ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

U nedelju dana gledali smo tri legendarna benda u Beogradu (Marduk, Mayhem i Boris, naravno), svedočili povlačenju Iana Hilla, basiste Judas Priest, iz daljeg aktivnog muziciranja posle skoro šest decenija rada, te izgubili Gorana Bareta... Mnogo dešavanja i emocija, a već večeras idemo po infuziju old school nostalgije na Deep Purple a onda sredinom nedelje stižu i Suffocation i Ingested... Nikad gore vreme da se živi ali nikad gore ni da se umre, reklo bi se. Da poslušamo šta je zanimljivo izašlo u tom periodu:



Finci Veret rade od 2023. godine i sada su, posle par EP-jeva, izbacili debi album, Coven of Sodoma. I, mislim, ako se iz imena albuma ne naslućuje da je ovo perverzni, okultni blek metal, pa – jeste. Ali je i dobar, bend svira odlično, pesme su kvalitetan old school black metal sa upadima thrash i death metala kada je to oportuno, a produkcija je jednostavna, svedena i savršeno adekvatna za muziku koja samo ROKA KAO NENORMALNA. Mislim, pesme nisu monotone niti sve iste, ima ovde lepe dinamike, interesantne smene tema i harmonija ali energija samo kulja!
https://veret666.bandcamp.com/album/coven-of-sodoma

Kinezi Filthyland rade onaj agresivni, divljački blek metal koji očekujete kada vidite članove benda sa gas-maskama, okovane u eksere i okićene redenicima. Blackened Rites of Dismembered Saints: Abyss-Gazed Apocalypse im je treći album i mada nema ničeg posebno originalnog u izrazu i idejama koje Filthyland koriste, svirka je prepuna entuzijastične mržnje i dosledne agresije, a pesme su black-death krljačina sa čestim promenama ritma i grajnderskim rifovima. Korektno!
https://filthyland.bandcamp.com/album/blackened-rites-of-dismembered-saints-abyss-gazed-apocalypse

Tamang je jednočlani blek metal projekat iz Nepala a koji je ove godine objavio debi album. No, to mu nije bilo dosta pa sada imamo i EP sa dve pesme, Valleys of forgotten names i ovo je simpatičan, lo-fi blek metal pod veoma prepoznatljivim uticajem norveškog zvuka iz ranih devedesetih i bendova poput Mayhem i Darkthrone. Meni je to  pitko i prijatno za slušanje, naravno, a ako ne tražite u blek metalu neku veliku originalnost i volite da je sirov, repetitivan i hipnotičan, ovo je vredno da se čuje:
https://tamangbm.bandcamp.com/album/valleys-of-forgotten-names

Toki, priznajem, ne deluje kao ime za blek metal bend, ali istoimeni čileanski projekat je simpatičan sa svojim paganskim temama, dobro svirkom trojice ljudi, jednim svežim, energičnim pristupom folkloru u leguri sa tvrdim metalom. EP  El Rugir de la Batalla je zabavna ploča prijatnih rifova, i žive, dinamične svirke. Lepo, sve na gomili a i utvrdio sam da ,,toki" na jednom od starosedelačkih jezika u Južnoj Americi znači ,,ratni poglavica" tako da je SVE U REDU:
https://tokichile.bandcamp.com/album/el-rugir-de-la-batalla

Isto iz Čilea je Kerasfóra, ali ovaj jednočlani projekat je trenutno lociran ,,negde u Austriji". Njegov najnoviji EP, From the Spectral Depths ima četiri pesme simpatično atmosferičnog blek metala koji se kreće doom metal brzinama i koristi klavijature za ekstra sloj cheesy atmosfere, praktično spajajući lo-fi dungeon synth strategije sa propisnim gitarskim metalom. Sasvim korektno i upadljivo zabavno iako je, jelte, sporo, melanholično i tužno:
https://kerasfora.bandcamp.com/album/from-the-spectral-depths

Simpatični su Blossom Blight iz Minesote, bend dva brata koji rade melodični, atmosferični ali i epski blek metal. Njihov drugi album, Pain je žustra, energična ploča herojskih tema i pesama koje govore o avanturama, obeležena pamtljivim melodijama, poštenom, znojavom svirkom i jednostavnom, funkcionalnom produkcijom. Sasvim prijatno:
https://blossomblight.bandcamp.com/album/pain

Kanađani Endspace su jedan od bendova iz (rastućeg) talasa blek metal grupa koje se u svojoj muzici bave naučnofantastičnim motivima. Debi album, First Contact im je, pa, recimo, zanimljivo eksperimentalan, sa dosta ,,futurističkog" zvuka i efekata, ali i sa nešto dobrog osnovnog programa rifova i gruva. Hoću reći, avangardno je, a opet nudi dovoljno ljute rokenrol svirke da možete da ih slušate bez straha:
https://endspace-label.bandcamp.com/album/first-contact

Norvežani Avertia već dvadesetak godina sviraju blek metal inspirisan folklorom, a i dalje prilično žustar i snažan. De mørkeste dager im je peti album i ovo su poduže pesme jake atmosfere, melodičnih tema, dugačkih trajanja. Dosta je sve to kontemplativno ali je metal komponenta kvalitetna, sa dobrim zvukom i energičnim izvedbama, tako da meni prilično dobro paše. Ima i vinil:
https://avertia.bandcamp.com/album/de-m-rkeste-dager

Onda imamo finski Azgaroth sa svojim novim EP-jem, Aavekipu i to je još odličnija demonstracija kako se blek metal i folk muzika nekada dobro uklope. Azgaroth ovde imaju tri pesme melodične, pa i epske muzike u solidnoj produkciji, svirane sa mnogo strasti i spretnosti, sa kombinacijom vokalnih harmonija i propisnog vrištanja, smenom ritmova i harmonija koje imaju smisla i rade u prilog osnovnim temama kompozicija. Odlično je – pogotovo je naslovna pesma sjajna – i nadam se da novi album stiže uskoro:
https://azgaroth.bandcamp.com/album/aavekipu

Dopadljivi su i Cheiroballistra sa Floride koji na EP-ju  Busca la verdad kroz tri pesme i intro daju svoju viziju srednjevekovne muzike ujedinjenu sa sirovim blek metalom. Sirovost ovde nije preterana i bend (ili čovek?) ima osnovna muzička znanja i dovoljno zanata u rukama a opet je ta jeftina produkcija veliki deo šarma ovog izdanja:
https://cheiroballistra.bandcamp.com/album/busca-la-verdad

Esoctrilihum je jednočlani francuski avangardni blek metal bend koji snima za I, Voidhanger i prošle godine je izdao četiri albuma. I ako vam taj opis nije dovoljan da u svojoj glavi čujete njegovu muuziku, NISTE DOBRO ČITALI. Enivej, to da mu je Annochiül Xar Sorthïlazur tek prva ploča za ovu godinu znači da je Asthâghul malo stao na loptu i da ovde dobijamo u teoriji promišljeniju muziku, ali ako ste alergični na metal u kome sve eksplodira sve vreme, ženski horovi i simfonijski orkestri pucaju unakrsno sa rok-bendom koji svira u maničnom tempu, sve to smenjivano sa ambijentalnim, atmosferičnim pasažima, ovo nije za vas. Annochiül Xar Sorthïlazur makar nije skroz zbrljan u produkciji i mada nema ,,dobar" miks, muzika se ipak čuje bolje nego što očekujete i vredi da se overi.
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/annochi-l-xar-sorth-lazur

Isti izdavač ima i drugi album projekta Odious Spirit a ovog puta je u pitanju američki jednočlani projekat čiji jedini član ima još nekoliko jednočlanih projekata. Klasika, jelte, ali ako izdajete za I, Voidhanger vi spadate u gornjih jedan posto ovakve muzike i The Sourceless Scourge, drugi album koji je James Oskarbski snimio pod ovim imenom je, naravno, haos, ali haos sa interesantnim idejama i detaljima. Avangarda ionako pola vremena eksperimentiše i ne zna šta radi pa što bi Oskarbski ikome morao da se pravda? Poslušajte, proverite, neće vam pasti kruna s glave:
https://i-voidhangerrecords.bandcamp.com/album/the-sourceless-scourge

Enwinged su dvojica mladića iz Sijetla koji su se slikali u šumi i tu sliku, u jakom kontrastu – tako da vidimo smo njihove siluete i konture golog drveća – stavili na omot svog debitantskog demo-snimka, Demo 1: Forsaken Domains of Fire, Steel and Ash. I, mislim, slika jasno evocira kakva će biti muzika, mračna, okultna, hermetična, ali i zarazna. Ovo je iskreno, više album nego demo, i po trajanju i po kvalitetu produkcije, imajući u vidu da imamo posla sa sirovim blek metalom. No, svirka je korektna i mada ovi ljudi nemaju neke specijalno inovativne ideje i koncepte, pitko je to sve na gomili:
https://enwinged.bandcamp.com/album/demo-1-forsaken-domains-of-fire-steel-and-ash

Nero Romulus aka Scott Osborne iz Kolorada svoju muziku piše, izvodi i snima sam, kod kuće, na Apple računaru, ali njegov debi album, naslovljen The Call of the Void je impresivno dobar, maštovit i kvalitetno produciran. Ovo je black/ black-death materijal koji sa svojom krljačkom osnovom stručno spaja elemente raznih tradicionalnih muzika i kreira nešto što ima i prijemčive melodije za, jelte, mase, ali je suštinski vrlo čvrsto i ubedljivo u tom nekom hedbengerskom smislu. Odličan spoj savremenih blek metal tendencija sa propisnim razvaljivanjem, odobrava se:
https://neroromulus.bandcamp.com/album/the-call-of-the-void

Abyssic Evil su trojica (troje?) zajebanata iz Norveške koja sviraju lo-fi black thrash sa eksplicitnom ambicijom da ,,masakriraju pozere". Pa, eto, ako ste pozer i pozerskoga roda, album Alcoholic Satanism vam možda neće baš telesno nauditi ali vam se neće dopasti; ovo je garažni, sirovi metal utemeljen u haotičnom, pijanom i satanskom pravljenju buke i naravno da ima dosta šarma ali nema nekakve velike inovativne ideje i zadovoljava se time da samo vrlo strastveno krlja:
https://abyssicevil.bandcamp.com/album/alcoholic-satanism

Détresse su prilično ubitačan transatlantski blek metal projekat sa članovima iz Austrije i Kvebeka, a koji sviraju ili su svirali u grupama poput Anomalie ili Tulsadoom. Pedigre je lepa stvar ali je još lepše da se Détresse dokazuju na terenu pa je njihov drugi album, brutalna i neumoljiva ploča kavernoznog zvuka i opresivne atmosfere ali impresivno jake svirke i dosta solidno napisanih pesama. Volim:
https://detresse.bandcamp.com/album/mis-res
https://vendetta-records.bandcamp.com/album/mis-res

Ruski rodno mešoviti okultno-vampirski blek metal kvartet А за Солнцем Луна... snima albume visokom učestalošću pa im je Мистерия Той Кровавой Ночи (The Mystery Of That Bloody Night) peti za šest godina. Ali kvalitet ne trpi zbog toga, ovo je bend koji svoj blek metal umotava u cheesy klavijature i veoma teatralne vokalne interpretacije, dajući čestim smenama ritma (sa mnogo ređim i time osetnijim smenama registra) jedan zabavan, kinematski kvalitet. Мистерия Той Кровавой Ночи kao i prethodni albumi ima srazmerno jeftinu produkciju ali je u pitanju ambiciozno iskomponovan i odsviran opus maštovitog blek metala za koji ovi ljudi čak ni ne koriste atribut ,,simfonijski" iako se on rado poteže i za manje kompleksnu muziku koja spaja klasične instrumente (ili njihove sintetičke aproksimacije) sa rokenrol postavom. Sjajni su ovi ljudi i dalje i volim što ne jebu živu silu i nastavljaju da rade i evoluiraju svoj karakteristični stil, pa je ovo i najbolji album što su ga do sada snimili. Obavezno slušanje:
https://hexencave.bandcamp.com/album/the-mystery-of-that-bloody-night


Sijetlski rokenrol umetnik J Panther je požurio pa je izbacio novi EP svog solo projekta The Panther Caps, naslovljen High on Halloween par nedelja pre Halloweena, za svaki slučaj. Ovo su dve šarmantne pesme faziranog gruva i dementnog vrištanja i ko god da je do sada voleo njegov partikularni brend psihodeličnog, dementnog rokenrola, ovde će dobiti ukusnu porciju:
https://thepanthercaps.bandcamp.com/album/high-on-halloween-mini-ep

Izašao je ove nedelje i novi album Grete Van Fleet al ja to ne mogu. Umesto toga, predlažem Old Mans Will, švedski bend koji isto rekonstruiše zvuk šezdesetih i sedamdesetih ali to radi sa MNOGO više osećaja za estetiku, mnogo manje mehaničkog imitiranja postojećih, jelte, rokenrol klasika, naprosto više dubine i proživljenosti u svojoj muzici. At Last je ploča bluzerskog, melodičnog neusiljenog rokenrola i hard roka koja obećava dobar provod ali ne beži od dubine i kontemplacije. Sjajno:
https://smallstone.bandcamp.com/album/at-last
 
Njemački duo Hexer svira sludge metal ali na najnovijem EP-ju, A Black Flame in Cosmic Void, pored sirovog gruva i mrvećih rifova ima i dosta black metal elemenata sa pretećim gitarskim temama i eksplozijama brzine. Odlično to zvuči i Hexer ne samo da prave buke za najmanje pet ljudi nego je i ta buka PAMETNA:
https://hexerdoom.bandcamp.com/album/a-black-flame-in-cosmic-void-ep

Semuta su iz Portlanda u Oregonu a znate da ja uvek smaram da su, matematički gledano, bendovi odande po pravilu besprekorni. I, da se razumemo, Semuta i nisu izuzetak. Njihov (mini?)album sa četiri pesme u skoro 40 minuta, Thoughtless/Dreamless je neka lepa kombinacija progresivnog teškog roka, mathcorea, pa i malo post metala. Pesme su poduže i kompleksne a opet gruverske, energija je moćna ali svirka je suptilna, produkcija je glasna ali ima dinamiku, tako da se ovo baš lepo posluša:
https://semutamusic.bandcamp.com/album/thoughtless-dreamless-2

Slight Layers su jedna od alotropskih modifikacija mađarske ekipe iz psychedelic source records, pa na njihovom novom albumu, Present Unfulfilled dobijate tačno ono što očekujete. A to su dugački instrumentalni psihodelični džemovi ali za ovu priliku sa mrvicom više strukture i truda da ovo budu ,,pesme" i da imaju ,,produkciju". I odlično to zvuči a i dalje plaćate koliko hoćete:
https://psychedelicsourcerecords.bandcamp.com/album/present-unfulfilled

Unchained iz Atine se nisu baš polomili oko promovisanja svog debi albuma, isto Unchained – čak ni na njihovom fejsbuku ne možete naći podatak da je ovo izašlo. A nije to TOLIKO LOŠE. Naprotiv, simpatično je, sa gruverskim, melodičnim hard rok matricama i simpatičnim vokalima pevačice po imenu Ellia Stam. Muzički, Unchained su relativno svedeni na sličan gruv i tempo u svim pesmama i album bi svakako profitirao od malo više raznovrsnosti u komponovanju i aranžiranju, ali seme dobrog benda je svakako tu i prijatno je da se čuje:
https://unchained5.bandcamp.com/album/unchained

Cavernous Crypt bi bio ruski blackened death-sludge projekat sa debitantskim EP-jem, Last Messiah. Ovo je hermetično, sirovo i apsolutno brutalno sa svoje četiri pesme spore svirke, mučnih, teških rifčina i horor-melodija te dementnih vokala i ako vam se sviđa da vam bude neprijatno, Cavernous Crypt isporučuje vrlo elegantan sadržaj mlevenja ostataka vaše svesti u infernalnoj mašini za meso. A cena za daunloud je koliko date:
 https://cavernouscrypt.bandcamp.com/album/last-messiah

Italijani Orbita imaju samo četiri pesme na svom debi albumu Farewell to All We've Lost ali on traje 40 minuta i to je OKEJ. Ljudi sviraju tužni, spori, emocijama bremeniti melanž doom i post metala i pored solidne produkcije se ovo zaista lepo i lako sluša, bez zastranjivanja bilo u zvuku, bilo u komponovanju, bilo u izvedbi. Jako solidan debi i bend koji zvuči sveže i originalno u stilu koji to uglavnom nije:
https://orbita999.bandcamp.com/album/farewell-to-all-we-ve-lost

Shit the cow nije baš neko prelepo ime za bend ali ove Šveđane baš briga. Oni sviraju vrlo cool psihodelični (teži) rok i album Injuries im je procesija pesama koje imaju i težinu u zvuku ali i lakoću u nogama, da idu napred finim, neusiljenim tempom i nude sve potrebne rokenrol lekove što hronično nedostaju našem organizmu. Opušteno a heavy, treba to znati:
https://shitthecow.bandcamp.com/album/injuries

Solidni su Kanađani MAN the WOLF na svom EP-ju Black Chord. Ovo se šest pesama modernijeg teškog roka sa simpatičnim psihodeličnim elementima i jednostavnom ali efektnom produkcijom. Ljudi pišu dobre pesme, dobro sviraju i pevaju ali u prvom redu je to da imaju svoj osoben karakter i zvuče svežije i originalnije od velike većine kolega. Lepo:
https://manthewolf.bandcamp.com/album/black-chord

Ne znam baš da li je bendu Умертвие iz Sankt Peterburga pametno da za EP Шабаш, sa samo dve pesme naplaćuju cenu koja se inače naplaćuje za albume na Bandcampu, ali lepo je kad je neko siguran u sebe. Jer, mislim, ovo su SOLIDNE dve pesme psihodeličnog hard roka, sa dosta dinamike, energije, šmekerskog gruva i odmerene psihodelije. Bend je vrlo dobro i produciran i ja bih rado slušao i ceo album ovakvog rokanja i rolanja:
https://umertviespb.bandcamp.com/album/-

Dobra ispade ova nedelja na kraju kad je u pitanju doom, stoner rok i psihodelija. Jer, evo i Magnetic Eye imaju da nam ponude živi album filadelfijskih Heavy Temple. I to je lepa krljačina sa mišićavim, pošteno metaliziranim matricama i odličnim ženskim vokalom odozgo. Live From the Inner Sanctum ima dosta sirovu, jeftiniju produkciju ali to mu daje i dosta šarma jer čujete da je ovo bend živih ljudi koji opako riljaju i svako zavijanje wah-wah pedale na gitari će vas pogoditi posred face a elastična, okretna bas gitara će vas sve vreme vući na noge. Energično i elegantno.
https://heavytemple.bandcamp.com/album/live-from-the-inner-sanctum

Sacred Buzz iz Berlina na istoimenom debi albumu rade ugodan psihodelični rok. Ovo ima tu neku prepoznatljivo ,,motoričku" osnovu koju vezujemo za krautrokerske klasike, a preko njih onda ide lepa, melodična a snažno psihodelična nadogradnja sa odličnim gitarama, klavijaturama pa i vokalima, za muziku koja ima solidan gruv ali je istovremeno i eterična i zvuči bezvremeno. Lepo:
https://sacredbuzz.bandcamp.com/album/sacred-buzz

Tu su i Electric Valley Records i sardinijski izdavač ove nedelje izbacuje dugoočekivani debi album francuskog ženskog trija Margarita. Naslovljen Abysses of Melancholia on je logičan nastavak debitantskog EP-ja od pre tri godine i nudi istovremeno mučno, klaustrofobično ali i melanholično iskustvo. Margarita se smeštaju na odlično mesto između doom i post metala, imaju dosta zdrav zvuk i kombinaciju veštičjih vrisaka sa melodičnim napevima, tako da album zvuči obredno, opasno, onostrano i jebeno zavodljivo u isto vreme. Disonanca ali dobar gruv, pamtljiv refren ali onda urlanje od kog vam se krv smrzne, ovaj album ima SVE i treba da se sluša:
https://margaritadoom.bandcamp.com/album/abysses-of-melancholia
https://evrecords.bandcamp.com/album/margarita-abysses-of-melancholia

