ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

na FDU je prosle godine napisan sasvim solidan i upotrebljiv scenario o silvani, pod jedinim mogucim nazivom (a da nije "Silvana") - Nocas mi srce pati (mada sam ja ipak bio za "Sta ce mi zivot", but that's just pathetic little me).
ne znam sta se sada desava sa tim scenarijom... bio je i smesan i dobro strukiran i odmereno srcedrapateljan.
onak, stilizovan.
vrlo upotrebljiv, pomosom (stands for: "po mom skromnom misljenju").
tko zna. mozda nas ceka novi zanr domace sineme - estradni film.
daj boze, srbine.

QuoteU neka doba Hanka Paldum je imala sreću što je naletjela na Milića Vukašinovića, živopisnog i pomalo tragičnog, ali silno darovitog muzičara.

   

Ako je Milić Vukašinović darovit, onda je Nenad Đorđević fudbalski genije. Za Hanku je neke pjesme pisao i Fadil Šabović, idejni tvorac Nervoznog poštara, pa pretpostavljam ako joj ijedna pjesma valja (a ne valja), da je to njegovo djelo a ne Milićevo.

Šta je bilo sa filmom o Silvani koji je Dragojević  najavio?

milic je napisao, koliko znam, "voljela sam, voljela", "ja te volim" (trazio si sve, sve sam ti dala), "sanjam" (u stvari, ceo taj album), "crne kose" - dakle, najvece hankine hitove.
takodje, milic je odgovoran za pesmu "secas li se, sanja" tome zdravkovica. ima toga jos, sigurno, ali ovo je sto ja znam s vr'a glave. malo li je?

Quote from: "Zika Kisobranac"milic je napisao, koliko znam, "voljela sam, voljela", "ja te volim" (trazio si sve, sve sam ti dala), "sanjam" (u stvari, ceo taj album), "crne kose" - dakle, najvece hankine hitove.
takodje, milic je odgovoran za pesmu "secas li se, sanja" tome zdravkovica. ima toga jos, sigurno, ali ovo je sto ja znam s vr'a glave. malo li je?

izgleda da imam unikatan talenat za proizvodnju monstruma i izazivanje lavina...

(gledaj, lilit, i uči se, a ne ko oni tvoji oftopici)

zurke u srbiji, znamo svi, zavrsavaju se narodnjacima i/ili policijom
tako i topici

QuoteNakon nje, novokomponovana je scena dugo imala problem sa ženskim glasovima i stasovima. Naime, sve Silvanine nasljednice stizale su iz škole Lepe Lukić, karizmatične srpske seljanke, koja nikada nije mogla biti prava zvijezda, jer njezina slava nije stizala dalje od predgrađa.

Nesto se bas i ne slazem sa ovim, bilo je tu itekako dobrih vokala. Nista manja legenda (sa izuzetno zanimljivom zivotnom pricom, takodje tragicnom) bila je Ksenija Cicvaric. Hanka Paldum ni u ludilu nije bila kalibar Silvane Armenulic (ni vokalno, ni po tragu koji je ostavila iza sebe), pa sve da je rasprodala Lisinski dvadeset puta zaredom. Mene su, inace, uvjek zanimali tirazi albuma narodne muzike tokom sedamdesetih/osamdesetih. Ima li iko ove podatke? Pozdrav.

u leksikonu "ko je ko u srbiji" postoje neverovatni podaci za pevace narodne muzike. ne znam, saban saulic je prodao (ukupno) oko 10 miliona ploca, miroslav ilic nesto 8 miliona, i tako redom. sad, posto te podatke, koliko znam, sami pevaci upisuju (leksikon se temelji na poverenju, valjda), nisam nesto siguran...
ali vise puta sam cuo podatak da je najprodavanija RTB ploca svih vremena "Dodji da ostarimo zajedno" Sabana Saulica. ja imam oroginalnu kasetu tog sabanovog albuma ("sanela" faza, nakon prekida saradnje sa bucom jovanovic), i na njoj pise tiraz 80 000. takodje imam i "ljubav je pesma i mnogo vise" na kojoj pise 4x dijamantska. sad, meni nikad nije bilo jasno kakvi su to kriterijumi bili za dijamantsku, zlatnu i platinastu plocu (verovatno su singlice, kasete i LP imali razlicite kriterijume), ali ako uporedis kasetu sabana od 80 000 tiraz i plocu Sarla akrobate od 10 000, odnos postaje bar malo jasniji...

