ZNAK SAGITE — više od fantastike — edicija, časopis, knjižara...

Evo topika.

e, da se upisem kako dolikuje.

najskorije samoponizavanje desilo se u san diegu. poceli smo ortak, drugarica i ja piti tekilu i pivu u donjegradskoj kafani gde je svirao neki nasminkani cross-dressing bend, sa sve obradom "Livin' on a Prayer" Bon Jovija. posto se to tesko moglo podneti, nasrkali smo se ko macici na licu mesta, narocito ja.

ortak je predlozio da odemo do okeana, ne znam zasto, neki je alkoholicarski arhetip proradio valjda, uglavnom, nasli smo nekog tipa sto vozi bicikl-riksu, i on je pristao da otpedala nas troje do okeana za 15 dolara. posto je to mojemu ortaku zvucalo kao nevjerovatan kuluk, da za petnajes dolara pedalas ko manijak 3 kilometra, mi smo resili da uchinimo dobro delo i pomognemo bratu sirotom radniku, te smo se popeli na riksu.
e, za vreme putovanja, moj ortak je uporno drzao p'jane komunisticke govore i rekao je sirotom vozachu rikse da, kad dodje komunizam, prvi koji ce dobiti zadovoljenje su vozachi rikse. drugarica, koju sam nepravedno zapostavio, a koja se rastavljala sa suzivotom, pocela je povracati sa rikse, da nas podseti na svoje postojanje.

onda sam ja zaustavio riksu u sred grada, jer su me izvesne potrebe natjerale da to uchinim. za mokrenje na americhkoj ulici placaju se visoke kazne, ali niko za to nije mario, narochito kad je ortak potegao kljucni argument da nam policija ne moze nishta jer cemo mi kazati da smo rusi.

e, posle te u svakom pogledu nepristojne i jednog intelektualca nedostojne epizode, najzad smo doshli do okeana. odmah sam pocheo da odjecu skidam, dok je ortak srecnome biciklisti davao svih 40 dolara. dok se to izdesavalo, i dok je drugarica u turskom sedu gledala balkanske mushkarce kako pokazuju svoje pravo lice, ja sam vec uskochio u okean, u cvrstoj zelji da izvrshim suicid davljenjem.

samo da se zna: okean je u martu hladan ko vajat i pokoji spajz, i u 2 ujutru ni surferi ne ulaze u vodu, sem ako ne zele da dobiju zapaljenje pluca i ne rade 2 nedelje.
kad sam se iskupao po propisu, uz neprestano ortakovo i drugaricino moljakanje i dozivanje da se manem corava posla, uspentrao sam se uz kamenje i, posto to za jednog bogalja kakav sam ja nije nimalo jednostavan proces, isekao sam sve noge uzduz i popreko.

taki krvav, nekako sam uspeo obuci se koliko-toliko dostojanstveno, uz malu pomoc mojih prijatelja, i onda je doshao taksi. jadni taksista je opet morao slushati ortakova lenjinistichka bulaznjenja, sve dok nije doshao presudni trenutak da se izadje iz taksija, takozvanog ringispila.
kako sam izashao, tako sam odvalio an-fas o trotoar, rasekao arkadu, usnu i obraz, i pocheo da kukam kako sam izbio sebi zub (tako sam otkrio svoj duboko ukorenjeni strah od kastracije). ortak je ustao i klekao pored mene, da vidi jesam li ziv, poshto je ocigledno bilo da nisam chitav. drugarica je isto izashla iz kola na kolenima.

i tako smo sve troje lezhali na betonu, a taksista je naivno upitao: "are you guys ok?". ma super smo, sta ti je, veli ortak, i taksista, mudar covek, ode sto dalje od budala.

kako sam doshao kuci ne znam, ali oziljak ispod arkade mi se tek skoro zalechio.

Svakako najskandalozniji event je odveć intiman susret mene, mrtvog pijanog, i drugarice, toliko mrtve pijane da bi išta imala sa mnom, u automobilu mog druga, parkiranom ispod bandere ispred Lokija, dok je drug otišao da kupi pljeske ne bi li nas reanimirao.

Dok je čekao pljeske primetio je da narod koji prolazi ulicom zastaje pored kola i radoznalo posmatra a potom postiđeno odlazi brzim korakom. A onda je i on sam prišao da vidi...

