ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Meni je uvijek na prvom mjestu bila ljubav prema vlastitoj naciji, followed closely ljubavlju prema Dire Straitsima.

Quote from: "Harvester"Meni je uvijek na prvom mjestu bila ljubav prema vlastitoj naciji, followed closely ljubavlju prema Dire Straitsima.

your nation IS in dire straits!  

Kako to da je Money For Nothing izgubio od Bože pravde? Valjda je bolje novac u ruci nego Bog na nebu

Ne bih ja otpisivao osobinu ljudi da se u teškim trenucima udružuju na nacionalnoj osnovi. Nije to ljubav prema naciji, nego puko preživljavanje.

"Ne mogu da razmišljam o Rusiji koja posle svega ne bi uložila veto. Onda bi se moj svet srušio, i za mene ne bi bilo mesta u politici", rekao je zamenik predsednika SRS-a za NIN. Upitan da li bi tada napustio politiku, Nikolić je odgovorio da bi napustio javni život. "Nećete me videti dok sam živ, osim ako ne dođete u moje selo", istakao je Nikolić.



bar nesto dobro od svega toga...

Quote from: "Ghoul""Ne mogu da razmišljam o Rusiji koja posle svega ne bi uložila veto. Onda bi se moj svet srušio, i za mene ne bi bilo mesta u politici", rekao je zamenik predsednika SRS-a za NIN. Upitan da li bi tada napustio politiku, Nikolić je odgovorio da bi napustio javni život. "Nećete me videti dok sam živ, osim ako ne dođete u moje selo", istakao je Nikolić.



bar nesto dobro od svega toga...

Veruješ mu na reč?  

Neki od najpoznatijih oksimorona su:
pretty ugly
američka istorija
ruski veto

Za vreme Nato agresije 1999. godine, Rusi su galamili iz sve snage, tukli se u grudi, kleli u večno bratstvo Srba i Rusa i pretili Natovcima da će pomoći Srbe. Istovremeno, Rusi su u tajnim pregovorima tražili od Zapada da im obriše jedan deo i  preformuliše drugi deo dugova Londonskom klubu. Zapad se protivio, ali onda su napravljeni ustupci. Tako je Rusija, kao pomoć, poslala Srbiji nekoliko pijanih Kozaka da pevaju na mostu. Ruse boli dupe za Srbiju. Njima je obaveza da se konfrontiraju sa Amerikancima, dokazujući tako da su svetska sila i da se još uvek računaju. Istovremeno, ispod žita se vode pregovori o potpuno drugim stvarima.

da se doda i nesto zaminljivo na off to pick o majci Ruskinji... iako je moj, pa hajde, dragi profesor djordjije vukovic mozda i s pravom rekao da je viktor jerofejev u ovom pisaniju ispod "maliciozan", tekst je, po mom skromnom misljenju, vrlo dobar za otreznjavanje od te navike kulturoloskog i istorijskog nostalgisanja, naivnog panslovenstva, sentimentalnosti i preterivanja bez ikakve osnove. a uz to je i zabavan.
(inache je txt kopiran sa foruma rexa, gde ga je neko ljubazno "preneo" iz casopisa Knjizevnost.)


[Prošle nedelje krenula je nova serija casopisa Književnost (urednik Milovan Marčetić). Tekst ruskog pisca Viktora Jerofejeva, koji prenosimo iz Književnosti, bučno se prepričava u beogradskim literarnim krugovima.]

Kako izgledamo u ocima ruskog brata:

Viktor Jerofejev
Kratka enciklopedija srpske duše


Ako Vas zanima imaju li muskarci neku buducnost, pitajte Pavica, sedamdesettrogodisnjeg zivog klasika srpske knjizevnosti ruzicastih usana, rumenih obraza, zivahnih ociju i cela glatkog kao u mlade devojke. Bez ikakvih tragova zivota na tom celu, bas kao kod mlade devojke. Pristoji mu nacin na koji zmirka, a stvarno ume slatko da zmirka, i pri tom podseca na negovanog macka koji se upravo napio mleka. A Pavic je popio bas puno mleka: njegove se knjige citaju u celom svetu. Oblaci se isto kao sto zmirka, s ogromnim zadovoljstvom, ali pre svega drzi se reda: u restoranu lici na francuskog egzistencijalistu u bordo dzemperu, na beogradskim ulicama se, obucen u crnu koznu jaknu s podignutom kragom, osmehuje pastvi, blagosiljajuci vise hiljada lokalnih citalaca svojim autogramima, do kojih mogu doci i preko interneta. U restoranu nareduje kelneru, kao maleni princ, masuci malom rukom s lezernom kapricioznoscu:

- Mini, sta nam danas preporucujete?

Mini odlazi od naseg stola sa sjajnim manirima balkanskih kelnera, utegnute zadnjice, no na Mininom licu sija obozavanje koje oseca prema njemu i kao kelner i kao citatelj. Sedimo u samom centru kulturnog zivota Beograda: ispod nas je knjizara i internet kafe, s jedne strane Filozofski fakultet, s druge Filoloski.

- Tri puta sam zaboravljao ruski jezik - kaze Pavic, meko nizuci ruske reci. - Ucio sam ga za vreme nemacke okupacije. Nemci nam nisu zabranjivali da ucimo ruski, ali ni engleski. Ako ste zeleli, mogli ste uciti i jedan i drugi jezik.

Lako je meni s Pavicem: on se ocigledno ponosi time sto je prevazisao svoje obrazovanje, sebe samog, svoje visedecenijsko bavljenje i filozofijom i filologijom, iskoristivsi pri tom starogrcku i vizantijsku retoriku kao osnovu svog pisanja.

- Srodne kulture naucile su me zvucnosti reci - u Pavicevim ocima pojavljuje se lagana nadmenost. - Rec mora imati zvucenje.

- I kako to postizete?

Pavic nije glup. On sluti u mom pitanju daleku mogucnost zamke. Njegova nadmenost odmah prelazi u skromnost:

- U knjizevnosti postoji samo jedno pravilo: ne smetajte recima. S tim se morate sloziti. Kucamo se. Znam da je to pravilo tesko shvatiti, a jos teze ostvariti. Moje pominjanje Pavica u susretima s beogradskim studentima izazivalo je kiselu reakciju. Sudeci po tome, pravilo o kojem prica koristio je u svojim ranim pripovetkama, posle je dosla samo igra uma. Bog mi je svedok, nisam ekspert za Pavica. Ipak, on pocinje tankim glasom da mi deli komplimente, poredeci me s Mihailom Bulgakovim i Gombrovicem. Cutke zabijam glavu u svoj biftek. Vracam mu strelice. Govorimo o njegovom ogromnom uspehu u Rusiji. Pa naravno da je srecan zbog toga. I kakav je uostalom to Srbin koji ne voli Rusiju! Jos nisam upoznao takvog Srbina. Nisam jos ni stigao u Beograd, a vec su mi sa svih strana pricali o tome kako vole Ruse. Posle drugih evropskih drzava, gde po restoranima budno motre na tebe s takvim podozrenjem kao da ocekuju da svakog casa hitro maznes salvetu, escajg ili pepeljaru, brckati se u bazenu srpske ljubavi - na to se covek stvarno mora navici. Prvo pomislis, tipicno ruski: Sta hoce od mene? Ali onda shvatis - nece bas nista, oni te samo vole pa vole, sve vreme, potpuno nekoristoljubivo, pominjuci i kad treba i kad ne treba Dostojevskog i Crvenu armiju. Oni su jos ubedeni da smo mi oslobodioci, njihovi spasioci, i ne obaziru se mnogo na prljave zavese koje vijore na vetru, provirujuci kroz razbijene prozore zgrade Generalstaba, unistene u americkom bombardovanju.