(a sto mi ne prebacimo diskusiju u onaj podforum gde bi ova rasprava imala bar trunku razuma vise?)

Šabanova pesma Dođi da ostarimo zajedno mi je u izvedbi grupe Let3 pod imenom Dijete u vremenu (Child in time, Deep Purple) i fenomenalni video klip sa dva različita završetka, definitivno najbolja obrada bilo koje stvari. Što bi rekli, ni ne liči ali je genijalna.

Meni je to bilo grozno, traumatično iskustvo. Kvalitet benda Let3 ipak pretežno leži u nastupima uživo (pošto imaju striptizete na sceni).

Nije ta pesma toliko losa, koliko je meni postala omrazena zbog cinjenice da su se svi zivi dizelasi i ostali rokeri napalili na nju.
Glede zivog nastupa Let3, nemaju oni vise striptizete, sad se sami skidaju, drze ruze medju dupetima i gadjaju publiku perjem.

...glede šumadijskog bluesa, troprstog alt countryja novijeg datuma ja sam slab na ovu trojku:
1.Dragana Mirković- Kroz šljivike i livade
2.Gordana Stoićević-Janković- Pala ćuprija
3. Mira Škorić- Kog da ljubim posle tebe

interesantan izbor, narocito mira skoric... zaista, nisam ranije obratio paznju na alt. kantri kvalitete pomenute pesme.
pala cuprija mi je nekako unintentionally funny, dok se za draganu slazem sto posto. iako mi je nekako draza njena faza sa zlajom timoticem (inace, mojim "rodjakom" po babinoj sisi i skolovanim muzicarem, da se zlobno posluzim poznatim argumentom), i izabrao bih radije onu pesmu "nije nije gotovo ljubicu te ponovo, suzo bola, stani, stani, dolaze nam bolji dani", ova pesma miodraga ilica (poznati mile bas) ide u same vrhove nnm osamdesetih. osobito bajni forspil.
svaka cast na izboru!

...topla, ljudska prica za laku noc- tetka moje prijateljice je bila udata za Zlaju Timotica u njegovom najzlatnijem periodu; zime 1995. toj tetki, Zlajinoj supruzi umre otac, led okovao, raka se ne da iskopati, ja se sa svojom prijateljicom zaputim na sahranu u selo na 25 km od Shapca...mnogo se sveta okupilo, u jednom trenutku udjem u kuhinju da se kraj smederevca zgrejem kad tamo 2 prijateljice narechene tetke moje prijateljice peru sudje sve u 16...

...upozorenje- pricha ovde nece dobiti porno sub-plot iz mnogo razloga a jedan od njih je sto su sudove prale SONJA MITROVIĆ- HANNY i MIRA ŠKORIĆ herself!!!

...i da, " Nije, nije gotovo..." je sjajan primer troprstog, shumadijskog bluesa iako ga je komponovao BEKI BEKIĆ, koji se i sam pojavljuje u spotu, snimljenom u opuštenem ozračju studija ZLAJE TIMOTICA!

da, da, vidim da sam napisao nejasno, pesmu "kroz sljivike i livade" je komponovao, koliko znam, mile ilic bas, tu pesmu sam hvalio, a "dolaze nam bolji dani" sam pomenuo cisto kao licni favorit... vidis, nisam znao da je nasmejani beki to komponovao. zanimljivo.

inace, prica za laku noc je zaista sjajna. evo jos jedne, vise melodramske, za razneziti se: zlaja timotic mi je zbilja rodjak po babinoj sisi jer zlajina majka nije imala dovoljno mleka za dojenje, pa je moja baba, majkina mama, takodje u selu nedaleko od sapca, isla "u timotice" da podoji malog zlatka. i dan danas kad svrati u rodni kraj (iako mu roditelji zive, mislim, u puli), zlatko mojoj babi donese stogod kao mali znak postovanja. eto, fini covek, a pravio monstrume turbo folka

A `Sneg je opet Snezana` clana LDPa...?