Na svu sreću drugarica se pravi da se ništa nije desilo, ja se slabo sećam šta se tačno desilo a drug stalno manipuliše istinom o prizoru koji je zatekao.

e Ziko, Ziko, vidm ja milina je tebi.

nemoj me hvaliti, mene je vec sram, nego daj neka personalna iskustva.
krajnje po hriscanski, sto kaze basara - dok se ne unizis, ne mozes se uzvisiti.

moja samokontrola je tako dosadno jaka da nemam nikakvu pomena-vrednu epizodu iz žanra 'jooj, kako sam se usvinjio, sutradan me bilo sramota da se pogledam u ogledalu'; pretpostavljam da prizor naduvanog vojnika koji se tetura ulicama leskovca usred noći, cereka se s drugarima i kenja sve u 16 nije dovoljno slikovit, tj sramota me i da elaboriram na istom topiku sa gorepomenutim (ne)zgodama.
zapravo, mene trava vrlo slabo radi, ne mnogo jače nego ekvivalent 4-5 čaše crnog vina, dakle, malo me uveseli, opusti, i malo toga preko.
verovatno mi trebaju jači stimulansi.
na žalost, jedina osoba koja bi mogla njima da me snabde, iz kruga mojih prijatelja, umrla je 1999. nakon 15 godina kontinuiranog konzumiranja svega što od droge ovde moglo naći. pokoj mu duši...

Meni je ubedljivo najneprijatnije bilo kad me pijanu nasao deka. Neko me sa te zurke otpremio na taksi u kom sam povratila u sopstvenu torbu (nisam mogla da izgovorim da stane, a nisam htela da mu uprljam kola), posle cega je sve iz torbe (licna karta i mobilni takodje) bilo za bacanje. domogla se do kupatila, sve onako u gacama obgrlila wc solju i naposletku zaspala na plocicama. Zatekao me deka, koji inace ima slabu besiku pa ima obicaj da hrupi u kupatilo. Ispustio je samo jedan krik.
Tek na drugom mestu je ljubakanje sa nekim nepoznatim momkom za kog sam sutradan saznala da je pripadnik nekakvog demokratskog podmlatka.  
U jednoj inat fazi sam uspela da otvorim blog koji nikad nisam imala nameru da pisem i koji sam nazvala Bata i Glavonja  

                     

Auuu, bre, ljudi, kakav urnebes... Strejteri poput mene se ovakvim ispovestima uvek dobrodošlo podsete zašto su strejteri...

QuoteTek na drugom mestu je ljubakanje sa nekim nepoznatim momkom za kog sam sutradan saznala da je pripadnik nekakvog demokratskog podmlatka.

 I hate when that happens!

Inače, ja nikad nisam konzumirao droge, a nisam se čak ni napio jer sam antialkoholičar   Nadam se da moje buduće mušterije neće to saznati.

Quote from: "Meho Krljic"                      

Auuu, bre, ljudi, kakav urnebes... Strejteri poput mene se ovakvim ispovestima uvek dobrodošlo podsete zašto su strejteri...

Ajde, ajde! Ko te je vukao u kola posle one davne Banetove žurke tokom koje sam vozio getaway car za one narkomanke koje su ga pokrale?

Ja sam početkom 2005. godine imao tri skandalozna napijanja u prvom kvartalu. Od milja sam ih nazvao Turnirom Tri skakaonice.

U to vreme sam pio jako mnogo i prilično sam iscrpio svoj organizam. Poslednja velika akcija koju je moj organizam mogao da izdržio bio je rođendan jedne drugarice 28. decembra 2004. kada sam popio boga oca i ostao na nogama.

To je bila faza kada su mi 15ak loza bile rutinski večernji provod posle koga sam bio tek nešto veseliji.

Prvo je bio doček Nove godine na jednoj žurci, u narodu poznat kao VELIKA BELA OVERA na kome sam se otrovao od nekog rumunskog Teacher'sa. Poslednje čega se sećam je kako stojim sa Dejanom Koturovićem i evociramo uspomene na njegove doživljaje u trening kampu Boston Celticsa. Posle toga sledi krah & strašna amnezija, tokom koga me je recimo Lurd vozio kući.

Drugo je bilo Srpska nova godina, kada smo mešali lozu i tekilu, ja došao kući, kojom prilikom me ukočila leđa i popio kleti Diklofen na poremećen stomak, zaboravivši da u deset ujutru imam sastanak u Kinoteci. Ustanem tako neispavan, mamuran i otrovan, odem u Kinoteku i tamo mi za vreme sastanka pozli. Odem u WC da povratim i dok to radim čujem neke Engleze kako ulaze u WC a zatim se šokiraju zvucima koji dopiru iz jedne od kabina. Kasnije će se ispostaviti da je reč o ekipi BBC koja je bila došla da snimi reportažu o entuzijastima koji brinu o arhiviranju fiolmova i kako im treba pomoći. Imali su šta da vide.