- Dobro je kada ne znas kako se zove predsednik drzave u kojoj zivis – kaze Pavic. Mozebiti da se njegova mastanja ostvaruju. Srbi su tu nalik Rusima: prema realnosti se ponasaju s divljenja vrednom ravnodusnoscu. Pricaju mi kako su za vreme bombardovanja u pocetku isli u sklonista, a zatim su se ulenjili i prestali da odlaze, samo su lezali u krevetu i slusali kako zavijaju sirene. Stalno sam ih zapitkivao otkud tolika mrznja izmedu Srba i Hrvata, zasto je toliko ljudi izginulo za vreme rata, a oni su mi nesto objasnjavali, gnjurajuci po istoriji, a onda bi im paznju skrenula neka sitnica i bilo je nemoguce vratiti ih na prethodni razgovor. Jedna od mojih srpskih prevoditeljica, vatreno zaljubljena u Ruse, uopste prava dama, vrlo erotizovanog senzibiliteta, umiljato mi je pricala o tome kako su Srbi voleli crvenoarmejce, ali malo-pomalo prica se svela na to da su ih Srbi hranili, i cime su ih hranili, i kako su ruski vojnici pitali njenu baku ima li u njenoj kuci neka devojka. Buduca mama moje prevoditeljice skrivala se od oslobodilaca u podrumu, i posto je ruski vojnici koji su pitali za nju nisu pronasli, a mozda je i nisu trazili, poklonili su baki tek tako, iz ciste slovenske darezljivosti, odoru pravoslavnog svestenika, sve sa njegovom kosom zalepljenom za odoru.

- Znaci, mamu ipak nisu silovali - poradovah se ja.

Ona se zamislila.

- Nisu. Ali su zato silovali tatu.

- Kako tatu?

- Eto tako.

- Kako silovali? - u neverici sam zapitao, ne mogavsi da poverujem u toliku seksualnu nepravovernost pripadnika Crvene armije.

- U straznjicu. Tata je tada imao osamnaest godina. Ipak, nista od svega toga nije moglo uticati na ljubav prema Rusima, i nije uticalo, i nece. Ali zato je odnos Srba prema Amerikancima, s kojima su igrali igru koja se zvala SMART WAR, krajnje suzdrzan: tudinska kultura.

- Mi smo poslednji marksisti na svetu - kaze prevoditeljica. - Zato i ispastamo. Oni, marksisti, sada jos samo u Madarsku mogu da putuju bez vize. Cak i ako zele u Zagreb, na vizu moraju da cekaju petnaest dana. U Beogradu je pocela da pada kisa. Dugi redovi otegli se pred ambasadama. Rastadosmo se s Pavicem vrlo prijateljski. Bez obzira na svu svoju zarumenjenost, ipak je sebe nekoliko puta razborito nazvao starcem.

- Uzalud je to sto radite - rekoh mu.

Trgao se, oprezno, osluskujuci. Svi pisci boluju od tastine, to je profesionalna bolest.

- Zasto?

- Sta god izabrali, gubimo - izgovorio sam frazu koja je pre francuska, nego slovenska. Slozio se klimnuvsi glavom. Sto sam ga vise posmatrao to sam bolje razumevao stav Srbije prema Evropi, ali morao sam da se oprostim od Pavica jer se odjednom sve uskomesalo i ja se nadoh licem u lice sa balkanskim fantomom Kusturicom. Tacnije receno: ovo sto je sledilo i za Kusturicu je previse. Beograd je ofucan. Ofucan je na svim zamislivim i nezamislim mestima. Na ofucanim zidovima ispisane su prostote koje moze da razume svaki Rus, sve i da nista ne zna o srpskom jeziku. Ofucani su taksiji cija se vrata zatvaraju i otvaraju na potpuno ruski nacin. Ofucane su jakne i kisobrani.

- Gde si kupila te karirane pantalone? - vrlo zainteresovano pitao je moj vodic drugu moju prevoditeljicu.

- Donela mi ih je drugarica iz Nemacke.

Kako mi je to poznato. Kod nas je juce ili, mozebiti sutra, a kod njih - danas. Hotel u kojem sam bio smesten pravi je primer ruine preostale iz vremena "vesele" socijalisticke arhitekture, sa rasklimatanim krevetima, madracima, lampama, hodnicima, doruckom, podovima i tim vecito zapaljenim smrdljivim cigaretama sluzbenika. Kao da citav Beograd, koji je u mislima sovjetske liberalne inteligencije bio sinonim za slobodan grad, lici na lutku kojoj su otkinuli glavu. Pocelo je jos u Seremetjevu, kada sam video sta se dogada u jugoslovenskom avionu. Sve je bilo puno torbi, kao kod Babelja. Putnici u avionu sedeli su na balama robe. Kolena su im udarala u zube. Samo sto je avion dodirnuo beogradsku pistu, svi su skocili i poceli da guraju jedni druge paketima i torbama, uvezanim kanapom. Postoje samo dve zemlje na svetu u kojima stjuardese nisu u stanju da obuzdaju taj "pravedni" torbarski bunt putnika: mi i oni, srodne duse.

- Nisam sigurna da li ce direktor nase izdavacke kuce moci danas da vas primi - rekla mi je prevoditeljica (u kariranim pantalonama) jos na aerodromu. - On je vrlo zauzet. Obecao je da ce pokusati da odvoji barem pola sata. On je predsednik Udruzenja srpskih izdavaca. A znate i sami, Sajam knjiga je.

"Znate i sami?" Ponovo sam se osetio kao kod kuce.

Te veceri se ispostavilo da je moja knjiga, zbog koje sam i doputovao, jos uvek u stampariji i neizvesno je kada ce biti gotova. Mogao sam odmah da se vratim za Moskvu, ali umesto da napravim skandal resio sam da nesto pojedem. Jeo sam sa ostalim sluzbenicima u sedistu kompanije Mikija, tehnickog urednika, koji jos nije odstampao moju knjigu. Bio je pijan kada smo se upoznali, ali se za stolom, dok smo jeli, malo otreznio, da bi se zatim brze-bolje ponovo napio i, polozivsi glavu na sto, zapevao nekakve srpske pesme. Drugi sluzbenici izdavacke kuce nisu obracali paznju na njega. I sami su prilicno pili i sto su vise pili sve su vise paznje obracali na kelnericu, nezno joj tepajuci "dusice" i grleci je oko struka, kao ruski delegati na sluzbenom putovanju. Grljenje kelnerice oko struka bilo je u punom jeku kada se konacno pojavio i sam direktor, glavom i bradom. Bio je tresten pijan, izljubismo se, kao najrodeniji, i ne prode ni pet minuta a mi smo vec pricali o vecnim pitanjima. Najpre smo pricali o tome sta je bolje - sljivovica ili votka. Potom se poveo razgovor o karamazovskim temama. Direktor, koji je vino, pivo i sljivovicu najpre pio odvojeno, a potom sve cesce istovremeno, rece mi da je svemu na ovom svetu Bog odredio mesto. Tako je kriminalac, po Bozjoj zamisli - kriminalac. Takva mu je sudbina. Eto, on je na primer direktor, i jos uz to zgodan muskarac. Zar ne? Zagladio je rascupanu kosu. Pa, da, naravno, potvrdio sam. A sudbina je kukuruza – da bude kukuruz. Miki je pevao srpske pesme. Rekao sam:

- A sta cemo sa slobodom volje?