A onda imamo debi album power-trija Pegzilla iz Los Anđelesa, a koji se zove Disobedience. Iz ovo malo podataka naslućujete da se bend tematski bavi ženskom seksualnom dominacijom nad muškarcima, i to je baš tako, provučeno kroz simpatičan, gruverski stoner-rok. Glavna atrakcija u bendu je gitaristkinja i pevačica Olivia Saperstein koja mu daje veliki deo arome odličnim pevanjem i kvalitetnim rif-radom, ali i muškarci su solidni i ovo prilično dobro trese kroz celu ploču, nudeći stamenu bluzersku osnovu i mišićavu nadgradnju. Ko ne veruje meni, da zna i da je ovo izdao Ripple Music a to je uvek znak kvaliteta:
https://pegzilla.bandcamp.com/album/disobedience
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/disobedience

U sličnom điru – minus seksualna dominacija – su i Nemci Typhuzz, trojka iz Karlsruea sa veoma prijatnim drugim albumom, Cosmic Crypt Session. I ovo je gruverski, energični a zabavni stoner rok sa dobrim pevanjem i nemirnim gitarama, sav u tečnom gruvu i lepim rifovima. Bend eksplicitno pominje Black Sabbath i Pentagram kao uzore i oni se odlično čuju ali Typhuzz svemu daju neku svoju, optimističnu dimenziju i to meni vrlo prija:
https://typhuzz.bandcamp.com/album/cosmic-crypt-session

Ripple Music ove nedelje ima i novi album londonskih Steak, naslovljen isto Steak da bi se signalizirala nova faza benda u kojoj se radi u petočlanoj postavi. Ovo je teški, psihodelični rok, sa širokom, sinemaskopskom slikom i bučnim, faziranim gitarama. Ritam je težak, tempo je spor, ali pevanje je melodično i muzici daje dosta na ekspresivnosti i interesantnosti. Da produkcija nije ovako bučna, lakše bi se čulo i da na gitarama ima dosta suptilnog rada – bas se srećom, odlično čuje – i da Steak nisu siledžije već sazreo heavy psych bend za sladokusce. A čuje se i ovako samo treba slušati:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/steak

Het-trik za Ripple Music postižu ove nedelje Humulus, italijanski power trio sa svojim petim albumom, Smuggler's Cave. Humulus su naši stari znanci, hvalio sam im i prethodna izdanja i bend je ovde samo još nekih 5-10 procenata zreliji, sa melodičnom heavy psych muzikom i veoma teškim, napanjenim zvukom. Kombinacija te superheavy produkcije i dobro napisanih pesama koje bluz osnovu dobro koriste i kombinuju sa neodređeno orijentalnim temama i rifovima ne da ne promašuje nego Humulus obezbeđuju sjajan provod i ni njih ne valja propustiti:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/smugglers-cave

A Heavy Psych Sounds Records imaju novi, peti album francuskih Witchthroat Serpent, naslovljen Demons Left to Roam i ovo je okultni stoner-doom metal za sladokusce, naravno. Witchthroat Serpent svoju petnaestu godišnjicu dočekuju u ful-analognom zvuku valjajući teške rifove, psihodelične efekte, spori, mučni gruv. Sve je to veoma preteći nastrojeno ali je istovremeno prijatno hipnotički repetitivno i kroz četrdeset minuta i šest pesama prođe tako da vas ubaci u alfa stanje i sami se teleportujete u neki bolji svet. Sjajno:
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/witchthroat-serpent-demons-left-to-roam

Umus je mrtvački spor i hermetičan funeral doom trio iz Rusije sa članovima bendova poput Sonma i Crust koji su ovde rešili da JOŠ uspore i učine muziku još negostoljubivijom nego u svojim matičnim grupama. No, debi album projekta, Voidlit, sa svoje četiri pesme u sat vremena nudi prilično dobar program apstraktne ali i dalje minimalno ritmički punktuirane i harmonski formatirane svirke. Ovo je negde između najsvedenijeg funeral dooma koji možete da zamislite (dakle, bez nekakvih kompleksnih melodija i horova) i drone metala, i odlično se ponaša:
https://umus.bandcamp.com/album/voidlit

Ah ti Šveđani, imaju sve... I standard i dobru klimu i ljudska prava plus jednu od najboljih rokenrol scena na planeti. Ovonedeljni dokaz su Graveyard, geteborška stoner rok/ hard rok ekipa sa sedmim albumom i mnogo primera kako iskustvo i kilometraža materijalizuju dobru muziku. Fever je ploča bluzerskog krljanja, bez nekakvih očiglednih pokušaja da se nakači na trend rivajvla bilo kakve muzike iz šezdesetih ili sedamdesetih. Umesto toga, Graveyard naprosto organski izrastaju iz tog klasičnog, pola veka starog hard rok i heavy psych zvuka i nude fenomenalno napisane, autoritativno odsvirane, briljantno producirane pesme. Ovo je naprosto standard po kome treba meriti druge rokenrol bendove u ovom trenutku i svet će biti bolje mesto:
https://graveyardofficial.bandcamp.com/album/fever

(Kraj u sledećem postu)

Škotlanđani Amok nisu ništa snimili od svog drugog albuma 2013. godine, do pre neki dan. Assault into Hell je minialbum sa šest pesama prijatnog, maštovitog thrash metala koji ima mnogo više melodije nego što je standard za ovaj žanr, a da opet ne koketira sa power metalom i metalcoreom već se verno drži propisne thrash estetike i iznalazi mnogo interesantnih rešenja. Odličan materijal:
https://amokthrash.bandcamp.com/album/assault-into-hell

Sadistic Goatt su iz Kolumbije, namerno imaju jedno ,,t" viška u imenu i naravno da sviraju black-speed metal. EP The Rise of the Goat, drugi za ovaj kvartet iz Bogote je simpatičan. Ni po čemu originalan ali ljudi vrlo solidno sviraju, imaju okej produkciju i zvuče baš kako treba, oštro, patinirano i zabavno:
https://sadisticgoatt.bandcamp.com/album/the-rise-of-the-goat

Nisu loši Chained Saint sa Floride na svom novom EP-ju, Rise to Fall. Bend već ima jedan album izašao 2024. godine a ovde nude pet pesama old school thrasha, u smislu da se ovde produkcijski radi dosta živo a da su pesme fetišistički usredsređene na dobar mošerski gruv. To je onda i malo hermetična muzika, sa mnogo delova koji su harmonski vrlo svedeni i forsiraju čvrst denflovani zvuk gitare, ali, jebiga, ima ko to voli!
https://www.youtube.com/watch?v=VZJQ7ic1WAw&list=OLAK5uy_mYZBcGEMhVpZJKCUu5Atc_7rPrCLjk8Xs

Nisam neki veliki ljubitelj HateSphere (mada niže dole hvalim bend u kome svira jedan od njihovih bivših članova), ali njihov novi, dvanaesti album, Guillotine je sasvim solidan provod. Danci nekako zgodno kombinuju thrash i melodeath, pa i malo groove metal trikova, za muziku koja je osvežavajuće nepretenciozna u produkciji pa onda i u samim kompozicijama. Ovde zaista nema mnogo jeftinih trikova sa hipermelodičnim harmonskim progresijama i kada bend upada u ,,epske" delove, ovo uglavnom ima neki dobar rif u osnovi, a u svirka je generalno znojava, čvrsta, pošteno trešerska. Ljudski:
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/guillotine

Kill Witch su kanadska treš petorka u kojoj peva žena i ta žena izvlači iz grla zastrašujuće vriske, a ostatak benda prži jako pristojan mada ne sad nešto konceptualno inovativan thrash metal. Ali ne mora UVEK da se inovira i novi EP za ovaj bend koji još nema album, Raise the Dead, je kolekcija prijatnih, energičnih pesama toplih rifova i dobrog tempa. Šest komada u glavu ali posle vam bude bolje:
https://killwitch.bandcamp.com/album/raise-the-dead-2

Mislim da smo ovo već objašnjavali. Ant-Walking Alligator People nije nekakav komični termin što ga je smislio neku ludi bend iz Ipsviča već ono kako su u Hirošimi zvali ljude čija su tela bila izvitoperena od posledica nuklearnog bobmardovanja. Enivej, taj bend iz Ipsviča, skraćeno nazvan AWAP ima novi EP, Clown Carousel i to je solidan krosover-treš sa pankerskom, angažovanom energijom, dobrim rifom, dobrom produkcijom Nije nešto muzički revolucionarno, ali ima karakter i KRLJA, pogotovo u poslednjoj pesmi:
https://awap.bandcamp.com/album/clown-carousel

Manicou iz Zapadne Virdžinije sviraju krosover treš, ali sirov, prilično pankerski, na svom EP-ju Killer Cops. Ovo je generalno materijal demo kvaliteta i ima srećan odnos jeftinog, sirovog zvuka i karakterne izvedbe, sa pesmama koje zvuče, jelte, ,,tr00" i prizivaju duh osamdesetih sa puno ubedljivosti. Plaća se koliko hoćete:
https://manicou.bandcamp.com/album/killer-cops


Prva pesma na novom Wolfbrigade zove se Caveman Motherfuck. Zabavno! I, mislim,  bend danas izdaje za Metal Blade pa onda nekako i ide da bude bliži narodu. No Howl from Underground je muzički vrlo solidan i ubedljiv album za švedske crustpunk veterane, sa taman koliko treba death metal arome u muzici koja je zdrav, sprinterski, ugodno melodičan a opet mišićav i teskturiran d-beat hardcore. Nema ovde preteranog komplikovanja i šaranja preko crte, ali su pesme napisane zrelo i pametno, svirka je pod konac a produkcija prija uhu pa izvolite:
https://wolfbrigade.bandcamp.com/album/howl-from-underground

Kamikaze Relief Fund je ,,nihilistic protest fuck you core" bend iz Oškoša u Viskonsinu a koji se, koliko razumem, upravo i raspao. Enivej, novi i možda i poslednji EP, sorrow hate pain nudi prijatan, energičan hardkorpank sa izraženom protestnom dimenzijom, jednostavnim, ložačkim rifovima, dobrim tempom i upečatljivim vokalom. Hardkor kao iz kuhinje naše bake i šest pesama lepog krljanja:
https://kamikazerelieffund.bandcamp.com/album/sorrow-hate-pain

Animals That Don't Use Their Teeth Will Lose Them je split EP dva grčka hardcore benda. Ascendancy su mošerskiji, metalskiji, ali imaju dementne, praktično grindcore vokale uz svoj teški, siledžijski gruv. FOA su klasičniji hardcore thrash brzog tempa i čestih smena ritma. I jedni i drugi su solidni i dolaze iz pravog, jelte andergraunda, te zaslužuju pažnju i podršku. A i naplaćuju vam daunloud samo koliko želite:
https://ascendancyhardcore.bandcamp.com/album/animals-that-dont-use-their-teeth-will-lose-them
https://foahardcore.bandcamp.com/album/animals-that-dont-use-their-teeth-will-lose-them

Desolat iz Beča sviraju hardcore teškog zvuka i dobrog gruva ali ovo nije tek obični metalizirani, gangsterski saund. Album People As Idiots & Idiots As Leaders ima sludge metal pa i noise rock elemente i ovde su rifovi neodoljivo lepljivi, produkcija je bogatija i zvučna slika ima i širinu i dubinu a bend razume kako da postigne intenzitet a da ne mora da svira svom snagom sve vreme. Vrlo fino:
https://owlripperrecordings.bandcamp.com/album/people-as-idiots-idiots-as-leaders
https://reptilianrecords.bandcamp.com/album/people-as-idiots-idiots-as-leaders

Erosion Choir iz države Vašington rade metalcore, ali ga rade tako da sve zvuči kao obrušavanje lavine sa planine na vas koji ste nesmotreno krenuli na hajk vikend. EP Curse of Memory ima sedam pesama, ali toliko je agresivan i u zvuku i u svirci da ga je teško eksirati. No, nije i nemoguće i čovek se posle oseti napumpan energijom i spreman da GINE. Opako:
https://erosionchoir.bandcamp.com/album/curse-of-memory

Šveđani False Flag Attack sviraju haotični, sirovi old school grindcore, sa ipak nešto modernijim zvukom, nudeći urnebes, vrištanje, rifove koje ćete jedva razaznati između brutalnog bombardovanja bubnjevima. Samma Skit, Olika Ansikten (tj, Isto sranje, druga lica) je kao da Agahtocles i Regurgitate imaju duel noževima da se vidi ko je jači a na kraju ih Nasum oba spale bacačem plamena:
https://falseflagattackswe.bandcamp.com/album/samma-skit-olika-ansikten

Imamo i Nemce Dysphoric sa njihovim albumom Pseudomoral i to je četrnaest pesama crustgrinda/ grindcorea solidne produkcije, upeglane svirke, lepe energije. Dysphoric imaju ukusa da pored propisne krljačine koju ovakva muzika mora da sadrži ponude i dosta zanimljivih ideja u rifovima i gitarskim temama, a sve je opet nepretenciozno, spakovano u po minut i po blastbit/ di-bit rokanja, tako da sam ja vrlo zadovoljan:
https://dysphoric44.bandcamp.com/album/pseudomoral

Physics sa Floride su dva čoveka koja su i EP nazvala Physics ali je na naslovnoj strani deo periodnog sistema elemenata koji se tipično koristi kao, jelte, vizuelna prečica za hemiju, ne za fiziku. NIŠTA ZATO, važno je da je muzika simpatični mathcore sa elementima grindcorea, dakle false grind u nekakvom proseku, sa disonantnim rifovima i MNOGO korišćenja semplova. Ni jedna pesma ne traje duže od minut a većina bi mogla da se skrati i na pola kad smo već kod toga, ali ima nečeg u ovom bendu što obećava a i cena je koliko date:
https://physics3.bandcamp.com/album/physics

Ignorant su nemački grindcore bend a imaju split album sa takođe nemačkim Trail of Destruction. Tu drugu stranu nemamo na Bandcampu ali Ignorant nude sasvim dovoljno pesama (devet), kvalitetne svirke i produkcije da se i  probirljiviji grindcore slušalac oblaporno zadovolji. Ovo je vrlo pristojna krljačina sa niskim štimom i visokim tempom tako da, navalite:
https://ignorantgrind.bandcamp.com/album/split-w-trail-of-destruction

Sweltering iz Teksasa imaju tri kratke pesme na istoimenom EP-ju i to je grindcore/ powerviolence sa solidnim zvukom, solidnim rifovima, dobrom svirkom. Ništa sad kao nešto specijalno inovativno ali iskreno i iz srca i sa cenom koju sami odredite:
https://sweltering.bandcamp.com/album/sweltering

Entrañas iz Meksika sebe opisuje kao ,,one man noise" ali u stvari svira deathgrind. Ekstremno sirov, ekstremno lo-fi ali i dalje upakovan u pesme koje imaju rifove, smislenu smenu ritmova, prate određenu logiku kompozicije. OK, ima tu i dosta eksperimentalnih momenata – što je lepo! – ali album  El Bello Aroma de la Putrefacción isporučuje šamaranje u potrebnim količinama da nam svima bude ugodno:
https://entranasgore.bandcamp.com/album/el-bello-aroma-de-la-putrefacci-n

Bloodscrawl in Spokejna u Vašingtonu je, nagađam, nedavno osnovani deathgrind kvintet sa sasvim urednim i pristojnim (mini)albumom Catatonic Rot. Ovo je osam pesama mračnih rifova, meljućeg gruva i blastbitova, sve je producirano čisto i mada nije sad nešto strašno originalno, pitko je i lepo se posluša:
https://bloodscrawl.bandcamp.com/album/catatonic-rot


Francuzi Embalmed Putridity su se do nedavno zvali Hardverne ali su promenili ime da se bolje uklopi sa muzikom koju rade. A debi album W.I.L.D demonstrira kakva je to muzika: šarmantni hororom nabijeni death metal koji mene najviše podseća na moderne švedske projekte, poput onog što radi Rogga Johansson (čiji ćete, ne sumnjajte, jedan album čuti malo niže dole). To je taj debeli, mesnati zvuk, to su ti jebeni rifovi i bolesne melodije, a ima i dosta dobrog gruva. Embalmed Putridity zapravo možda imenom više sugerišu nekakav slem/ brutal death zvuk, ali ovo što nude je spontanije, pa i ,,rokerskije" po svojoj formi i ima dosta originalnih ideja, što mi se prilično dopalo:
https://embalmedputridity.bandcamp.com/album/w-i-l-d

Isto iz Francuske je Severed Soul a koji u principu radi deathcore ali njihov debi album, Specters Of Dominion, ima u tom deahtcoreu dovoljno horror-death metala da meni bude okej. Ljudi inače rade sve one brejkove, mošerske delove i sve drugo što očekujete od deathcorea, tako da niko nije zakinut:
https://severedsoul1.bandcamp.com/album/specters-of-dominion

I Death Upon the Ignorant su deathcore ekipica ali iz Kolorada, sa dva albuma iza sebe, a ove su nam godine dali da čujemo demo snimak Demo 2026, i to prilično jako šamara. Ovo je opet deathcore blizak death metalu, sa mnogo blastbita i propisnog rifaškog vatrometa, i ovih šest pesama je nabijeno pozitivnom ratničkom energijom, snimljeno  dobro i odsvirano više nego profi. Neka vas ne zavara to da je ovo ,,samo" demo, kvalitet je apsolutno vrhunski:
https://deathupontheignorant.bandcamp.com/album/demo-2026

Sawticide su londonski kvartet (u kome su članovi koliko se da videti iz imena, poreklom uglavnom iz šireg balkanskog regiona, dakle, Turske, Bugarske i Grčke, to jest NAŠI LJUDI) koji svira solidno energičan deaththrash. Novi EP, Beyond Mortality ima tri pesme i intro disciplinovane, utegnute svirke koja od tenzičnih mošerskih delova prelazi u brzi sprint bez većih poteškoća. Produkcija je ne nešto skupa ali radi posao a bend zvuči gladno, besno i dobro:
https://sawticide.bandcamp.com/album/beyond-mortality

Kiprani Obsequial Sceptre rade u anarhičnijem, tenzičnijem black-death modusu, sa svojim prvim pravim EP-jem, Profanation Gnosis koji donosi tri pesme hermetičnog, crnog, vrlo agresivnog rokanja. Sve je to snimljeno dosta jeftino i zvuk je muljav, ali muljav tako da sugeriše dementne užase i mentalne prostore u koje smeju da stupe samo najodvažniji, a i muzika je takva: ludačka. Daunloud plaćate po želji, naravno:
https://obsequialsceptre.bandcamp.com/album/profanation-gnosis

Ne znam koliko godina imaju članovi ruskog death metal benda Argentor ali na slikama deluju JAKO mlado, kao da su dajbože stupili u treću deceniju života. Time impresivnije zvuči debi album, Path Into The Void kojim ova deca nastoje da rekonstruišu stil death metala ranih devedesetih, dajući mu i malo progresivnog mirisa. Nije da je sad ovo nešto nečuveno i šokantno, ali pričamo o albumu solidne muzike sa dobrim, evokativnim rifovima i kvalitetnom, tehnički robusnom svirkom. Pogotovo valja naglasiti da je ovo death metal koji prepoznaje da death metal ne mora sve vreme da bude sviran svom snagom i da dinamika kao koncept POSTOJI. Vrlo lepo:
https://argentor.bandcamp.com/album/path-into-the-void