Konačno, kraj te senzacionalne serije bio je u klubu PLASTIK, u kome kad god sam bio uvek sam poginuo. Sećanja su mi iscepkana, samo znam da sam se dovukao kući, i krenuo da nameštam krevet. Nameštao sam ga očigledno malo glasnije što je probudilo moju majku. Ona je ustala i počela da razgovara sa mnom. Ko god pije zna da je jako teško komunicirati sa nekim ko nije na tvojoj alkoholnoj frekvenciji. Njena strejt priča me je tom prilikom potpuno rastrojila, i počeh da povraćam.

To je bilo dosta nestašno.

Quote from: "John Reynolds"

Quote from: "Meho Krljic"                      

Auuu, bre, ljudi, kakav urnebes... Strejteri poput mene se ovakvim ispovestima uvek dobrodošlo podsete zašto su strejteri...

Ajde, ajde! Ko te je vukao u kola posle one davne Banetove žurke tokom koje sam vozio getaway car za one narkomanke koje su ga pokrale?

Uopšte se toga ne sećam, dakle, ili sam bio strahovito raspadnut od pića ili ti to izmišljaš da mi podriješ reputaciju.  In any case, strejt sam već 15 godina and never looked back.

Quote from: "Meho Krljic"In any case, strejt sam već 15 godina and never looked back.

ajde onda da čujemo o incidentu koji te je naveo na stranputicu trezvenjaštva! to, od pre 15 godina...    

QuoteIn any case, strejt sam već 15 godina and never looked back.

Tvoje sehualno opredjeljenje niko nije upitovao, nas ovde zanima lokanje.

Ili nam bar navedi događaj koji te je naveo da postaneš strejt  

Quote from: "Harvester"Ili nam bar navedi događaj koji te je naveo da postaneš strejt  

stvarno, meho, šta te navelo da se okreneš tim... ženama?

Very funny lads. Hahaha.  

Na ostavljanje pića naveli su me zverski mamurluci čak i kad se ne bih napio. Na ostavljanje droge nije moralo ništa da me navodi jer je nikad nisam ni kušao, nije to za seljaka poput mene.

Ja sam se zaista ozverio dvaput u zivotu, jednom od ~0,4l rakije izmesane s medom, popijene u pet minuta - nista narocito, 1-2 minuta kompletnog blackouta i 10ak minuta pazljivog kretanja okolo i koncentrisanja da mi se glava ne odsrafi i ne odleti, posle sve normalno. Drugi put sam izmesao kojekakva pica, vrteo se po ustalasalom krevetu celu noc (kad sam konacno stigao do njega) i sledeci dan proveo srcuci cesmu uz pratnju bongo bubnjeva. Nisam uradio nista vredno pomena ili smeha.
Mozak mi prirodno luci halucinogene supstance, pa mi ne treba nikakav unos sa strane.

Kad ti se vrti u glavi u krevetu, oldest trick in the book je da spustiš nogu pored kreveta na pod i onda se sve umiri.

Jedan od strašnijih osećaja je kad se probudiš pijan. To je potpuni košmar.

Quote from: "crippled_avenger"

Jedan od strašnijih osećaja je kad se probudiš pijan. To je potpuni košmar.

Uf, to se meni jednom desilo. Ležim u krevetu i sve se vrti oko mene (zaustavite Zemlju, hoću da siđem!). I to nakon samo dva piva popijena prethodne večeri. U to vreme sam živela u garsonjeri s majkom, i trebalo je, nakon buđenja u takvom stanju, stići do kupatila i pritom izgledati dovoljno trezno da majka ništa ne posumnja.

Quote from: "crippled_avenger"

Zvuci korisno, ali da znas da sam se drzao za krevet for my dear life, kak'i da gubim oslonac izbacujuci nogu.

Dosao na vikend iz vojske, mom bratu na rodjendansku zurku.Po principu "vojniku je sve dozvoljeno" prvo sam se zaljubio u neku profuknjacu sa kojom sam (jos trezan), otisao napolje. Posle pola sata, shvatio sam da medju nama nema emocija (dzast pjur fizikl) i zaljubio se u njenu drugaricu. Tu sam vec od tuge poceo da pijem, jer me je ona ignorisala. Kada sam poceo da pijem, zaljubio sam se u sankericu, koja mi je smesala nekoliko "smrta u diskoteci" da bih joj se skinuo sa vrata. Posle toga secam se sledecih scena:
-muvam trudnicu koja je dosla sa muzem na zurku
-molim ljude oko sebe da mi ne dozvole da muvam trudnicu
-vracam se i ponovo muvam trudnicu
-pokusavam da povracam u wc-u
-uspavao sam se u wc-u pokusavajuci da povracam (stojecki)
-budim se na stepenicama filizofskog i gledam oko sebe neke zenske u istom stanju
-vozimo se kuci nas cetvorica, pri cemu dvojica najtreznijih voze (da, moj komsija vozi jer moze da gleda, a moj brat mu menja brzine jer je komsija suvise pijan da dohvati menjac)
-na semaforu otvaramo vrata i kolektivno povracamo, a onda idemo dalje kao da nista nije bilo

Tako sam prestao da pijem...