Koliko ja vama ljudi zavidim... Najbliže što ja imam ovome je da je svojevremeno Boban Zdravković ušetao u radnju u kojoj je tada radila moja žena i pitao za neki lokal...

Nista ovo nije.
Hanka Paldum bila zaljubljena u mog oca, a i on nije bio previse imun. Nazalost, od velike ljubavi osta samo pusta mogucnost, posto se moja mama umesala.
.

 Mogla si da budeš ćerka Hanke Paldum!!11!!! Deeeeemmm!!!

Quote from: "Meho Krljic"  Mogla si da budeš ćerka Hanke Paldum!!11!!! Deeeeemmm!!!

ma nisam, nazalost...nije bilo bliskih kontakata, bar po verziji moje pokojne babe.
a i Hanka je tad bila samo devojcurak...tek posle je postala mega zvezda bosanskih prostora & sire.

Kad već pričate o legendama estrade, ja sam zamalo kolima zgazio (moju ljubimicu inače), ex-Kolibri Vanesu Šokčić. Prilazila je jednoj poznatoj poslovnoj zgradi kao da je oslobodila parking sa kojeg sam izlazio mojim pokojnim žutim "jugom". Pružila je korak i potom ga pružila još malo tek kada je ljuta mašina zaurlala nemajući nameru da uspori pred nepostojećim crvenim tepihom. Vanesa je slatko tik-takala štiklicama dok je žuti "jugo" protutnjao tik iza nje u oblaku prašine i izduvnih gasova.

Insajderi mi kažu da Bajić nastavlja snimanje za jedno tri nedelje...

Srpski glumci u holivudskom filmu

Holivudski film ,,The Brothers Bloom" snimaće se uskoro u Srbiji. Glavne uloge u ovom ostvarenju tumače Edrijen Brodi, koji je dobio ,,Oskara" za ulogu u filmu ,,Pijanista", britanska glumica Rejčel Vajs, Mark Rufalo, kao i japanska glumica Rinko Kikuči, koja igra sa Bredom Pitom u trenutno aktuelnom filmu ,,Babel". Od domaćih glumaca, kako nezvanično saznajemo, u filmu će se pojaviti Ljiljana Blagojević, Stefan Kapičić i Josif Tatić.

- U pregovorima sam, ali zaista ne mogu ništa više o tom projektu da kažem - rekla nam je juče Ljiljana Blagojević.

Američki producenti pored Beograda odabrali su i lokacije u Crnoj Gori, i to Petrovac, Ulcinj i Bar, a holivudski glumci će uskoro stići u Srbiju.

- Igram u filmu koji govori o dvojici braće. To je prava literarna priča o prevarantima pretočena u film. Idem u Srbiju na tri meseca, gde će biti sniman film. To je čaroban film u početku, a zatim postaje veoma ozbiljan. To je zaista super - nedavno je izjavio glumac Mark Rufalo. Reditelj ovog ostvarenja je Rajan Džonson, poznat po ostvarenju ,,Brick".

- Film govori o dva momka koja odrastaju van kuće i učeći da preživljavaju postaju prevaranti. Počinje sa desetominutnom sekvencom koja prikazuje njihovu prvu prevaru, a nakon toga prikazuje braću kao odrasle ljude. Film je teško smestiti u određeni period, ali recimo da se radnja dešava početkom dvadesetog veka - rekao je reditelj Rajan Džonson.

U filmu ,,The Brother Bloom" Edrijen Brodi igra mlađeg brata koji u jednom momentu odlučuje da se povuče iz posla, ali stariji brat pokušava da ga nagovori da odrade još jednu, poslednju veliku prevaru. Mlađi se dvoumi jer se zaljubljuje u fatalnu bogatašicu koju igra Rejčel Vajs. Film će biti sniman i na lokacijama u Rumuniji, Skandinaviji, Češkoj i Aziji

...a zakazana je i premijera nastavka zlodela u prechanskim gacama Jesen stize, Dunjo moja pod nazivom KONJI VRANI Ljubishe Samardzica za chetvrtak, 29.3.2007.

Ovo obavezno gledati!

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/03/kako-postati-heroj-u-domu-omladine.html

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"
...upozorenje- pricha ovde nece dobiti porno sub-plot iz mnogo razloga a jedan od njih je sto su sudove prale SONJA MITROVIĆ- HANNY i MIRA ŠKORIĆ herself!!!