Nisam nikada čuo za bečki bend Parental Advisory iako ljudi postoje skoro trideset godina i imaju četiri albuma iza sebe. No, mogu da primetim da se to iskustvo i zanat dobro osete na novom EP-ju, Bodyeater. Ovo dizajnom omota asocira na Cannibal Corpse iz devedesetih i Parental Advisory svakako sede u nekoj sličnoj podvrsti death metala, ali su i naglašenije tehničkiji i melodičniji od momaka iz Bafala. No, njihova muzika svakako nudi taj isti voljeni melanž sjajnog mošerskog gruva i klinički precizno odsviranih blastbitova. Odlična produkcija, odličan '90s stil, sve odlično:
https://parental-advisory.bandcamp.com/album/bodyeater-ep

Dominion iz Nju Hempšira imaju debi album i ovo je old school brutal death izraz, ukorenjen u seksualnom nasilju i raznim, jelte, patološkim konotacijama istog. Odvratne liričke teme, dakle, na ploči koja se zove Mortification of Thy Flesh, ali nisu to i jedine teme kojima se bend bavi a i bas svira žena pa ajde da kažemo da ovo nije samo ekipa incel edgelordova sa 4Chana nego... Enivej, muzika je solidno dobra, sa starinskim, hororom nabijenim pristupom materijalu, dosta atmosfere i pristojnom produkcijom. Nije, dakle, rđavo:
https://www.youtube.com/watch?v=tFtg6NxQRxw

Slem publika ima drugi album, Silence Between Stars, projekta Ungraceful iz Nju Džersja i ovo je zabavan naučnofantastični i satanistički brutal/ slamming death metal sa tečnim, zabavnim pesmama i urnebesnim vokalima prolifičnog Azeratea Nakamure. Jeste ovo kućni projekat u kome je drugi čovek, Jake Curias (trenutno i član Vile Impregnation) radio sve instrumente i produkciju, ali je dobar, sa zrelim shvatanjem slema i pažnjom da pesme imaju onaj idealni neprekidni gruv koji ga čini zabavnim. Plus, nekoliko uglednih gostiju, tako da, nema greške:
https://ungraceful.bandcamp.com/album/silence-between-stars

Nije rđav ni novi EP projekta Whispers From Behind iz Denvera gde jedan čovek, Brice Davis radi solidan slamming death metal/ slamcore. Damnation nudi šest pesama surovih slemova i brejkova u produkciji koja nije sad nešto IZVRSNA ali služi svrsi i njegovoj muzici daje dovoljno vlažne teksture da bude prijatna:
https://youtu.be/Jsh9Raj3BOE

Austrijski Amidst Profound Hatred pravi slamming death metal ali sa pesmama koje su po trajanju bliže grindcoreu i sa dodatih nešto hardcore trikova. Ima to svoj šarm i novi EP, Its Clobbering Time ne samo da citira omiljenu uzrečicu Bena Grimma, najomiljenijeeg člana Fantatične četvorke, nego je i pun semplova iz kultnih, jelte, filmova poput, recimo, Aliens... Sasvim na mestu i propisno zabavno:
https://amidstprofoundhatred.bandcamp.com/album/its-clobbering-time

Nizozemci Written In Blood sviraju melodični death metal ali po nekom starom receptu, bliže geteborškim standardima od pre trideset godina nego savremenom melodeath stilu koji se često ne da razlikovati od metalcorea. Bend je nov, osnovan 2019. (sa debi albumom 2022. godine) ali ljudi u njemu su matori i iskusni pa je i novi EP, The Final War ploča vrlo prijatnog death metala sa dobrim rifovima, puno energije i bez nepotrebnih komplikovanja:
https://writteninblood666.bandcamp.com/album/the-final-war-ep
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lQ4WZl0BNi8JeitOoliYGL0WHjVO50s4A

Leper Colony su svoj treći album nazvali Back to Primal Sludge i jasno je da se ovde slave vrline old school death metala. Konkretno bar 50% švedskog jer ovde sviraju hiperzaposleni superheroji švedske scene, Rogga Johansson i Håkan Stuvemark, bubnjeve svira uobičajeni britanski kolaborator Jon Rudin a na vokalima je Marc Grewe iz njemačkih legendi Morgoth. Već sam pisao o ovom projektu i hvalio spoj švedskog i tevtonskog death metala a Back to Primal Sludge je ploča dobrog raspoloženja i solidne energije sa kojom nećete pogrešiti. I da se razumemo: i Johansson i Stuvemark rade u isuviše projekata da bi njihovi albumi ikada zvučali posebno sveže i inspirisano, ali muzika je ovde prilično zdrava, sa povremeno iznenađujuće kul idejama, a Greweovo sjajno pevanje jako mnogo vadi stvar i osvežava i generičke momente. Beng jor hed tu dis:
https://leper-colony.bandcamp.com/album/back-to-primal-sludge

Toliko sam navikao da Unique Leader izdaju hipermoderni deahtcore i slamming death metal da sam se prijatno iznenadio kada je novi album danskih Dawn Of Demise ponudio propisni, klasični brutal death metal zvuk, kao nešto što su pre četvrt veka i jače radili Incantation, Immolation, Suffocation i drugi ,,ation" bendovi. Ali, mislim, Dawn Of Demise postoje već duže od dve decenije i Feed My Absurdity im je šesti album tako da, nema mesta iznenađenju. Ovde imamo neke sadašnje bivše itd. članove i nekih prilično poznatih bendova tipa HateSphere ili Soilwork i čuje se na albumu jedna velika zrelost, i autorska i izvođačka. Ovo prvo u tome da su pesme organski kompleksne i nisu pačvork nepovezanih rifova kako često prave moderni brutal death metal bendovi. Ovo drugo u tome kako album ima težak, snažan a opet mnogo prirodniji zvuk od onog što je danas standard, sa lepom separacijom instrumenata, čak i bubnjem koji meni zvuči kao da je akustično sniman i ovi ljudi očigledno mnogo više cene svirku koja je uvežbana i odrađena u cugu nego mnogo studijskog krpljenja. Veoma, veoma dobar album i sjajno predjelo za beogradski nastup Suffocation u Sredu:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/feed-my-absurdity
https://officialdawnofdemise.bandcamp.com/album/feed-my-absurdity

Odlični su mi Šveđani Mutation na svom debi albumu Esoteric Order of Debauchery jer je ovo primer jasne vizije i perfektne egzekucije. Naime, bend je osnovan sa idejom da se svira primitivan, starinski death metal još uvek ne sasvim razaznatljiv od blek metala i srodnih ekstremnih pravaca, pa je Esoteric Order of Debauchery ploča furiozne energije i uraganske svirke. Producirana pametno i odsvirana za sve pare, ovo je muzika haosa, agresije i visokooktanske energije:
https://mutation-sweden.bandcamp.com/album/esoteric-order-of-debauchery

Ali onda i Meksikanci In Obscurity Revealed imaju izvrstan drugi album, šmekerski naslovljen  Caustic Maelstrom i vidi se da osam godina koliko je prošlo od prvenca nije uludo straćeno. Ovo je zrela a opet estetski prelepo sirova ploča mračnog, opskurnog death metala sa ukusno dodatom ,,blackened" aromom, snimljena tako da sve kao da se dešava u pećini ali ta pećina ima odličnu akustiku i rifovi nisu ni muljavi ni nejasni nego samo hipnotički, solaže su savršene a tempo svirke, energija pesama, sve to je na izvanrednom nivou. Izvrstan death metal koji ne smara i krlja POŠTENO i sa smislom:
https://personal-records.bandcamp.com/album/caustic-maelstrom
https://night-terrors-records.bandcamp.com/album/in-obscurity-revealed-caustic-maelstrom


Netherwilds je debi album za Peasant Rising, ne baš BEND bend, nego više projekat ,,seljačkog metala" koji u slobodno vreme radi David Monk iz Tokyo Police Club. ,,Seljački metal" ovde nema negativnu konotaciju, naprotiv, Netherwilds je humoristička, ali ne neozbiljna hronika seljačke bune protiv autoriteta a muzički je to... pa, ne znam? Kombinacija thrash metala, hardcorea, metalcorea, raznih nekih modernih vrsta metala, sa dovoljno elektronike da bude lakonogo i eksperimentalno a sa dovoljno pank rok etitjuda da bude makar zanimljivo. Album ima čak 22 pesme, i ne kažem da mi je sve na njemu nužno jednako dobro, ali ovo je konceptualna ploča i treba je tretirati kao narativnu celinu a i neke pesme, recimo singl Helm Yeah su prilično dobra zabava:
https://netherwilds.bandcamp.com/album/peasant-rising


Eternal Force su iz Atine i Race of Evil im je prvi album. Korektan je ovo hevi metal sa povremenim zabacivanjima u smeru thrash ili power metal nadgradnje, svirka je dobra, produkcija je solidna i sve me dosta podseća – ne samo zbog vokala – na Dickinsonove solo radove iz poslednjih trideset godina. Možda malo trešerskije. Što je svakako kompliment i ako volite, treba da čujete Eternal Force:
https://eternalforcebandmetal.bandcamp.com/album/race-of-evil

I - The Forge je debi album za španski kvintet Crimson Coven. Članovi benda se kriju iza vela anonimnosti, ali svirka je prvoklasna, sa kombinacijom, epskog heavy i doom zvuka, kao da ste spojili Iron Maiden i Black Sabbath iz faze sa Ronniejem Jamesom Diom, te Diove solo radove i rani Candlemass, pa u sve dodali mrvicu power metala. Pesme su melodične, cheesy i moćne, produkcija je smislena i ovo je debi o kakvom drugi bendovi uglavnom samo sanjaju:
https://crimsoncoven.bandcamp.com/album/i-the-forge

Francuzi Crystal Throne su bili vrlo solidni i na debi albumu pre pet godina, pa je i novi, Chantry of Sacrifice ugodan za uho i generalno prijatan. Ovo je heavy metal melodične, ali žustre i prilično brze forme, sa pevačem koji često i rado izlazi u visoke registre, nemirnim aranžmanima gde se često menjaju ritam i harmonija, te ,,tehničkom" svirkom koja nije nametljiva već je u funkciji pesama. Vrlo lepo:
https://crystalthrone.bandcamp.com/album/chantry-of-sacrifice

Finci Cardinals Folly su i dalje nominalno doom metal bend, štimuju se niže i imaju epske teme koje pevaju ne naročito utrenirani vokali, ali njihov sedmi album, Let the Posers Fall! je skoro potpuno ,,normalna" heavy metal ploča. Sa značajnim naklonima andergraundu, svakako, ali tempo je visok, a atmosfera dosta raspusna. I ima to dosta šarma, kako u samim pesmama tako i u izvedbi koja nije kompjuterski upeglana već zvuči život i zdravo. E, sad, taj vokal basiste po imenu Mikko Kääriäinen bi mogao da bude problem jer on PRILIČNO falšira i time privlači pažnju na sebe i nesigurnost svoje izvedbe... Bolje bi bilo da samo vrišti, jelte, ali cenim ambiciju:
https://cardinalsfolly.bandcamp.com/album/let-the-posers-fall

Sagittarius su Poljaci a Abomination of Mind im je debi album i ovo je heavy metal na prelazu u thrash, sa dosta kompleksnih ritmičkih matrica i denflovanih rifova. No, bend čuva melodičnost i dovoljno cheesea  u izrazu da bude zanimljiv i publici izvan tvrdog jezgra thrash metala, pa ovo apsolutno vredi da se čuje. Ima tu dosta jakih rifova, dobrih solaža, solidnog pevanja...
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_lRondBTNOWI6jXUpxl6IJKyDv-1D-rc8U

Mančesterski Magnetar imaju novi EP, kao nastavak debi albuma od pre dve godine i Gates of the North je lepo upakovana kolekcija tri pesme njihovog osobenog zvuka. Taj je zvuk prevashodno melodični, vrlo energični moderniji heavy metal sa black metal vokalima i mrvicom melodeath težine. Lepo to radi sve na gomili i bend donosi jednu skroz novu pesmu, jednu staru ali neobjavljenu (koja je bliža čistom black metalu) te jednu obradu i ja sam se vrlo fino proveo:
https://magnetar666.bandcamp.com/album/gates-of-the-north-ep

Kad smo već kod tih nekih blackened heavy metal spojeva, Ted Skjellum, gitarista, basista, pevač itd. kultnih Darkthrone, poznatiji pod nadimkom Nocturno Culto ima i novi bend, Avrak i on je upravo izdao debi album za Peaceville, isto Avrak. I  jedino što tu ima da se o  njemu gunđa su Peaceville al aj da ne smaram sa tim. Avrak je isto duo, kao i Darkthrone a gde drugu polovinu čini isto postariji norveški gospodin, Anders Hegna i ovo je, pa, jako prijatan heavy metal. U kome čak i nema mnogo ,,blackened" komponenti, štaviše ovo je bliže doom i epskom doom metalu nego black metalu sa svojim melodičnim rifovima i tim nekim evokativnim temama. Ali i dalje pričamo o muzici koja ima spontanost i živost namesto kompjuterske upicanjenosti a takva je i produkcija, zdrava, dobra ali ne mrtvački upeglana. Veoma ugodno:
https://peaceville.bandcamp.com/album/avrak

Smoulder su krenuli iz Kanade, pa su preko SAD došli do Finske i sada tamo sede  (makar deo benda)  i sviraju svoj prilično dobri epski heavy metal. Treći album ovog benda, Witch Wife in an Alien World jako profitira od moćnih vokala pevačice (novinarke, vlogerke itd.) po imenu Sarah Ann, ali je i muzika dobar, energičan heavy metal sa finim odnosom atmosfere i rokačine. Bend je pritom prilično levo u svojim uverenjima (eksplicitno su protiv fašista, kulture silovanja i veštačke inteligencije onako kako nam je danas valjaju prevaranti) pa to i informiše njihovu muziku ustaničkom energijom koja meni jako prija. Vrlo prijatno:
https://smoulder.bandcamp.com/album/witch-wife-in-an-alien-world

Šveđani su ove nedelje izdominirali pa imamo i geteborški Ram sa njihovim sedmim albumom, Against i to je superzabavan hevi metal. Ram rade preko četvrt veka, iskusni su i njihova muzika ima idealan odnos zanatske spretnosti i kreativnog napora da se postigne EKSPRESIJA a ne samo puka rekonstrukcija žanra. Against je žestoka ploča heavy metala koji modernizuje klasični '80s format tako što ide dublje i žešće a ne tako što napušta staro da bi dodao novo i, uz solidan miks, zvuči sjajno. Ne propustiti:
https://ramheavymetal.bandcamp.com/album/against


Lésions Graves su avangardni metal bend iz Nemačke a koji ovog meseca izbacuje album  Lésions Graves Sextet plays Julius Eastman. Dakle, za ovu priliku sržni trio je proširen dvostruko, da bi se pravilno ispoštovao legat Juliusa Eastmana, afroameričkog gej kompozitora koji je radio u dvadesetom veku na razmeđi minimalizma i stalne političke provokacije. Njegova kompozicija Evil Nigger je ovde urađena u energičnoj, impresivnoj reimaginaciji koja originalni aranžman za četiri klavira prenosi u formu prilagođenu sekstetu sa četiri gitare i nudi izvanredan spoj minimalističke kompozicije i tehnički naprednog metala. Eastman je radio u standardnim štimovima – za razliku od velikog broja njujorških savremenika sa scene minimalizma – ali je korišćenjem većeg broja istih instrumenata koji sviraju jedan preko drugog, radeći identične tonove ili samo male varijacije u visini tona postizao akustičke efekte koji će slušaocu davati utisak da čuje mikrotonalne harmonije. Eastmanova ,,organska" struktura kompozicija je takođe reflektovana u Evil Nigger, sa postepenim zgušnjavanjem zvučnog programa gde se sve prethodno odsvirane teme akumuliraju a onda gradualno, jedna po jedna izbacuju iz kompozicije i mislim da niko koga zanima interakcija modernog metala sa avangardom dvadesetog veka ne treba da propusti ovaj izvrsni album. Stiže i vinil:
https://lesionsgraves.bandcamp.com/album/l-sions-graves-sextet-plays-julius-eastman

Solidna koncertna ponuda tokom prošle nedelje a i ovaj vikend ćemo se poradovati glasnom psihodeličnom roku domaćih asova The Cyclist Conspiracy u beogradskoj Karmakomi. Vidimo se tamo ako ste, jelte, u mogućnosti, a sad da proverimo šta je zanimljivo izašlo tokom proteklih nedelju (plus minus) dana.


Hellbitch Kommando je teksaški sirovi blek metal projekat koji se sastoji uglavnom od jednog čoveka, a u ovom je slučaju taj čovek žena, a za aktuelni demo snimak, Nekromantikal Mayhems ta žena je dovela i basistu i bubnjara u studio da se snimi materijal od četiri satanske, brutalne pesme. Ovo je jednostavno u osnovi, ali sasvim sigurno u razradi i sva jeftinoća zvuka i sirovost produkcije  su tu da podrže energični, trešerski, rifaški program koji ide jako i bije šamarom. Ima i CD:
https://hellbitchkommando.bandcamp.com/album/nekromantikal-mayhems

Scientiam Templum su opskurni blek metal bend iz Čilea pa im i debi album, Veram Medicinam zvuči kao da ste ga slučajno našli poluotkopanog u šumi kojom ste samo hteli da prošetate sa dečkom. Ne govorim o produkciji koja je sasvim solidna, već pre o tom osećaju da je ovo muzika bolesti, nekompatibilna sa ljudskim umom, čije već slušanje predstavlja ozbiljan mentalni i duhovni rizik. Naravno da za nas, već oštećene, ovo zapravo zvuči prilično prijemčivo sa svojim solidnim programom rifova i solaža izmešanim sa tim dementim harmonskim aberacijama. Šest pesama i autro bogate, energične i slojevite muzike:
https://deathdivisionrituals.bandcamp.com/album/scientiam-templum-veram-medicinam

Dosta šarma ima u muzici ekipe Selenoplexia a koja je iz Čikaga i upravo je izdala drugi album, Beneath the Lunar Tyrant. Njihov blackened death metal i tematska orijentacija na mesec se lepo spajaju u muzici koja ima puno hororične atmosfere ali i mišićav, kvalitetan program rifova i mošerskog gruva. Pesme su kompleksne, sa dosta smena ritma i harmonije – a sve to bude tečno i ne deluje skarabudženo – pa čak i neočekivano efektnih klin vokala, dok glavna pevačica Courtney Vida ima odličan promukli urlik. Pomalo garažna produkcija uopšte ne smeta ovom simpatičnom izdanju:
https://selenoplexia.bandcamp.com/album/beneath-the-lunar-tyrant-2

Iako su Amthrÿa iz Italije i Švajcarske, pevačica Francesca Fagioli ovde nastupa pod pseudonimom Kasumi Onryo i zvuči izrazito JAPANSKI u svom gotovo nekontrolisanom vrištanju. Bend od svojih početaka koketira sa japanskom kulturom i mitologijom a na četvrtom albumu, Onnen (što bi kod nas bio resantiman/ mržnja sa dubokom osvetničkom žudnjom), ovo je već sasvim sazreo izraz i nudi spektakularan, teatralan blek metal ekstremne ekspresije ali sasvim sofisticirane forme. Produkcija je ovde možda najmanje napredan element ali Onnen se sasvim lepo sluša i preporučujem ga bez zadrške:
https://amthrya.bandcamp.com/album/onnen

The Fault Of Man su iz Severne Karoline i sebe opisuju rečima ,,Dads playing metal." I, mislim, simpatično je ovo: album  Hope Will Eat You Alive je recimo black-death metal, sa malo metalcore mirisa i mada nije nešto koncepcijski originalan, izvedba je strastvena, žustra, ubedljiva. Šest pesama ljutine, žestine, težine itd. za isto toliko dolara:
https://thefaultofman.bandcamp.com/album/hope-will-eat-you-alive