Legli ste u krevet, ugasili ste svetlo a krenuo je điro d italija? Jednostavno pustite muziku koju mnogo volite na neiritirajuću jačinu (koja kog bila) i - ovo je najvažnije - legnete na stomak.

Pre nešto više od dve godine (još se mali nije rodio, a žena je bila trudna) odvalim se ja prilikom nekog običnog izlaska i u jednom trenutku mi sine da bi bilo super da odvrnem Midgards Soner kad se vratimo kući. O tome sam pred kraj večeri gnjavio retke slušaoce, a u taksiju sam (vozili smo se sa još jednim parom) čak na mom veoma veoma lošem švedskom počeo da pevam pesmu Italia koja ima jednostavan chanting refren Italia-Italia-Italia, ali i pred kraj i izuzetno politički nekorektni duče-duče-duče. Kroz maglu pamtim zapanjenu facu taksiste kada sam stigao do tog dela, ostali sapu(a)tnici su već odavno bili ogluglali na sve, jerbo je ovo za mene relativno sitan eksces. Uglavnom, žena kaže da sam ja zahrkao dok je ona još skidala šminku ali Soneri jesu gruvali, doduše kratko. Ne kažem da izbor muzike mora da bude ovako radikalan, ali you got the idea.

Zanimljiva je bila i jedna teleportacija. Za vreme bombardovanja zaglavim ja na žurci kod mog drugara Mačka. Zaspim kod njega u fotelji i probudim se kod kuće u krevetu.

Ili kad mi nije radio lift. Popnem se do trećeg sprata (a živeo sam sa matorcima na petom) i zamanta mi se. Sednem na stepenice da ne bih sav nikakav tumarao po kući a možda i rigoletao. Ugasi se svetlo. Mrkli mrak. Ja malo odmorim kapke. Otvorim, kad ono - uveliko sviće. Ukapiram da sav nakrivljen i ukočen ležim na stepeništu a koliko je vrednih i radnih komšija preskakalo preko mene do svojih radnih mesta - bog te pita.

Svako ko je iole pijanac zna da mu ljuta hrana najbolje paše. Elem, dragi mi roditelji ustali da krenu na posao, a ja se vratio iz štete. Dobra mati još prethodne večeri spremila ljuto mešano povrće, ona tvrdi da je to bećar papikaš (a šta bi drugo bio), ali ja još uvek nisam siguran da se to baš tako zove. Elem, kusam ga ja sve u šesnast dok bunovna keva zvoca kako sam svinja, ovakav i onakav i da me niko neće i da se družim sa šljamom i da me šef štiti ali ću posao izgubiti sigurno i da ću skončati kraj nekog kontejnera. Ćale, probuđen tim zvocanjem, stane na moju stranu i krene da je ubeđuje da nisam toliki raspad. Meni u jednom trenutku dođe da nešto repliciram, ali se jezik sav udrveneo od duvana na motanje, piva, džina i preljutog paprikaša, sluzokoža usta sva nadražena, te iz mene izleti samo nemušto mumlanje "babblua babbl blabb". A ćale me zapanjeno gleda i kaže kevi "u pravu si". Moram da priznam da sam i ja bio zapanjen tim zvucima jer je ono što sam smislio da kažem zvučalo sasvim drugačije.

to be continued

Najstrašnije iskustvo sam imao preksinoć, zapravo, bio sam na korak od smrti od gutljaja kupinove votke. Dva ujutru, uzmem doslovno gutljaj neke votke od kupine koja mi stoji ko zna od kada, žena je cirkala godinama pomalo, ali dugo nije, recimo da sam pre 3-4 meseca uzeo gutljaj i bila je OK.
Elem, popijem to i posle dva minuta počinje da mi se vrti u glavi, sve više i sve jače, ne mogu više da se krećem, niti da stojim, a uskoro jedva sedim, pokušavam da kliknem nešto na kompjuteru i jednostavno nemam kontrolu... nekoliko minuta kasnije to počinje polako da jenjava i otprilike posle pola sata svi efekti su nestali.
Pitam danas drugaricu hemičarku šta je to bilo i ona mi kaže da sam se otrovao, da kod lošeg alkohola dolazi do izdvajanja nečega što nisam zapamtio kako se zove i da je to praktično otrov, kao čuvena zozovača, te da sam popio koji gutljaj više, verovatno organizam ne bi uspeo da se izbori, a po simptomima i ovo je bilo jako blizu.