- Kakva sloboda volje kod kukuruza? - podsmehnuo mi se direktor.

- Pa, mozda postoji neka razlika izmedu kukuruza i coveka? - dubokoumno sam primetio.

Direktor se s tim nije slagao. On nije video nikakvu razliku izmedu coveka i kukuruza, a s obzirom na to da je on ipak predsednik Udruzenja srpskih izdavaca, ko sam ja da mu protivrecim. Pricali smo jos, ni manje ni vise, tri sata, i sve to vreme "dusica" je stavljala na sto flase pica i hranu, zbog cega je bila nagradivana blagim sljapkanjem po straznjici. Svidalo joj se to: pa sam direktor ju je sljapkao po zadnjici. Bila je lepa. Svi su bili dobro raspolozeni. Miki je odjednom prestao da peva i cutke je i nepoverljivo zurio oko sebe. Direktor ga je odvukao u toalet, i nije ih bilo citav sat - nemam pojma sta su tamo radili. Kada su se vratili, direktor mi rece neka slobodno pijem koliko god mogu. Zatrazio sam da krenemo. Izasli smo na ulicu. Na moje zaprepascenje, direktor je seo za volan. Bio je toliko pijan da je isprva samo dugo zurio u volan, pokusavajuci da shvati cemu sluzi. Poznajem mnogo izdavaca, ali nikada me nijedan od njih, nigde na svetu, nije vozio u takvom stanju. Miki je zapevao i mi krenusmo u nocnu voznju kroz Beograd. Bilo je to opasno putovanje. "Za svaki slucaj sam upitao: "Sta ako nas zaustavi policija?"

- Upucace me - sa sigurnoscu je izjavio direktor.

Ulice u Beogradu nisu tako siroke kao u Moskvi. Vozili smo se desno, pa levo, i najverovatnije smo podsecali na one automobilcice na vasaru kojima se mozete sudarati, smejati se i voziti dalje. Konacno smo stigli do kruznog trga na kojem se nalazio i moj "hotel", i direktor je izjavio da poziva mene, Mikija i jos jednog prijatelja da budemo gosti njegove zene i njega. Ukratko, da dodemo kod njega i nastavimo razgovor o kukuruzu. Dok sam ja razmisljao o tom predlogu, kola su bez prestanka kruzila oko trga, sve brze i brze. Na kraju smo se zakucali u leju s gladiolama, i pogazivsi nekoliko crvenih cvetova, zaustavili se, udarivsi malo glavama o sofersajbnu. Onda sam ja otisao u hotel da spavam.

Sutradan, na Sajmu knjiga upoznao sam direktora izdavacke kuce. Bilo mu je drago sto sam doputovao iz Moskve i srdacno se raspitivao kako sam proveo prethodno vece. Na moju srecu, Miki je, ociju crvenih kao gladiole, doneo paket mojih tek odstampanih knjiga. Moj vodic Zoran, koji se predstavljao kao trezvenjak, obecao mi je da ce drzati situaciju pod kontrolom. Nakon sto sam svim novinarima koji su to zeleli dao intervjue, ljudi iz izdavacke kuce pozvali su me na rucak u restoran na vodi. Prisutni su bili: Miki sa zenom, trezvenjak Zoran, dvojica nazoviknjizevnika Francuza iz Liona (u odelima tako pod konac da verovatno mogu da ih nose sako skribomani), Norvezanin koji je bio pokrovitelj Sajma, i ja. Restoran je bio simpatican, hrana ukusna. Plasio sam se da cu s Francuzima morati da pricam o knjizevnosti, no bezrazlozno sam strepeo: na brodu se pojavio narodni orkestar. I posto smo bili jedini gosti, zapevali su nam. Najpre se njihova muzika cula negde iza ugla, a zatim su dosli do naseg stola, sve sa harmonikom, violinom, kontrabasom i gitarom: muzikanti su bili postariji, a zasvirali su i zapevali tako kao da im je to neko branio proteklih desetak godina. Pevali su prelepe srpske narodne pesme, i svi Srbi za stolom su takode pevali, i norveski pokrovitelj je pevao, cak su i Francuzi kuckali po tanjirima u taktu muzike i klimali sa odobravanjem. Kelneri su takode pevali. Svi su pevali i pili sve u sesnaest. Pravo slavlje nasred reke. Muzika je bila toliko glasna da mi se ponekad cinilo da smo se odavno otkacili od obale, da plutamo po Dunavu i da cemo se do jutra uliti u Crno more. Mozebiti i da jesmo. Usred slavlja odnekud se pojavi i direktor, vec potpuno pijan, i zapeva i on. U pesmama se pevalo o dusi, srcu, i bilo mi je cudno sto sam sve razumeo. Odjednom sam silno pozeleo da otputujem u neko srpsko selo.

Trezvenjak Zoran dirigovao je obema rukama, pozivajuci starce muzikante cas sapatom cas vicuci iz sveg glasa. Odjednom su zapevali na ruskom, svi gledajuci u mene. A onda sam i ja malo zapevao, cvrsto ubeden da u toj slovenskoj igri od toga nece biti neke stete. Zoran, mortus pijan, obecao mi je da ce me ujutro odvesti u selo da pijem kozje mleko.

Sledeceg jutra, direktor se, noseci crne naocare za sunce, ponovo zvanicno upoznao sa mnom, objasnivsi mi da nije mogao da se vidi sa mnom ranije jer je tih dana imao neke neodlozne obaveze. Dosao je Zoran i, gledajuci u stranu, rekao mi da je jutros dolazio u moj hotel da bi me odvezao da pijem kozje mleko i da me upozna sa srpskim selom, ali me nije nasao u hotelu. Shvatio sam da je dosta tih lagarija o slovenskim vrlinama i da moram da bezim glavom bez obzira.

Pobegao sam kod drugog izdavaca koji je takode objavio moju knjigu. Tu je sve delovalo nekako elitnije. Tu sam ponovo sreo i moju stariju prevoditeljicu, sa cijim su ocem i poceli problemi sa Crvenom armijom. Dugo mi je pricala o tome kako jedan ruski pisac, ciju je knjigu takode prevela, nikako nije mogao da razume sta ona zapravo hoce od njega.

- Ali, vas volim vise od njega - rekla je potpuno iskreno. - On je mesanac, a vi ste - pravi Rus. Ili se mozda varam?

Posteno sam priznao da sam stopostotni Rus. U ocima joj je zasijalo nesto tako silno da sam pomislio da se ne bih dobro proveo da sam rekao da sam Jevrejin ili Amerikanac. U tom trenutku stigao je i direktor, ne, ne onaj,vec drugi, ovaj je i sam pisac. Posto sam vec poceo da se dosadujem, sa zadovoljstvom sam posao s njim na rucak, ne bih li konacno saznao nesto o tome sta se desava s demokratijom u Jugoslaviji, sta misle o strasnom ratu, Milosevicu i americkom SMART WAR. Da bi izasli u susret mom intelektualnom apetitu, na rucak su pozvani i uvazeni ljudi: istoricar, filozof i moja starija prevoditeljica, vatrena obozavateljka stopostotnih ruskih pisaca. Umesto u suludi restoran na vodi, otisli smo u ekskluzivan restoran u nekom podrumu, mesto na kojem mogu da predahnu tako umni ljudi. Ispostavilo se da restoran, zacudo, nije bio ofucan. Ni stolovi nisu bili ofucani, a i zidovi, na kojima su bili naslikani razni prizori iz gradskog zivota, delovali su kao potpuno novi. Seli smo i narucili srpsku zakusku. Nista nije slutilo na neku nevolju. Pojavio se omanji orkestar, obecavajuci tihu muzicku pratnju uz razgovor. Postavio sam svoje prvo pitanje o strasnom ratu.