A sta ja da ti kazem kad mi je Mira Skoric bila strina nekoliko godina...

Bila je udata za tvog strica Šerifa Konjevića?

Juče sam pogledao KAKO POSTATI HEROJ Mladena Matičevića.

Ovaj film je uglavnom sniman u vreme dok smo Mladen i ja još govorili tako da sam poprilično upoznat sa događajima koji su u filmu prilično verno prikazani, i to mi je naravno pružilo posebno uživanje.

Film je izuzetno zanimljiv pošto govori o jednom nesvakidašnjem procesu, o čoveku koji u 40 godina odlučuje da istrči maraton, i da se od 120kg težine svede na meru u kojoj će tu ideju moći da realizuje.

Usput nailazi na osporavanja u svojoj okolini, kao i na okolnosti koje ga u tome sprečavaju.

Najmanje zanimljiv deo filma su pomalo izveštačeni sukobi sa kumom Goranom Terzićem i drugom Aleksandrom Srećkovićem Kuburom u kojima zapravo nema istinske drame niti istinskog osporavanja, i koji su poprilično artificijelni. Inače, u prvobitnoj varijanti sam i ja imao predviđeno mesto u filmu kao lik koje je podržavao Mladena u istrčavanju maratona a i kao neko ko je u tom momentu trčao vlastiti maraton prohodavanja posle preloma kolena.

Međutim, sam Mladen je apsolutna zvezda i njegov lični napor i podvig su izuzetno filmični.

U svakom slučaju, KAKO POSTATI HEROJ je najbolje dugometražno parče koje je iznedrio naš film do ovog momenta u 2007. Obavezno ga pogledajte.

...mala ispravka, KONJI VRANI Ljubishe Samardzica, po najnovijim informacijama, startuju premijerom u Sava Centru 5.4.2007.

...u medjuvremenu sam doshao do mini-promoa za ovaj uradak!
...evo shta tamo pishe...

Film Ljubiše Samardzića ,,Konji vrani" premijerno će biti prikazan u Beogradu 5. aprila. Nova priča nastavak je filma od pre dve godine ,,Jesen stiže, Dunjo moja" i govori o vremenu posle Prvof svetskog rata u Banatu. U filmu, pored Kaline Kovačević, koja je igrala glavnu ulogu i u ,,Dunji", igraju: Renata Ulmanski, Rada Đuričin, Voja Brajović, Petar Božović, Petar Kralj, Milorad Mandić.

Samardžić kaže da je film ,,Konji vrani" priča o sudbini ljudi sa ovih prostora, koji su ne svojom voljom, bili primorani, da trpe ,,vladavinu Severa". Takvo okruženje i moilje u kome su lihvari vršljali, a čovek bio razapet između poštenja i prevare, bila mu je kaže Samardžic inspiracija da snimi film.  ,,

...inache, Samardzic je imao zabavan nastup u emisiji Sanje Dolezal...zaista neverovatna pricha- poradjanje filma, zavidni mediokriteti, neentuzijastichna drzava, nadhnuce, auto-dramatizacija, umetnichki nemiri, bratstvo-jedinstvo, pozitivana energija, kosmichke klacklalice...you name it, he's got it!!!

...Samardzic je tom prilikom u svom maniru postigao znachajne rezultate u ovde jako popularnoj igri "usta moja, hvalite me, da vas ne poderem", mereno chak i po kriterijumima juzne pruge