Ne pijem, ne duvanim, ne drogiram se....i pokusavam da zaboravim kako su prve dve stavke bez NE ispred izgledale dok nisu imale to NE.
Brrrr... bljak... fuj....

Nisam bio pijan već 16 godina, a ipak bih mogao danima da pobrojavam doživljaje vezane za temu.
Nikada me niko nije video dvaput pijanog, osim Boba.
4. oktobra 1980. sam za opkladu popio litar vinjaka na eks.
1983 u agustu sam u pijanom stanju pao 14 metara niz liticu u kanjonu Une na stene i prošao bez ikakvih bitnih povreda.
Zaista danima bi moglo da se priča o dogodovštinama, ali bolje da koliko-toliko pokušam zadržati dostojanstvenu sliku o sebi.

Dostojanstvo, sta to bese?

Imam jednog (barem mislim da je samo jedan) velikog neprijatelja u zivotu. Njegovo ime je vinjak.
Jednog letnjeg dana, bila je neka svirka u Akademiji. Svirao i pevao kolega sa faksa. Sa jos dvojicom kolega krenem na svirku, ali kako smo dosli jedno sat ranije, odemo u Studentski park. Skupimo pare, kupimo vinjak, pivo, vino i jos nesto (ne secam se sta). Pijemo. Ja ceo dan nista nisam jeo. Vreme je za pocetak svirke, pa sakrijemo pice u zbunje. Odemo na svirku. Tu vec imam rupe u pamcenju. Secam se da je u prvim redovima bilo mnogo neke klincharije i da su nas gledali kao budale koje pevaju pre nego sto je svirka pocela. Pocela posle i svirka, bla bla bla. Posle svirke, vratimo se da dovrsimo ostatak alkohola.
Budim se na asfaltu. Ne vidim nista, ali nista. Neko me sutira. Ne sutira, nego prevrce nogom i kotrlja po parku. Na sve strane oko mene povracka. Spustene pantalone do kolena. Oko mene tri pandura. Pricaju oni nesto, ja sve "Da, da, da...". Pitaju me zasto sam se napio. Ja ne znam. Traze mi licnu kartu. Pitaju jel' imam roditelje. Blackout.
Budim se na drugom kraju parka. Opet povracka na sve strane. Pantalone nazad na svom mestu. Nema pandura. Odgegam se do Trga, udjem u bus. Zaspim stojecki. Napola puta se probudim, ispovracam u autobusu, odem na drugi kraj autobusa, sednem i zaspim. Probudim se taman na vreme, izadjem na pravoj stanici. Ispovracam se. Odlebdim do kuce, uspem da skinem sociva (!!!), legnem i obeznanim se.
Sutradan nadjem u zadnjem dzepu pantalona slomljeno ogledalo. Nema poojma odakle mi ogledalo.

To je jedna od prica koja mi je prva pala na pamet. Bice jos, kad me drmne inspiracija.

Jednog jutra ustajem da sebi spremim kafu. Vadim mleko iz frižidera i čujem oca kako kaže majci, "Sipaj sinu mleko, vidiš da mu se tresu ruke od alkohola..."

Uh.

Što se otrova tiče, evo priče.

Moj drug, inače dijabetičar, i ja, odemo na koncert Nena Belana za Dan zaljubljenih, čini mi se da je bila 2003. godina, i da me je tadašnja devojka ispalila za koncert, tako da sam završio to veče shodno, kao u narodnoj pesmi.

Ulazimo u salu Doma omladine i vidimo da su svi pijani k'o letve. Potpuno sve kao SHAUN OF THE DEAD. Prilazi neki tip da me nešto pita i sruši se. Nije jedini. Mi shvatimo da je nešto fishy tu u sali, i uzmemo po jedan crni Nik.

Koncert je bio nikad jači, Nenadov trijumfalni povratak u Beograd posle čuvenog koncerta na kome mu je pukla žica, ceo fazon.

Posle dva crna Nika drug i ja takođe pijani k'o letve, vrištimo uz sve pesme a između pesama vičemo "Neno Srbine".

Turmoil nastaje kada smo otišli u WC pred "Pričaj mi o ljubavi". Drug se zatvori u kabini i nema ga jako dugo. Kreće pesma, jedan od vrhunaca večeri. Ja ga zovem da idemo u akciju, on se žali da mu nije dobro. Otvorim vrata kabine i vidim da se momčina roka insulinom i tu se već malo uplašim.