- Zar vi da govorite o strahotama, vi koji poznajete ljudsku prirodu iznutra, vi, koji ste napisali pricu *"Popugaicik"*! - uzviknula je prevoditeljica.

"Ah, sada cemo konacno malo i porazgovarati", pomislio sam. No, tada se dogodilo nesto nepredvideno. Savrseno trezven filozof koji je sedeo sa nama, odjednom je zapevao. Tacnije, tako je glasno i lepo zapevao, da je odmah bilo jasno: covek je profesionalac. Otpevao je jednu starogradsku pesmu i odmah poceo da peva drugu. Gosti za susednim stolovima su zivnuli, neki su i sami zapevali a neki su tapsali filozofu. U starogradskim romansama koje je pevao filozof manje je bilo reci o dusi i srcu, a vise o ciganskoj tuzi, ali, sve u svemu, i tu se radilo o ljubavi.

- Je l' da ima popovski glas? - dreknula mi je na uvo prevoditeljica, naslonivsi se na mene citavim svojim telom. Htela je jos nesto da me pita, ali sam joj rekao da bi ipak trebalo da slusamo filozofa. Filozof je pevao pola sata, sat, sat i po... Vreme je prolazilo, a on je samo pevao i pevao.

- Srbi ni u cemu nemaju meru - rekla je posle tri sata pevanja moja prevoditeljica.

- Ne smetajte recima - rekao sam, citirajuci Pavica.

Rastali smo se u zoru, ali je filozof ostao da jos malo peva. Kada sam se tog jutra, neispavan, vracao avionom za Moskvu, on je, nesumnjivo, i dalje pevao.

Moguce je da jos uvek peva.



(Beograd - Moskva, 2002.)

Prevela s ruskog Vesna Jevremovic

Izvanredno. Kreativno, maštovito i taman dovoljno nestvarno da bude zabavno.

Zabavno, cak i za Srbe. Verujem da za druge ima i dokumentarni znacaj, dok je za nas samo ponavljanje onoga sto znamo, sto smo videli, doziveli ili zivimo bas sada.

Hehe, zabavno.

ja mu sve ovo verujem čak i ako je sve izmislio!
it's too true to be no-good!

tekst je odlican i jako zabavan.
ja sam sebi vec dala za pravo da ga prosledim dalje.

Četiri NVO zahtevaju od EU nesmanjeni pritisak na Srbiju
Autor: Tanjug | 03.04.2007 - 14:27

Četiri nevladine organizacije iz Srbije uputile su pismo predsednicima vlada 27 zemalja Evropske unije, u kojem su zatražile da se ne smanji pritisak na Beograd povodom saradnje sa Haškim tribunalom, saopštio je danas Fond za humanitarno pravo.
Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Žene u crnom i Građanska inicijativa su u pismu izrazile "duboku zabrinutost" zbog nedavnih nagoveštaja da će se smaniti pritisak na Srbiju kad je reč o saradnji sa Tribunalom u Hagu, uprkos tome što Srbija nije u potpunosti ispunila svoju obavezu prema tom sudu, što je bio preduslov za nastavak pregovora o stabilizaciji i pridruživanju sa EU, navedeno je u saopštenju.
Četiri nevladine organizacije u pismu navode da bi, nakon odluke Međunarodnog suda pravde koji je "proglasio Srbiju krivom žbog toga što nije sprečila genocid u Srebrenici", posebno bilo štetno da EU povuče svoj zahtev da Srbija ostvari punu saradnju sa haškimTribunalom.
"Brisel ne sme da podlegne iskušenju da trguje suštinskim principima u razgovorima o konačnom statusu Kosova", stav je četiri NVO, istaknut u pismu EU. NVO smatraju da bi to "dovelo do jačanja ekstremnih nacionalista, zaustavljanja procesa reformskih snaga da se distanciraju od nasleđa Miloševićevog režima i onemogućilo razvoj demokratske Srbije, koja zaslužuje svoje mesto u zajednici evropskih naroda", navedeno je u saopštenju.

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas""Brisel ne sme da podlegne iskušenju da trguje suštinskim principima u razgovorima o konačnom statusu Kosova", stav je četiri NVO, istaknut u pismu EU. NVO smatraju da bi to dovelo do ...

... smanjenja njihovih budžeta.

Šljam je preglag izraz. Ne pada sneg da pokrije breg.

Zašto mi imamo takve a npr. Bošnjaci i Hrvati nemaju? Treba li da se lupamo ciglom po glavi, da ih se pohapsi zbog antidržavnog djelovanja (koje se u normalna vremena kažnjavalo čini mi se strijeljanjem ili progonstvom) ili jednostavno da se ponosimo zbog raznolikosti karaktera unutar našeg nam srpskoga naroda???

Quote from: "Harvester"ili jednostavno da se ponosimo zbog raznolikosti karaktera unutar našeg nam srpskoga naroda???

to!

mislim, nek cveta 1000 cvetova, ne moraju svi da lepo mirišu!

Što kaže Miloš Bojanić
"Tvoj bih miris prepoznao među ruža trista
Nije svaka ruža ista"

Quote from: "Harvester"Zašto mi imamo takve a npr. Bošnjaci i Hrvati nemaju? Treba li da se lupamo ciglom po glavi, da ih se pohapsi zbog antidržavnog djelovanja (koje se u normalna vremena kažnjavalo čini mi se strijeljanjem ili progonstvom) ili jednostavno da se ponosimo zbog raznolikosti karaktera unutar našeg nam srpskoga naroda???

Ko kaze da nemaju??

I njihovi Helsinski odbori reaguju na slican nacin poput ovih gorepomenitih srpskih org., i njihove NGO (narocito hrvatske, jer je srazmjer zlodjela i prisutnosti u javnosti nacionalistickog trash-a uopste priblizan po kolicini srpskom) su takodje aktivne u upozoravanju javnosti o onome sto se u njihovim drzavama desava.
Cemu taj vjecni i na kompariranju baziran lament o 'nama jadnim, neuvazenim ali korektnim, a oni nista'??
Shupljak od never-ending spike... Shupljak, jer se ono lagano i elegantno-leprsavo moze demantovati kroz, npr, skoro pa svakim nedjeljnjim (u ovisnosti od prisutnosti drustvene kontaminacije) iscitavanjem novinskih medija koji dijele identican svjetonazor sa NVO-ima i sl. organizacijama u njihovim zemljama (npr, 'Feral' u Hrvatskoj, ili 'Dani' u BiH).
(Na istovjetan nacin srpskom, reaguje na njih i patriotski kor u Cro ili u Bosnjaka...)