I Kanađani Empty Chalice tuku jakim black-death metalom, ali ovo je još agresivnija muzika. Novi EP, Heresy of Rebellion, koji stiže svega četiri meseca nakon debi albuma, ima četiri pesme blastbita, vrištanja i energičnih rifova koji još uvek čuvaju melodičnost blek metala, ali je stavljaju u brutalan, abrazivan format. Odlično je:
https://emptychalicebm.bandcamp.com/album/heresy-of-rebellion

Slovaci Otras imaju hrapav, praskav, sirov zvuk na svom drugom albumu, Na krídlach morovida, a to se i uklapa uz koncepciju jer je ovo bend koji meša blek metal sa pankom pa dokle stigne. I ovo je onda ploča agresije, sirovosti ali i dopadljive jednostavne melodičnosti, obeležena i zabrinjavajuće nekontrolisanim pevanjem na momente. Trošiti oprezno ali sa zadovoljstvom:
https://otras-iec.bandcamp.com/album/na-kr-dlach-morovida

Algol je ruski jednočlani blek metla projekat čiji jedini član, Bratislav Djugurov danas živi u Buenos Airesu. I očigledno mu toplija klima prija jer je EP Cosmic Nihilism kojim se najavljuje četvrti album PRILIČNO DOBAR. Ovo je muzika i kompozitorski i produkcijski značajno iznad proseka koji smo navikli da očekujemo od kućnih blek metal projekata, sa čvrstinom i atmosferom koje su ubedljive i kvalitetom zvuka koji je profesionalnog nivoa. Lepe tri pesme evokativnih atmosfera, razrađenih rifova i žestokog tempa. Obavezno čuti:
https://algol-official.bandcamp.com/album/cosmic-nihilism

Vihurienkeli / Primordial Gate je split album jednog američkog i jednog finskog jednočlanog projekta i oba ta projekta vole baš dugačke i epske pesme. Vihurienkeli tako ovde ima jedan komad od devetnaest minuta a  Primordial Gate dve pesme koje traju, redom, jedanaest i skoro osam minuta. I to je zapravo jako lepo jer oba benda rade prilično sirov, neposredan blek metal koji, spakovan u ovako dugačke aranžmane ostvaruje jake hipnotičke efekte sa puno ponavljanja i psihodeličnih gitara, mučeničkih clean vokala itd. Vrlo lepo izdanje:
https://primordialgate.bandcamp.com/album/vihurienkeli-primordial-gate
https://vihurienkeli.bandcamp.com/album/vihurienkeli-primordial-gate

Veilburner imaju i novi, deveti album za dvanaest godina i, koliko god da mi je prošlogodišnji Longing for Triumph, Reeking of Tragedy bio lepo legao, All That Glimmers Is Gloam, mislim, sada već emituje malo manirističke vibracije. Mislim, sve je to i dalje ambiciozni avangardni i eksperimentalni blek metal sa psihodeličnom crtom, ali nekako mi bend zvuči i tehnički preupeglano i kao da da ubacuje u pesme što više može različitih ideja, ne bi li njihov cunami porodio dubinu kompozicija. Nisam siguran da to tako ide, ali, opet, All That Glimmers Is Gloam je sasvim prijatan na prvo slušanje i mada ne znam koliko će ponovljenih slušanja izdržati, vredi ga čuti...
https://veilburnerband.bandcamp.com/album/all-that-glimmers-is-gloam

Mannveira su jedan od onih islandskih blek metal bendova koje slušate i klimate glavom i kažete da je očekivano da bendovi sa TAKVOG mesta zvuče ovako hermetično a opet nepretenciozno. Drugi album ove ekipe iz Rejkjavika je praktično postpank na koji je zavareno malo blek metala i blek metal na koji je zavareno malo (post)panka, produciran analogno i odsviran za sve pare i sve je to VRLO dobro. Kao i obično, Dark Descent Records ne greši:
https://mannveira.bandcamp.com/album/ves-ld
https://darkdescentrecords.bandcamp.com/album/ves-ld

Urarv su norveški blek metal bend koji je još 2003. godine osnovao  Bjørn Dencker Gjerde odnosno Aldrahn a koji je pevao sa nekim veoma bitnim bendovima poput Zyklon-B, Dodheimsgard, pa čak i Dimmu Borgir. Urarv je vrlo osoben projekat, baziran na njegovom raznovrsnom i teatralnom pevanju, sa muzikom koja je na trećem albumu, Nychta Psychis, avangardna ali nepretenciozna, sa jasnim, u sebe sigurnim idejama i njihovim uzbudljivim razvojem. Dodatno su i zvuk i miks prilično promišljeni i ovo je ploča kinematske grandioznosti koja istovremeno ume da žestoko udari među rogove i da vas onda tako ošamućenog povuče psihodeličnim putanjama podsvesti ravno do, jelte, dna:
https://urarvdarknessshallrise.bandcamp.com/album/nychta-psychis


Godzilla Snacks iz Fukuoke su heavy psych trio sa sirovom, jeftinom produkcijom ali sa ambicijom da im muzika, ma koliko suštinski garažna bila, ima i nekakvu kosmičku komponentu. Album Tribes of Lost Children je stoga raznovrsniji, slojevitiji i inventivniji nego što se nadate sa bendom koji nastoji da prevaziđe tehnička ograničenja i ponudi memorabilnu tripčinu. Sasvim plemenita ambicija i prijatna ploča:
https://godzillasnacks.bandcamp.com/album/tribes-of-lost-children

Earthcaster su Škoti i sviraju stoner-doom sa druidskom tematikom. To sad zvuči jako ozbiljno ali prvi singl sa ovog njihovog debi albuma, Antediluvian zove se Too Big Gandalf i to je, onako, zabavan sirovi rokenrol, a i ceo album je takav. Nema ovde neke velike filozofije, nego se svira sa guštom i jeftinom a duševnom produkcijom i psihodelija je organska i prelepa:
https://earthcaster.bandcamp.com/album/antediluvian-digital

Japanski stoner rok trio zouningen  nema neku sjajnu produkciju na svom demo snimku Demo 1, ali svirka je poštena, iskrena i simpatična  Pesama je četiri, gruv je zdrav i dinamičan, gitarista samo šiba po wah wahu a pevanje je šarmantno i kad ovi ljudi budu uleteli sa malo više keša u studio ima da kidaju. A i ovako se lepo posluša. Naravno, cena po dogovoru:
https://zouningen.bandcamp.com/album/demo-1

Francuski Birdstone utemeljen na bluzu ali ga svira glasno, sa dosta praktično postmetalskog teatra i to ima šmeka. Album IV je ekspresivan, emotivan, ali i dosta hardrokerski težak a da muzika opet ima slojevitost i nije pretvorena u betonsku kocku. Fino:
https://birdstoneband.bandcamp.com/album/iv

Argentinci Inferous sviraju drogiran stoner rok sa teturavim gruvom i jeftinom produkcijom ali u tome je i njihov šarm. Drugi album, Mueran Todos, ima im samo pet pesama i traje manje od pola sata ali zadovoljava potrebu za velikim, psihodeličnim rifovima, sporim, hipnotičkim tempom, težinom ali i svemirskom širinom. Vrlo korektno:
https://inferousdoom.bandcamp.com/album/mueran-todos

Peacepipe iz Kalifornije su u sličnom raspoloženju na debi albumu Emerald Flood, samo imaju zrnce topliju produkciju i možda su im rifovi za nijansu bliži doom metalu a pevanje sludge metalskom krkljanju. Ali, mislim, to je manje-više to: spora, teška, gruverska muzika jake teksture i opsednuta drogiranjem. Ako volite da već na drugoj pesmi imate utisak da je neko zapalio podebelu buksnu i da je nije gasio do kraja – ovo je album za vas, a pogotovo što se plaća koliko hoćete:
https://peacepipe.bandcamp.com/album/emerald-flood

Za nešto mnogo manje ,,feelgood" tu su Unveiling iz Teksasa i njihov drugi album, In The Days Of Dust. Ovo je sedam pesama apsolutno mučnog, paklenog sludge-doom zvuka, sa sporim pesmama, toksičnim rifovima, vrištanjem. Produkcija je prilično ,,prirodna" koliko se to za ovakvu muziku može reći, odnosno miks dobro razdvaja instrumente a mastering ne komprimuje sve frekvencije u jednu ravan pa se strahovita mučnost i abrazivnost ove muzike čuju na najbolji moguć način.
https://unveilingband.bandcamp.com/album/in-the-days-of-dust

Imamo i Mauvaise Foi, francuski bend koji postoji duže od deset godina a Mauvaise III Foi mu je treći EP i to GAZI najstrašnijim death sludge zvukom. Ovo su četiri pesme spore, teške, mučne svirke namerne da vas uništi ali i da vas ipak malo i zabavi dok vas uništava, pa evo, zabavite se, cena je koliko date:
https://mauvaisefoiband.bandcamp.com/album/mauvaise-iii-foi

Pa onda imamo Poljake, The Black Thunder koji su negde između doom metala  i energičnijeg, agresivnijeg groove metal zvuka. Ne možda kombinacija koju ja po definiciji aktivno tražim, ali album Time Obliteration ima šta da ponudi, dakle, solidne rifove, dobru, profi produkciju, bend koji nastupa sigurno i ubedljivo te pesme koje, pored obavezno sastava rifova i gruva imaju i neke muzičke teme koje ulaze u uvo i ostaju tamo. Nije rđavo:
https://theblackthunder.bandcamp.com/album/time-obliteration

Ukrajinski Stoned Jesus imaju novi album, Songs to Moon i on je logičan nastavak prošlogodišnjeg Songs to Sun. Izdavač je ponovo Season of Mist, muzika je i dalje emotivni, ekspresivni teški rok koji kombinuje progresivni doom i post metal u jednu melodičnu ali i prilično hermetičnu celinu što nudi i perkusionistički, obredni ugođaj ali i kontemplativne, repetitivne gitare. Odlično je kao i prošle godine:
https://stonedjesus.bandcamp.com/album/songs-to-moon

Geteborški Firebreather su mi SJAJNI na svom četvrtom albumu, Blood That I Spill Turns to Fire. Ovo je energični, bučni ali istovremeno psihodelični blend stoner i doom metala sa pesmama koje spajaju dosta znojavog rada sa hipnotičnim efektima na gitarama i sanjivim, udaljenim vokalima. Kombinacija masivnog zvuka i dobro odmerene psihodelije ovde radi savršen posao i od mene Šveđani dobijaju vrlo snažne preporuke:
https://firebreatherdoom.bandcamp.com/album/blood-that-i-spill-turns-to-fire
https://heavypsychsoundsrecords.bandcamp.com/album/firebreather-blood-that-i-spill-turns-to-fire


Crywar je prvi EP za paragvajski Crywar, i to je kolekcija speed-thrash pesama starinskog zvuka, jednostavnih rifova, prostih aranžmana, jeftine produkcije. Ali ima dušu, kako se to uvek kaže. I, mislim, meni je vrlo simpatično mada je u pitanju materijal namenjen posebnoj podgrupi slušalaca koja ne može da prežali što ne živimo u perpetualnoj 1982. godini. Ako ste i vi jedan od njih, Crywar su, pa pesmama poput Evil is Here, Metal Warfare ili Speed Fvcking Metal, vaš izbor:
https://crywarpy.bandcamp.com/album/crywar-ep

Njemački trešeri Raze najavljuju debi album EP-jem Feral Chaos koji nudi dve pesme što će biti na albumu plus četiri komada snimljena uživo, gde ponove te dve pesme i dodaju još dve sa demoa od pre tri godine. Bend svira u čvrstoj i ubedljivoj power trio postavi, ima opake rifove i osoben zvuk a kuriozitet je da bas gitaru svira i peva Olivia Airey, britanka koja je trenutno i u Girlschool a inače je nećaka čuvenog klavijaturiste Dona Aireyja koga smo prošli vikend gledali u Beogradu sa Deep Purple. Ovo je abrazivnija muzika, naravno, ali lepo je videti da iver ne pada daleko od klade. Plus, daunloud plaćate po želji:
https://razewiththedevil.bandcamp.com/album/feral-chaos

Isto iz Nemačke, ali iz Kelna su Conqueror, a koji su svoj debi album nazvali Back in Rage iako je, jelte, prvi a i bend je osnovan prošle godine. No, slutim da je stvar u tome da su ovde tri člana svirala i u Shredhammer koji se prošle godine raspao, pa ,,povratak u gnevu" označava njihov novi projekat. Enivej, ovo je dobar, energičan thrash metal visoke tehničke kakvoće ali snažne ekspresivnosti. Bend zaista karakteriše jarostan, besan izraz i pesme su agresivne, bez mnogo kontemplacija, sa ređanjem mnogo ubitačnih rifova i generalnom atmosferom pretnje. Veoma lepo:
https://conquerorthrash.bandcamp.com/album/back-in-rage

Pa imate finski Iron Talon sa njihovim prvim albumom, Tunnel Rat i ovoje vrlo prljav, sirov thrash metal na granici, jelte, panka. Produkcija je dosta krševita ali album ima mnogo energije i u zvuku a i u svirci a pesme nisu napisane ,,stručno" i ovo je primer onog andergraund pristupa žanru koji mu daje malo prizvuka odavno zaboravljenog eksperimentalnog haosa. Zabavno je:
https://irontalon.bandcamp.com/album/tunnel-rat

Isto prvi album, za bend Campa iz Berlina, zove se Architecture Of Decay. Ovo izdaje takođe nemačka etiketa, ugledni Witches Brew i u pitanju je tipično kvalitetni, visokoenergetski paket dobrih rifova, vrištavog vokala i udaračkih, mutirajućih ritmova. Campa sviraju napredan thrash metal i pesme su im duže i od šest minuta sa odjecima progresivnih faza Metallice i Testamenta u svojim harmonijama, ali aranžmanski su svoji, agresivni i zabavni. Ne propustiti:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/architecture-of-decay

Isti izdavač izbacuje i prvi album indijskih Kasck i to je vrlo zanimljiva ploča. Na The Universal Lie ova tri momka sviraju thrash metal sa svim onim rifaškim i ofanzivnim ritmičkim radom koji očekujete od ove muzike ali ovde ima i dosta melodije i atmosfere što izlaze izvan standardnih granica thrash metala. To je vrlo kul i bend ima zvuk koji još sazreva ali je i u ovoj divljoj i istraživačkoj formi veoma uzbudljiv. Produkcija uredna, ljudi napaljeni, sve odlično:
https://kasck.bandcamp.com/album/the-universal-lie-full-length
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/the-universal-lie


Virdžinijski Seikilos imaju iza sebe nekoliko izdanja a pretpostavljam da novi EP, Promo, najavljuje novi album. I najavljuje ga OPAKO, ovo su tri pesme UBITAČNOG metaliziranog hardcore/ moshcore zvuka sa zverskim rifovima, razaračkim gruvom, vrištećim vokalima. odlična produkcija, energija samo šiklja, ne propustiti:
https://seikilos.bandcamp.com/album/promo

Česi Sokolovna sviraju slamming beatdown hardcore, ali sa jednom žovijalnom, partijaškom atmosferom. Ovde se uglavnom razdragano repuje preko nisko naštimovanog slem gruva, koriste se i čisto elektronske matrice a pesme na EP-ju Slet su kratke i slatke. Simpatično:
https://sokolovna.bandcamp.com/album/slet

squelch iz Nju Džersija imaju na omotu minialbuma boyz on a leash besnog psa koji nosi ogrlicu sa šiljcima i čovek, sasvim prirodno, pomisli da će slušati tvrdi, testosteronom nafilovani beatdown hardcore. Ali zapravo ne, ovo je žensko-muški pank rok bend sa odličnim spojem melodije, atmosfere i propisne, znojave rokenrol svirke i pravo je osveženje za ovu nedelju. Produkcija jeftina, ali to tako i treba, a muzika maštovita, sa vrlo dobrim ženskim vokalom. Poslušajte:
https://squelchnj.bandcamp.com/album/boyz-on-a-leash

Hvrt iz Njemačke i sviraju odličan sludgecore. EP  As Live As Life Gets je snimljen uživo i po rečima samog benda ,,is a statement against bloodless, over-produced music, and a friendly reminder that rock 'n' roll should sound loud, dirty and honest before anything else." I, fer, mada je ovo uredno, uvežbano i ima vrlo solidan miks, estetika jeste prljava i jebena i nepoćudna i meni se to vrlo dopada:
https://hvrt.bandcamp.com/album/as-live-as-life-gets

I Throes iz Ajdahoa bi mogli da se opišu kao sludgecore bend, samo njihov album, The Colorless Light of Emptiness zvuči mnogo rastrzanije, neurotičnije, sa češćim promenama ritma, vrištanjem, manijačkim ponavljanjima jedne iste fraze na gitari itd. Zvuk je jako težak i agresivan, ali muzika ima hardcore spontanost i gruv pa se lakše svari:
https://throestodust.bandcamp.com/album/the-colorless-light-of-emptiness
 
Slatki su mu The Shotgun Prodigy iz Tampe sa svojim istoimenim EP-jem koji nudi besan, a opet dosta melodičan metalcore. Ovo je rifaška, energična muzika sa dosta promena ritma i napucanim zvukom, mladalački naložena i nervozna a opet nekako nevina. Sviđa mi se:
https://theshotgunprodigyfl.bandcamp.com/album/the-shotgun-prodigy

The Sheltered iz Čikaga rade energičan, mošerski metalcore na EP-ju Serrate My Vision, produciranom napucano i bučno. Ovde su rifovi i disonance u prvom planu sa puno urlanja, vrištanja i povremenim izletima u melodiju i klin vokal. No, bend se brzo vraća u režim mrvljenja i gnječenja i bude to do kraja baš onako, mučno a katarzično, pogotovo što su pesme kratke i ne filozofiraju mnogo:
https://thesheltered.bandcamp.com/album/serrate-my-vision

I Reward su negde blizu metalcorea mada u njihovoj muzici na EP-ju Soul's Horn ima i death metala. Ali zvuk je ekstremno sirov, izraz neposredan, bez mnogo zaštite za divlju, očajničku emociju koja šiklja iz tvrdog gruva i sve je to istovremeno i ranjivo i agresivno. Lepo, a lepo je i da je cena ona koju vi odredite:
https://reward2.bandcamp.com/album/souls-horn

Teksašani Iron Banner sviraju nešto bliže klasičnom crossover thrashu i mada im je EP  The Rest Of Us Die koncepcijski sasvim generički sklopljen, egzekucija je poštena, sa dosta duše. Ima nečeg u tom iskrenom izrazu čak i kada pesme zvuče kao pačvork delova tuđih pesama i Iron Banner su bend za koji verujem da se raja dosta pokrlja na koncertima kad se svira znojavo i časno:
https://ironbanner.bandcamp.com/album/the-rest-of-us-die

Skin Graph iz Starkvillea u Misisipiju riljaju jednostavniji hardcorepunk i njihove dve pesme na EP-ju Skin Graph / Denihilist su klasični pitstarteri zaraznih rifova i nula meditacije. Prostački, ali tehnički korektno i nekako pošteno a i cena po dgovoru:
https://skingraph.bandcamp.com/album/skin-graph-denihilist

Barren Futures su Šveđani i sviraju crustcore, ali nemojte misliti da zato TAČNO znate kako zvuči album naslovljen Debt to the World. Mislim, da, osnova muzike jeste zdravi, energični, garažni d-beat hardcore ali bend onda preko ovih vitkih, brzih matrica dodaje malo rokenrol šmeka na gitarama i to vrlo lepo osveži program. Da ne pominjem usnu harmoniku! Ako volite pank-rok, D-beat, Motorhead, Anti-Cimex itd, ovde nema greške a i zvuk je prijatno sirov pa uz dvanaest kratkih i jezgrovitih pesama ima da se mnogo lepo provedete.
https://barrenfutures.bandcamp.com/album/debt-to-the-world