Ali vratimo se nazad i ubrtzo se koncert završi.

Kada su se upalila svetla, kreće stravična vrtoglavica, i shvatimo da nam nije dobro. Sačekamo da narod ispuzi iz sale i shvatimo da ne možemo da hodamo. U tom momentu sam već potpuno neuračunljiv i predlažem da prvo konstatujemo da li se nama vrti u glavi ili se vrti Dom omladine. Naslanjamo glave na neki sto i shvatimo da se nama vrti u glavi. Tu se umirimo.

Krenemo put kuće. Usput svratimo u burekdžinicu "Sarajevo". Tokom naručivanja ja napravim primedbu zašto nemaju kalendar i sa Ratkom Mladićem kad već imaju sa Karadžićem, ali drug sve izgladi time što da 1000 dinara i kaže "U redu je..."

Na povratku kući ja mu predložim da ide doma jer je otkinut kao zver, ali on je insistirao da me otprati pošto je on tvrdio da sam zapravo ja u strašnom stanju.

Dovučem se kući, sretnem oca, koji je bio užasnut time u kom sam stanju bio. Otac mi na svu moju muku kaže da je Šešelj otišao u Hag. To ja potpuno preprsnem, pomislim da li je sve ovo neki košmar.

Bottom line. Ovo je bilo trovanje. Drug je na putu prema kući svedoči mi video svetlost u jednom trenutku.

Uđemo ja, tri ortaka i jedna riba u Orao, negde u pola noći. Proradili mančizi, navarili se mi ko zmajevi, samo ta glupa ripa strejt kao strela. Smislimo nekako šta će ko da jede, al' eto ti neočekivane prepreke. Kelner mnogo smešan. Zubi na razdeljak, piskutav glasić kojim posle svake naručene stavke ponavlja izrečeno, ali sa lažnim italijanskim naglaskom. Nešto kao iz one ogavne reklame za Vajfert sa bilmezom Mikijem, samo odistinski. Svako od nas pokušava da izrecituje celu narudžbinu, ali kelner se ponaša kao piskutavi eho i mi pucamo od smeha i nikako da naručimo. Niko da se seti da samo kaže svoje, pa da se smeje kasnije ili da ovoj glupači sve zapišemo negde, pa da pročita. Ne. Svako pokušava iz početka, stigne otprilike do "fungi", (sećam se, tačka dva) čuje se kelnerovo "fuungii" i kreće smeh. Kelner je morao tri puta da dolazi.

E, da... Jednom sam opasno razočarao sebe. Uvalio mi Đura Overdose neku prskanu gandžu na Akademiji i meni mozak počeo da radi kao pokvarena ploča. Izašao sam sa jednom komšinicom i imala je čast da celo veče sluša neke dve moje mudre misli, a da mi zaprete stvarnom ulogom u Saw franšizi, nikad nisam uspeo da se setim šta je to bilo, a i od komšinice je sutradan bila slaba vajda. U svakom slučaju, vratimo se mi nekako kući i ja sedim sam u sobi, buljim u jednu tačku i počinjem da razmišljam na nekom meni nepoznatom jeziku. I nisu reči bezveze, šljmkljkjnjnb, svaka zvuči kao prava reč, nepoznat jezik bogte! Znam tačno koja reč šta znači a nije ni engleski ni francuski. Ja odvaljen, počinje da mi se spava i - e tu sam sebe razočarao - ne ustanem da zapišem neku od tih reči. Jebeno me je mrzelo da uzmem hartiju i olovku, čak sam u jednom trenutku bio siguran da ću i sutra znati taj misteriozni jezik, pa ću polako početi da pišem rečnik i istražujem postoji li on na ovome svetu ili sam, ne znajući, ostvario prvi kontakt.

Al' jebi ga, sutra je sve odneo dan.

Meni je te noći na koncertu Nena Belana drug rekao nešto što sam i dan-danas uveren da je esencijalno. Ni dan-danas ne mogu da se setim šta je to bilo, niti on zna.

e, kad smo vec prešli na droge, da opričam kako sam se proveo na veseloj meksičkoj šamanskoj drozi poznatoj pod imenom Salvia. sad, čuo sam i ranije za tu drogu, koja je u osnovi halucinogen, ali nisam nuspeo da je nađem, mada sam čuo da u njujorku, a bogami i u kaliforniji, biljka može da se kupi u duvan šopovima, i legalna je.