Holivud snima
srpsku "Klopku"
Biljana NIKOVIĆ, 17. mart 2007
U KLOPKU je posle Berlina i Sofije upao i Holivud. Na adresu bračnog - scenarističkog para Koljević, ove nedelje stići će i zvanična ponuda jedne američke producentske kuće, za kupovinu autorskih prava filmske priče "Klopka". Tako će film, koji je posle festovske premijere, sada na redovnom repertoaru domaćih bioskopa, uskoro dobiti i holivudsku verziju. Za Srđana Koljevića, to je i pored brojnih nagrada, kako priznaje, najveće priznanje do sada. U šali dodaje da je to i prilika da srpska "Kloka", postane kultni film, kao što se to desilo Abenaverovom ostvarenju "Zatvorenih očiju", kada su u Holivudu po njemu snimili mnogo lošiju kopiju "Vanila skaj".
Dok čekaju potpisivanje ugovora sa Amerikancima, Melina Pota i Srđan Koljević, ne pakuju samo kofere za Vis Baden, već i nove projekte. Jača polovina bračnog para sprema se da režira trostruku ljubavnu priču "Žena sa slomljenim nosem", a lepša polovina piše savrmenu "lav stori" u Berlinu sa nemačkim režiserom Ditrihom Brigemanom, koga poznajemo po filmu `Devet scena".
- Na Festivalu u Sofiji su nam predali Gran pri za "Klopku", a onda sam prešao na drugu binu da mi uruče potvrdu da sam dobio sredstva i na njihovom konkursu za moj novi film- priča Srđan.- "Devojku sa slomljenim nosom", već je podržao Filmski fond iz Nemake i njihova Arte televizija. ovde imam dogovor sa kućom Srdana Golubovića "Baš čelik" i sada čekam rezultate konkursa Filmskog centra Srbije. Ako film kod nas prođe, uskoro krećem sa snimanjem. Kao i "Kamion" ovo će biti road muvi, ali beogradski. To je pozitivna priča u kojoj glavni lik taksista, povezuje tri ljubavna događaja.
Koljevići smatraju da je da je posle vremena ratova, destrukcija , došlo vreme kada klatno mora da pređe na pozitivnu stranu i da sada od mržnje mora da se krene ka ljubavi.

UNIVERZALNA PRIČA

- U " Klopci" koja je na neki način tranzicijiski film, emocije su u prvom planu- objašnjava Melina.- Ono što je čini univerzalnom pričom je intimna drama. Počeli smo od Teofilovićevog romana "Klopka", ali to je bio samo početak. Ustvari sve je krenulo od moje radio drame sa kojom sam bila u Italii na "pri Italija". Stavili smo druge likove i zaplet. U svakom filmu je neizbežno prisutno nešto iz priča koje doživiš i čuješ. To se nataloži negde u svesti i onda naiđe trenutak kada se pretoči u priču. "Klopka" je jako emotivna priča. U stvari preko tih emocija inostrana publika povezuju svoju sociojalnu situaciju sa našom. Mnogi kažu da je ozbiljan film, ali ne izlaze sa mukom iz bisokopske sale već sa osećanjem katarze. Zabluda i pogrešna usmeravanja u životu ne daju nam da sagledamo svet u celosti, već samo svoje parče života. To smo hteli da pokažemo u "Klopci" i koliko možemo proširimo ta gledišta. Svi živimo u mnogo paralelnih svetova i mislimo da ako nešto učinimo u svom univerzumu, to nema posledice na druge. A ima, itekako. Takav je i Inauritov film "Vavilon", koji na drugičiji način o tome govori.
Po Srđanovim rečima na primeru "Klopke" kao ozbiljanog, ali nije i težakog već istinitog filma pokazuje se kod nas publika poslednjih decenija potcenjuje :
-Ljudi ne žele da gledaju samo komediju. Kad kažem da je ovo ozbiljan film, mislim na način da nas on podseća na osnovne ljudske vrednosti. Emotivne, humanističke, moralne.
Ljudi i kod nas žele i imaju potrebu da ozbiljno razmišljaju o životu,kaže Melina. Kada već to političari ne rade onda običnim ljudima, kao i do sada, preostaje da se okrenu pozorištu i filmu, gde mogu da postavljaju pitanja i dobiju odgovore. Intelektualno, kulturno i javno mnjenje treba da bude svesno, po njenom mišljenju, da je naš narod i pametan i odgovoran.