Kolumbijski Disgrave su mi sjajni u svojoj kombinaciji sirovog blek metala i sirovog crustpunka. Album  The End Here and Now uspeva da organski i sa razumevanjem spoji nihilistične dimenzije obe muzike u pesmama koje imaju očajničku energiju i tempo što prestiže sam sebe. Produkcija je naravno jako jeftina, ali savršeno odgovara muzici koja je sva u prostim rifovima i ritmovima koji poznaju samo dva podešavanja: ,,brzo" i ,,brže pička ti materina". Još i dva vokala koja oba urlaju i vrište kao da ih deru – savršenstvo!!!!!!
https://disgravedbeat.bandcamp.com/album/the-end-here-and-now

Primitive Rage iz Misurija su grindcore/ false grind projekat članova više death metal bendova poput Fleshless Body i Ethereal Tomb i imaju iza sebe jedan album i više kraćih izdanja. Novi EP, Holy Light je EKSTREMNO abrazivan sa svojim niskom štimom i napucanim zvukom gde rifovi zvuče kao da vam skidaju nekoliko slojeva kože sa lica svakim taktom, vokali su kao agonija duša mučenih u paklu a bubnjevi su streljački odred. Tri pesme razaranja i spaljene zemlje:
https://primitiveragehc.bandcamp.com/album/holy-light

Kanađani Malefaction sviraju grindcore od devedesetih a sada imaju živi album Prairie Violence (Live at The Park Theatre) i to je jedan spektakl kvalitetne, tehničke svirke odrađivane supersoničnom brzinom. Bend zvuči zrelo, pesme su dobro napisane a i, pošto se koncert održava na teritoriji gde domicilno stanovništvo uživa izvesnu autonomiju, bend i drži govor u kome osuđuje zločine nad njim i zavetuje se da sa njim radi u duhu pomirenja i tako to. Prelepo, a i muzika je STVARNO dobra.
https://malefaction.bandcamp.com/album/prairie-violence-live-at-the-park-theatre

Group Think iz Kalifornije sviraju brutalan deathgrind na split singlu sa Sulfuric Cautery. Ove druge nećemo čuti jer ih nema na Bandcampu, ali Group Think rade tri odlične pesme neverovatno brzih blastbitova, teških slemova, mnogo komplikovanih death metal rifova u aranžmanima gde se ritam menja svake dve sekunde i produkciji koja ne bi funkcionisala ni u jednoj drugoj muzici ali ovde nekako funkcioniše. Izvrsna ponuda:
https://groupthinkgrindcore.bandcamp.com/album/split-7-w-sulfuric-cautery

Malezijci Tools of the Trade su nazvani po pesmi Carcass ali njihov grindcore/ fastcore je mnogo dinamičniji od bilo koje Carcassove faze sa veoma visokim tempom i čestim smenama ritma. Materijal sa 3-way splita sa bendovima My Minds Mine i Kandarivas ima četiri pesme i izvrstan je, sem masteringa koji uspeva da ga gotovo potpuno upropasti. Ako vam ne smeta što sve PUCA i u crvenom je sve vreme, ovo je odlično:
https://toolsofthetradegrindcore.bandcamp.com/album/3-way-split-with-my-minds-mine-kandarivas


Sicilijanci Eraser i Global Horror iz Bordoa u Francuskoj imaju split EP koji ovi drugi zovu Transhumanist Dystopia a ovi prvi NU.BI.CH. ...is good for you! I sve to ima i na sedmoinčnom vinilu, a što je odlično jer je ovo vrlo dobar grindcore. To se naslućuje i iz old school rešenja za oba omota, sa izuzetno vizuelno agresivnim kompozicijama, a muzika je jednostavan, ama tehnički kompetentan grindcore od zida do zida. Kratke pesme, visok tempo, jednostavni, ložački rifovi i zverski vokali: sve što je čoveku potrebno da makar na trenutak bude srećan:
https://erasergrind.bandcamp.com/album/split-w-global-horror-nu-bi-ch-is-good-for-you
https://globalhorror.bandcamp.com/album/eraser-global-horror-split-7-vinyl-2026


Elder Colossus iz Saskačevana su neka kombinacija death i sludge metala sa neočekivano mnogo inventivnosti u pisanju pesama. Ume to da ode malo i u svaštarenje ali podržavam eksperimente i trud da se zaista ispitaju razni aspekti harmonije, teksture, melodičnosti, abrazivnosti itd. na jednom istom izdanju. To je izdanje debi album kanadskog benda, naslovljen Black Kiss of the Crow i ima šest pesama ali su neke od njih baš poduže. Vredi proveriti:
https://eldercolossus.bandcamp.com/album/black-kiss-of-the-crow

Indonežani Ghâsiqin dolaze sa Zapadne Jave i njihov black death metal dosta odskače od uobičajenog brutal death metal programa iz ove države koji ja često i rado hajpujem. No, debi album ove kvalitetne trojke, The Birth of Ghâsiqin, je vrlo dobar pa ćemo i njega hajpovati IZ SVE SNAGE jer nudi metafizičku, filozofsku zamišljenost uparenu sa znojavom, energičnom muzikom punom evokativnih tema i MNOGO disonanci u aranžmanima koji su ambiciozni ali ne smaraju neumerenim komplikovanjem već pričaju baš dobre priče. I produkcija vrlo solidna i potvrda o indonežanskoj metal superiornosti ovde stiže neukaljana ikakvom sumnjom:
https://hexencave.bandcamp.com/album/the-birth-of-gh-siqin

Belgijanci Carnation na svom četvrtom albumu donose more of the same, ali ako volite njihov zvuk, ovo je visokokvalitetni more of the same. Symphony in Flesh nudi vrlo profi kombinovan melodični death metal sa atmosferičnim rifovima i gruvom, produciran za moj ukus preglasno, da sve puca i odjekuje, ali ne neprijatan. Ovo je kao neka kombinacija švedskog death metala i Carcass i, eto, nije loša:
https://carnationofficial.bandcamp.com/album/symphony-in-flesh
https://www.youtube.com/watch?v=vN9TzAvMuXs&list=OLAK5uy_lyDxo8woTnOkXnmGONWOJoxxqv_PG93qI

Moldavski Egocide su ove godine izdali debi album i nekoliko meseci kasnije imamo i živi album  Day Of Gomorrah Live snimljen ovog leta. Nije loše za bend koji je počeo sa radom pre jedne decenije i očigledno radio da sazri sve to vreme. Jer, mislim, ovo je fino. Ljudi ga nazivaju i progresivnim death metalom ali, on je prosto fin, maštovit, muzički kvalitetan death metal koji bih mogao da uporedim sa radovima grupe Death i mada to JESTE proggy muzički stil, u 2026. godini on je ugodno familijaran i više miluje nego što progresivno, jelte, iznenađuje. Ljudi odlično sviraju, zvuk i miks su dosta dobri i ovo se baš lepo posluša:
https://egocide.bandcamp.com/album/day-of-gomorrah-live

Novi nemački bend Dethroned svira ugodan melodični death metal nastao spajanjem death metala i metaliziranog hardcorea i to je, onako, slatko, melodično, energično. Album  War Will Kill Us All, debi za drezdensku ekupu nije sad nešto preterano inventivan u kompozicijama ali muzika je tečna i pitka, sa smenom melodeath tema i mošerskog hardcore klecanja, produkcija je mesnata, debela i teška i okej je sve to na gomili:
https://dethronedfm.bandcamp.com/album/war-will-kill-us-all

Finci Erase This Earth sebe vide prevashodno kao death metal bend ali EP Horrors Unearhed ima i hardcore pa i black metal elemenata. Muzika je svakako HEAVY, sa teškim, ispresovanim digitalnim zvukom i osećajem za hukove i gruv, ali ima i finog blastbita i svega. Jeste svaštarski ali nije nesimpatično:
https://erasethisearth.bandcamp.com/album/horrors-unearthed
 
Leadbelcher iz Irske svoju muziku nazivaju disidentskim death metalom a njihov prvi album, Heaven's Bloated Corpse meni zvuči kao kombinacija hardcorea i death metala. Hoću reći, ovde je gruv u prvom planu, rifovi su često jednostavni, sa samo jednim ili dva tona, ali atmosfera je skurilna, mračna, vokali su death metalski a slede i propisni horror-death metal rifovi kada se zagrejete. Nije loše:
https://leadbelcher.bandcamp.com/album/heaven-s-bloated-corpse

O Lugubrious Garment sam već pisao prošle godine, a sada je ovaj projekat izdao svoj  debi album za 20 Buck Spin i to je očekivano mračna i progresivna ploča avangardnijeg death-black metala. Na In the Wide Vale of Uncreated Night talentovani Gabriele Gramaglia – koga znamo i iz projekata poput Cosmic Putrefaction, The Clearing Path i Vertebra Atlantis – radi atmosferičnu, pa i melodičnu muziku što death metal spaja sa malo klasičarskog šmeka (neke kompozicije imaju gudače), dovodi dosta gostiju i ima živog bubnjara. Zrelo to sada već zvuči i drago mi je da se 20 Buck Spin okrenuo malo u smeru avangarde ali i da je Gramaglia napravio album koji je zapravo prilično pitak a da nije izgubio na beskompromisnosti. Odličan miks, takođe:
https://20buckspin.bandcamp.com/album/in-the-wide-vale-of-uncreated-night

Bloodstained Revelation je prvi demo snimak za češki death metal kvintet Blood Distortion. Bend je osnovan u Maju ove godine, inspiraciju predstavljaju neki klasični death metal bendovi iz devedesetih a ove četiri pesme nude uragansku paljbu i sprženu zemlju. Blood Distortion vole visok tempo, kompleksne rifove, preteće atmosfere i pošto imaju i jako solidnu produkciju koja dopušta da se visok nivo tehničke ekspertize dobro čuje, sasvim je okej da ovo preporučim i ljubiteljima bendova poput Hate Eternal jer će se MNOGO lepo provesti:
https://blooddistortion.bandcamp.com/album/bloodstained-revelation

Postoje najmanje dva francuska benda sa imenom Sépulcre; jedan od njih svira black metal a drugi death metal i taj drugi, iz Bretanje, je izdao debi album, Cryptic Temple Of Otherworldly Abhorrations. Već iz naslova razumete da će biti mračno, bolesno i psihodelično i Sépulcre ni malo ne razočaravaju nudeći zdrav kavernozni zvuk sa dramatičnim rifovima i tim, jelte, mentalno izlomljenim pristupom kreaciji pesama. Dobre su to kompozicije, da ne bude zabune, samo su zaista patološki psihodelične i zvuče kao izvadak iz košmara sa sve vokalima koji su kao krik duša što se uvijaju u paklenoj agoniji. Vrlo lepo:
https://sepulcredeath.bandcamp.com/album/cryptic-temple-of-otherworldly-abhorrations

Epidemic of Extreme Cruelty je, posle nekoliko demo snimaka, prvi EP za trio Monolith of Carnage iz Noksvila u Tenesiju i to je i dalje kućni brutalni death metal, ali je u tehničkom smislu vrlo kompetentan. U kreativnom ne preterano, ovo je vrlo klasičan program blastbita, denflovanih rifova i srednjetempaškog mrvećeg mošinga, sa vokalima koji koriste sve one tehnike grlenog pevanja koje slam i brutal death pevačima daju osobenu boju, pa ovde ne treba očekivati nešto revolucionarno. No, ko voli ovakvu muziku neće se ni malo loše udati:
https://monolithofcarnage.bandcamp.com/album/epidemic-of-extreme-cruelty

Australijanci Swallower sebe označavaju kao slamming/ brutal death metal bend, ali njihov debitantski EP, Swallower zapravo i ritmički i u domenu rifova ima dosta toga što izlazi izvan ove klasifikacije. I to je sasvim okej, elementi ,,normalnog" death metala pa i thrasha se sasvim okej uklapaju sa mošerskom, teškom osnovom i mada bend još uvek ne piše VRHUNSKE pesme, za sada su one dovoljno zanimljive da ja to poslušam sa osmehom:
https://swallowerbdm.bandcamp.com/album/swallower

Guyođ / Blightbringer je split album dva austrijska benda i ekstremno je agresivan. Ovo se nalazi na secištu black, death i doom metala sa muzikom, koja zvuči teško, opasno i nihilistički i dron-interludijima između svake dve pesme da dodatno potpale osećaj beznađa. Jaki rifovi, užasni vokali, težak zvuk, pakao koji ne prašta, i sve u svemu JAKO dobar materijal:
https://guyod.bandcamp.com/album/guyo-blightbringer

Worm Altar su iz Portlanda, ali u Mejnu a njihov debi album, Pillars of Eternal Dusk je ploča mučnog, teškog, sporog i hermetičnog doom death metal zvuka. I prilično je ekonomična, sa šest pesama u samo malo više od pola sata svirke koja melje, mrvi, preti i kažnjava. Worm Altar nisu toliko konceptualisti koliko vole taj zvuk valjajućeg rifa što ide preko čvrstog, teškog sporog ritma, sve snimljeno da zvuči kao da je bend živeo u pećini od rođenja, tamo sam izmislio instrumente, struju i koncept rokenrola i sada ovako provodi svoje slobodno vreme. Odlično je to:
https://wormaltar-gurglinggore.bandcamp.com/album/pillars-of-eternal-dusk

Morbid Intent su melodeath ekipa iz Finske ali njihov melodični death metal je meni prilično simpatičan jer ga oni sviraju oštro i napadački. Bend se sprema za snimanje prvog albuma a EP Marionettes je tu da služi kao predjelo sa pet pesama prilične ljutine i žestine. Morbid Intent ne zaboravljaju da je rif ipak gradivna osnova svog metala a svirka je brza, žustra i energična. Fino:
https://morbidintent.bandcamp.com/album/marionettes

Njemački Minenfeld se u svojoj muzici bave Prvim svetskim ratom a izdaju za Fucking Kill Records. Ako očekujete da na njihovom drugom albumu, Instruments of Industrialized Warfare čujete dosta boltthrowerovskog ,,ratnog" gruva, samo sa malo nemačke mračne melodičnosti u abrazivnoj death metal formi, sasvim ste dobar pogađač, treba da igrate loto. Minenfeld ovde rade taj old school death metal sigurno, stabilno i bez mnogo izmišljanja tople vode. I to je okej!
https://fuckingkillrecords.bandcamp.com/album/minenfeld-instruments-of-industrialized-warfare

Carnal Desecration su belgijski death metal kvartet sa članovima koji su staž zarađivali svirajući u Battalion, Works of the Flesh, pa i Bütcher, što znači da imamo posla sa vrlo iskusnim i kvalitetnim muzičarima. Tako je i drugi album ovog projekta, Ancient Malediction jedna instant-ubedljiva ploča agresivne blastbit polivačine i moćnog mošerskog gruva. Bend sebe vidi kao black-death ekipu ali ovo je izrazito rifaška ploča i zapravo ima više thrash metal arome u death metal formatu, sa blek metalskim melodičnim momentima tek tu i tamo poprskanim preko tvrde, crno nalakirane karoserije. Vrlo kvalitetno, vrlo dobro:
https://carnaldesecration.bandcamp.com/album/ancient-malediction


Motherkilljoy iz Solt lejk sitija su noise rock ekipa, ali sa mnogo eksplicitnih uticaja koji dolaze iz smera (sludge) metala i (post) hardkora. Album The Cursed Rare je stoga procesija teških, zajebanih pesama koje imaju svu potrebnu ambiciju da vas smrve ali se istovremeno drže i noise rockerskog gruva i koriste njegove disonantne, bolesne gitare da dodatno onesposobe vaše sisteme za samoodbranu. Moćan zvuk, dobra ploča, ima i vinil:
https://motherkilljoy.bandcamp.com/album/the-cursed-rare

Iako Danci Double Space sebe vide kao prevashodno sludge metal bend sa malo noise rock šmeka, meni je njihov debi album, Not In A Million Years više noise rock sa sludge metal težinom. No, muzika je dostatno lepršava, gruv je poletan i mada pričamo o agresivnoj muzici sa mnogo distorzije i vrištanja, ukupni utisak je simpatičan i prijatan:
https://2xspace.bandcamp.com/album/not-in-a-million-years

Great Falls snimaju za Neurot Recordings i negde su između tenzičnog neurosisovskog post-metal zvuka, noise rocka, eksperimenta i brutalnog sludge udaranja. Album The Bite That Grows Up je istovremeno vrlo umetnički, jelte, uozbiljen ali i pošteno bučan i agresivan i nekako se to okej spoji jedno sa drugim. Pretenciozno je, možda, slažem se, ali ima mesa:
https://greatfalls.bandcamp.com/album/the-bite-that-grows-up


Poljski kvartet Ariadne's Thread je na svom pravom albumu izmešao srednjevekovnu narodnu muziku i moderni metal i mada ne mogu da kažem da su rezultati naročito mnogo po mom ukusu, ovo svakako može da nađe svoju publiku. Animation of Fate karakteriše sigurna svirka, kvalitetan ženski vokal, korišćenje pamtljivih folk-tema pa i solidna produkcija... Ono što meni ne leži preterano dobro je ta prilično generička metal matrica na kojoj je sve zasnovano koja je kao da ste uzeli neki trećeligaški metalcore bend i pokupili mu sve najbezličnije delove da ih ugradite u svoju muziku. Ali ja sam star i ogorčen čovek i ovo treba čuti ako imate inklinacija ka folk-metalu jer su folk delovi prilično lepi a bend odlično svira:
https://ariadnesthread1.bandcamp.com/album/animation-of-fate

Ola Englund iz The Haunted itd. snimio je svoj treći solo album, The Neverending Story, i to je prijatnih deset pesama kombinacije instrumentalnog metala, videoigračke muzike, folklornih motiva, šredovanja itd. Nije ovo meni sad nekakva TRANSCENDENTNA ploča ali je puna dobre svirke i umiljatih melodija, te gitarskih egzibicija koje su ipak u službi kompozicije tako da vredi da se čuje:
https://officialolaenglund.bandcamp.com/album/the-neverending-story

Lisabonski Ashen Throne kažu na svojoj Bandcamp stranici: ,,We like Heavy Metal. We play Heavy Metal. It's that simple." i to onda lepo podvlače sa tri pesme (i introm) umiljato melodičnog i atmosferičnog hevi metala na demo snimku Demo 2026. Ovo je tehnički vrlo kompetentno, sa dobrom rifaškom osnovom, odličnim epskim vokalima, stručno napisanim pesmama, a čak je i produkcija prilično dobra za demo. Bend koji zaslužuje da se prati:
https://ashenthronemetal.bandcamp.com/album/demo-2026

Brazilci Facing Fear nam naslovom svog drugog albuma izdaju jasnu instrukciju: Keep The Heavy Metal Alive! Meni se njihov debi album od pre četiri godine više nego dopao pa sam spreman da postupim po naređenju pogotovo što bend i ovde trese propisan street metal, sa jakom rifaškom bakljadom, pravilnom količinom ustaničkih cheesy tema i tim karakterističnim, meni vrlo simpatičnim vokalom. Facing Fear nisu inovatori a valjda je i iz naslova albuma jasno da se prevashodno bave očuvanjem legata, no to rade sa puno šarma i karaktera a jeftina produkcija svemu dodaje idealnu crtu autentičnosti tako da, ako volite '80 heavy metal i nikada vam nije dosta modernih varijacija na njegove teme, ovde nema šta da se mislite:
https://youtu.be/jEfdYgeNd-A

Španci Streamer svoj treći album, Into the Void izdaju za High Roller records, potvrđujući da su tokom poslednjih godina izboksovali za sebe dovoljno reputacije da budu primećeni gde treba. Into the Void se konceptualno ne odlikuje nekakvim smelim, novim idejama ali ovo je fina ploča dramatičnog, blago teatralnog heavy metala koji ne zaboravlja šta su fundamenti pa nudi oštre rifove, ložačke refrene i dovoljno epske, cheesy atmosfere da svi budemo zadovoljni. Lepo:
https://streamermetal.bandcamp.com/album/into-the-void
 

Njemački heavy metal kombo Generation Steel promenio je skoro celu postavu između drugog i trećeg albuma i gitarista i osnivač, Jack the Riffer doveo je u postavu ljude sa dosta iskustva i kilometraže pa i taj treći album, Steelmachine zvuči vrlo profi i sigurno. Malo mu možda fali neke osobenosti jer je ovo maltene algoritamski spravljen tevtonski metal sa čvrstim, prototrešerskim zvukom, epskim pevanjem i velikim rifovima. Ali dobro, to što nije mnogo inovativan, ne znači da ga ne preporučujem svakome ko voli nemački heavy zvuk. Naprotiv, snažno preporučujem:
https://generationsteel.bandcamp.com/album/steelmachine


Da ispoštujemo! Master nam stižu u Beograd u paketu sa Napalm Death za mesec i po dana a veteranska ekipa je upravo izbacila šesnaesti album. Among The Seeds Of Death je nepretenciozno zabavna ploča old school death metala, punokrvna i žustra od početka do kraja, oslonjena na rif, energiju i hemiju power trija. Ova postava Master je stabilna već nekoliko godina (snimala je i prošli album) i očekujem da i na bini budu ovako lepo raspoloženi kao u ovih devet pesama časne rokačine. Paul Speckmann je jedan od velikana kojem isuviše retko dajemo priznanje za doprinos, pa evo, bar preslušajte album:
https://master.bandcamp.com/album/among-the-seeds-of-death

https://pulse.rs/iron-maiden-prica-o-jednom-bendu/

Dobro, ja razumem da je Piece of Mind bio malo divizivan album i da se nekima nije dopao taj blagi pivot ka prog roku nakon eksplozivnog street metala sa prethodnih albuma, ali baš da se ovako izbriše iz istorije, to nisam očekivao. Ljudi koji pročitaju tekst s pravom će se pitati odakle, dođavola dolaze pesme kao što su Revelations, The Trooper, Where Eagles Dare i The Flight of Icarus     

Pa da, mada od pomenutih pesama imam apsolutni rispekt samo za Trupera
I ja sam mogao da budem izbrisan iz istorije vise puta, pa nikom nista.
Takodje znam i ljude kojima je solo rad Dikinsona drazi od Mejdena, ali
to je vec za raspravu.