Ovo sa insistiranjem na obavezama prema Hagu je vise nego u redu akt (tesko je naci adekvatan epitet za pohvalu a da ne djeluje pateticno-bombasticno) od strane potpisnika gornje proklamacije, ma koliko to neimponovalo onim koji bi da im masovne ubice slobodno setaju tudjim ili njihovim ulicama (iz ovih-onih razloga, pa i onih 'pragmaticnih' tipa 'da nam je sto prije u EU, a ovi opet nesto @eru i otezavaju!!'), jer to i spada u domen njihovog djelovanja, to im i jeste raison d'etre, a ne materijalna strana njihove egzistencije (kao, 'moraju da to rade, jer ih ovi placaju za dostavu inf. itd.', i to onih inf. koje im jedino, 'nego sta!', i odgovaraju - izgleda da je nekima tesko shvatiti da neki ljudi, respektivno neke org., imaju vise prioritirane licne kriterije, poput eticnosti i shodne joj savjesti, dakle vise prioritirane od - pored sve apstraktnosti znacenja slijedece fraze - quasi-patriotskog i nerijetko demagoskog, a uz to i najmasovnije moguce prisutnog pateticnog  talambashenja o 'ljubavi prema naciji', ili insistiranju na homogenosti oko, svojom aktuelnoscu, vrucih 'patriotskih' pitanja kojima se, po pravilu u zadnjih 15-ak god., poziva na 'jedinstvo i slogu', a time, zapravo, na svojevrsno paktiranje sa (ucinjenim) Zlom.

Uopšte mi nije jasno o čemu se drvi u UN i čemu sva ta halabuka o sprečavanju nezavisnosti Kosmeta, kada Evropska unija već računa koliko će ih to koštati i pripremaju donatorsku konferenciju za pomoć mladoj državi Kosova:

Le Figaro 2 april
L'INDÉPENDANCE du Kosovo coûtera cher aux Européens : au moins un milliard d'euros entre 2007 et 2009, d'après les estimations de Bruxelles, qui prévoit une conférence des donateurs mi-2007. La mission de police de l'Union européenne, censée accompagner la province vers une souveraineté totale, sera de surcroît risquée. Elle prendra le relais de l'ONU, après le changement de statut, attendu cet été.

Quote from: "ginger toxiqo 2 gafotas"Četiri NVO zahtevaju od EU nesmanjeni pritisak na Srbiju
Autor: Tanjug | 03.04.2007 - 14:27
...Fond za humanitarno pravo, Inicijativa mladih za ljudska prava, Žene u crnom i Građanska inicijativa su u pismu izrazile "duboku zabrinutost" zbog nedavnih nagoveštaja da će se smaniti pritisak na Srbiju kad je reč o saradnji sa Tribunalom u Hagu, uprkos tome što Srbija nije u potpunosti ispunila svoju obavezu prema tom sudu....

Jebeš ti slične organizacije u komšiluku, naše su najžešće.
Kao što jednom rekoh - katran i perje, drugog leka nema.

...problem je  ne u samom postojanju NVO/NGO sektora, koji je, kao korektivni faktor, dragocen i dobrodoshao i u najuredjenijim drushtvima, vec samo u ponashanju ovih nekoliko, medijski najzastupljenijih( a na to je na jednom d regionalnih NGO/NVO skupova hrabro uochio i Zarko Puhovski, chime je postao meta orkestriranog blacenja), koje ne samo da su uzurpirale, vec i temeljno kontaminirale celokupan NVO prostor, time potpuno problematizujuci i pozicije i opravdanost postojanja i delovanja ostalih, dobronamernih,  preko potrebnih NVO organizacija, ali koje, su, nazalost, much less vocal..

Problem sa NVO je da su to organizacije koje vrlo često pripadaju nekom i guraju nečije ideje. Prirodno, ne guraju ono što je najbolje za narod, no ono što brani odredjena grupa poslodavaca koja ih za to plaća. Tako je u čitavom svetu.

Zašto bi NVO gurale ono što je 'najbolje za narod'? Nije li to posao vlade koju je narod, putem izborne procedure postavio na čelo države u kojoj živi?

E, Meho, sad se praviš naivan. Znaš da je posao vlade da što duže ostane na vlasti. Sve ostalo im je sporedno. Posao opozicije jeste da koriguje vladu, ali oni se trude samo jedno - da osvoje vlast. NVO su formirane kao glas naroda, ne bi li tako korigovale establišment. Onda su ih kupili oni protiv kojih su NVO inicijalno krenule u borbu. Sada NVO mlitavo napadaju odredjene principe, ali ne diraju ono što je najbitnije, jer su plaćeni da upravo tako deluju. Meho, ti si sve ovo već znao.

NVO samo treba preimenovati u "interesne grupe" i dobija se realnija slika. Onda i ne moraju da se pretvaraju da rade išta za narod, državu ili univerzalnu pravdu, neka rade za sebe, ali neka bar onda bude jasno odakle im stižu novci i zbog čega su medijski ljubimci.

Uopšte se ne slažem. Mislim da šačicu NVO-a zamenjuješ sa svim NVO-ima koji postoje. Njihov fundamentalni princip je da su nevladine organizacije i to je sve. Njihovi ostali principi su stvar izbora. Nigde ne piše da NVO u bilo kom smislu treba da ima na agendi dobrobit naroda. Pogotovo ne u Srbiji koja još nema ni zakon o NVO.

Edit: ovo je bilo u odgovor Kornelijusu

Meho, tačno znaš o čemu govorim. U pitanju je razlika izmedju onoga što NVO pričaju i onoga što rade. NVO su svojim bivšim akcijama dobile oreol moralno ispravnih igrača, jer su se, većinski, (moram da dodam ovu reč, jer ćeš ti da kažeš - nisu svi. Naravno da nisu svi, ali većinski jesu) zalagali za stvari koje su išle ka dobrobiti naroda, ljudskih prava, prirode, itd. Potom su ih kupili (nema pošetnih ljudi, nego su neki samo skuplji od ostalih - kaže jedan cinik). Ne mislim samo na srpske NVO, nego na principe u današnjem svetu. Inače, kada bih uzeo da vidim ko su te domaće NVO, pronašo bih brzo od koga pare dobijaju i čije interese brane.

Sad, ja nisam vršio nikakvo istraživanje u ovom domenu i moji se zaključci temelje samo na ličnom, direktnom iskustvu, no: NVO-i koje ja znam i sa kojima sam u kontaktu vrlo otvoreno pokazuju ko ih finansira, ko iza svega stoji i koje su im namere. Ne sumnjam da ima i primera špijunsko/ propagandne vrste, ali mislim da je paranoidno poistovećivato sve NV sa ovim conspiracy theory stereotipom.

Verujem da je tebi paranoidno, ali meni je krajnje realno. Čitao sam jedan izveštaj o NVO gde se vidi da su najveći zagadjivači planete kupili NVO koje su se najbolje i najorganizovanije borile protiv najvećih zagadjivača planete. Potom su te iste NVO dobile instrukcije gde da žestoko napadaju, a gde da prikriju. Onda su najveći proizvodjači oružja kupili.... itd. U izveštajima UNa od pre nekoliko godina stoji apel Kofija Anana da NVO izvrše pritisak na vladajuće strukture i da proguraju odredjene zamisli UNa (koje su elaborirali najveći ekonomski koncerni)... itd.

E, sad. Ti uvek možeš da kažeš da sam ja paranoik, da sve to ne postoji, da je sve ko u pesmici "ala je lep ovaj svet, ovde potok, onde cvet". Medjutim, ne možeš da zaboraviš da su neke dobrice, braneći Pravdu i Dobrobit Naroda, bombardovali Srbiju. Oni su to učinili bez zadnjih misli i bez ikakvih planova o stvaranju dobiti. Možda, ko zna... Možda je u pitanju to što radiš za stranu organizaciju, pa smatraš da "Ozna sve dozna", pa može poslodavac da ti zameri.