ŽENSKO PISMO
- TU se otvara još jedna tema, a to je borba protiv provincijalizacije - nadovezuje se Srđan.- Kad ljude svedeš na preživljavanje, zatvaraš ih u geto. Paradoks je što ljudi napolju prepoznaju, kao sada preko "Klopke" da ovde ispod baruštine, postoji jedan normalan život. Zato se ni u Berlinu, ni u Sofiji nije pričalo o politici. Niti o Srbiji u onom starom kontekstu. Gledao se film kao film. Kao da smo konačno izašli iz jedne fioke u koju nas stalno stavljaju. Postali smo odjednom ravnopravni, kao da dolazimo iz jedne normalne zemlje.
Za Melinu potvrda toga je i reakcija Brazilica, Francuza, Amerikanca, koji su u Berlinu rekli, da prvi put vide duhovnu bazu i realne ljude iz Srbije, sa kojima se prepoznaju i čija im priča nešto govori.
Verovatno je i zbog tog, nežnijeg pristupa priči, koji je unela Melina "Klopka" jače emotivno obojena, sa čime se slaže i Koljević. Kaže da mu je bivši student nedavno rekao da mu je ovo najbolji scenario, jer ga je pisao sa suprugom.
-Ima istine u tome, jer u ovakvoj vrsti scenarija postoji i muški i ženski deo priče. Kad se objedine dolazi se do suštine. Melina je pružila nešto što ja ne bih mogao da dohvatim ili bih shvatio posle puno rada. Rezultat je dobar, ali moram da priznam da je bilo i naporno. Znali smo da u braku postoji mnogo razloga za svađu, ali smo radeći ovaj film pronašli još jedan-zaključuje Srđan i u šali dodaje - Ali da bi brak opstao, sada lepo svako sedi za svojim kopjuterom i piše svoj scenario.


PROMENILI ZANIMANjE

Melina kaže da je Srđan, posle bogatog scenarističkog opusa, sa "Sivim kamionom, crvene boje" definitivno prešao u režisere. Mada ga voli kao piscu i ima privilegiju da prva pročita njegov scenaario, divi mu se kao režiseru, pre svega zbog dobre komunikacije sa glumcima.
- Mi smo u stvari zamenili profesije - podseća Srđan.- Melina je završila pozorišnu režiju i postala pisac,a ja sam završio dramatirgiju, a sada sam i filmski režiser.

...shto se tiche tih americhkih producenata koji ciljaju na autorska prava za skori USA preradak KLOPKE, oni kanda nisu chuli za, recimo, DESPERATE MEASURES Barbeta Schroedera( glumili:Andy Garcia, Michael Keaton, Brian Cox, Marcia Gay Harden..)!!!

...a strange, strange world!!!

Debitantski film Milana Karadžića (iako je odavno gotov) PROMENI ME izlazi tek posle ESKOBARA, koji Debeli počinje da snima u prvoj sedmici aprila.

Mislim da to dovoljno govori o dometu ovog ostvarenja.

...malo sam zbunjen, juche sam prochitao kako Andrija Miloshevic-Banjo je juche najavio svechanu premijeru PROMENI ME za 19.4. u Centru Sava!!!

...still, glad about it!!!

Pazi, ja takođe dobijam neke prilično kontradiktorne vajbove, ali ovo je neki info koji sam čuo juče. Pratiću situaciju.

Pojavio se i teaser film za BEOGRADSKOG FANTOMA

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/03/fantomski-filmofili_21.html

Novi film Milorada Milinkovića Debelog ,,Čitulja za Eskobara" u produkciji ,,Pink Films International" počeće da se snima 9. aprila na lokacijama u Beogradu i okolini. Kako saznajemo od urednika igranog programa ,,Pinka" Slobodana Šuljagića i reditelja Milorada Milinkovića, pripreme se privode kraju, a vlasnik PFI Željko Mitrović dao je zeleno svetlo za početak snimanja.

