" sam napisao iz skromnosti, da ne zvuči preterano pretenciozno kako verujem da sam uvek u pravu.

A jesam. 

Inače, za ovoliku iskazanu emotivnost Meho da bude prvi Sagitaš kome će biti dodeljen orden kapetana Neda Ludda!! 

Imam ja malo ludističku crtu u sebi, delom iz klasne solidarnosti ali delom i jer, kao u ovom partikularnom slučaju, imamo situaciju gde tehnologiju nameće investicioni korpus u nadi ostvarivanja monopola i njen razvoj nije zasnovan na tržišno iskazanoj potražnji niti ona u praksi daje to što treba da da u nekakvom razumnom ekonomnskom odnosu ulaganja i oplodnje.

Sve smo to videli sa kriptovalutama i NFT mehurom pre nekoliko godina ali ovo sada je daleko veće po količini para koja se baca u ništavilo.

Ristić: Nema tog robota ili robotaksija koji će biti jeftiniji od čovjeka

Quote(...)

Podatkovni centri služe da bi se pohranila i obradila sva ta sila informacija, ali taj kvantitet, unatoč drugu Engelsu i svoj sili suvremenih tehnomarksista, nikada neće napraviti evolucijski skok iz kvantiteta u kvalitet. Uz to, ti podatkovni centri rupe su bez dna, koje usisavaju ogromne količine energije i para, koje komercijalno nikada neće biti isplative. Nema tog robota ili robotaksija koji će biti jeftiniji od čovjeka.

Pa zbog čega se, onda, baca tolika lova na stvarčicu koja nas zabavlja i olakšava život, ali nije vrijedna tih novaca? Kakav god odgovor na to pitanje bio, to svakako više nema veze s inteligencijom, već s općim duševnim stanjem čovječanstva i onih koji ga vode.

* Mišljenja iznesena u komentarima osobna su mišljenja njihovih autora i ne odražavaju nužno stajališta uredništva portala Narod.hr.

Nakon isčitane raspre između dva ugledna forumaša moram reći da sam skloniji Mehinim argumentima.
Meho, smatraš li da će se AI kompanijama ova politika ispodtržišnih cena uskoro obiti o glavu? Dokle ćemo da trpimo ludilo sa data centrima? Šta će biti kada stvar pukne, a investitori shvaate da su ulagali u šemu koja im ne donosi realnu dobit?

Smatram. Još godinu-dve, verovatno. Ovo poslednje sam već rekao: može da se desi da dužnička kriza povuče jedan deo industrij ehardvera u propast pa da korisnički hardver (telefoni, tableti, kompjuerti, konzole) ppstane takav liksuz da počnemo da iznajmljujemo uslugu umesto da posedujemo produkt.


Naravno ne tvrdim da će to tako ići ali to je jedan zanimljiv ishod.

Cene laptopova su već značajno skočile, valjda neće doći do tako ekstremnog poremećaja na tržištu. Pitam se...ko zapravo stoji iza ovog AI ludila, postoji li neka ruka iz senke koja vuče konce? Ili je reč samo o pohlepi tehnoloških mogula, tipičan primer bi bio Musk koji se koristi poncijevom šemom.

Pa ja više mislim da je u pitanju naprosto prirodna gramzivost...

Quote from: Meho Krljic on Yesterday at 16:05:50Smatram. Još godinu-dve, verovatno. Ovo poslednje sam već rekao: može da se desi da dužnička kriza povuče jedan deo industrij ehardvera u propast pa da korisnički hardver (telefoni, tableti, kompjuerti, konzole) ppstane takav liksuz da počnemo da iznajmljujemo uslugu umesto da posedujemo produkt.


Naravno ne tvrdim da će to tako ići ali to je jedan zanimljiv ishod.

Nije li iznajmljivanje globalni trend, stanovi, muzika, filmovi, ...

Ako zaista pukne postavlja se pitanje šta će biti sa silnim data centrima koji su tek u fazi izgradnje. To su ogromne investicije. Mislim da tehno moguli neće odustati tek tako. Zašto me ne bi iznenadilo da neko napravi neko veliko sranje.

Pa u gornjim postovima se obrazlaže da su data centri toliko skupi da, imajući u vidu da zarade nema ni na horizontu, najracionanije JESTE da investitori prestanu da ih finansiraju kada shvate da novac bacaju u bunar bez dna, dakle, da izađu iz sunk cost fallacy modusa razmišljanja i da prestanu sa bacanjem. Ne znam ko su "tehno moguli" ali firme koje grade te data centre onda neće više imati novca da rade, pa će ući u stečajni postupak a Nvidia, Oracle itd. neće kroz njega moći da naplate potraživanja (gore ima detaljnije o kolikim se iznosima radi u na primer slučaju oraclea) da bi to moglo da poremeti i njih, možda i da njih utera u stečaj. Ja nisam ekonomista pa ne znam ali po mom osećaju nikada nismo imali ovakvu situaciju sa investicijama gde je nivo ulaganja tako visok a nivo oplodnje toliko nizak i da rezultati mogu da budu katastrofalni kada neko trepne.

Ovi LLM modeli troše previše energije za učinak koji prave. Potrebni su drugi efikasniji modeli. Svi su oni toga svesni, ali su primorani da se utrkuju sa postojećim modelima samo da bi ostali u trci. Svi čekaju da ih spase Yann LeCun ili neka slična ekipa. Do tada pokušaće da komercijalizuju ovo što imaju. Bar će morati da naprave nove električne centrale, nuklearne ili solarne, jer energije prosto nema za sve. Pa će svet bar od toga imati neke vajde, ako pukne priča sa data centrima.

dakle, može se zaključiti da su tehnološki umovi isto iracionalni i pohlepni kao i oni obični. tužno.

Pomenuo je već Sendmen da se prave efikasniji modeli. Sada postoje specijalizovani "mali" modeli koji su trenirani za spoecifične zadatke i oni, u teoriji daju bolji beng za bak, ali tu je, jelte, iluzija da imaš posla sa inteligencijom dosta istanjena.


What is Specialized AI and Specialized AI Models?


Takođe, danas čitam da korisnici (mostly programeri, naravno) koji su shvatili da im gomila tokena odlazi na kompleksnu sintaksu modela sa kojim rade sada od modela traže da govore kao "pećinski ljudi" i štede, navodno do 75% posto tokena:

https://www.reddit.com/r/ClaudeAI/comments/1sble09/taught_claude_to_talk_like_a_caveman_to_use_75/


Enivej, problem je što industrija obećava da su LLM platforme zapravo prevaziđene i da su "agenti" ono pravo, dakle, kompleksniji sistemi, sa permanentn(ij)om memorijom, ugrađenim kontekstom, više autonomije u radu itd. A oni zahtevaju verovatno eksponencijalno više računskih kapaciteta.