Dobro, sad, bolesnika ima svuda 

Pa i beograđana ima svuda pa ih nisam odredio za odstrel
Mada tebe izuzetno cenim i poštujem kao ikonu ove naše mini scene.

Ja da vozim kola, zaletao bih se na rendom u Beograđane i verovatno ne bih mnogo pogrešio.

Samo kažem!

Sviđa mi se ideja, nešto kao gta irl.

https://samobloginistavise.blogspot.com/2026/10/nwodsm-novi-talas-svedskog-death-metala.html

Kašnjenje ovonedeljnog metal pregleda nema veze sa izbornom tišinom (satanska stranka takve formalnosti ne poštuje), već sa havarijom na električnim instalacijama u našoj senjačkoj tvrđavi. Nismo prošli bez žrtava ali drvo slobode se s vremena na vreme mora zalivati krvlju tirana pa tako i nama moraju da izgore neke mašine da bismo sutra bili jači i trijumfovali. Idemo:


Bokkerijders su blek metal ekipa iz Belgije, ali debi album joj se zove Crush Kill Destroy i valjda je jasno da ovo nije nekakav moderni, šugejzerski i atmosferični blek metal. Naprotiv, Bokkerijders sviraju pržeći, rifaški i trešerski blek metal koji ima sve potrebne tehničke kvalitete ali je prevashodno zabavan, nestašan i razuzdan. Ali kreativno razuzdan, dok je disciplina svirke, ali i kvalitet miksa uvek van sumnje. Vrlo lepo:
https://personal-records.bandcamp.com/album/crush-kill-destroy

Uhritulet je klasičan skandinavski, sirovi blek metal koji prkosi jeftinoj produkciji i rudimentarnoj tehnici pa kroz jednostavne ali duševne pesme dotiče nešto duboko u slušaocu. Ovo je jednočlani projekat čoveka po imenu Valtteri Pasanen a koji, znate već, ima još nekoliko sličnih projekata sa strane, ali em na albumu Ruumissavotta, drugom za ovaj projekat, ima i basistu, em je ovo DOBRO. Mislim, nije samo generički kopi-pejst drugotalasnog blek metala a opet se uklapa u njegovu estetiku, filozofiju, ideje. Otmeno, elegantno, kul:
https://uhritulet.bandcamp.com/album/ruumissavotta

Poljaci Cursebinder sviraju post-blek metal na svom drugom albumu, Psychohazard i ovde ima dosta kinematičnih atmosfera i izražena naratološka dimenzija u muzici. No, kada bend udari, lepo udari i meni se prilično dopada taj zreli ali i dalje prilično agresivni format u kome Cursebinder rade:
https://avantgardemusic.bandcamp.com/album/psychohazard
https://cursebinder.bandcamp.com/album/psychohazard

Argentinski Flame Immurer svira haotični blek metal na svom prvom demo snimku, Mysteria. Nisu ove tri pesme sad nešto genijalne ali zaista prenose taj utisak haosa, u ideološkom pa i teološkom smislu na jedan dobar način sa kombinacijom agresivnog blek metal prebijanja i melodičnih tema koje se čuju iz pozadine. Simpatično:
https://flameimmurer.bandcamp.com/album/mysteria-demo

Anagnorisis iz Kentakija imaju onaj grozni, napucani, skroz nedinamični, bučni zvuk koji iz nekog razloga post-blek metal bendovi baš vole. No UPRKOS tom zvuku, album Caregriever, četvrti za bend koji je migrirao od black deatha ka post-blacku, je prilično jak. Pesme umeju da potraju ali su generalno zdrave u temama, svirka je energična i da je miks/ master lepši ja bih i više uživao. Ali i ovako je lepo. Još i dobra ideja za naslov pa i slatka ovca na omotu:
https://anagnorisis.bandcamp.com/album/caregriever

svrm nije izdao album već pet godina, ali cenjeni ukrajinski blek metal projekat redovno izbacuje nove EP-jeve.  Najnoviji je без імені i to je jedan, onako, masterklas iz kreiranja emotivnog, atmosferičnog zvuka koji bi trebalo da stoji u enciklopedijama kao ilustracija za depressive suicidal black metal. Ovo su tri pesme solidnog zvuka, dobre svirke i OTROVNO melanholičnih tema, napisane da vam uđu pod kožu i, uprkos svemu, osnaže vas svojom preplavljujućom emocijom. Kao što i nagađate, cena je za daunloud koliko date a nadam se da će ovo jednog dana ugledati svetlost dana na vinilu jer je, jelte, odlično:
https://svrm.bandcamp.com/album/--18

Trolldom je jednočlani bend iz Švedske a njegov jedini član, Swartadauþuz ima još masu jednočlanih projekata. Standardna priča, no Trolldom na novom, trećem albumu za četiri godine, Tronen, ima ful sešn-postavu i ovo je i produkcijski i svirački i kompozitorski ipak ozbiljnija priča. Pričamo o blek metalu melodičnijeg profila, sa čvrstom svirkom i pesmama koje pored himničnih tema imaju i pun program energičnog rokanja. Sasvim solidno!
https://trolldom.bandcamp.com/album/tronen 

Wyrm Chasm su blek metal bend iz Teksasa a Wyrm Chasm je i naslov njihovog debitantskog albuma. I, mislim, ovo je energičan, bučan blek metal koji vrišti i udara snažno i meni je to sasvim okej. Nema ovde mnogo rifova koji se upamte, ali bend voli da napiše po koju zaraznu melodiju, a produkcija je nekako jeftina a opet daje muzici epski zahvat, pa sve na gomili ima šarma:
https://wyrmchasm.bandcamp.com/album/wyrm-chasm-2

Vašingtonski Wolves in the Throne Room imaju  novi album, Estuary i njihov epski, melodični, atmosferični blek metal je i dalje u dobroj formi. Projekat braće Weaver je poslednjih četvrt veka ispisao neke od svetlijih stranica istorije američkog blek metala i Estuary je još jedna kvalitetna ploča sumorne futuristike i sanjarenja o post-ljudskom miru. Lepo:
https://wolvesinthethroneroom.bandcamp.com/album/estuary-north-america-edition

Aberrant Goatcult su meksički war-metal/ black death projekat nastao kao spinof benda Heretic Ritual iz Gvadalahare. Obe postave dele čoveka po imenu Kulto Macabro (odnosno Misael Sánchez) koji u oba benda svira gitaru i peva i razlika je što je Aberrant Goatcult možda za mrvu dementiji. Debi album ovog benda zove se Warnoize Holokaust i to je agresivni, nesuptilni black death koji nasrće na sva čula tupim rifovima i razularenim solažama, kao da ste uzeli Mortician i Blasphemy i spojili ih u jedno, pa onda to jedno sekirom istranžirali u froncle i od njih napravili krvavi puding da se posluži na sledećoj satanističkoj sesiji lokalnog kulta. Hoću da kažem, zabavno je:
https://ironbloodanddeath.bandcamp.com/album/warnoize-holokaust


Skull Mother su dva čoveka iz Tenesija (kažu iz komšiluka recentno preminule dive Dolly Parton) koja sviraju jednostavni, sirovi stoner rok. Album Serpent's Tongue se sav oslanja na bolesni, drogirani gruv, bluzerske rifove i jedva kontrolisan ali dobro jedva kontrolisan vokal. Produkcija i miks jedva da postoje, ali se to uklapa u svedenu koncepciju benda i albumu daje aromu fokusiranosti koja naglašava repeticiju i minimalnu varijaciju u izvedbi na pravi način. Album plaćate po želji:
https://skullmother.bandcamp.com/album/serpents-tongue

Imamo i novi Buzzard naslovljen Hush Now i sada je ova osobena kombinacija američkog folka i doom metala lepo sazrela. Christopher Thomas Elliott je napisao ploču melanholičnih tema sa protestnim prkosom duboko ukorenjenim u svakoj od njih i mada je produkcija veoma jeftina, njena kućna dimenzija svemu daje i dozu intimnosti koja ovoj muzici neobično dobro leži. Obavezno slušanje:
https://buzzarddoomfolk.bandcamp.com/album/hush-now

Kome je to suviše ,,mekano", molim, imamo prvi album benda Marrowkeep iz Vinipega i ovo je funeral doom sa dugačkim pesmama, očajničkom atmosferom, glacijalnim tempom. The Parasite of Tragedy je ploča veoma sporog građenja svoje hipoteze, ali ima tu elegancije sa gitarskim temama što nose slušaoca kao veliki okeanski talasi i krše ga o mramorje, dok iznad lebde tužne melodije a ispod su skoro infrasonični vokali. Klasičan funeral doom, dakle, ali veoma kompetentan:
https://marrowkeep.bandcamp.com/album/the-parasite-of-tragedy

A onda imate i Inner Marshland. Oni su trio iz Belgije, imaju ženu na bubnjevima i sviraju vrlo solidan, džemerski, okultni doom metal. Hoću reći, pesme su ovde jednostavne, gruverske, ali rifovi na albumu  Tales from the Marshland su kvalitetni, drogirani, psihodelični i, kad treba, primereno fazirani a sve je snimano, reklo bi se, dobrim delom uživo u studiju sa nepogrešivo spontanom energijom. Veoma pitko, veoma lepo:
https://inner-marshland.bandcamp.com/album/tales-from-the-marshland

Saturnia Pyri nisu baš toliko pitki ali ovo je švedski doom 'n' roll bend koji zvuči spontano i DOBRO na nečemu što je realno demo snimak ali pokazuje bend u naletu progresivne ambicije i to je lepo. By The Grave ima tri pesme jeftino snimljene ali u široki horizont zagledane svirke koja se oslanja i na klasičan heavy metal i nekako zvuči iskreno i pozitivno u svemu što radi. Bend je daleko od finalne forme ali vredi ga čuti i u ovoj embrionalnoj:
https://saturniapyri-metal.bandcamp.com/album/by-the-grave

Nijemci Earthbong rade jako spori, teški, mračni stoner-doom koji se, na njihovom četvrtom albumu, kao i na svim prethodnim, bavi kanabisom. Salutations to the Cultivators ima četiri pesme koje sve slave ljude koji kanabis gaje i koriste i mada je u principu ovo suviše mračno da bi bilo nazvano ,,hipi" muzikom, slatko je nekako kad postoji takva opsesija jednom, jelte supstancom. Nije najveselija ploča koju ćete čuti ove nedelje ali ima šmeka:
https://earthbong.bandcamp.com/album/salutations-to-the-cultivators

Blood Of The Earth iz Tampe nisu baš doom metal bend, njihova muzika je više tvrdi sludge metal sa atmosferičnijim delovima. Ovaj je trio nastao spajanjem članova Crowbar, The Convalescence i Thy Will Be Done i na novom EP-ju, Beneath a Sky That Breaks čuju se četiri pesme sporog ali agresivnog ritma, dramatičnih gitara, pomalo i kinematskih atmosfera. Dobro je ovo, posebno kada se čuju ženski clean vokali koji čine fin kontrast distorziranim, opasnim gitarama:
https://youtu.be/LDaJiYnFods

Flor de Fumo su pak, relaksirani stoner-doom trio iz Brazila, sa debi albumom ...May the Flower Be Smoked... Već iz imena je jasno šta je ovde glavna inspiracija i Flor de Fumo valjaju vrlo lep, drogeraški gruv sa gitarama koje sviraju teške rifove ali prioritizuju psihodelične wah-wah efekte ispred agresije. Vokali su cool, produkcija je puna, ali ne nedinamična a sabatovski rifovi samo ispadaju na svakoj krivini. Nema greške:
https://flordefumo.bandcamp.com/album/may-the-flower-be-smoked

Imamo onda nizozemski Phe i njihov album Closer to the Sun koji već omotom sugeriše kakva će se psihodelija ovde slušati. Phe su power trio ali njihove pesme su dugačke i polako se razvijaju iz zametaka teme u nešto moćno i monumentalno. Atmosfera je ovde jako oružje, sa gitarom koja često radi samo efekte u pozadini dok bubanj i bas nose pesmu, sa vokalima koji su tu da dopune a ne da budu glavno jelo, ali onda i sa dobrim HEAVY rifom kada mu je vreme. Sporo, teško, ali sa smislom za dinamiku i krešendo kakav mnogima fali:
https://phemusic2.bandcamp.com/album/closer-to-the-sun

Pa onda imamo i novi Flying Fuzz. Četvroka iz Viskonsina na svom trećem albumu, III, svira uobičajeno gruverski hard rok/ faz rok, sa bluz osnovom i žustrom, lepo metaliziranom nadgradnjom. Flying Fuzz su mnogo više koncertni bend sa više od dvadeset živih albuma koje su izbacili u poslednjih osam godina, ali ovo je jedna fina, razigrana ploča gruva i gitarske pirotehnike koja će prijati svakom stoneru i svakom hard rokeru:
https://flyingfuzz.bandcamp.com/album/flying-fuzz-iii-lp

Grief Cathedral su mučan, spor doom metal bend iz Kentakija sa kombinacijom rifova i dronova, vrištećih muških i ženskih vokala, klavira, melanholije ali i gadne horor atmosfere. Mislim, ovo je doom metal koji je u svojim najgrđim delovima BAŠ grdan, ali je i dosta raznovrstan i trudi se da u metal matricu doda i stvari koje drugi bendovi u nju ne stavljaju. Taj se napor ovde ceni pa album The Graves We Hold Inside  preporučujemo za slušanje:
https://morbidandmiserable.bandcamp.com/album/the-graves-we-hold-inside

Britanski Boss Keloid (ima i jedan američki) izdao je svoj šesti album, Float & Aperture i njihov progresivni sludge metal je baš lepo sazreo. Ovo su sada pesme napisane dosta kompleksno i sa nemalim uticajem ,,math rock" formula na njihov rast i razvoj ali bend i dalje čuva taj neki sržni gruv i nije se transformisao u tek post-rok bend sa malo distorzije. Fino je:
https://bosskeloid.bandcamp.com/album/float-aperture

Tu su i Godzilla In The Kitchen iz Lajpciga koji isto rade neku kombinaciju heavy psych/ stoner zvuka i progresive. Album Termination Sequence je opet jedna zanimljivo raznovrsna ploča matematičarskih formula i dobrog gruva, sa možda naglašenije melanholičnom atmosferom (bubnjar Thiago je praktično pobegao iz Brazila pre neku godinu da ne bi poginuo u obračunima uličnih bandi Rio De Žaneira), ali sa dosta heavy svirke:
https://godzillainthekitchen.bandcamp.com/album/termination-sequence

Kako su dobri Sun Voyager iz Njujorka na EP-ju Vandromeda! Ovo su tri pesme žestine, ali je to žestina sa stonerskom i esid aromom, dakle, hipnotički rifovi i kiseo zvuk ali svirka tvrda, visokog tempa, napaljena. A i kad se uspori ODLIČNO je. Plus dobri vokali, wah wah pedala, rokenrol ko kuća:
https://sun-voyager.bandcamp.com/album/vandromeda

Ripple Music ove nedelje ima dve odlične ploče. Prvi na redu su Snake Mountain Revival iz Virdžinije sa svojim drugim albumom The Divide koji veoma elegantno spaja mekši, popičniji psihodelični zvuk po uzoru na radove sa kraja šezdesetih (nedistorzirane gitare, poletni ritmovi, melodični ženski vokal itd.) sa propisnim, ,,modernijim" heavy psych strategijama. No uvek ovde ima nešto origonalno, bilo u surferskom tremolo pikingu na gitarama, bilo u kompleksnom, teatralnom aranžiranju... Snake Mountain Revival definitivno nisu tek još jedna heavy psych ekipa koja vrti bluz pentatoniku i skida Iommijeve rifove i JAKO ih vredi proveriti:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/the-divide
https://snakemountainrevival.bandcamp.com/album/the-divide

I onda za istu kalifornijsku kuću izlazi i drugi album velških Goat Major i mada su ovi momci bliži ,,normalnom" stoner rok zvuku, album Death Comes Twice zapravo iznenađuje svojom raspevanošću, melodičnošću, nesputanom emocijom. I ovo je, ispostavlja se, ploča suptilnih ideja i pametnog aranžiranja inače standardnog stoner rok nameštaja, gruva i rifa. Produkcija pomalo potmula ali i to daje element originalnosti ovom albumu. Jako lepo:
https://ripplemusic.bandcamp.com/album/death-comes-twice


Headless Hunter iz Ajndhovenana svom drugom albumu, Heretical, cepaju brz, energičan, zabavan thrash metal. Ovo nije muzika neke duboke filozofije i kompleksnih, progresivnih aranžmana, ne, Headless Hunter sviraju brzo, prodorno i šutiraju pravo u jaja. Njihove pesme su tu da vas protresu pa malo i nasmeju i onda i ta hrskava, ne naročito suptilna produkcija nosi bend tačno gde treba da ga odnese. Ulećite:
https://www.youtube.com/watch?v=zJtDF1prFzA