uglavnom, drugarče bugarče i ja u državi njujork slučajno naletimo na dućan duvana, piše znak i na znaku "salvia".
mi udjemo u hipičnu hipi prodavaonu, biljke rasne i raznolike, posteri, isus glumi džima morisona, i tome slično.
pitamo, komšinice, imaš duvana?
ima, veli debeljuškasta i kruškasta hipi ptica, ali ne treba vama duvana, momci, vi oćete da se drugirate.
ma jok, teto, nije istina, kažemo mi, a odmah zatim priupitamo, potiho: a je l' to legalno?
kaže ona, vidiš da smo metuli veliki znak Salvia na ulaz, zar misliš da smo glupi?
nijeste glupi, mi smo tupi, ajde, bugarine, salviju kupi.
izvadimo po 5 dolara, ukupno 10.
sad, imaš razne jačine, od 5x, najslabija koncentracija logora u salviji, pa do 32x, to je najjače.
mi kupili najslabije, šta znaš, more udarit mučki, ne bih da pomislim da sam kod kuće, ili da se pomiješaju nam ličnosti pa da ja postanem bugarin.
neka fala.

i da vidiš dalje... naložimo mi tu šamansku botaniku u pajp. prava internacionalna seansa: bugarin, moj cimer crnac i ja, pravoslavca i srbina, na meksičkoj drogi. pravo.
prvi bugarin uvukao dimčugu, držao u plućima dokle je mogao, i kako je pustio dim tako se izvalio na pod i počeo se cerekati.
ma, da li si ti ozbiljan iako si iz bugarske, pitamo se mi, još uvek strejt. posle tri minuta, kad sam i ja pušijo dok se nisam ubijo, shvatio sam bugarinou muku, jer mi je u mene nestalo vrata na sobi, i počeo sam brojati, počeo sam tražiti.

a onda je cimer mrndžao nešto, verovatno su ga robovski koreni odveli na barbados, i zapevao je iz dubine svoga bluzom napaćenog soula. veze ja nisam imao šta on peva, bauljao sam tako po podu, još uvek ne uspevajući da pronađem vrata, sa kojima sam već zaboravio šta bih.
za to vreme, bugarin je pomno razgledao lampu, i ne želim da znam šta je na njoj video.
da je neko ušao i ugledao nas onakve: ovaj mazi sijalicu, ovaj bez koordinacije puzi po podu, ovaj prpće usnama a capella bibap - poslao bi nas kolektivno na ispitivanje u lokalni centar za psihologiju.

ali! najbolje je bilo kad nas je salvia, posle 15 minuta, pustila. kao da nista nije ni bilo. zdravo, dovidjenja.
posle smo izasli i nikome se nije prichalo.
samo je cimer obigravao oko stuba.
crnachka posla.

Quote from: "Boban"1983 u agustu sam u pijanom stanju pao 14 metara niz liticu u kanjonu Une na stene i prošao bez ikakvih bitnih povreda.
Zaista danima bi moglo da se priča o dogodovštinama, ali bolje da koliko-toliko pokušam zadržati dostojanstvenu sliku o sebi.

GLASNO SE NASMEJAH!        

pazi da ti ne presedne toliki smeh u ovo rano jutro...

Quote from: "Boban"pazi da ti ne presedne toliki smeh u ovo rano jutro...

što bi mi presedao smeh u ove najveselije hrišćanske dane kada slavimo vaskrsenje izbavitelja našeg?  

Quote from: "crippled_avenger"
Moj drug, inače dijabetičar, i ja, odemo na koncert Nena Belana za Dan zaljubljenih, čini mi se da je bila 2003. godina, i da me je tadašnja devojka ispalila za koncert, tako da sam završio to veče shodno, kao u narodnoj pesmi.

bas tuzno. opet, moj bivsi decko se napijao i onda kada sam propisno bila uz njega o verskim i drzavnim praznicima.

Quote from: "otaku"

Quote from: "crippled_avenger"
Moj drug, inače dijabetičar, i ja, odemo na koncert Nena Belana za Dan zaljubljenih, čini mi se da je bila 2003. godina, i da me je tadašnja devojka ispalila za koncert, tako da sam završio to veče shodno, kao u narodnoj pesmi.

bas tuzno. opet, moj bivsi decko se napijao i onda kada sam propisno bila uz njega o verskim i drzavnim praznicima.

Hej! I sense a connection there...  

Od pre dve godine, kada se rodila moja unucica, postala sam prava nadzak baba: Pazi promaja, pazi struja, pazi ovo,ono, pazi ovo zarez ono... Da pomislis kako sam ja zivela pod staklenim zvonom do svoje 49-te. (toliko mi je sad). I da ne znam ni kako sam prezivela sva ona sranja, pardon, koja sam pravila...

Kum i ja se uradimo k'o zveri i sedimo na Kalisu na zidicu i gledamo preko reke.

- Kumo, dokle dobacujes?
- Bem li ga... do bloka 45.
- U,je... ja ni do prve bandere...