- Napokon počinjemo snimanje ,,Čitulje za Eskobara". Odabrali smo sve lokacije i veći deo ekipe. Vojin Ćetković je prihvatio da igra glavnu ulogu u filmu, što me veoma raduje jer on zapravo nije mnogo iskorišćen kao filmski glumac. Praktično od ,,Zone Zamfirove" nije igrao glavnu ulogu u nekom filmu - kaže Milinković koga publika pamti po filmovima ,,Mrtav 'ladan" i ,,Potera za srećkom".
Interesantno je da je u prvobitnom scenariju, glavnu ulogu Gandija trebalo da igra Sergej Trifunović.
- Sergejevi termini za proleće su već bili bukirani. Od početka juna on će glumiti glavnu ulogu u visokobudžetnom projektu ,,Sveti Georgije ubiva aždahu" Srđana Dragojevića. Sa druge strane, mislim da uloga kriminalca Gandija mnogo više leži Vojinu Ćetkoviću. Hrvatska glumica Tatjana Garbajs, koja glumi Lulu, i Vojin kao Gandi biće dobar tandem - kaže Milinković i dodaje da je ,,Čitulja za Eskobara" pre svega komedija.
- Film se može nazvati ljubavnom tragikomedijom. Biće pre smešan nego tužan. U njemu ima i suza i smeha, puno emocija, a opet, postavljaju se neka večna pitanja: da li je sve slučajnost ili su stvari predodređene, i ako su predodređene, mogu li se menjati? A tu je i prilično škakljiva tema promene pola. U svakom slučaju, film se završava srećnim krajem. Gledaoci, bez obzira na moguće suze tokom projekcije, posle katarze izlaze iz bioskopa sa osmehom - kaže Milinković i dodaje da se premijera planira za kraj leta.

Čitao sam scenario. Kakva je to papazjanija, majko mila. Debeli nas vodi na divlji rollercoaster, to vam garantujem.

otaku je napisala divnu kritiku za KAKO POSTATI HEROJ

http://www.popboks.com/film/heroj.shtml

Podrška Bogartovog sina
B. NIKOVIć, 29. mart 2007

SA filmom "Ljubav" beogradski režiser Vladan Nikolić, obišao je američke i evropske festivale. Počeo je od De Nirove Trebeke, zatim je zaplovio venecijanskim kanalima, a stigao je i do Festa prošle godine. Priču o bivšem pripadniku JNA, koji pokušava i na Menhetnu da pronađe svoj identitet, u bioskopima gleda i naša publika. Osim domaće zvezde Sergeja Trifunovića, pažnju na odjavnoj špici privlači i ime producenta Džima Starka, jednog od najpoznatijeg "branitelja" američkog nezavisnog filma, koji je sarađivao i sa Džimom Džarmušom.
Nikolić, koji je od početka 90- tih na njujorškoj adresi u telefonskom razgovoru za "Novosti, objašnjava da su se posle deset godina poznanstva sa Starkom i dugogodišnjih dogovora , kockice konačno spojile za film "Ljubav".
- Njujork je specifičan i po ljudima, koji će iz ljubavi prema filmu, raditi za manje novca- priča srpski režiser. - Hteo sam da u američkoj ekipi pronađem i naše glumce koji dobro govore engleski. Setio sam se Sergeja, koji je pre toga ovde radio film u produkciji Spajka Lija. Bila je to dobitna kombinacija. Snimali smo na videu, onda smo prebacivali na tridesetpeticu i za mesec dana smo završili produkciju. "Ljubav" je dobro prošla kod kritike, a i u američkim bioskopima, koji prikazuju art filmove. Za koji dan treba da izađe i DVD izdanje. Raspolagali smo malim budžetom, ali se to nije odrazilo na kvalitet filma. Naprotiv, izgleda kao da je sniman u pristojnoj evropskoj produkciji.
Ni sinu slavnog Hemfrija Bogarta, Stivenu, koji se oduševio njegovim ostvarenjem, nije bilo jasno, kaže Nikolić, kako je snimio takav film za male pare. Usledila je ponuda za saradnju.
- Trebalo bi za dva tri meseca da krenemo sa radom - objašnjava Nikolić. - Biće to kompletno američki film. Imaćemo budžet oko 2- 3 miliona, ali bi film trebalo da izgleda kao da ima budžet od 25 miliona dolara. Još ne znamo tačno glumačku podelu, ali nije nemoguće da angažujemo zvučnija svetska imena. Kada se radi sa manjim budžetom, veći su finansijski problemi, ali autor ima veliku slobodu. Da je moguće raditi dobre filmove sa malo novca dokazao je i Robert Rodrigez. Zna se kakva pravila i ograničenja postavljaju veliki studiji. U ovom trenutku svakako nisam u poziciji da uradim film kakav bih želeo, ali mislim da će i to doći u svoje vreme.
A možda je došlo i vreme da Nikolić, koji je počeo kao asistent snimatelja Radeta Vladića, a u Njujorku magistrirao filologiju na Nju Skul univerzitetu, gde i predaje, snimi film u Srbiji.
- Izvesno je da ću producirati film "Tamo i ovde" Darka Longulova zajedno sa Goranom Radakovićem. Najverovatnije će igrati Branislav Trifunović i Mirjana Karanović - kaže Nikolić .- Koliko pratim srpski film poslednjih godina, stekao sam utisak da naši režiseri uglavnom loše kopiraju filmove sa Zapada. Nadam se, ipak, da je to samo prolazna faza. Odavno imam želju da snimim film u Srbiji, koji govori o 80-im godinama i novom muzičkom talasu. Ne da bih se vraćao u prošlost, već da se podsetimo kako je muzika imala moć da pokrene društvo u jednom, pozitivnijem smeru. Neka vrsta kurturološke revolucije, potrebna nam je i danas. Da nam se desi akskplozija kreativnosti, a ne ratova.