Ma kakav poslodavac, moj poslodavac je trenutno u Norveškoj i verovatno sebe proklinje što noćas nije znao da stane posle sedamnaestog piva...

No, ne znam zašto sad ovde raspravljamo. Ja sam se ovde javio striktno da podvučem da NVO-ima nigde ne stoji u opisu posla rad u korist 'naroda', što si ti implicirao. Ovo sve ostalo je nadjebavanje između mojih nesistematskih iskustavasa NVO-ima i tvojih 'ja sam negde pročitao' argumenata.

Žao mi je, Meho, ali osim "ja sam negde pročitao" iskustava, ja nemam nikakvu NVO, niti sam bio u nekoj vladi. Tako se zadovoljavam da pročitam i čujem. Inače, ovde raspravljamo o NVO, jer su one jedan od elemenata preko kojih se vrši agresija na Srbiju, kojima se lobira u Srbiji, kojima se vrši pritisak na Srbiju... Nemam utisak da se nadjebavam, jer su stvari onake kakve jesu sa mnom ili bez mene, tako da NVO i dalje imaju svoju političko-ekonomsku ulogu po nalogu onoga ko ih plaća.

Mda, ali kada bi preciznije citirao svoje izvore, tvoji argumenti zvučali bi jače. Ovako se opasno približavaju poslovičnom 'rekla-kazala'. I uostalom, ja čak i ne sporim većinu toga što pričaš, već filosofiju koja stoji iza toga - nekakvu konspiraciju o kojoj pričaš iako smo do sada govorili uglavnom o stvarima dostupnim javnosti i otvorenim za proveru...

Osvrćem se na Davidov post koji je rekacija na mj post. Daklem, Davide, mislim da griješiš što se toga tiče. Tačno je da npr. Hrvatski helsinški odbor radi ozbiljan posao na rasvjetljavanju zločina nad Srbima npr. tokom Oluje ili šta ti ja znam, ali fakat je da ni Žarko Puhovski ni bilo ko drugi neće npr. negirati da je tamo prvo bila agresija Srbije na Hrvatsku, pa onda Domovinski rat i tome slično. Takođe, niko neće negirati da je u Srebrenici pobijeno cca 8000 ljudi. Ili recimo da je Srbija izvršila agresiju i na Bosnu i tome slično.
Odnosno, da pojednostavim, Puhovski i bilo koji političar iz HDZ-a imaju isto mišljenje o prirodi rata, razlikuju se po tome što će Puhovski reći da je bilo zločina i nad Srbima, dok će neki militantni manijak poput onog advokata Olujića (zaboravio sam mu ime) reći nešto tipa da nije bilo zločina, odnosno ako ih je i bilo to nisu tako veliki zločini jer su ih počinili ljudi koji su bili na pravoj strani.
S druge strane, svi znamo za djelovanje Nataše Kandić, Sonje Biserko i njima sličnih, nema potrebe da dodatno tupimo o tome.
Ovde ne govorim o saradnji s Hagom (što je nešto što se samo po sebi podrazumijeva) nego o njihovom upornom insistiranju da je Srbija isključivi krivac za sve ratove na prostorima bivše Jugoslavije.

Quote from: "Meho Krljic"Mda, ali kada bi preciznije citirao svoje izvore, tvoji argumenti zvučali bi jače. Ovako se opasno približavaju poslovičnom 'rekla-kazala'. I uostalom, ja čak i ne sporim većinu toga što pričaš, već filosofiju koja stoji iza toga - nekakvu konspiraciju o kojoj pričaš iako smo do sada govorili uglavnom o stvarima dostupnim javnosti i otvorenim za proveru...

Evo ti mojih izvora:

Luc Ferry "Le nouveau ordre écologique", 1998
Kofi Annan "Rapport du Millénaire", 2000
Ludovic François "Business sous influence. Marchés financiers, ONG, marketers, État... Qui manipule qui?" 2004
Michel Schooyans "La face cachée de l'ONU", 2000
Bernard de Lanversin " "Dérives dangereuses  dans les decisions des grandes organisations internationales..., 2000
Izveštaji "Reporteres sans frontière" 2000. do 2006.
Izveštaji "Médecins Sans Frontières" 2000. do 2006.
takodje:
Le Figaro, godine 2001, 2002. i 2003.
Le Monde, godine 2001, 2002, 2003 i 2004.

Ne citiram strane i ne prepisujem i prevodim, no ti ostavljam zadovoljstvo da sam iščitaš i utrdiš u kojoj meri sam ja paranoik koji vidi svetsku zaveru svakog puta kada neko organizovano opljačka nekog drugog. Ljudi se udružuju i teraju kera na planetarnoj skali. Ne zanima ih ziheraško mafijašenje na malo (da parafraziram Čomskog), nego na veliko, znači na nivou država i šire.

Sveti Avgustin priča priču o jednom gusaru koga je uhvatila vojska Aleksandra Velikog i onda ga upitao car - kako ti smeš da maltretiraš more. Onda gusar pita Aceta Makedonca - A kako ti možeš da maltretiraš čitav svet? Ja imam samo jedan mali brodić i zovu me lopovom, a tebe, zato što imaš čitavu flotu, za istu stvar zovu carem".

oduvek sam najbolje obozavao karakteristiku soraba da sve uzdizu na mitski nivo.
aleksandar makedonski je u stvari bio prvi NVO finansijer u istoriji, i borac za prava homoseksualaca  

Donatori i partneri Inicijative mladih za ljudska prava::::
         Donatori Inicijative
Ambasada Australije u Beogradu
Ambasada Finske u Beogradu
Ambasada Francuske u Beogradu
Ambasada Holandije u Beogradu
Ambasada Nemacke u Beogradu
Ambasada Norveške u Beogadu
Americka ambasada u Beogradu
Balkan Trust for Democracy
Britanska ambasada u Beogradu
Civil Dialogue
Comité Catholique contre la Faim et pour le Développement (CCFD)
Danska ambasada u Beogradu
East-East Program
Fondacija Charles Stewart Mott
Fondacija Friedrich Ebert
Fond za otvoreno društvo - Srbija
Fondacija Heinrich Böll
Fondacija Konrad Adenauer
Francuski kulturni centar, Beogad
Freedom House
Kosovska fondacija za otvoreno društvo
National Endowment for Democracy
Norveška narodna pomoc
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju
Quaker Peace and Social Witness
Rockefeller Brothers Fund
Swedish Helsinki Committee for Human Rights
United Nations Development Programme
United Nations High Commissioner for Human Rights
United States Institute of Peace

Partneri Inicijative
Centar za demokratske inicijative – Jagodina
Centar za multikulturno obrazovanje – Preševo
Centar za toleranciju i medu-religijske odnose
Centre for Social Emancipation - Prishtina
CIVIS
FAMA International - Sarajevo
Fond za humanitarno pravo
Forum Slovaka – Backi Petrovac
Gayten LGBT
Gradanska akcija za ljudska prava - Priboj
Helsinški komitet za zaštitu prava i sloboda Bugara - Dimitrovgrad
Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM)
Labris
Lambda LGBT Human Rights and Queer Culture Center
LGBT Vojvodina
Local Democracy Agency - Subotica
Medunarodni krivicni sud za bivšu Jugoslaviju (ICTY), Outreach Office
New Age Rainbow
Odbor za ljudska prava - Bujanovac
Odbor za ljudska prava - Negotin
Odbor za ljudska prava - Niš
Quaker Peace and Social Witness
Queeria
Pokret majki enklava Srebenica i Žepa - Sarajevo
Resource Centre - Leskovac
Sandžacki komitet za zaštitu ljudskih prava – Novi Pazar
Taboo - Zrenjanin
The European Law Students Organization (ELSA)
Tužilaštvo za ratne zlocine Republike Srbije

Žiko, šta je ovo? Spisak srpskih zlotvora?