(To je kad merimo dokle nam pogled dopire...)

Ili...

Prekid filma.
Jutro na Kalisu.
Kum i ja stojimo jedno naspram drugog i lajemo.
Penzioneri se okupili oko nas i navijaju.

Blam.

Quote from: "greymalk"

Prekid filma.
Jutro na Kalisu.
Kum i ja stojimo jedno naspram drugog i lajemo.
Penzioneri se okupili oko nas i navijaju.

Blam.

Hehe, najbolje je kad je se moj drugar ubio od Dino Crisis i uvece uradio votkom. Poceo da tripuje covek da ga iza vrata od sobe vreba Deinonikus ili sta vec, i kaze svojoj devojci: Daj Kalash, nestalo je bombi!

Moj licni blam , iako sam bio trezan, je bio kad sam se upoznavao sa nekom devojkom u akademiji, i iako sam bio trezan, tako sam se prijatno nasmejao da mi je litar pljuce odleteo na pod.

Brazilski blam je da se napijesh ko dupe i onda uzmesh da se balavish ili sexas sa osobom pijanom kolko i ti i to sve za vreme karnevala....

Jel vam se desilo nekad da se užasno napijete i imate amneziju, a da vam sutradan prijatelji pričaju da ste radili nešto što vam je potpuno nezamnislivo i za šta ste ubeđeni da prosto ne postoji u vašim hromozomima, i da im na kraju ne verujete.

Ja imam par takvih situacija za koje mislim da prijatelji lažu.

Amnezija od pića mi se samo jednom desila, sa 13 ili 14 godina (školska ekskurzija u 8. razredu). Ono što mi prijatelji kažu da sam uradila tada... Pa, pretpostavljam da nije baš apsolutno nemoguće ukoliko nikakvog pojma nisam imala šta radim, ali stvarno nije verovatno.

Pazi, meni drug tvrdi da sam na jednom diplomskom kog se ne sećam, zagrljen sa Darkom Bajićem pevao "Lipe cvatu" što mislim da je potpuno nemoguće, jer ako sam bio toliko pijan pre bih militantno nego pomirljivo reagovao na stvari kojih se gnušam.

Jedna osoba kad je diplomirala je pocela da pere zube pastom za brijanje.

Znam i prichu o vojaku kome se rodila cherka pa su , da ga sklone pijanog sa vrata , strpali ga u kolica i sakrili negde.

Quote from: "crippled_avenger"Jel vam se desilo nekad da se užasno napijete i imate amneziju, a da vam sutradan prijatelji pričaju da ste radili nešto što vam je potpuno nezamnislivo i za šta ste ubeđeni da prosto ne postoji u vašim hromozomima, i da im na kraju ne verujete.

Ja imam par takvih situacija za koje mislim da prijatelji lažu.

Ja imam drugi fazon. Neobičan. Probudim se, muči me mamurluk, znam gde sam bio i to je otprilike sve. A onda mi neko ispriča samo jedan od zaboravljenih detalja (ili zanimljivosti) i tog trenutka mi se sve vrati i to odjednom.

@crippled_avenger: Pa, meni kažu da sam razrednoj, na pitanje gde mi je cimerka (inače moja odlična drugarica) rekla da je ona u sobi sa dečkom koji joj se dopadao (što, by the way, nije ni bilo tačno, devojka je bila užasno stidljiva i plašljiva i nema teoretske šanse da bi oko ponoći otišla nekom dečku u sobu, i to još sama). A ja tužakanju bilo kom obliku autoriteta nikad nisam bila sklona, nastavnicima nisam tužakala ni one koji bi me ubili od batina, tako da cinkarenje drugarice ni izmišljanje nečega što bi moglo da joj napravi probleme definitivno ne liče na mene.

Jeste da priča zabavno zvuči, onako kako su mi je pričali, ali nije stvarno verovatna.

jedina alkoholna amnezija u mom zivotu desila se kada sam se srusio sa trafike, a sledece cega se secam je da sam u bolnici, sa sve infuzijom u veni.
tada mi je prisao doktor, sa naocarima, nizak, onak, procelav, i ja mu kazem, najljubaznije moguce: "doktore, sto vi meni licite na zijaha sokolovica", na sta on besno izadje iz sobe.
onda su mi objasnili sta sam sve doktoru rekao i kako sam se ponasao, i to uopste nije bilo u skladu sa mojom ljubaznom i optimistickom licnoscu.

(Googlebot izvuče svašta na površinu)

Kolko ja vidim naslov su OPIJATI a svi pisu o alkoholisanju, alkohol nikako nije opijta, pogresan naziv topika mozda ?