Intervju sa Bobanom Jevticem, ko-scenaristom CETVRTOG COVEKA

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/03/quick-cuts.html

Ko nije gledao, obavezno neka ide!

http://dobanevinosti.blogspot.com/2007/03/rakete-u-domu-sindikata.html

I know whom it may concern, u filmu se vide grudi Maše Dakić!

Mislim da termin novi srpski film nije adekvatan.crni talas je prvobitno promovisan kao novi film a termin crni talas je došao retrospektivno posle partijskog obračuna sa njim.ovaj termin bi onda naglašavao kontinuitet sa ovim pokretom a ne sa delima reditelja  koji su se bavili žanrovskim,popularnim filmom.Pozivanje na terminologiju francuskog novog talasa i novog nemačkog filma mi se takođe čini pogrešnom jer se radi o projektima ideje art filma koje su suprotne ideji žanrovskog filma.

Ne znam po čemu su ideje art filma suprotne ideji žanrovskog filma, naročito ako uzmemo u obzir da su predstavnici kako francuskog Novog talasa tako i Novog nemačkog filma (na koji mi referišemo koristeći i termin Papa Kino za ono što nije Novi srpski film) izuzetno gajili odnos prema žanru.

Art film je u krajnjoj liniji termin kojim se označava repertoarska forma avangardnog filma, a žanrovski film je takođe repertoarski, dakle govorimo o filmovima koji su po formi u najgrubljem smislu reči, kao i po ambiciji u smislu distribucije i recepcije vrlo slični.

Art cinema nije isto što i avangardni film.art cinema je institucionalizovani oblik evropskog modernističkog filma i on ustoličuje umetnički tj. autorski film kao novi evropski filmski žanr koji je u opoziciji prema holivudskim žanrovima.cela njegova estetika zapravo se ogleda u suprotstavljanju  holivudskom klasičnom filmu.ideja je zapravo stvaranje tržišta paralelnog sa holivudskim.mi i danas u srbiji upravo imamo to:privilegovane autore koji ne brinu koliko će publike videti njihove filmove već da budu na nekom  festivalu.Što se avangardnog filma tiče on je uvek povezan sa nekom radikalnijom grupom čiji cilj nije samo da se pravi "umetnost" već da se kroz film menja svet tj. da on svojom drastičnošću drastično menja društvo.To nije ideja autonomije umetničkog dela već dela koje služi nekom pokretu čiji je cilj najčešće i politički.

Ali ta paušalna definicija "autorskog" filma je i nastala na bazi holivudskog repertoarskog filma.

Opozicija o kojoj govoriš ovde je potpuno proizvoljna i pitanja repertoarskog i umetničkog filma su se toliko zakomplikovala da se jako teško to sve može razgraničiti.

U oba slučaja su tu filmovi koji će se prikazivati u bioskopima i mogu se u najširem smislu definisati kao celovečernji ili kako se to kod nas pogrdno kaže "bioskopski filmovi".

U tom smislu bolje je i ne ulaziti u definisanje pojmova šta je "klasični holivudski film", šta je "evropski film" i najteže je reći šta je "autorski film".

A inače art cinema jeste bioskopski format avangardnog filma. To što avangarde mogu bii politične je nešto drugo, a uostalom i art film po tvojoj definiciji itekako može biti političan, kako ideološki, tako i estetski.