Inicijativa mladih je jedna od NVO-a koja se pominjala tamo u dzindzerovom postu, pa sam otisao na sajt da vidim ko to njih, hohstaplere, finansira, i da li je Meho u pravu da je sve to javno, ili je zavera.

i vidis, i ovi tvoji Francuzi daju pare ovim zlotvorima.

zavera je veca nego sto sam mislio.

Blah, dakle, mislim da možemo da stavimo popriličan znak pitanja iza cele ove priče. Naravno da ima NVO-ova koji su samo maske za špijune i drugih koji su spin-agencije. Ali poopštavati to na sve je besmisleno. I paranoično. To je valjda očigledno.

Ma, Francuzi ne samo što daju pare, nego i organizuju razna huškanja, buškanja i rovarenja. Za vreme bombardovanja Srbije 99. godine, Srbi su se organizovali u Parizu, dovukli razni nesrpski narod i mirno protestovali zbog učešća Francuske u agresiji. Policija nije mogla da ih razjuri, niti da ih tuče, pa je onda organizovala incident.

Došao policajac u civilu i počeo da provocira jednog momka Srbina, da ga vredja, ali momak nije pokleknuo i nije ga udario. Samo je u jednom trenutku prišao bliže, dovoljno da se policajac sruši kao pokošon i da počne da vrišti držeći se za oko (Materaci fazon). Skoče njegove kolege, zgrabe momka i počnu da mu lome ruke. Narod se uzbunio, viče, i tu ripe sve specijalne snage sa kacigama, štitovima i pendrecima i najebu se mile majke svima koji su mirno protestovali do provokacije francuske policije. Tako rasteraše sve, a onaj momak je išao na sud. Branio ga za dž jedan francuski advokat, kome se gadilo na koji način njegova država organizuje političke linčeve.

Za Mehu - ovo je iz prve ruke, doživljeno. Nisu svi francuski panduri zli, samo oni kojima se naredi.

Policija, kao organ vlasti svakako ne spada u opis NVO  Mislim, shvatam ja šta vi velite, druže Kornelijuse, i kako rekoh, imam dosta razumevanja za to, ali valja i paranoju zauzdati jer ni ona, kao niti išta drugo, nije zdrava u prevelikim količinama. Osim kokaina, on je zdrav u svakoj količini.

Jeste, Meho, jarane, imaš pravo. Sad sam čitajući postove unatraške, shvatio da je sve što navedoh plod moje mašte. Niko nikome ne želi zlo, niko se ni sa kim ne dogovara da drugome naškodi i tako nešto ušićari... I ja ću početi da šmrčem kokain, ali dok ga ne kupim, vežbaću na prašku za pranje veša i na omekšivaču, takodje za veš. Na taj način, siguran sam, uspeću ne samo sam sebi da operem mozak od pogrešnih misli, nego i da ga omekšam za kasniju akciju peglanja. A, sad mi dodje da zapevam:

Phiravel o Mile plišano šeširi,
Sa e Rroma phenen kaj si oficiri.
Phiravel o Mile somotsko kaputo.
Sa e Rroma phenen kaj si vov mangupo.

Quote from: "Cornelius"I ja ću početi da šmrčem kokain, ali dok ga ne kupim, vežbaću na prašku za pranje veša i na omekšivaču, takodje za veš.

tako je i kit richards radijo, pa sta mu fali?

Quote from: "Zika Kisobranac"

Quote from: "Cornelius"I ja ću početi da šmrčem kokain, ali dok ga ne kupim, vežbaću na prašku za pranje veša i na omekšivaču, takodje za veš.

tako je i kit richards radijo, pa sta mu fali?

Nista. Posle je pao sa grane.
Uglavnom, meni je bilo zanimljivo kada sam pricao sa prijateljima iz Madjarske i shvatio da oni nemaju pojma sta su to NVO, da nikada za tako nesto nisu ni culi, i da im bas ni sam koncept nije bio preterano jasan i razumljiv.
Svakako, ima NVO i NVO, ali smatram da je jedan zakon o njima neophodan.

u osnovi, oni su razvijeno kap'talisticko drustvo i kod njih se NVO bave nekim benignijim stvarima, a ne ratnim zlocinima i pitanjima teritorijalne nezavisnosti.

i zato tvoji prijatelji iz Madjarske ne znaju za NVO, ali ja sam se licno sreo sa budimpestanskom NVO koja se bavi omlad'nom, ukljucivanjem mladih u zivot zajednice, promocijom volontiranja itd.

tog dana kad sam se upoznao sa njima - ama su mi bili veoma antipatichni, ali moram biti pravedan - znas sta su spijunski strasno uradili? jeste da je to meni bilo smesno, ali oni su u lokalnom obdanistu i centru za profesionalnu orijentaciju ofarbali ogradu. onako, bas velika ograda, a oni okupili 40 ljudi i za dzabaluk ovarbali tarabu.

tamo neki istvan domar im se bogznakako zahvaljivao, kaze, ja bih ovo farbao 16 dana.

(tako da, u osnovi, NVO uzimaju 'lebac radnicima.)

druga stvar je da je NVO svasta, od Fonda za humanitarno pravo, preko Seoskog praga, lokalnog udruzenja penzionera, do sajentologa. nisam pravnik i nacalnik, i ne znam o kakvom zakonu tachno razgovaramo, ali sem u nacelnim pitanjima organizacije i sticanja/odrzavanja legalnog statusa, ne znam kako bi se to zakonom obuhvatile sve ove raznovrsne grupacije (bilo bi super da neko strucan ovo razjasni).

kako rece ginger, nije problem u "NVO sektoru" generalno. mislim, jeste, ali nije od te vrste. problem je sto su oni zainteresovani za odrzavanje svoje male birokratske masinice koja se podmazuje donatorskim parama, a da li zaista nesto rade ili su samo "useful idiots", kako ih nazva onomad Gilles d'Aymery, veliko je pitanje.

takodje, mnoge big-shot donatorske i NVO kancelarije se, u zemljama koje nemaju "problema i konflikata", zatvaraju (cuo sam da Fond za otvoreno drustvo odlazi iz Bugarske i Rumunije). dakle, sutra kad bi Srbija bila srecna zemlja bez ikakih problema tipa "ratni zlocini" & Kosovo, srpske NVO bi morale gadno da se oderu da dobiju pare za svoje "projekte", jer ne znam oko cega bi se vrteli njihovi "projekti". ako hoces da radis za UN morao bi, mile, da ides u vrazju materinu, kao drug Golub iz Goblina sto je otisao u Avganistan, i da gledas suicidalne bombase i izbeglice, a ne da sedis u Beogradu, seres narandze, pravis postere i dajes saopstenja za novinare.

takodjer, nemojmo zaboraviti da je spisak "srpskih zlotvora" sponzorisao i sponzorise veoma raznovrsne stvari iz kulture, (tipa drugi album Direktora (!)), dok je IRD USA u mom kraju, licno potvrdjivam, uplatio silan novac, iz ciste mrznje, spijunski, u ime kapitalizma, na rachun lokalne osnovne i srednje skole. niko, naravno, nije nista uslovljavao, niti trazio od nastavnika da uche decu kako je Kosovo nezavisno.

tako da ne vidim sta to tachno strani zaverenici, mrzitelji, koncerni, monopolisti i ostali zele od Srbije? sta to mi imamo sto oni vec nemaju? (metafizicki odgovori tipa "dusa", "da pijemo kafu jedni zdrugima" i sl. se ne racunaju).

hajde, razumem ove katolike sto finansiraju ove Mlade iz Srbije, oni hoce da uniste pravoslavlje, ali sta hoce ovi ostali... hm...