Budimpeštanski Concrete su mi bili odlični i ranije a na novom split EP-ju sa Iron Steel, naslovljenom Speed, su ODLIČNI odlični. Ovo su tri pesme ubitačno jednostavnog i jednostavno ubitačnog thrash metala koji znojavo radi gde treba (dobri rifovi, precizna svirka) a u aranžiranju je ekonomičan i prilagođen temperaturi mošpita. Odličan zvuk takođe. Iron Steel su isto iz Budiumpešte i njihov stil je bliži speed metalu sa heavy metal i punk elementima, ali i to je veoma dobro, sa starinskom produkcijom, vrištavim old school vokalima i tri ložačke staromodne pesme. Savršena mađarska, jelte, rapsodija speed i thrash metala za uvek pouzdani njemački Witches Brew, a Iron Steel još i daju da se njihova strana daunlouduje po ceni od koliko date:
https://witchesbrewthrashes.bandcamp.com/album/speed
https://concretehungary.bandcamp.com/album/speed
https://ironsteel.bandcamp.com/album/speed 

Nijemci Blood Agent su imali jedan demo 2015. godine i sada, evo, posle više od decenije stiže debi album, Misanthropy i to je vrlo slatko. Ovo je thrash i deaththrash sa prilično kratkim i eksplozivnim pesmama, od tri i četiri minuta i solidnom produkcijom. Bend svira brzo, ali i menja tempo na jedan simpatičan način, spajajući pritom oštre, napadačke rifove sa za mrvicu melodičnijim temama. Sve to albumu daje dobro raspoloženje i dosta pankerske energije, tako da, slušajte:
https://bloodagentstrikes.bandcamp.com/album/misanthropy

Infuriator iz Teksasa sviraju blackened speed metal ali imaju zvuk i disciplinu u svirci koji asociraju na thrash. Tako je onda njihov drugi album, Atrocity Proliferation, ploča black metal rifova i tema ali thrash metal egzekucije, istovremeno čvrsta i sirovo melodična. Produkcija takođe mnogo urednija nego što je za black speed standard pa mislim da je ovo vrlo lepa kombinacija koncepata i pristupa:
https://infuriatormetal.bandcamp.com/album/atrocity-proliferation

Italijani Pentakolo sviraju ,,srednjevekovni deathrash" ako je verovati tagu koji koriste na Bandcampu. Štagod to bilo, muzika na novom demo snimku, Demo '26 jeste solidni thrash metal sa malo sirovijih death metal elemenata. Ovaj dvojac aktivan je pet godina, ima jedan album iz prošle godine i ovaj demo slutim najavljuje naredni. Sasvim je to prijemčivo a i plaća se po želji:
https://pentakolo.bandcamp.com/album/demo-26

Isto iz Italije su Splattergoat a dolaze sa svojim drugim albumom, Goatkill. Ovo je, načelno death metal bend ali njihov death metal je vrlo trešerski orijentisan, i ima tu neku zabavnu, energičnu a optimističnu energiju. Goatkill ima dosta promena ritma i mošerskih delova i pitak je sasvim:
https://splattergoat.bandcamp.com/album/goatkill-full-album-2026

Pa imate nizozemski Morbid Devastation a koji su opet negde između black thrasha i death metala. Njihov novi EP, Hymns of Cloven Hoof ima dosta one melodične, himnične blek metal priče, ali je produciran jeftino i odiše, jelte, sirovošću. Šarmantno je:
https://morbiddevastation.bandcamp.com/album/hymns-of-cloven-hoof

Estertor su iz Barselone (ima još jedan španski bend istog imena) i sviraju thrash metal sa dosta rokerskog šmeka. Treći album, naslovljen Evil Black Church jeste energičan i disciplinovano odsviran ali je i zabavan i sred sveg tog demonskog imaginarijuma i snivanja o rušenju hrišćanstva ima vremena za dobar provod:
https://estertorthrash.bandcamp.com/album/evil-black-church

Hostilia su iz Geteborga, osnovani pre pet godina a The Curse of Khamun im je već drugi album i ovo je vrlo častan thrash metal. Hostilia mene ovde podseća na Metallicu i Testament iz neke zlatne faze oko polovine osamdesetih, sa tim lepim smenama ritma i tempa, disciplinovanim downpickingom, rokačkim solažama ali i dovoljno melodije da i neki više ,,heavy metal" slušaoci budu zadovoljni. Pametno a ne mudruje, što je i najbolja kombinacija:
https://hammerheart.bandcamp.com/album/the-curse-of-khamun

Ala je srpski black thrash bend koji je svoj debi The Dragons Return izdao za WormHoleDeath što nije mala stvar. Multincionalna ekipa delom iz Beograda, delom iz Vojvodine a delom iz Crne Gore smućkala je lepu ploču tehnički kvalitetnog, satanskog black thrash rokanja koje ima i originalnost i melodiju i dobru produkciju. Prosto sam ponosan da ovako nešto dolazi odavde ne zato jer zvuči dobro nego jer zvuči sveže i nije imitacija nečeg što smo već čuli. A i svira se BRZO. Volim.
https://www.youtube.com/watch?v=1oVPpitAbUc&list=OLAK5uy_nogQzmxCvCkJZBZWJUQLzLkkNkRPwbki8

Legendarni poljski speed metal sastav Kat (osnovan još 1979. godine) je poslednjih nekoliko godina veoma aktivan pa je Death Is Not Enough četvrti album u dvanaest godina, a agregatno već bogami jedanaesti. Kat danas nisu čvrsto definisana postava i za ovaj album originalni gitarista Piotr Luczyk ima i  Adama Jasińskog na basu – a koji jeste stalni član benda već više godina – te gomilu muzičara za sešn potrebe. Ali, mislim, dobro to zvuči; Kat su danas prevashodno čvrsti ali melodični thrash metal bend, sa jednom pitkom, skoro pop dimenzijom, da ga sluša i normalan svet, a da opet tu ima dovoljno vatre i krjlanja da niko ne bude nezadovoljen. Nije ovo možda neka esencijalna ploča modernog metala ali je ugodna:
https://youtu.be/TenvusNpYqI

ORB su iz Filadelfije, ime im je skraćenica od Occult Renegade Bastards, a za sebe kažu da sviraju ,,Haunted Horror Punk". Na albumu Supernatural Season ovo ima formu melodičnih ali avetinjskih dvanaest komada ,,mekšeg" black speed metala i jako je to šarmantno. Mislim, album je očigledno pravljen da bude u rotaciji oko Halloween sezone i zvuči tačno kako treba:
https://orb-haunts.bandcamp.com/album/supernatural-season

Forbidden su već imali album koji se zvao Forbidden Evil, to im je bio prvenac iz 1988. godine i bio je, da se razumemo, klasik kalifornijskog thrash metala. Novi, tek šesti album za momčad koja se u međuvremenu prilično zanovila zove se samo Forbidden i to je po običaju, jedan, jelte, bitan iskaz. Ovde su sada u postavi od originalnih članova samo Craig Locicero i Matta Camacho, dok je ostatak momčadi došao u ovoj deceniji i tu je verovatno najveća zvezda Chris Kontos, bivši bubnjar Konkhre, Machine Head, Testament, Verbal Abuse, Attitude Adjustment, čak i živih postava Dark Angel. Kontos ovde daje energičnu, poletnu podlogu ali i ostatak benda je raspoložen i Forbidden nikako nisu ograničeni nekim svojim ,,originalnim" zvukom pa je ovo progresivniji, raznovrsniji thrash metal, sa dosta melodije, sa pevačem Normanom Skinnerom koji radi svakojake vragolije, sa puno promena ritma i tempa... Bend verovatno nikada ponovo neće napisati tako savršenu pesmu kao što je bila Chalice of Blood, ali ovaj album ne da nije brukanje, nego je ODLIČAN:
https://forbiddenofficial.bandcamp.com/album/forbidden-4
https://youtu.be/QWoPT8apuEg

Dying Victims su ove nedelje baš BOGATO rodili pa, evo, imamo split album finskih DET i čileanskih Critical Defiance naslovljen Bloodsurge. DET su skraćeni od Destructive Elite Terror i njihova je strana standardni black-speed napad, nadeven hororom i lošim raspoloženjem. Ovo je više muzika da vas napumpa negativnom energijom, mislim, nego da vas natera da pijete pivo i zajebavate se u klubu ali ima ona solidan drajv i opake, zle rifove. Čileanci su, sa svoje strane, u ubitačnoj formi. Ovo je thrash metal napaljenih rifova, ekstremno upeglane svirke, visokog tempa. U principu sve što volim kod latinoameričkog thrasha, Critical Defiance destiluju u četiri pesme razaračke svirke i ovo se naprosto MORA imati:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/bloodsurge

Šveđani Armory imaju četvrti album, Echoes of the Astrolith i pošto je ovo još jedno od ovonedeljnih izdanja Dying Victims Productions, skoro da i ne moram da ga mnogo reklamiram. Kupite, dobro je, nećete pogrešiti. OK, evo da kažem još da je ovo VELIČANSTVEN speed metal sa naučnofantastičnom crtom, kao Voivod, samo ipak brže, ali to je negde ta estetika, dakle, pravoveran cheesy metal ali i progresivno razmišljanje unutar istog. Naravno, moram da istaknem kako Armory dobro sviraju i kako smišljaju memorabilne teme i ovo je BAŠ BAŠ BAŠ dobro i ne smete ga propustiti:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/echoes-of-the-astrolith


Recimo da Eat iz Bruklina sviraju pank rok mada je njihova muzika spoj raznih stilova. Ali svakako imamo na programu snažni gitarski, nestašni zvuk i to onda jeste pank rok po mojoj računici. EP  The Victor Pig / Happy Monday ima dve energične, bučne pesme i bend se  njima ozbiljno preporučuje.
https://eatmusic1.bandcamp.com/album/the-victor-pig-happy-monday-2

Francuski hardkorovci Alma izbacili su minialbum  Chosen to Divide sa vrlo dobro produciranih komada metaliziranog, mošerskog hardkora. No, ovo je bend koji se ne gubi na stramputicama mačo-siledžijstva, i uostalom na mikrofonu imaju ženu tako da ono što dobijamo više zvuči kao protest nego kao pretnja. Veoma lepo:
https://almahxc.bandcamp.com/album/chosen-to-divide

Ali zato duplu dozu mačo-siledžijstva dobijate na demo snimku ekipe Teeth Out iz Njemačke. Promo 2026 ima tri pesme zabadanja u glavu i solidno metaliziranih rifova, sa puno klecačkog gruva i pevačem  koji na svakom stihu zvuči kao da izbacuje 200 kila iz benča i NIJE MU LAKO. Bend zavrće malo i na metalcore stranu sa povremenim disonancama i blastbitovima, tako da ovde ima za svakog po nešto, pa eto, i za mene. Cena je koliko date:
https://teethout.bandcamp.com/album/promo-2026

HAT iz Kalifornije  imaju demo snimak Demo Too i na njemu tri pesme koje sve imaju troslovne naslove. KONCEPT! Enivej, ime benda je skraćeno od Humans Are Temporary a hardkor treš koji sviraju ima u sebi i dosta metala, grinda i tako to. Dobro je:
https://humansaretemporary.bandcamp.com/album/demo-too

Škoti Frontierer su STRAŠNO bučni sa svojim iskomprimovanim mathcore bombardovanjem na albumu  Ultraviolet Parasite. Ovo je kombinacija neizdržive tenzije i strahovite buke, spakovana u pesme koje nerazaznatljive rifove i stalne disonance mešaju sa sadističkim zadovoljstvom i to da sve na kraju ima nekakav kul gruv i da možte da sebe zamislite u mošpitu je jedno malo čudo. Pakao, ali lep:
https://frontierer.bandcamp.com/album/ultraviolet-parasite

Isto Škoti, Moni Jitchell, nisu toliko bučni i, očigledni su skloniji da se našale, ali njihova muzika jeste zanimljivo sklopljen hardkor/ postkhardkor/ nojz rok hibrid koji je istovremeno i zabavan i energičan i ima dovoljno agresivne, pank energije da svi budemo srećni. Album Aware sklopljen je od uglavnom prilično kratkih ali uzbuđenjima ispunjenih pesama, vrlo je lepo produciran i neobično je zarazan:
https://monijitchell.bandcamp.com/album/aware

Recimo da Irci Psychotic Outsider sviraju metalizirani hardkor ali njihov album, Armagedon nije normalan metalizirani hardkor. Mislim, udara se ovde, radi dupla pedala na bubnju, gitare su snažne, vokal promukao i glasan, ali bend uspeva u sve to da uvali iznenađujuće mnogo optimističkih harmonija i tema tako da muzika zvuči manje agresivno a više pozitivno ohrabrujuće. Neobično ali baš lepo:
https://psychoticoutsider.bandcamp.com/album/armageddon-2

UT/EX iz Nju Orleansa su zanimljiv slučaj jer je njihova muzika dobrim delom screamo ali svirana hardcore thrash i grindcore tempom. Ispostavlja se da možete imati i ekstrovertnu ekspresiju screamo zvuka i ekstremnu agresiju thrash/ grindcore muzike i da su sve to alotropske modifikacije pank roka i time se nekako odlično uklapaju jedna uz drugu kad znate šta radite. UT/EX apsolutno znaju šta rade i album  Splintered Offerings je pametno napisana, dobro odsvirana i dobro producirana ploča suvog kvaliteta:
https://utex.bandcamp.com/album/splintered-offerings

Kijevski fanzin Good Guys Go Grind uvek donosi KVALITET ali i kvantitet svojim internacionalnim kompilacijama što daju presek najboljeg dela aktuelne grindcore scene, pa je tako i sa najnovijom, Death Is The End. Ovde imate 46 pesama sa bendovima što dolaze iz Evrope, Azije i Severne/ Mezoamerike i sve veoma vredi da se čuje. Od pedigriranih imena tu su Šveđani Walking Corpse i američki Morgue Breath ali vrednost ovog izdanja je u tome da ćete otkriti umetnike za koje nikada iste čuli a koji će vam okrenuti glavu za 360 stepeni:
https://goodguysgogrind.bandcamp.com/album/death-is-the-end

Zašto Season of Mist nije stavio ceo novi EP belgijskih Leng Tch'e na Bandcamp to znaju samo oni. No, Hammered Into Collapse, prvo studijsko izdanje za Leng Tch'e je makar prilično dobar. Ovo su samo dve pesme tvrdog, mošerskog grindcore/ metal zvuka koje traju skoro pet minuta, imaju dosta mračnih rifova i skoro beatdown brejkdaun premlaćivanja i, mislim, ako volite muziku koja vas mrvi u prah, ovde ćete biti solidno smrvljeni:
https://youtu.be/3lD7ci_sbvc

Japanski chainsaw-grinderi Mortify su izbacili svoj drugi album, evo, solidih sedam godina nakon prvog, ali Buzzsaw Ritual svakako zvuči i malo zrelije nego što je to bio inače veoma zabavni Stench of Swedish Buzzsaw. Osnova je i dalje, naravno, Boss HM-2 distorzija na gitari, sa rifovima što aludiraju na klasični švedski death metal zvuk i pesmama koje sve to pakuju u blastbit format koji retko prebacuje jedan minut. Nema greške:
https://mortify666.bandcamp.com/album/buzzsaw-ritual

Grindcore bendovi vole split izdanja, pa tako i Brazilci Facada koji ih imaju poprilično u svom katalogu. Najnoviji je Chocante! Medonho! Live at Barbearia! (split c/ Guro) a koji je snimljen uživo i iskusni trio ovde razbija furioznim koncertnim nastupom sa dosta dobrim zvukom i kvalitetom snimka. Sa druge strane je takođe brazilski Guro, čiji je grindcore nešto tehničkiji i pesme su mu nešto duže, ali je nivo agresije visok, zvuk je slično solidan i ovo je u globalu odlično izdanje sirovog, podzemnog rokanja i rolanja:
https://facadagrind.bandcamp.com/album/chocante-medonho-live-at-barbearia-split-c-guro

Ahh, novi Beaten to Death, ni trenutka prerano, da nas pripremi za iskušenja što donose parlamentarni izbori u Srbiji. Vntrve stiže dve godine nakon prethodnika i donosi još briljantnog progresivnog grindcorea sa iznenađujuće prirodnim zvukom i kompozicijama koje su nepredvidive i eklektične ali nisu nabacane i nisu puko svaštarenje. Norvežani su pravo blago međunarodne grindcore scene poslednjih godina i nadam se da će ovaj album doprineti da se čuju i mnogo dalje od tvrdog jezgra zagriženih grajndera jer mislim da za to ima potencijala. Omiljena pesma: Satan Spawn, The K-Pop Demon:
https://beatentodeath.bandcamp.com/album/vntrve


(Kraj u narednom postu)

Erratic iz Buenos Airesa sviraju dosta prijatan melodičniji doom death metal. Njihov debi album, Invoking the Dead, pored morbidnog imaginarijuma i agresivnog zvuka ima i te simpatične gitarske teme koje svemu daju atmosferičnu pa i malo kinematsku dimenziju a da album opet ostaje unutar tvrdih, surovih okvira power-trio death metala. Krljački a epski, baš kako treba:
https://erratic-oficial.bandcamp.com/album/invoking-the-dead

Ne znam tačno ni protiv čega su Antigasm iz Fort Vejna u Indijani ali njihov death metal je kao da ste ga pronašli u podrumu u koji niste ušli bar dve decenije, prekriven paučinom i skeletima pacova. Minialbum Oubliette ima šest pesama, ali samo jedna prebacuje dva minuta. No, ovo je death metal nasilničke i satanističke sorte, a ne grindcore ili neka druga ,,core" varijanta, sa mnogo agresivnih rifova i dementnih vokala. Nije za svakoga, ali za nekoga jeste. A ja sam taj neko:
https://antigasm.bandcamp.com/album/oubliette

Italijani Obscura Qalma sviraju prilično moderan black-death metal na svom drugom albumu, Immortality Through Ashes. Ovo je izrazito teatralna muzika, ali i istovremeno tehnički, svirački pa i kompozitorski odrađena na visokom nivou. Nisam fan ove prenapucane produkcije, naravno, ali bend se svakako trudi da sve to zvuči snažno i ubedljivo i uglavnom mu ide od ruke:
https://dusktone.bandcamp.com/album/immortality-through-ashes

Nemački Mental Cruelty dosta zdravo zvuče na novom albumu, Echoes of a Forlorn Land. Jeste to nekakav melodični, blago simfonizovani deathcore za nekakve šire narodne mase, ali je dobro, kvalitetno napisan, vešto izaranžiran i miksovan da se odlično uklope metal cepačina i to malo orkestracija, a kombinacija ličnijih tema i nordijske mitologije takođe prilično solidno radi. Impresivna ploča velike energetske vrednosti a opet pitka:
https://mentalcruelty.bandcamp.com/album/echoes-of-a-forlorn-land-24-bit-hd-audio

Indonežani Contempt imaju simpatičan demo snimak, Demo 2026 sa tri pesme. Ovo je spori, teški death doom metal odrađen tehnički više nego korektno i sa čak sasvim solidnom produkcijom. Nije nešto sad nečuveno ali je ubedljivo i cela treća kompozicija je prilično zadovoljavajući drone metal komad. Lepo:
https://contemptdoom.bandcamp.com/album/demo-2026-2

Absolute Darkness uz San Franciska imaju četvrti album, Witness to a Dying World i to je vrlo lepa kombinacija čvrstog, mošerskog death metala i progresivnih tema i melodija. Produkcija je, za moj ukus možda i previše čista, nedinamična i sve to, ali muzika je raznovrsna, sa dosta harmonskih promena i epske širine pa se to nekako kompenzuje. Kvalitetno i zrelo:
https://absolutedarkness1.bandcamp.com/album/witness-to-a-dying-world

Grci Abyssus imaju treći album i ovde nema nekih velikih progresivističkih tendencija. The Reign je ploča oštrih rifova, zdravog srednjetempaškog gruva, death metala koji ima razgovetnost thrasha ali voli bolesnije rifove i niži štim. Lepo to ide, sa pesmama koje znaju da odu i u doom metal evokativnost ali se ovde uvek pošteno prži:
https://ff-abyssus.bandcamp.com/album/the-reign