N žele oni da unište, no da usmere.

Hm... U mreži za zastupništvo u ime starijih građana, HumanaS ima petnaest članica. Crveni krst (koji ne spada u NVO i računa se u pomoćne organizacije državi) i još četrnaest NVO. Neke su klasični strani plaćenici, poput recimo Amity ili Lastavice, a neki su old skool domaćineri (Udruženje Penzionera). Pre neki mesec ja sam im pomagao da napišu projekat koji bi se bavio propagandnim radom, to jest održavanjem serije regionalnih sastanaka i određenih pratećih aktivnosti koje bi lokalne vlasti i civilni sektor na teritoriji cele Srbije upoznale sa Nacionalnom strategijom o starenju (usvojenom prošle godne), njihovim zakonskim obavezama u odnosu na Strategiju, te raspoloživim kapacitetima za implementaciju strategije na njihovoj teritoriji, primerima dobre prakse itd. Ministarstvo za rad, zapošljavanje i socijalna pitanja, u čijem je nadleštvu ova Strategija nema nikakve veze sa projektom, osim što je kad je projektni predlog završen, ono o njemu obavešteno i upitano je za partnerstvo (što su oni prihvatili). Predlog je podnesen USAIDu na finansiranje i čeka se odgovor. USAID je, kao što je poznato, agencija američke vlade i novac koji oni daju stiže direktno iz Amerike.

Ovih 15 organizacija nisu išli ni na rukoljub Amerima, niti su konsultovali ikoga iz ambasade ili USAIDa kod pisanja projekta, ne računajući čitanje uslova konkursa, koji su javni i mogu se naći na sajtu američke ambasade. Ideju o projektu dobile su same, projekat su uobličile same, kroz seriju sastanaka, na nekima od kojih sam i ja bio. Ni u jednom jedinom trenutku nigde nije pomenuto bilo šta što bi trebalo da bude deo čitave priče, a što nije u skladu sa našim zakonodavstvom i podzakonskim dokumentima, a kao glavna referenca korišćena je pomenuta Nacionalna strategija o starenju, dakle, dokument koji je napravio organ vlade Srbije (Nacionalni savet za pitanja starih).

Mislim da ovo dobro ilustruje da, dok u nekim slučajevima svakako možemo da pričamo o špijunima, spin-doktorima i agitpropovcima, u drugim ne možemo. Nisu sve NVO iste, nije ih Alah sve istim napravio.

Kao bonus, podsetio bih na pomoć od 50,000 dolara koje je USAID dao 2005. godine kao pomoć poplavljenim područjima u Banatu. Ja sam bio prisutan na, eh, ceremoniji uručivanja ovih sredstava i isti onaj Majkl Polt koga smo u prošlu nedelju gledali kako Olji B. objašnjava kako je Milošević izgubio Kosovo još 1999., je tom prilikom sasvim ljudski & čovečanski pričao o tome kako žele da taj novac koji daju pomogne ljudima koji su izgubili kuće u poplavi. Osnov po kome je novac dodeljen je bio budžet koji je Crveni krst Srbije napravio potpuno bez ičijeg uticaja sa strane (osim mog, ali ja se ne računam jer sam mentalno zaostao), i uslovi za korišćenje novca, osim da se CKS drži budžeta (koji je sam napravio) nisu postojali. Čak ni vremenski. Ne bih ovde mogao, uz najbolju volju da pronađem primer ni za uništavanje ni za usmeravanje.

Zasto su se Amerikanci toliko uzbudili zbog Putinovog novog zakona o restrikcijama u finansiranju NVO? Kondoliza Rajs je licno upozorila Putina da je to nedemokratski. Ona je to uradila jer voli slobodu ili zato sto voli da gomila zapadnjackih NVO farba ograde u Rusiji. Yale Center for the Study of Globalization procenjuje da u Rusiji funkcionise 600.000 NVO i nekomercijalnih organizacija. Aleksej Ostrovski, koautor novog zakona kaze da trecina tih organizacija (ekologija, ljudska prava, potrosaci...) dobijaju novac iz inostranstva. USAID pomaze ruske medije sa 10 miliona dolara godisnje, dok ih Soros pomaze sa 2 miliona.

Dobro je poznata uloga NVO u prevratima ili pokusajima prevrata u razlicitim zemljama (Kuba, Venecuela, Cile, Nikaragva, Haiti...). Razlicite dobrotvorne organizacije - National Endowment for Democracy (NED), US Agency for International Development (USAID) i evropski  TACIS, kao i dobrotvorne fondacije Ford, MacArthur, Carnegie, Rockefeller i Soros ne farbaju samo tarabe po panonskim selima. One farbaju malo sire. Prvi predsednik NEDa, Allen Weinstein, kaze da ono sto oni sada rade, pre 25 godina je bio posao CIA-e. Svi znamo da je Otpor od njih dobio 130 miliona dolara (USAID, NED i Soros) pred rusenje Milosevica. "Revolucije" 2003 u Gruziji, 2005. u Ukrajini i 2005. u Kirgizu, imaju istovetne modele i bile su dirigovane od strane americkih strucnjaka kroz razlicite NVO.

U Americi sve strane organizacije koje finansiraju bilo sta, moraju da se upisu u 'Foreign Agents Registration Act'. Ako im nije dozvoljen upis u to, nema pomoci Americi. Inace, ni jedna zemlja na svetu nema zakonsko pravo da finansira bilo kakvu politicku formaciju u USA.

Pogledajte samo istoriju i videcete na koji nacin su se vrsile kolonizacije. Kolonizator priprema reorganizaciju ciljane zemlje i poducava kadrove koji ce kasnije biti saradnici. Nesebicna pomoc sirim narodnim masama omogucava da one se kasnije priseti farbanja taraba, pomoci od 50 hiljada dolara i ostalih dobrociniteljskih aktivnosti i da sa radoscu mase zastavicama kada neokolonizatori stignu u koloniju.

A, mozda sam ja samo paranoican leptir koji sanja da se terorizam na veliko sprovodi kroz drzavne konstrukcije i manipulacije?

Nisi paranoični leptir, nego malčice brkaš pojmove, recimo uzimanje USAID za primer je jasan lapsus: USAID je agencija američke vlade i ni po kojim kriterijumima ne spada u NVO.

Primer Otpora je, naravno već mnogo precizniji, ali ponovo ću podvući: povlačenje znaka jednakosti između Otpora, Helsinškog odbora za ljudska prava i, recimo Lastavice je jedna lenja praksa iznad koje se treba izdići.