Of Fire and Bloodshed je treći album za drezdenski Saprobiontic a koji je, mislim, više studijski projekat nego bend što radi turneje itd. Enivej, ovo je mesnat, energičan brutalni death metal, ali brutalni death metal koji je bliži nekakvim old school podešavanjima, sa jednostavnijim rifovima i prirodnijim aranžmanima nego što je danas možda standard. U svakom slučaju ništa sad specijalno revolucionarno, ali za mene je ovo album više nego lepog šamaranja u tragu Vader ili Severe Torture. Ko voli, neće se razočarati:
https://saprobiontic.bandcamp.com/album/of-fire-and-bloodshed

Od trećeg albuma grčkih Embryectomy tačno znate šta da očekujete. Mislim, ovo izdaje Unique Leader, bend se zove kako se zove a prva pesma na  Vitriolic Baptism (čiji omot pokazuje bukvalno to što je u naslovu) se zove Progeny Shredder. Ovo jeste, dakle, slamming death metal sa tim groznim liričkim temama i imaginarijumom, ali muzika je pošten, častan, ugodan gruverski death metal, bez nekakvih iskakanja iz formata ali sa niskom dobrih slem rifova, dementim vokalima i kvalitetnom produkcijom. Malo je potrebno za sreću a izgleda da je to malo album pun fantazija o ubijanju beba... Znam da zvuči bolesno ali ovo je istinski bezopasna, prijatna muzika:
https://uniqueleaderrecords.bandcamp.com/album/vitriolic-baptism

Casket Dweller su iz  Grčke i njihov debi album, River of Slumber zvuči kao da su ova tri čoveka slušali Pestilence i Asphyx na ripit dok nisu počeli i sami spontano da prave takvu muziku. Ničeg lošeg u tome nema jer ovo je vrlo prijatan, energičan old school death metal koji ima težak, debeo zvuk sa pretećim rifovima i zverskim vokalima, a sve to zvuči toplo i zabavno. Nema ovde previše filozofiranja u aranžmanima ali pesme nisu banalne i kvalitetno se oslanjaju na dobre rifove, a povremeni upadi slatkih horor-melodija na nečemu što zvuči kao jako isprocesovana gitara koja imitira neki duvački instrument daje svemu pečat originalnosti. Odličan debi:
https://nuclearwinterrecords.bandcamp.com/album/river-of-slumber

Ventriloquist su tri žene iz Njujorka koje sviraju death metal i to je superkul. Debi izdanje, singl sa dve pesme, Repossession of a Sinner / Kuru, ima sve što treba, dakle, rifove, česte promene ritma, mošerski gruv, zle vokale, prolazak kroz više skala nego što ih čujete za četiri godine muzičke škole, plus VRLO solidnu produkciju, ali onda ima i dodatno eksperimentalnu dimenziju. Ne u nekom pretencioznom smislu, više se čuje da ove žene ne osećaju da treba da se omeđe u žanrovskim tropima pa su njihove pesme MAŠTOVITE i rade svašta što drugim bendovima ne pada na pamet. Ako ovaj bend ne bude VELIKI, ovaj univerzum zaslužuje da nestane:
https://ventriloquistdm.bandcamp.com/album/repossession-of-a-sinner-kuru


Zanimljivi su Ensemble Tikoro, indonežanski avangardni ansambl gde imate metalce sa andergraund scene zapadne Jave kako, koristeći ekstremne vokalne tehnike i kombinaciju klasične i tradicionalne notacije izvode gomilu modernističkih kompozicija. Album Tortoise nije metal ali ovde imate mnogo svedenog zvuka i mnogo ekstremnih metal vokala na jednom mestu i vrlo je to zanimljivo:
https://jangjangrecords.bandcamp.com/album/tortoise

Bulka dolaze iz Novog Sada i po sopstvenoj klasifikaciji sviraju alternativni progresivni rok. U praksi, album Entropy je ploča čvrstog, instrumentalnog, prilično metalskog gruva sa melodičnim temama što idu odozgo, ugodno širokim dinamičkim rasponom koji dopušta građenja dugačkih, moćnih krešenda dok se bend šeta kroz harmonije gledajući dokle će stići, sve to u dosta dobrom, čistom, kvalitetnom miksu. Negde se koriste i folklorni motivi (najizraženije na Heritage) i to je kao i uvek kada svirate narodnu muziku na distorziranim električnim instrumentima, prilično efektno, ali ceo album je vrlo solidan i vredi ga poslušati:
https://bulka-band.bandcamp.com/album/entropy


Treason je treći album za nemački power metal sastav Aeonblack i to je ploča cheesy epike, melodičnih tema, energičnih razrada. Ono što se meni dopada kod Aeonblack je da njihova muzika nije izgubila dinamiku klasičnog heavy metala, sa, dakle, prostorom da se kompozicije grade od tiših i glasnijih delova prema kojima se postepeno radi, pa onda nazad itd. Moderni power metal često poznaje samo jedan intenzitet svirke i ovaj klasičniji pristup koji bend ima je odmah osvežavajući, čak i pored produkcije koja jeste moderna i trudi se da zaravni zvuk benda. Lep album lepih tema:
https://aeonblack1.bandcamp.com/album/treason

Madman Theory je jedna čovek iz Los Anđelesa kome na bubnjevima pomaže drugar i mada to sve deluje neobavezno i zezatorski, EP Caught Inside ima pet pesama veoma profesionalno urađenog radio-friendly hard rocka. Ovo je gruverskije i rokerskije od klasičnog hair metal top-40 rada, ali bi trebalo da se dopadne toj istoj publici jer je baš solidno:
https://madmantheoryofficial.bandcamp.com/album/caught-inside-ep

Savage Grace su osnovani još 1981. godine u Los Anđelesu i bili su deo neke tadašnje metal scene pa su se posle preselili u Njujork, menjali zvuk ka hard roku, raspadali se, ponovo se okupljali. Underworld je četvrti album koji bend izdaje za više od četiri decenije od osnivanja i to je energičan, himničan a opet ulično prljav heavy metal što ga pored jedinog originalnog člana, Chrisa Loguea sviraju jedan Nemac, jedan Španac i jedan Brazilac. Omot je po običaju toliko kičast da ga primetite kad prođete pored njega, ali muzika ima jednu bezobraznu, optimističku energiju klasičnog kok-roka i ko to voli, lepo će se provesti mada ne mogu da kažem da su pesme POSEBNO memorabilne:
https://youtu.be/7q-g4lTu1Ak

Kad smo već kod prastarih bendova, Sweet su upravo izdali živi album. Ili je bar Andy Scottova verzija ovog klasičnog glam rok benda sa kraja šezdesetih izdala album Live 25. Da budemo fer, većina drugih članova klasične postave Sweet je poumirala, pa je Scottov bend jedini koji danas nosi štafetu i Velšanin sa svojom ekipom zvuči vrlo solidno na albumu snimanom u Britaniji prošle godine. Scott ovde ima opasnu ekipu saradnika a sam je izgleda u dosta dobroj formi (pričamo o čoveku duboko u osmoj deceniji života koji je lečen zbog karcinoma prostate i kasnijih metastaza) i ovo je vrlo čvrsta, vrlo ubedljiva izvedba mnogo klasičnih pesama (uključujući neke sa albuma iz 2024. godine) koje danas zvuče i ,,metalnije" nego što je zvučao klasičan Sweet, ali ne beže od prepoznatljivih optimističnih melodija. Naravno, superhitovi poput Fox on the Run i Ballroom Blitz su i dalje potentne, beskrajno vesele pesme što ostaju za sva vremena a ovaj bend ih izvodi vrlo lepo. Nema greške:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_ldGODG-fPeGoSjbGK78ONzJrI8jcV0O4I 

Gnaal dolaze sa Krita, iz Retimna, i mada kažu da sviraju doom metal, njihov album  Primordial Despair je isto toliko heavy metal koliko i doom. I to je vrlo lepo, ovo su spore ali ne prespore, heavy ali melodične pesme sa zdravim zvukom i bez nekog velikog palamuđenja, dakle bazirane na jasnim temama i pametno odabranim rifovima. Dodajte još i pevača sa KARAKTEROM (kao mlađa verzija Biffa Byforda, recimo) i to se sve vrlo lepo uklopi. Nije neka revolucija ali prija:
https://gnaal.bandcamp.com/album/primordial-despair

Porciju cheesy, optimističnog tralala power metala ove nedelje donose Šveđani Dragonland. Prophecies im je sedmi album za četvrt veka rada, izdaje ga Scarlet Records i to je jedna vrlo predvidiva ali time i ugodno familijarna kombinacija JAKO melodičnih pesama, herojskih refrena, užasno zaslađenih aranžmana, čiste, nedinamične produkcije i svega onoga što ja i inače vezujem za Scarlet Records u domenu power metala. Ali, mislim, dobro je, napumpa čoveka pozitivnom energijom i može i direktno na Eurosong ako bude trebalo.
https://scarletrecords.bandcamp.com/album/prophecies

Isto nekako tako svira i finski After Infinity  na svom drugom albumu, Beyond Eternity. Ovaj projekat Mađara Zsolta Szilágyija je u ovoj svojoj inkarnaciji transformisan u veoma raskošan, raspevan, zabavan power metal sa malo simfonijskih zanošenja u aranžmanima i vrlo solidnom produkcijom. Ekipa koja ovde radi sa Zsoltom je opasna, a muzika, iako na momente odlazi u čist evrovizijski pop, uvek ima grandioznost i energiju metala. Lepo:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_mHl4Cs1GFNgA_xONCZT9VdHQgG3VPLLnE

Dual Black iz Ontarija sviraju motorhedovski pank-metal, sa malo žestokih rifova i malo himničnih refrena. EP Fer F@$# Sakes its Dual Black je jeftin, prljav i sirov, pa i neoriginalan ali je prilično duševan. Ono, popije se piće, dobro se zeza:
https://dualblack.bandcamp.com/album/fer-f-sakes-its-dual-black 

Leadfeather su britanski hard rok sastav a koji bih mogao da svrstam u aktuelni talas omažiranja Led Zeppelin i da ne pogrešim previše. No, nije ovo sad baš čisto kloniranje i EP Catch The Silvertrain ima dosta hard rok bugija u svom zvuku, dosta bluza ali onda imalo psihodelije i to je sve izmešano na ne BAŠ nečuvene načine ali dovoljno sveže da se lepo posluša. Dakle, Led Zeppelin plus recimo uticaji bendova koji su Zeppeline omažirali devedesetih i bude to okej:
https://www.youtube.com/playlist?list=OLAK5uy_mnTrVxIpd7fb_MVWoIXZuAAVQhLnXQhMI

Ian Blurton je danas više producent, ali on jeste i dalje aktivan muzičar. Kanađanin koji je bio originalni bubnjar Cowboy Junkies, od neke 2009. godine snima solo albume i najnoviji mu je  Imperial Filth sa postavom koja se zove  Ian Blurton's Future Now. I to je sad jako prijatan, progresivni ali vrlo rokački i rolerski hard rok/ hevi metal koji ubedljivo svira kvartet postava (sa par gostiju) i poliva energičnim ritmom, jakim gitarskim rifovima, odličnim pevanjem. Ovo je metal muzika koju će slušati i nemetal publika i uživati a da pritom ni malo ne kompromituje metal vrednosti:
https://ianblurton.bandcamp.com/album/imperial-filth

Mislim, kad Tony Iommi izda album mi samo možemo da stojimo mirno. Svakako, Iommi nikada neće napraviti novi Black Sabbath ali i ne mora, pa on je već dovoljno promenio tok istorije popularne muzike i sada može da snima albume koji su samo prijatan heavy metal. From the Dark je baš to, ploča prijatnog heavy metal gruva i mračne, a prijemčive atmosfere, urađena po najvišim standardima 1982. godine sa nepogrešivim iommijevskim rifovima koji ostaju da lebde u vazduhu i ne razreše se do kraja univerzuma. Ako volite Sabbath sa Diom, Rainbow sa Diom, pa i Dia samog, a Iommijeve gitare vam nikada nije dosta, ovo je to:
https://www.youtube.com/watch?v=29qMn20jRL8&list=OLAK5uy_nXhHv_RRbtO15RHHbRWLr3ANp1Gw-CxZE 

Kanađani Turbo imaju treći album za šest godina i Listen... Shut Up! je ploča POŠTENOG, oznojenog uličnog metala. Ovde se svira brzo i žestoko sa isto toliko panka koliko i metala u genetsom kodu muzike, sa odličnom, ne preskupom, ali punom, snažnom produkcijom, promuklim lid vokalom i odličnim napaljenim refrenima. Ovo je muzika znoja, brzine, gubitka kontrole i neodoljiva je:
https://turboasfvck.bandcamp.com/album/listen-shut-up

Nemački Street Justice kažu naslovom svog prvog albuma da su pravila za, jelte, budale, ali  Rules are for Suckers je vrlo, jelte, pravilno urađena ploča hevi metala koji, kako navodi i izdavač, Dying Victims Productions, u velikoj meri podseća na losanđelesku metal scenu iz osamdesetih. Potežu se tu imena poput W.A.S.P. i Quiet Riot i, dakle, ne pričamo o Sunset Strip glam metalu nego o nečem prljavijem i bezobraznijem. Da bude jasno, bend piše pesme vrlo dobro, svira ih odlično i obara na patos etitjudom, tako da ovo nije samo emulacija nego THE REAL DEAL. Članovi su pre ovoga svirali u Savage čiji je prvi i jedini album pre tri godine izdao isto Dying Victims i ja sam to i tada hvalio kao spoj W.A.S.P. i Motley Crue a Street Justice je ugodno uličnija i lepo sazrela ekstrapolacija formule i zaslužuje svaku pažnju:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/rules-are-for-suckers


Fvneral Fvkk uprkos svom blasfemičnom imenu sviraju vrlo melodični, epski doom metal i nude muziku punu kompleksne emocije i možda i konvencionalne lepote. Dosta sam nahvalio debi album ove nemačke ekipe pre sedam godina a sada stiže nastavak i to u izdanju Dying Victims Productions, po čemu znate da je u pitanju sada sazreo bend, spreman za prajm tajm. I jeste, Indecent Idols je ploča velikih, dugačkih, teatralnih ali elegantnih doom metal kompozicija koje osvajaju odličnim gitarama i vrlo dobrim, zvonkim vokalima. Melanholija je ovde dostojanstvena i nije melodramatična, pesme su spore ali odmerenog trajanja a zvuk je VRLO dobar tako da je ovo bez dileme vrhunacove nedelje. Za sve koji vole klasični Peaceville doom metal – ovo je NAREDNI NIVO:
https://dyingvictimsproductions.bandcamp.com/album/indecent-idols
https://fvneralfvkk.bandcamp.com/album/indecent-idols

Quote from: sodomizer on 24-10-2026, 20:15:19https://samobloginistavise.blogspot.com/2026/10/nwodsm-novi-talas-svedskog-death-metala.html

Moram da kažem da se ne slažem skoro ni sa jednim redom u ovom tekstu     

Prvo, NWODSM bi valjda trebalo da bude NWOSDM? A to bi se onda mešalo sa New Wave of Old School Death Metal tako da je i u tom smislu problematično.

Drugo, naslov teksta sugeriše nekakav "novi talas" švedskog death metala ali kao primer navodi se album iz 1995. godine. Koji jeste "noviji" od onog što su Entombed, Nihilist, Dismember, Grave, Unleashed itd. izdali u prethodnih nekoliko godina, ali distinkcija je pre svega da je ovaj album definisao geteborški zvuk death metala (melodičniji, jednostavniji) u odnosu na štokholmski koji je bio podrazumevan kada bi se govorilo o švedskom death metalu u to vreme. Pošto su posle i Soilwork imali "drugačiji" zvuk, može se govoriti o tome da je došlo do neke vrste smene generacija (At the Gates, su, ipak, bili generacija sa Entombed, Dismember itd.) ali mislim da je konfuzno govoriti o novom talasu, jer ga tako u ono vreme niko, da ja znam, nije zvao, a radi se više o tome da su se pojavili bendovi iz drugih delova zemlje koji su se smisleno odvojili od dominantnog štokholmskog zvuka. Možda bi se moglo govoriti o "drugom talasu" slično onome kako je to bilo u blek metalu u to vreme, ali mislim da bi to bilo isforsirano pokušavanje da uguramo jedan raznolikiji fenomen u nekakve na silu definisane "talase".

Hoću reći, Entombed, kao jedan od primarnih predstavnika štokholmskog zvuka su već na trećem albumu zvučali neprepoznatljivo u odnosu na prva dva. izmislivši death 'n' roll. Dismember su na trećem albumu svirali Iron Maiden samo naštimovan u C. Seance su na prvom i drugom albumu zvučai kao dva potpuno različita benda. I sve se ovo dešavalo paralelno sa tranzicijom At the Gates iz "klasičnog" death metal zvuka u geteborški melodični stil, te sa zaletanjem Soilwork da budu internacionalno prepoznati. Dakle, po mom viđenju, ovde se ne može govoriti o novom talasu, suviše su bliske generacije bendova i ako i prihvatimo da je postojao monolitan prvi talas, čak i u njemu se u istom periodu događala snažna evolucija. Mislim da je ovde distinkcija pre svega geografska i da je to trebalo da bude teza teksta.

Enivej, najviše sam uzeo da pišem zbog rečenice "Slaughter of the soul je jedan od retkih trijumfa evropskog metala", pošto ne znam šta to znači.

Pretpostaviću da se ovde apstrahuju Motorhead, Iron Maiden, Judas Priest, Scorpions, Kreator, Sodom, Celtic Frost itd, dakle da se podrazumeva da se misli na death metal.

Ali čak i tako mislim da je ovo vrlo netačna rečenica. Evropski death metal je imao MNOGO trijumfa, počev od upravo prvih albuma Entombed, Dismember i Grave koji su STRAŠNO uticali na globalni death metal (i još uvek se redovno rekonstruišu, pa svakih par nedelja pišem o bendovima koji sviraju švedski death metal a potiču iz Brazila, Ukrajine, Mađarske itd.), a pre toga, na kasetnoj sceni, to su bili demo snimci Entobmed, Dismember i naravno Nihilist od kojih je sve počelo.

Pa je tu onda nizozemska scena: Asphyx, Sinister, Gorefest, Pestilence, Thanatos - sve klasični bendovi sa niskom klasičnih albuma.

Pa u Ujedinjenom kraljevstvu Bolt Thrower i Carcass koji su pojedinačno uticajni isto koliko i At the Gates.

Pa u Nemačkoj Morgoth, Crematory, jebeni Atrocity, Defeated Sanity, Necrophagist...

Pa u Finskoj Amorphis, Demilich, Convulse, Sentenced, Abhorrence... U Grčkoj Septicflesh, u Poljskoj Vader, u Belgiji Aborted, u Češkoj Krabbathor...

Ono po čemu Slaughter of the Soul JESTE značajan i veliki album, tj. "trijumf", je u tome da je njime praktično postavljen temelj američkog metalcorea sa kraja devedesetih i ranih godina ovog veka. I to vredi isticati u svakoj prilici. Ali daleko od toga da je u nekakvim okvirima svoje generacije bio nekakav "redak" trijumf evropskog death metala. Moglo bi se MOŽDA reći da je to bio u komercijalnom smislu u SAD, jer je prodao nešto manje od 20.000 kopija na ovoj teritoriji za desetak godina, ali to onda tako treba kvalifikovati u tekstu da narod ne pomisli da evropski death metal nije imao u kreativnom smislu ništa vredno  da ponudi u svojoj sada skoro četrdesetogodišnjoj istoriji. 

Žurio sam kad sam ovo kucao, pa da, Unleashed i Dismember, i ostali bendovi koje si naveo, sve to je dobra muzika.

Dobra, dobra